Здравствена заштита и стање у српском здравству

[marija]

Srbija razgovara

Dopunski rad lekara samo u državnim ustanovama

Tomica Milosavljević: Privatnici neće da se liše svog profita. – Tatjana Radosavljević: Privatne ustanove treba da uđu u sistem

Tomica Milosavljević

Burne reakcije i negodovanja doktora posle stupanja na snagu Pravilnika o dopunskom radu lekara bili su povod da se u redakciji „Politike” sastanu ministar zdravlja, profesor dr Tomica Milosavljević i direktorka Lekarske komore Srbije, primarijus dr Tatjana Radosavljević. Lekari, zaposleni u državnim zdravstvenim ustanovama, protive se rešenju po kojem, ako žele da rade u privatnim ordinacijama kao konsultanti, moraju da „podele” svoje radno vreme. Članovi Lekarske komore i više sindikata zdravstva oglasili su se u medijima, oštro kritikujući ovo rešenje, tvrdeći da je reč o protivustavnoj odluci, kao i rešenju koje je u suprotnosti sa Zakonom o radu. Oni insistiraju da se član 277. briše ili povuče iz zakona.

Milosavljević: Nema govora ni o kakvom povlačenju ove odredbe, jer ne možete da povlačite i ubacujete u zakon ono što vam se sviđa ili ne sviđa. Zakon je donet i počeo je da važi. Dopunski rad za stalno zaposlenog lekara moguć je samo u državnoj ustanovi. Onaj ko želi da nastavi da radi u privatnoj ustanovi moraće da napravi neku podelu svog radnog vremena.

Tatjana Radosavljević

Radosavljević: Naš predlog je da se član 277. izbriše iz zakona kao neustavan i nezakonit, jer diskriminiše pravo lekara iz državnih ustanova da rade dopunski i dodatno.

Milosavljević: Mene uopšte ne čudi ovolika halabuka, jer je ona instrumentalizovana od grupe privatnih poslodavaca i vlasnika privatnih ordinacija, koji jedini zbog ovakvog rešenja imaju smanjenje profita.

„Politika”: Da li je ovo rešenje imalo za cilj da se smanji broj ljudi koji bi išli kod privatnika?

Milosavljević: Ne. Ne Prvi cilj je da građanin u državnoj zdravstvenoj ustanovi u puno radno vreme dobije uslugu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a za dopunsko osiguranje usluge koje su do sada postojale kao sopstveni prihod ustanove. Ne razumem vas, Vojkana Stanića, Dragana Cvetića, čelnike Komore, SLD-a i Sindikata lekara. Kao da ste zažmurili i ne vidite očiglednu činjenicu da u srpskom zdravstvenom sistemu neće biti ni jednog jedinog novog radnog mesta u naredne tri godine. Ako je tačno da oko 12.000 ljudi rade kao konsultanti u privatnoj praksi, što je inače podatak Komore, neka samo 5.000 ljudi ode na taj način. Konkretno, neka klinike „Belmedik” ili An„lave” zadrže i dalje 40 konsultanata, ali neka pošteno za njih plate jedan radni dan.

„Politika”Zašto niste „presekli” ko hoće da radi privatno neka radi privatno, ko hoće da radi u državnom sektoru, neka radi samo tamo?

Milosavljević: Bilo je 2005. i takvih predloga, ali ne postoji nijedna zemlja sa tim rešenjem. Samo je Srbija imala taj eksperiment kada je ministar zdravlja bio dekan jedinog privatnog fakulteta u Srbiji (Milovan Bojić). Tada je Srbija zabranila državnim doktorima da rade privatno. I rekla, ili crno ili belo…

Radosavljević: Sada idete u sivo, je l’ tako?

Milosavljević: Je li toliko strašno da vlasnik ordinacije u kojoj vi radite plati 200 evra za vas mesečno?

Radosavljević: Ne nije strašno, ali ne govorimo o tome. Govorimo o pravu svakog lekara da 30 odsto radnog vremena u svoje slobodno vreme izabere gde će raditi.

Milosavljević: Lekar ima pravo ono koje mu je dato zakonom, a ne ono koje on misli da ima.

Radosavljević: Ne, ovo je pravo dato Zakonom o radu.

Milosavljević: Vi mislite da na birou treba da se gomila još veći broj lekara.

Radosavljević: Da li je tačno da ste 2005. godine izjavili da je član 277 bio ultimativan zahtev Međunarodnog monetarnog fonda?

Milosavljević: Ne, zahtevi MMF i Svetske banke u razgovorima sa nama bili su usmereni na pokušaje da se nađu načini regulisanja ovog pitanja.

Radosavljević: Ja imam drugačije podatke.

Milosavljević: Loši su vam podaci.

Radosavljević: Sada samo Republika Srpska i Srbija imaju ovaj problem. Zakonom je omogućeno da se obratimo Ustavnom sudu. Procena ustavnosti i zakonitosti ove odluke je naše pravo.

Milosavljević: Da, ali nemate pravo da pozivate lekare da ne poštuju zakon. I baš bih voleo da čujete glasove mladih kolega koji na sve ovo kažu: „Da li su ovi ljudi normalni, mnogo im je da se odreknu tog jednog dana”.

Radosavljević: Mi nijednog trenutka nismo pozvali lekare da ne poštuju zakon.

Milosavljević: Ja vas pozivam samo na odgovornost, ozbiljnost i na solidarnost. Znate li vi koga štitite? Vi štitite privatnog poslodavca, jer nećete da se on liši dela svog profita da bismo rešili problem nezaposlenih doktora u Srbiji u sledeće tri godine.

Radosavljević: Problem nezaposlenih doktora je nastao zbog loše politike upisa. Da li imate vi nešto protiv privatnog sektora?

Milosavljević: Ništa.

Radosavljević: Zašto onda ne otvorimo fond za privatni sektor?

Milosavljević: Zato što je to neodrživo i nerealno.

Radosavljević: Zašto je bilo održivo u Hrvatskoj, a kod nas nije?

Milosavljević: Hrvatski fond je u bankrotu.

Radosavljević: Ne govorimo o fondu, već o integrisanju privatnog zdravstva u postojeći sistem.

Milosavljević: Nikada neće biti stopostotnog integrisanja. Srbija ima tako malo para u sistemu. Kada imamo više izdvajanja za zdravstvo samo od Albanije bilo bi neodgovorno otvoriti vrata za profit.

Radosavljević: Privatne ustanove treba da uđu u sistem zdravstvenog osiguranja.

Milosavljević: Pa, ušle su. U Srbiji uslugu vantelesne oplodnje o trošku zdravstvenog osiguranja radi više privatnih nego državnih ustanova. Nemojte misliti da će privatni doktor, kome god se ćefne da ode na tržište, odmah moći da dobije ugovor sa Fondom. To se nikada neće dogoditi.

Radosavljević: Ali, zašto neće?

Milosavljević: Zato što to ne postoji nigde.

Radosavljević: Postoji u zemljama u tranziciji.

Milosavljević: Vi se borite jednom mešavinom advokatskih argumenata privatnih poslodavaca uz neprimerenu politizaciju. I pri tom niste korektni. U Ministarstvu zdravlja u razgovoru sa mnom i predsednikom SLD-a potpuno ste drugačije pričali, a onda me niste ni zvali na Skupštinu Lekarske komore, niti na Upravni odbor Komore. Pri tom ste me „šamarali” javno, bez argumentacije. Bez trunke solidarnosti doprineli ste stvaranju kampanje.

Radosavljević: Na kakvu solidarnost mislite?

Milosavljević: Vi zbog profita privatnih vlasnika stvarate jednu lažnu sliku da je u pitanju interes struke. Pri tom se zaboravlja da je interes pacijenta ovo na čemu mi insistiramo i da je interes nezaposlenih mladih doktora ovo o čemu ja pričam.

Radosavljević: Vi kao ministar zdravlja morate rešiti problem nezaposlenih doktora.

Milosavljević: I vi kao direktor Komore morate da učestvujete u tome. Ne možete prati ruke. Vi ste akter sistema. Niste vi akter privatnog preduzetnika i zarađivanja para. Vi ste glasnogovornik privatnog profita.

Radosavljević: Nije tačno. Ja kao direktor Komore istupam u ime onih običnih doktora koji rade u državnoj ustanovi.

Milosavljević: Članovi Komore su i nezaposleni doktori na birou. Baš vas briga što oni neće imati šansu.

Radosavljević: Nisu se stvorili uslovi da nešto tu uradim za godinu dana koliko Komora postoji. Najveću štetu od svega ovoga će imati obični doktori, specijalisti. Štetu već trpe pacijenti. Znači, sedam dana otkako je ovo stupilo na snagu pune su ordinacije, ljudi padaju u nesvest i krajnje su nezadovoljni rešenjima.

Milosavljević: Otkud vi znate, niste videli pacijenta sto godina.

Radosavljević: Ja sam pacijenta, profesore, videla pre dve nedelje u mojoj intenzivnoj nezi. Nemojte zaboraviti da ja posao direktora Komore obavljam uz redovan posao.

Milosavljević: Ja znam mnoge koji su srećni zbog ovakvog rešenja. Kažu mi: „Hvala bogu da se zavodi neki red. Nije idealno, ali bolji je svaki red nego nered”. Red je da se uvede fiskalizacija, da bi se znao tok novca. Da li je problem u školstvu, što, recimo, profesor radi 70 odsto radnog vremena u Četrnaestoj gimnaziji, a 30 odsto u nekoj drugoj gimnaziji.

Radosavljević: Ali to je iznuđeno rešenje.

Milosavljević: Iznuđeno rešenje je takođe kada imate 2.000 doktora na birou. Direktori su nedovoljno sposobni i agilni da razviju dobrovoljno dopunsko osiguranje i da se takmiče na tržištu.

„Politika”: Da li imate utisak da će lekari sada lakše i brže prebacivati pacijente u ve„černju kliniku”?

http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Dopunski-rad-lekara-samo-u-drzavnim-ustanovama.lt.html

[marija]

Ono što je loše u celoj zamisli je to što će sve ići preko leđa pacijenata.

Do prošle nedelje pacijenti koji nisu imali zdravstveno osiguranje ili nisu mogli da dobiju uput iz svog matičnog Doma Zdravlja imali su izbor, mogli su otići u bilo koju zdravstvenu, državnu ustanovu i obaviti pregled pa čak i operacije

cene su bile raznolike ali u proseku dosta pristupačne za ionako oslabljen džep prosečnog stanovnika

danas ti isti pacijenti mogu samo u popodnevnim časovima da dolaze na pregleda, kada se radi tkz. dopunski rad.

Ono što je sporno je to da su naprimer rasponi cena vrlo drastični

pregled je koštao 500,oo din, sad 3000,00 din

kolposkopija je koštala 2000,00, danas 5000,00

UZ je koštao 1000,00 danas 3,0000 dinara

ovo su cene iz jedne ustanove, u mnogim drugim cene su i prilično više

Šta će danas da radi neko ko radi kod privatnika koji mu ne uplaćuje socijalno i umesto 500,00 dinara mora da odvoji 3000,00 dinara za pregled

na papiru je sve to možda bila lepa zamisao ali u praksi...vreme će tek da pokaže

[Grizzly Adams]

А свега овога не би било када...

[Grizzly Adams]

Када би Прота улетео са катаном да реши проблеме...

[александар живаљев]

 

ПРОРАДИО БУЏЕТСКИ ФОНД ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ У ИНОСТРАНСТВУ (А РАДЕ И ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ)

Тијана Ристановић (13 година) девојчица из Горњег Милановца, успјешно је оперисана од аблације ретине (мрежњаче), која јој је пријетила потпуним слепилом, 23 септембра о.г. у Белгији. Вијест би била, у нормалним условима уобичајена, да акција скупљања средстава у Милановцу није почела 16. септембра, да би се неко досјетио да се контактира Буџетски фонд за лијечење у иностранству Министарства здравља Србије. ОВАЈ БУЏЕТСКИ ФОНД ЈЕ КОНАЧНО ПРОРАДИО. (Илустрована Политика, додатак VIVA, 8. децембра 2015)

Надам се, да ћемо на овај цивилизован и, разумије се медицински индикован начин, избјећи квазихуманитарне акције које су служиле за промоцију неких медија, личности и злоупотребу прикупљених средстава. Конкретно, мислим на акцију који је водио "Блиц" за трансплатацију срца једне дјевојчице у Хјустону, која је, како су и предвиђали стручњаци, чији је глас једино могао да се чује на Радио Београду 2 (емисија "Речено и прећутано") завршила трагично и са мучном афером око расподијеле преосталог новца.

Сигурно је да Буџетски фонд, неће да буде довољан и да и кроз медије и даље треба његовати филантропски дух. У том смислу, подсјећам на успјешан примјер сакупљања средстава за трансплатацију коштане дјевојчици Нађи Новаковић (цијена операције у Фрајбургу била је 300 000 евра). Њој је помогао ФБ акцијом двадесетчетворогодишњи Јован Ристић, који је није познавао, али се досјетио како да прикупи нешто новца - продајом дресова спортиста које је скупљао. То се претворило у праву лавину доброте која је успјела... Добра идеја живот вриједи. Али и организована држава.

[александар живаљев]

 

Ekonomist: Kritično stanje u srpskom zdravstvu

Izvor: N1

Autor teksta:

FoNet

 

Analitički tim renomiranog londonskog magazina Ekonomist objavio je studiju o zdravstvenom sistemu Srbije, koja pokazuje da je situacija kritična po više osnova.

Usled visokog stepena korupcije i velike neefikasnosti zdravstvenog sistema, pacijenti su neretko u situaciji da izdvajaju dodatni novac za lečenje, navodi se u studiji, prenosi Inicijativa za inovativni pristup poboljšanju dostupnosti novih lekova u Srbiji.

Iako imamo najveće izdatke za zdravstvo u regionu izraženo u procentu BDP, nalazimo se među najlošijima u Evropi po pitanju dostupnosti terapija, pa pacijenti nemaju pristup adekvatnim i savremenim lekovima, o čemu svedoči podatak da lista lekova gotovo da nije proširena već pet godina, a od 2010. do 2012. godine samo jedan od 139 novih lekova dobio je odobrenje za stavljanje na listu.

Zbog toga su ishodi lečenja u Srbiji relativno loši, očekivani životni vek naših građana je za više od pet godina kraći nego u EU, dok je stopa smrtnosti od karcinoma za 50 odsto veća nego u EU, navodi se u studiji.

Podaci izneti u studiji potvrđuju da Srbija mora hitno da unapredi dostupnost savremenih lekova kroz uvođenje sistemskog i transparentnog mehanizma za procenu zdravstvenih tehnologija i donošenje odluka o listi lekova, izjavila je članica Inicijative Gorjana Ajzinberg.

Studija pod nazivom "Modernizacija zdravstvenog sistema Srbije: potreba za pouzdanim kompasom za odlučivanje" pokazuje da je dostupnost inovativnih lekova u Srbiji mnogo manja nego u drugim zemljama regiona, budući da 18 odsto ukupnih rashoda RFZO odlazi na farmaceutske proizvode, među kojima su uglavnom generički lekovi.

Navodi se podatak da je periodu 2010-2012 godine Srbija odobrila stavljanje na listu samo jednog od 139 lekova za koje je data dozvola za promet, dok je Bugarska na svoju pozitivnu listu stavila 44 leka, a Hrvatska 27.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije izneti u studiji govore da je, u poređenju sa drugih osam balkanskih zemalja, Srbija tek na četvrtom mestu po ukupnim izdacima za zdravstvo po glavi stanovnika.

Studija, međutim, pokazuje da čak i postojeći izdaci rezultiraju relativno lošim zdravstvenim ishodima i nedovoljnom dostupnošću zdravstvene zaštite, usled sistemskih slabosti srpskog sistema zdravstvene zaštite: velike zastupljenosti ličnih izdataka, korupcije i činjenice da zemlja nema transparentan i sveobuhvatan sistem za procenjivanje vrednosti investicija u zdravstvenu zaštitu i za utvrđivanje načina plaćanja tih investiciја.

http://rs.n1info.com/a173016/Vesti/Vesti/Ekonomist-Kriticno-stanje-u-srpskom-zdravstvu.html

P.S. Nadam se da ću uspjeti da dođem do cijele studije.

[александар живаљев]

ПРВА РЕАКЦИЈА КОЛЕГЕ ДОКТОРА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА МИХАИЛА ЛУКОВИЋА НА ОВАЈ ТЕКСТ

Једна мала слика. Отишао сам по позиву радника из Фонда ПИО, или како се већ зове, у филијалу да преузмем образац М4, јер због уређених релација у здравственом систему ћерка ми пету годину волонтира, а ја је водим као лекара у мојој амбуланти. Уредно сам питао од кад до кад је пауза и добио одговор од 10 до 10,30. Појавим се тамо у 10,45 - закључано. Седнем да причекам. За пет до шест минута почиње долазак радника са доручка и као по правилу сви су га носили у кесама уз провијант, што са пијаца, што из маркета. Око 11,05 појави се и дама коју сам чекао. Прође поред мене као да се то јутро нисам туширао, безмало ногом отвори врата ("Ко ће јеботе да ради по овој врућини. Наравно, она и ово робље овде које нико не поштује.)" Наивно сам поверовао да су ми врата остала отворена да бих ушао. Не она су остављена да би се направила промаја. Стојим на вратима док она отвара прозор и не окреће се према мени.Куцам. Невољно се окреће према мени и гледа ме као да сам дошао да је силујем. "Шта ћеш?" Изненадио бих се истина, како изгледа, да ми је персирала, мада нисам далеко од тога да јој будем отац.......Овим људима нико није рекао да је време девизе: "Нико не може тако мало да ме плати колико ја могу мало да радим" прошло. Прошло заувек. 

То је слика коју ћете да затекнете у сваком Фонду здравствене заштите. Они рукују са огромним новцем. Не знам колике су им плате, али нису мале. Монополисти.

Са друге стране гомила младих људи који се бесомучно експлоатишу, без икаквих права. Наравно да ова претходна реченица нема никакве везе са горњим текстом, осим што указује каква два паралелна система постоје.

Што се мене тиче, реформа здравственог система мора да почне од реформе осигурања.

 

С поштовањем,

Михаило Луковић

 

ПС. Тренутно је на делу разарање здравственог система по моделу разбијања државе у целини. Прво нешто мора да се доведе до апсурда, да би се онда рехабилитовало. Никако ми није било јасно зашто нешто мора да пође од нуле.

[АлександраВ]

6 hours ago, александар живаљев рече

P.S. Nadam se da ću uspjeti da dođem do cijele studije.

http://www.color.rs/efikasnalistalekova/prezentacije/SRP_Belgrade Presentation Martin Koehring.pdf

https://www.eiuperspectives.economist.com/sites/default/files/images/ModernisingSerbianhealthsystem.pdf

[АлександраВ]

Рефундација

Све трошкове здравствене заштите, који су утврђени као право из здравственог осигурања, финансира Републички фонд за здравствено осигурање. Осим прописане партиципације, грађанима не сме бити наплаћено ништа друго.

Здравствена установа је у обавези да осигураницима пружи све неопходне прегледе, интервенције, лекове, медицинска средства, имплантате и медицинско-техничка помагала која су утврђена као право из обавезног здравственог осигурања и према процедури коју је прописао РФЗО. Ординирајући доктор је за све здравствене услуге или дијагностичке процедуре које пацијенту предложи, лекове које му сугерише да  користи, или уколико саветује да се здравствена услуга обави у другој здравственој установи, дужан да те предлоге изда у писаној форми, а не да их усмено сугерише.

Здравствена установа је у обавези да за све услуге које финансира здравствено осигурање, а за које је утврђена процентуална или фиксна партиципација, изда рачун који је прописао РФЗО. За све остале здравствене услуге које не финансира здравствено осигурање, већ их грађани плаћају у пуном износу, здравствена установа је дужна да изда фискални рачун.

Осигураници који сматрају да им је нека здравствена услуга неосновано наплаћена, имају право да својој матичној филијали РФЗО поднесу захтев за повраћај новца, тј. рефундацију. Уз захтев се подноси комплетна медицинска и рачунска документација, а новац се осигуранику враћа, уколико филијала утврди да је услуга неосновано наплаћена.

Рефундација  трошкова здравствене заштите на коју се чека дуже од 30 дана

Здравствене услуге које здравствена установа не може да пружи у року од 30 дана, осигураници могу да обаве у другој установи, а да трошкове рефундирају у филијали здравственог осигурања.

Могућност рефундације постоји за здравствене услуге као што су лабораторијске анализе, рентген, ултразвучни и други прегледи, медицинска рехабилитација и други специјалистички и дијагностички прегледи.

Изузетак представљају здравствене услуге за које је прописано утврђивање листа чекања (МР и ЦТ дијагностика, коронарографија срца, реваскуларизација миокарда Bypass хирургијом, уградња ендопротеза кука итд.).

Такође, изузетак су и редовни контролни прегледи (на три, четири, шест месеци, годину дана...), као и неопходне дијагностичке и лабораторијске анализе потребне за тај преглед. Редовне контролне прегледе и уз њих неопходне дијагностичке и лабораторијске анализе, установа је дужна да пружи до рока у којем је доктор тражио преглед, а који може бити и дужи од 30 дана.

Да би осигураник остварио право на рефундацију, неопходно је да му здравствена установа која није у могућности да у року од 30 дана пружи потребну здравствену услугу, изда  потврду о немогућности пружања те услуге ( образац ПЗ). Након што од здравствене установе добију потврду, осигураници имају могућност да о свом трошку здравствену услугу која није пружена у здравственој установи у коју су  упућени, добију у некој другој установи, односно у приватној пракси, а да новац рефундирају од свог здравственог осигурања.

Захтев за рефундацију подноси се у матичној филијали РЗЗО, на обрасцу РЕФ1 који се добија у филијали. Уз захтев се прилаже потврда о немогућности пружања услуге (образац ПЗ) и комплетна медицинска и рачунска документација.

Уколико филијала утврди да је захтев за рефундацију основан, новац ће осигуранику бити враћен у висини стварних трошкова.

http://www.rfzo.rs/download/brosure/Brosura-Refundacija.pdf

http://www.rfzo.rs/index.php/osiguranalica/refundacija

[александар живаљев]

Како је саопштено, у недавном сусрету грађана и г. премијера, највише је било молби да се закаже операција за дјецу или себе. Толико о томе.

[АлександраВ]

Можда некоме буде корисно да зна да има ову могућност, колики год да су трошкови који могу да се покрију, и можда увећане потребе за нечим што овај закон нажалост не предвиђа, могу да буду следећи корак од овог права ка неком још обухватнијем. Људи нису довољно информисани о својим правима и могућностима, требало би да се трудимо да овакве информације буду што транспарентније и да ова права користимо што више, како бисмо можда успели да "изгурамо" и нешто више од тренутно обезбеђеног. То је као када на крају буџетске године кажу - а по овом конту су потрошили само два од опредељених 10 милиона, за следећу им одобри 1 милион, а ови су потрошили свих 18, има основа да траже 20 милиона, дај им. Тако ће и ово укинути (или проширити), људи не користе ово право, једноставно ни не знају да то могу.

[JESSY]

Ovako ćemo se lečiti po novom zakonu

Svi koji se ne budu odazivali na redovne skrining preglede moraće da se leče o svom trošku ukoliko se razbole od bolesti koju taj pregled treba da dijagnostikuje.

 

Foto: Shutterstock

Ovo je samo jedna od mnogobrojnih novina predviđenih u Nacrtu zakona o zdravstvenom osiguranju.

 

- Nacrt bi trebalo da uđe na jesen u skupštinsku proceduru i nadamo se da će biti usvojen do kraja godine - kažu za "Blic" u Ministarstvu zdravlja.

"Blic" vam predstavlja najvažnija nova rešenja.

21 najvažnija novina u nacrtu o zdravstvenom osiguranju

Foto: E. Čonkić / RAS Srbija

1. Roditelji dece obolele od teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja dobijaju pravo na bolovanje u neograničenom trajanju do detetovih 18 godina, sa naknadom zarade u visini od 100%.
2. Izabrani lekar odobravaće bolovanje do 60 dana, umesto do 30, kao što je sada.
3. Evidenciju o obavljenim skrining pregledima vodi RFZO, i to o svim pacijentima, i osiguranim i neosiguranim.
4. Predložena je sankcija za neopravdano neodazivanje na skrining preglede - onaj ko se ne odazove ni na treći poziv u okviru jednog ciklusa pozivanja, a ne opravda izostanak, gubi pravo na plaćeno lečenje ukoliko do sledećeg ciklusa pozivanja oboli od bolesti za koju je pozvan na skrining pregled.
5. Detaljno je uređeno dobrovoljno zdravstveno osiguranje, kao deo zdravstvenog osiguranja.
6. Predložena je mogućnost da Republički fond za zdravstveno osiguranje može ugovoriti ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu i sa organizacijom socijalnog osiguranja vojnih osiguranika, kao i ugovor sa pravnim licem, odnosno preduzetnikom kao javno-privatno partnerstvo.
7. Proširen je krug onih kojima se obezbeđuje zdravstvenu zaštita u punom iznosu - davaoci organa, ćelija i tkiva, osim za lekove i medicinska sredstva, osiguranici koji spadaju u kategoriju "naročito osetljiva populacija", kao što su stari, deca, žene, trudnice, porodilje, Romi...
8. Osnov za naknadu zarade tokom bolovanja biće prosečna zarada u prethodnih 12 meseci, umesto dosadašnja 3 meseca.
9. Lekar specijalista koji leči osiguranika po uputu izabranog lekara može neposredno uputiti osiguranika na stacionarno lečenje.
10. Predloženi su precizni rokovi za podnošenje zahteva za zaključivanje sporazuma o arbitraži i predloženo je rešavanje spora putem stalne arbitraže ili ad hok arbitraže.
11. Racionalnije rešenje u pogledu organizacije stručno-medicinskih organa Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje - umesto lekarskih komisija, predloženi su jednočlani organi.
12. Predložena je mogućnost da se preduzetnik kome je prestalo svojstvo osiguranika u skladu sa zakonom, kao i supružnik zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo, a kome miruju prava i obaveze iz radnog odnosa za period upućivanja uključe u obavezno zdravstveno osiguranje radi obezbeđivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za sebe i članove uže porodice.
13. Predviđena su prava na zdravstvenu zaštitu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i kada nisu uplaćeni dospeli doprinosi za obavezno zdravstveno osiguranje, u slučaju palijativnog zbrinjavanja.
14. Predviđena je mogućnost overe isprave o osiguranju za osigurana lica za koja nije redovno izmirivan doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje, pod uslovom da je obveznik uplate doprinosa započeo sa izmirivanjem zaostalih doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i nastavio sa kontinuiranim izmirivanjem.
15. Palijativno zbrinjavanje obezbeđuje se u celosti na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
16. Prošireno pravo na naknadu troškova prevoza u smislu da se ovo pravo vezuje za kilometražu (preko 50 km) bez obzira na to da li se zdravstvena ustanova u kojoj se ostvaruje zdravstvena zaštita nalazi na području matične filijale ili ne.
17. Pregledi dece uzrasta od šest do 14 godina, radi utvrđivanja sposobnosti za bavljenjem sportom, obezbeđuju se na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
18. Proširen je obim prava osiguranica kojima je izvršena mastektomija jedne ili obe dojke, na taj način što im se na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuje rekonstrukcija ili korekcija obe dojke.
19. Uređeno je plaćanje troškova hitne medicinske pomoći pružene u inostranstvu u slučaju kada osiguranik pre odlaska u inostranstvo nije pribavilo potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite, tako što te troškove plaća RFZO, a onda ih potražuje (refundira) od osiguranika.
20. Predviđeno je upućivanje u inostranstvo radi dijagnostike, a ne samo radi lečenja.
21. Izvršeno je proširenje osnova osiguranja za osiguranike: uvođenjem dva osnova osiguranja za poljoprivrednike; uvođenjem osnova osiguranja po osnovu obavljanja poslova javnog beležnika; uvođenjem osnova osiguranja po osnovu statusa borca.

[JESSY]

vrlo ohrabrujuce, moram priznati...

[Danijela]

Nista im ne verujem.

[Јелена011]

Ovo i nije dobra vest, jer ce kao i na zapadu sada do lelara moci oni s novcem, ostala sirotinja raja ima da se naceka. Sada recimo po tim nacionalnim planovima zakonodavac je predvideojednom u pola god da smete da vadite krv, pa bili vi i dijabeticar il vam trebalo za nesto drugo, nema kraj. S jedne strane se uvode kao fensi skrininzi i to je ok kad si zdrav, al kad nisi ima da upoznas mracnu stranu sistema koja ti kaze nono, do specijaliste ne moze tek tako ceeeek. Imace vodice dobre prakse i to je za vecinu fizickih zdravih dobro, da se ljudi nateraju na redovne sistematske, al ona sacica hronicara ima da prodje ko bos po trnju i tu je kvaka.