Да ли је могуће спасити се а не бити ни у браку ни у монаштву?

[Дијана.]

Zašto ne bi bilo moguće? Podvig je držati celibat u svijetu. I ap. Pavle je rekao 'udovice da budu kao ja', tj. bezbračni (celibatni) u svijetu. Monaštvo je i nastalo tek u IV vijeku, a za hrišćane se celibat ako nisu u braku/ostanu udovci pdrazumijevalo. U manastir mogu oni koji nemaju porodicu da se o njoj brinu, ili ima neko drugi da izvrši porodične obaveze. To je svojevrsna žrtva za bližnje. Ipak samo mali procenat ljudi se povuče u manastir. Zajednica ljudi ima prednost u svakom slučaju. Čini mi se da je pravilo 'o dva blagoslovena puta' nastalo prije više od hiljadu godina, i tad je brak bio stabilna zajednica i norma. Danas brak nije stabilan, mnogi se raspadaju, a mnogi ljudi iz raznih razloga i ne stupe u brak. Društvena realnost je drugačija. 

[Јелена011]

Da li je moguce da, naravno. Da li je verovatno, pa jako tesko.

I uopste nije poenta u rezultatu nego u licnoj motivaciji i razlozima, barem svih onih koje upoznah, jer duboko duboko negde cuci recenica koja se odnosi na nenogucnost trpljenja drugog i zelje za sopstvenom slobodom.

Mislim, postoje obicni ljudi i postoje Tesle, samo sto vecina nevezanih ljudi se izgovara time da eto postoji i Tesla, tj da su oni nesto posebno. Postoje ljudi koji jesu posebnih darova i posebnog krsta, al zato je i u nevezanosti njihov zivot uteha i radost mnogima, a ne njima samima. Vecinaostalih imamnogo prizemnije motive i mnogo vise izgovora.

[Ненад Р.]

Битна је љубав и вера.

[Аурор]

  On 19. 6. 2016. at 19:17, Јелена011 рече

Mislim, postoje obicni ljudi i postoje Tesle, samo sto vecina nevezanih ljudi se izgovara time da eto postoji i Tesla, tj da su oni nesto posebno.

Expand  

Тесла је мислио да је религија само заостатак у интелектуалном развоју човечанства, да не постоји слободна воља, да смо сви ми само аутомати који реагују на спољне стимулусе итд.

You get the picture.

[Драгана Милошевић]

Могуће је спасити се.

Па и у манастиру је опшежиће, значи суживот и трпљење.Е, а ко неће, тај налази хиљаду изговора.

[Драгана Милошевић]

Довољно му што трпи себе и самоћу.

[Дијана.]

Jelena s pravom ukazuje na sebičnost i konformizam mnogih nebračnih ljudi: nedostatak volje za prilagođavanjem i davanjem sebe, neodgovornost, seksualne slobode. Možda ih ima mnogo. Ali ima mnogo i onih koji žele ljubav, koji je nude, ali je njihova ljubav uskraćena upravo od prethodno pomenutih. Oni su dvostruki podvižnici, ako poštuju celibat. Znam dosta ljudi iz  obe te kategorije, ne bih sudila koja prevladava (sebični ili uskraćeni)...

[Данче*]

  On 19. 6. 2016. at 18:43, JESSY рече

да ли је могуће спасити се а не бити ни у браку ни у монаштву?

Expand  

Све је могуће ономе који верује. Што је човеку немогуће, Богу је могуће!

[Јелена011]

  On 19. 6. 2016. at 19:59, Дијана. рече

Jelena s pravom ukazuje na sebičnost i konformizam mnogih nebračnih ljudi: nedostatak volje za prilagođavanjem i davanjem sebe, neodgovornost, seksualne slobode. Možda ih ima mnogo. Ali ima mnogo i onih koji žele ljubav, koji je nude, ali je njihova ljubav uskraćena upravo od prethodno pomenutih. Oni su dvostruki podvižnici, ako poštuju celibat. Znam dosta ljudi iz  obe te kategorije, ne bih sudila koja prevladava (sebični ili uskraćeni)...

Expand  

Naravno, zato rekoh zavisi od licnih motiva i pobuda. To neko sa strane ne moze bas znati, samo neciji duhovnik il neko s kim smo mnogo bliski...

Ima ljudi koji sebe "ubede" da je to njihov podvig da bi pobegli od suocavanja sa sobom, svojim strahovima, ogranicenjima, povredjenostima, tipa kiselog grozdja. Ima i onih koji bas ono nece nigde zbog komfora otvoreno, al cini mi se da su takvi retki. Obicno su to stvari mnogo duboke i za samu osobu bolne da kopa po sebi zasto ovo zasto ono, a kamoli da neko to sa strane zakljuci na keca.

Gosn Darealis, Tesla je figurativno, u smislu izuzetnosti necije jer nismo svi istih darova i talanata. Al obicno neko s jednim talantom se opravdava kao da ih ima deset, na to mislih, ne bukvalno na Teslu.

[александар живаљев]

  On 19. 6. 2016. at 19:39, Господин Дареалис рече

Тесла је мислио да је религија само заостатак у интелектуалном развоју човечанства

Expand  

Е, сад морам да примјеминим метод аве Зорана Ђуровића: дај један цитат у коме Тесла тако нешто каже.

[Дијана.]

Pričamo o etičkom kodeksu hrišćana ovde. Zatim, ti sebični individualisti, odbijajući ljubav, pridodaju broju nesrećnih i usamljenih ljudi. Čak i kad nisu hrišćani u pitanju. To je jedna falinka, životna neproduktivnost, prkošenje ljudskoj prirodi i zakonima zajednice, zaustavljanje točka života (neostavljanjem potomstva). "Čovjek sam, ili je zvijer, ili je bog". Naravno, izuzeci tipa genija kao Tesla čiji genij ne trpi rasipanje energije, su drugo.

[Дијана.]

Ma znam baš takav jedan primjer, gdje takva osoba neće da da šansu, da proba; naravno da je onaj odbijeni nesrećan, njegova je ljubav vatra koja ne grije već njega samog sagorijeva (muči). A prazan i neispunjen ostaje i ovaj, njegova mu se priroda sveti... Nema goreg ispaštanja od samoće u starosti, i življenja samo za sebe. Nema tu zadovoljstva u srcu. Ljubav je prirodna pootreba, a samodovoljnost - mehanizam preživljavanja. 

I još, ovaj koji umije da voli, može svoju ljubav prenijeti na nekog drugog ko će mu uzvratiti; a ovaj neproduktivni, će, ako ponavlja taj obrazac odnošenja, unesrećiti više ljudi, i na kraju i sam ostati prazan i neispunjen... 

[Човек Жоја]

@Дијана., добро, да се сложимо око многих ствари које си написала о љубави, заједници итд, итд.

Међутим, како објашњаваш делове Јеванђеља као што је прича о слепорођеном кога се, пошавши за Христом, сви одрекну, укључујући и његове ближње, јер би у супротном били одлучени од синагоналне заједнице...Дакле, од заједнице, која, јел, подразумева да човек није сам, а која имајући у виду да је реч о јудаиустичкој заједници подразумева да она почива на "етичком кодексу" (иначе, етика, реч од које се ја најежим), значи накаквим устаљеним правилима по којима она функционише а који се морају поштовати? Наравно да слепорођени иде за својим исцелитељем и не осврће се на буку гомиле а самим тим ни на поменути етички кодекс. Нешто слично се може рећи и за болесника из Витезде који чами и чека да буде исцељен, и то у гомили других људи. Он није сам, око њега су и други болесници, али сви они чекају вишу силу па ко бржи до силе његово исцељење. И он завапи Господу и каже "немам човека". У гомили других људи он каже "немам човека".

Даље, Самарјанка, у сред поднева, по пустињској врућинштини, сама и изопштена као жена више мужева, иде на Јаковљев извор, а наилази на "извор живе воде". Она је део заједнице, није сама, али шта то вреди кад заједница има кодекс а она се удавала више пута. То би, између осталог, било  и оно кад Христос каже блудници "иди и више не греши", и "опрашта јој се јер је велику љубав имала". О да, хтела је ту љубав о којој причаш, и ту заједницу коју помињеш, али међутим, она не наилази на адекватан одговор. Она остаје усамљена у несамоћи. И онда иде и тражи даље, и сваки пут наиђе на исто. И са стране гледано она крши кодекс, и њено понашање није етичко. Изнутра, суштински, она тражи "извор живе воде".

Бројни су примери у Јеванђељу попут ових. Суштина онога што желим рећи јесте да нема ништа горе него кад је човек усамљен макар био и у гомили људи. Супер, ниси сам, и шта сад? Самоћа и усамљеност нису исто. Сама по себи самоћа уоште није лоша. Она има много добрих страна, може бити вишеструко благотворна по човекову личност. На крају крајева сви наши светитељи у били анахорети и то као чланови Цркве. Златоусти се љутио што га вуку за рукав и враћају да столује. Да не говорим о пустињацима који су нам оставили драгоцено сведочанство сопствене духовне борбе. На крају крајева, и Авраму је речено "Изађи......", дочим Адам и Ева бејаху у заједници, не беху сами, па се стрмоглавише, јел.

Ово што ти критикујеш, тај индивидуализам, то је само последица постмодерне религиозности, својеврсна монолатрија, које је одувек било, некад мање некад више, људи су жедни, и тај недостатак надокнађују властитим остварењем које треба да их испуни, дакле да утоли ту жеђ. Што је све наравно пројава покушаја првог човека да опостоји на својој самобитности. Утолико је "првородни грех" самобитности увек присутан, свеприсутан, од почетка људске цивилизације до дана данашњег.

И то је та клацкалица и опасност, јер нас и хришћанство учи да треба да будемо личности, да остваримо Божију замисао о нама па и по цену да се издвојимо из чопора и крда, чему нас Јеванђење у огромном броју примера подучава, чак је то и предуслов јер "нисмо од овог света", али има додатак а он је да се наша личност остварује у односу са истим таквим (сличним) људима као што смо ми. А то је заправо Црква.

[Дијана.]

Ne govorim banalno o ljubavi partnerskoj kao nužnosti, i naravno da ljudi mogu biti usamlljeni a ne biti sami. Naravno da je hrišćanski, a i psiholški ideal, rast i razvoj ličnosti. Naravno da zajednica dvoje ljudi ne treba da poništava ličnost, simbioza je negativna pojava i u psihološkom smislu, i treba ličnost da ostane slobodna i da se razvija (bilo prema hrišćanskom idealu ili ne). Niti sam rekla da svi ljudi moraju biti u toj zajednici, primjeri onih koji na svoj način idu za Hristom ili onih od ljudi ostavljenih zanemarenih (nemam čovjeka, Gospode) su posebni slučajevi, i dok je Muramasa ovo ipak etičko pitanje hrišćansko proširio na psihološko,ti si ga još više proširio u pravcu rasprave kooji su sve ooblici spasenja u zajednici tj.van nje. Naravno da je monah-pustinjak u službi Bogu, i molitveno, i ljudima, znači i u zajednici s njima u duhu.

Etika ili ontologija, lažna dilema. Ja se ježim upravo na tu foru o prevaziđenosti etike. Hrišćanska ontologija NE poništava hrišćansku etiku, naprotiv, nego je dopunjava i nadilazi. Suviše lako bi bilo da zapovijesti nisu potrebne, nego samo 'odnos' s Bogom (pričešće); Hristos kaže: ko me ljubi, zaspovijesti moje drži, tj. ljubi me tako što ćeš držati zapovijesti (a njegove zapovijesti si ništa drugo do etika).

[Јелена011]

Đole, ja ne razumem o cemu pricas, tj nekako to su odvojene stvari. Ovde je pitanje da li se neko moze spasiti mimo braka i monastva. Moze naravno, al retko tj retki su ljudi koji mogu da nose taj krst uspesno, koji su usamljenici po rodjenju i koji sluze zajednici na jedan drugaciji nacin.

Obicna vecina ljudi samo iz svojih raznih motiva psiholoske i telesne prirode bira nezajednicarenje. Svi smo mi deo sire zajednice, al zivot u manastiru il braku nisu bas kao taj zivot u siroj zajednici, specificniji su, zahtevaju mnogo veci stepen odricanja svoje volje po prirodi stvari kad si s nekim 24h i nemas kud, do onog ja cu da sluzim zajednici kad meni odgovara i kako meni odgovara pa i 15h dnevno. Ono kad te bratija prozove ne mozes da biras da li ces i kako da se odazoves, detetu il muzu tesko ces reci cek moram malo da odmorim pa cu skuvati rucak sad me smara.

Ali to o,cemu ti pricas i govori da nije svaka zajednica dobra, i komunisti su se kleli u bratstvo i jedinstvo, svi za jednog stil i ostale perverzije. Hristos ne govori o tome, sta vise to je potpuno izopacenje zajednice.

Upravo ljudi veliki podviznici su bezali od sire zajednice fizicki, ali tada je u fokusu bilo nesto drugo, oni su krvarili da steknu bogovidjenja, blagodat, birali su radje stolpove i zabetoniravali se. Ali to je bilo monastvo i svi ti nama naizgled neobicni ljudi su to radili upravo zbog Boga i za ljude. I pre svih tih podviga vecina njih je bila u obicnim opstezicima i sa blagoslovima opitnih duhovnika se upustala u tako nesto.

Ali opet sve je to licno, sta je nekome lek drugom je otrov i nema recepta. Unutrasnji motivi odredjuju sta je sta, al to je od ljudi sakriveno.

Ima puno usamljenih ljudi u zajednicama i po crkvama, na agapama, dok se svi smeskaju kako su super opusteni i srecni vracaju se u svoje teske i usamljene zivote. Al to je opet deseta tema, zasto smo tako zatvoreni prema drugome i glumimo ludila dok zaista neko ne poludi. Krijemo se iza obreda i obicaja i sve uvijamo u religioznost, a vecina prosto cuti o svemu sto im se desava.

Da se nasalim, zato je Bog smislio psihijatriju i psihoterapiju, da covek moze s nekim da se isprica pa da se vrati u zajednicu da glumi ludilo.