Да ли бисте желели прекид раскола Цркве Истока и Запада?

[Снежана]

@jedan čovjek

Јеси ли пробао са профила да додаш статус?

[εργασία]

Јесам за то да дође до прекида раскола али да римокатолици признају да нису у праву. 

[kopitar]

пре 15 минута, εργασία рече

Јесам за то да дође до прекида раскола али да римокатолици признају да нису у праву. 

Evo ja priznajem ...znači nisam u raskolu.

[εργασία]

пре 1 минут, kopitar рече

Evo ja priznajem ...znači nisam u raskolu.

Нисам пратио вашу дискусију. Дошао сам да изразим став без немаре да се упуштам у проблем. Не знам на шта алудирате. 

[Матусал]

Ево неких канона са васељенских сабора са паралелним местима, чисто да би се боље разумео дух размишљања ране цркве. Ко жели да детаљније схвати размишљање сабора и отаца нека исчита све каноне сабора па нека процени како је расуђивала црква првих 10 векова.

Први васељенски

6. Нека се чувају (држе) стари обичаји, да у Египту, у Ливији и у Пентапољу, епископ из Александрије има власт над свим епископима горњих епархија, баш као што је то обичај и за епископа у Риму. На сличан начин пак и у Антиохији, и у другим областима, нека буду сачувана преимућства цркава. Свакако нека буде знано и ово, да, ако неко без (сагласнога) знања митрополита постане епископ, велики Сабор је одредио да такав не може бити епископ. Уколико је међутим избор био у заједници и благословом свих, и по црквеном правилу, а двојица или тројица се из сопственог частољубља успротиве, нека важи глас (избор) већине.

Други васељенски

2. Епископи да не проширују свој а права (власт) преко граница својих цркава, нити да ремете цркве, него по правилима (канонима), епископ Александрије да управља само у Египту; источни епископи да начелствују само на Истоку, чувајући преимућства Антиохијске цркве по правилима (канонима) никејским. Такође епископи азијске области да управљају само у Азији; они из Понта само у Понту, они из Тракије само у Тракији да управљају. Ако нису позвани, епископи да не прекорачују права за рукоположења, или због неких других црквених послова. При чувању горе прописаног правила о управи, јасно је да ће у свакој области управљати сабор те области, као што је одређено у Никеји. Црква Божија која је код иноплемених народа (варвара) дужна је да буде управљана по поретку који се држи од Отаца.

3. Епископ Константинопоља (Цариграда) да има првенство (преимућство) части после епископа Рима ( римског епископа), зато што је овај ( град) нови Рим.

Трећи васељенски

8. Најбогољубазнији саепископ Ригин и другови му, најбогољубазнији епископи кипарске епархија, Зинон и Евагрије, пријавили су нови чин, који се уводи противу Црквених установа и противу правила светих апостола, и који повријеђује опћу слободу. Обзиром на то, и пошто опће зло потребује јаки лијек, да још веће шкоде не нанијесе, а особито, кад ни старога обичаја није било, да антиохијски епископ рукополаже у Кипру, као што нам то и писмено и усмено доказаше најпобожнији људи, који на свети сабор дођоше, то, нека предстојници светих Цркава кипарских имају потпуну и неоспориву власт, сходно правилима светих отаца и староме обичају, самим по себи постављати најпобожније епископе. А ово исто нека важи и за друге области, и за све епархије, да никакав од најбогољубазнијих епископа не заузимље другу епархију, која није била одавна и од самог почетка под његовом или његових предшасника руком; а ако је који узео другу епархију и насилно је себи присвојио, нека је поврати, да се не вријеђају правила отаца, да се под изликом свештене службе не поткрађује гордост светске власти, и да нерасудно не изгубимо по мало ону слободу, коју нам је даровао својом крвљу Господ наш Исус Христос, ослободилац свију људи. Према томе, овај свети и васељенски сабор установљује да, свакој појединој епархији очувана буду чиста и неповријеђена права, која од самог почетка и одавна ужива, сходно обичају од старине утврђеноме. Ради свога обезбеђења пак сваки митрополит има право узети пријепис овога, што је закључено. А ако ко предложи какву установу, која војује против овога, што је одређено, сав свети и Васељенски Сабор наређује, да такова установа без сваке ваљаности буде.

(Ап. 34, 35; 1. Вас. 6, 7; 2. Вас. 2; Трул. 20, 36, 39; Антиох. 9, 13, 22; Сард. 3, 11)

[kopitar]

пре 1 минут, εργασία рече

Нисам пратио вашу дискусију. Дошао сам да изразим став без немаре да се упуштам у проблем. Не знам на шта алудирате. 

Gotovo je , učinio si nepopravljivu štetu.

[Кратос]

пре 14 минута, Desiderius Erasmus рече

mi poštujemo Isaka Sirina kao svetitelja, a kažu da je on bio nestorijanac.

Ko kaže da je bio nestorijanac?

[Кратос]

пре 5 минута, Desiderius Erasmus рече

 

Mislim da sam kod Jerotića to pročitao, u knjizi "Sv. Isak Sirin i naše vreme".

Jerotić kaže i da ne treba odbacivati Kuran kao božiju objavu tako da mi uopšte nije merodavan.

[kopitar]

пре 4 минута, jedan čovjek рече

Па ти ниси Римокатолик колико сам те ја процијенио, ја сам случајно имао пар дебата са неким Римокатоличким теолозима са јако добрим и јако лошим познавањем материјала и саме реторике. Можда си специјално обучен мисионар то не знам. Али мислим да ниси Римокатолик, можда јеси католик то не спорим, сви смо ми на изворни начин католици ако се водимо Светим Поликапом Смиринским учеником од Апостола Јована који је са тим описивао Хришћанску васељену. Није рекао да неки Апостол, пастир, вјерник или човјек има власт над свима осталима већ је користио ту грчку ријеч да назначи Хришћански свијет обједињен у Христу. 

Ja sam sve svima , samo nek se slavi Krist.

[Bokisd]

пре 4 минута, Desiderius Erasmus рече

Možda je bolje da neki teolog onda kaže da li je to tačno ili ne; ali moja poenta je bila da i druge hrišćanske tradicije mogu da "proizvedu" svete ljude, bez obzira što nemaju puninu vere.

Tesko brate Erasmus.

Neka vrsta i odrejeni nivo prosvecenja mozda moze da se uoce i vide, ali ,.....osvecenje i svetiteljstvo skoro , pa tesko.....
 

[kopitar]

1 hour ago, Bokisd рече

Tesko brate Erasmus.

Neka vrsta i odrejeni nivo prosvecenja mozda moze da se uoce i vide, ali ,.....osvecenje i svetiteljstvo skoro , pa tesko.....
 

Misliš , napola kršteni i napola spašeni..

[Нифада]

1 hour ago, jedan čovjek рече

Хаха, немој ми замјерит ја чисто да задржим дух реторике и дебате на овој теми, морам да кажем да Бог даје храну свакоме тијелу, али по дјелима човјековим и по милости својој. Зато је опасна идеја бити све свима, јер не може се сједати на двије столице. Не може се сабирати и одузимати истовремено. Мени је битније да се иде путем-Христом који је Логос Бога, Једнога Бога чије је Царство и Сила и Слава, до Бесмртности кроз Свете Тајне и лично богопознања.  

Зашто, јер: Христос се роди, Ваистину се роди; Христос Воскресе, Ваистину Воскресе.

Да се не може сабирати и одузимати истовремено је ствар математичке логике,међутим Сабор на Криту је показао да није немогуће да се сабирамо и одузимамо у исто време.О тако важ

ној ствари,као што је Сабор који је дуго припремам и са великом пажњом очекиван,десила се толика поларизација.Неки коментари који се тичу  Критског сабора настали су примењујући логику чаше до пола напуњене водом,па су неки видели да је чаша до пола пуна,а неки су опет видели да је чаша до пола празна.како год,чаша није била пуна.

[Bokisd]

1 hour ago, Desiderius Erasmus рече

Ne znam, ne bih baš bio tako isklljučiv. Jer, premda je punina vere svakako u Pravoslavlju, ipak Duh diše gde hoće...

Pa, po pravilu crkve, tako je , kako je. Da li je iskljucivo ili ne, ....sta da radimo.  

Jer, bas, ovo sto pominjes,....Duh je taj koji daje osvecenje i svetost, ...i tamo gde je taj Duh, tamo je i Crkva i sve tajne i punoca blagodati.

Onda je logicno da nema van prave i istinite Crkve osvecenje. Tako stoji i u kanonskom pravu.

Ovo gde Duh dise gde hoce, vec smo negde raspravljali. Tice se nekih darova Duha koje nisu vezane za blagodat i osvecenje. Vec za ono sto se kaze u Pismu....ali, tvojim imenom smo  cinili smo cudesa, prorokovali, djavole izgonili......ali, nisam vas nikad nisam poznavao, vi koji cinite nepravdu....

Itd.
 

[Bokisd]

пре 22 минута, kopitar рече

Misliš , napola kršteni i napola spašeni..

Ne.

Secas se , vec smo o tome pricali.

Ona stvar od sv. Avgustina, da  i van Crkve postoji crkvenost i 'delovi' prave crkve i poboznosti. Da li po spoljasnjosti i po obredima i sluzbama, da li u nameri i zelji poboznog srca svakog hriscanina, da li po savesti i razumu i mislima, koje se po apostolu Pavlu,.... 'Јер  je,  написано у срцима њиховим, што сведочи и њихова савест и њихове мисли које се међу собом туже или и правдају', .....Bog jedino zna kako ce sve to sabrati, oduzeti i na kraju presuditi.

U svakom slucaju, postoje mnogi i razliciti putevi spasenja, kojim se spasavaju i oni koji su van istine i Crkve.
 

[Нифада]

пре 16 минута, jedan čovjek рече

Цитирао сам Апостола Луку; Јев. по Луки: 11.23 - "који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, расипа (одузима)"

Зависи на што примјењујеш математичку логику. Ако је примијениш на неки физички систем који се ослања на математичку синхронизацију физичких закона онда може да се сабира и одузима истовремено а да то користи

А везано за Критски сабор, можемо у посланици или отвореном писму виђенијих монаха, свештеника... Православних видјет да се између осталог истиче да "Свети и Велики Сабор" који је одржан на Криту заправо није био "ни сабор, ни велики, ни свети". Он "не представља наставак православних сабора, већ одступање од уобичајене саборне праксе и невиђену канонску новину".

"Сабор није свет зато што нека документа која су на њему одобрена противрече одлукама које су у Светом Духу донијели Свети Апостоли и Свети Оци, а посебно онима које се тичу јеретика. Свети Дух не може Сам Себи да противрјечи: да на стварно светим саборима осуђује јереси и анатемише јеретике, а да их на Критском "сабору" признаје као Цркве (...). Критски сабор се не бори против јереси, већ им придаје статус црквености. Сабор је мали, а не велики, јер на њему нису учествовали сви Православни епископи, што значи да "није била заступљена сва пуноћа Цркве". Практично, Критски сабор се претворио у "мало савјетовање поглавара". Размјере сабора умањује и одбијање четири Помјесне Цркве да учествују на њему. Дакле, сабор је изгубио "свој свеправославни карактер", осим тога "умањен је ауторитет његових одлука".

Da,razumela sam da su to reči ap.Luke,no u kontekstu teme,a to je raskol,odnos prema Rimokatoličkoj crkvi,neučestvovawe nekoliko crkava  na Kritskom saboru kaav god on na kraju status imao,pokazuje da smo dosta daleko od  od plodotvornog dijaloga  sa bilo kime,kad iamao problem dijaloga unutar same Pravoslavne crkve.