САБОР НА КРИТУ 2016.

[Ламех]

  On 20. 6. 2016. at 14:57, александар живаљев рече

ДАНАШЊА "ЗВАНИЧНА ИЗЈАВА" СА СНИМКОМ ПОЧЕТНЕ МОЛИТВЕ НА САБОРУ

 

Да

 

 

 

 

Expand  

Е ово је вештина! Како у три минута не рећи ништа!!

[Ламех]

  On 20. 6. 2016. at 17:18, александар живаљев рече

са тежиштем на јединству у Евхаристији, вери и епископу

Expand  

 

колико се ја сећам, основ јединства је на евхаристији, вери и љубави а не епископу.

 

И узгред, ови како су кренули са ти мени сердаре ја теби војводо, неће стићи ни да се посвађају, а камоли да реше нешто. :-P

[александар живаљев]

  On 20. 6. 2016. at 21:04, Ламех рече

Е ово је вештина! Како у три минута не рећи ништа!!

Expand  

За ове америчке "госпеловце", наше попе су суво злато.

[александар живаљев]

На предлог Митрополита Амфилохија на почетку засиједања Сабора на Криту прочитан одјељак из Јеванђеља који се односи на молбу ученика упућених Христу за мјесто сједења поред Њега

21. јуна 2016. - 0:18

Радни дио Светог и Великиог Сабора Православне Цркве започео је јутрос молитвом ‘’Царе небески’’ и тропаром празника Педесетнице ‘’Благословен си Христе Боже наш’’.

У наставку је Његова Свесветост Васељенски Патријарх Вартоломеј удовољио жељи Високопреосвећеног Митрополита Црногорско – приморског Амфилохија, те је други у реду патријарашких ђакона прочитао перикопу из Еванђеља по Марку која се односи на молбу ученика упућених Христу за мјесто сједења поред Њега.

Мк. 10, 35 – 45. И дођоше пред њега Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу, хоћемо да нам учиниш што ћемо те молити. А он им рече: Шта хоћете да вам учиним? А они му рекоше: Дај нам да сједнемо један с десне стране теби а други са лијеве, у слави твојој. А Исус им рече: Не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крстим? А они му рекоше: Можемо. А Исус им рече: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крстим крстићете се; Али да сједнете с десне стране мени и с лијеве није моје да дам, него ће се дати којима је припремљено. И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и Јована. А Исус дозвавши их рече им: Знате да они који се сматрају владарима народа господаре њима, и великаши њихови владају над њима. Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде међу вама велики, нека вам служи: И који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга. Јер Син Човјечији није дошао да му служе него да служи, и да даде живот свој у откуп за многе.

Иначе, једна од примједби једног од, са Сабора одсуствујућих патријараха, односи се на протокол сједења Поглавара Православних Цркава, сабраних на Светом и Великом Сабору.

Са грчког: Василије Ускоковић

Извор: fanarion.blogspot.gr

 

 

 

 

© 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска

 

[александар живаљев]

Како преноси romfea.gr, синоћна пленарна сједница Великог Сабора обиљежена је диспутом између двојице најпроминентнијих саборских богослова, митрополита Јеротеја (Влахоса) и Јована (Зизјуласа), а поводом амандмана Грчке цркве на документ "Мисија Православне цркве у савременом свијету".

Падале су и тешке ријечи, попут "алтернативних теологија" итд.

Председавајући, васељенски патријарх г. Вартоломеј, смиривао је страсти хвалећи богословско знање обојице митрополита.

На крају је, како примјећује наведени сајт, папа и патријарх александријски Теодор Други потврдио своју титулу "судија васељене", наглашавајући значај академског богословља, али стављајући у први план суочавање Цркве са реалним друштвеним проблемима.

Иступање александријског патријарха чланови сабора су пропратили аплаузом.

Амандман Грчке цркве није прихваћен.

http://www.romfea.gr/epikairotita-xronika/8967-aporrifthike-mia-apo-tis-treis-tropologies-tis-ekklisias-tis-ellados

[Макрина]

(Х)Ристо наш!

[Пријатељски]

 

[Пријатељски]

 

[александар живаљев]

Усвојене примедбе Српске Православне Цркве на садржину првог саборског документа

21. Јун 2016 - 16:36

У поподневним часовима јучерашњег дана, после свечаног отварања Светог и Великог Сабора и током његове прве радне сесије, саборно је слушана и темељно дискутована садржина првог саборског документа "Мисија Православне Цркве у савременом свету", који је претходно припремљен на сабрању предстојатељâ православних цркава у Шамбезију 21-28. јануара текуће године и који је уз уважавање примедби Српске Православне Цркве акламативно усвојен уочи јутрошњег почетка нове радне сесије.

Иако је акламативном усвајању првог саборског документа, који сажима апсекте доприноса Православне Цркве овладавању мира, правде, слободе, братства и љубави међу народима и укидању расних и других дискриминација, како поднаслов овог акта иначе прецизније каже, претходио вишедеценијски период несумњиво темељне припреме, о његовој садржини се на лицу места могла чути упечатљиво конструктивна и на тренутке жустра богословска дискусија, која се у атмосфери искреног братољубља одвијала међу корифејима православног богословља данашњице, углавном епископима. За примедбама митрополитâ пергамског Јована Зизјуласа, нафпактског Јеротеја Влахоса, диоклијског Калиста Вера и других значајних православних теолога, чији су увиди највише погађали садржину документа као насталу током периода у којем је свет погођен несагледивим антрополошким променама и стога теже кадру да адресира све најважније аспекте аутентичног православног искуства широм различитих и новонасталих животних контекста, уследили су коментари архијерејâ Српске Православне Цркве, Митрополита црногорско-приморског др Амфилохија Радовића, умировљеног Владике захумско-херцеговачког др Атанасија Јевтића и Епископа бачког др Иринеја Буловића.

 

На основу непосредне реакције учесникâ на примедбе истакнутих делегата Српске Православне Цркве стечен је утисак да су оне наишле на разумевање аудиторијума и прихватање од стране председавајућег Патријарха васељенског Вартоломеја и сапредседавајућих првојерараха православних цркава. Полазећи од аргумената изведених из аутентичног предања Православне Цркве и не штедећи помена ставове новојављеног светитеља и великог српског богослова Јустина Ћелијског, примећено је, дакле, да првом саборском документу недостају извесни христолошки и сотириолошки увиди који управо могу надоместити његову мањкавост, засновану на неспособности да њиме буде обухваћена целокупност проблематике православног сведочења у савременом свету. Постављањем, међутим, темеља на универзалнији план, и истицањем улоге Цркве као живог присуства Царства Бога Тројице у историји, омогућено је универзалније решење, односно примењивије разумевање историје којој есхатолошка мера није ни Бог ни човек, но Богочовек, Господ Исус Христос. Ове примедбе, чијим је уношењем текст добио на прецизности и које су истовремено дале на значају Српској Православној Цркви, а које ће завршетком рада Светог и Великог Сабора постати доступне у оквиру коначне садржине документа, посебно су се тицале параграфâ о пастирском старању Цркве за младе и осмишљавању људских достигнућа хришћанским вредностима.

После уобичајеног почетка саборског дана служењем Свете Литургије у манастиру Пресвете Богородице Путеводитељнице, који се налази уз здање саме Православне Академије, данас је рад Сабора настављен и његову главну данашњу тему чини садржина документа о православној дијаспори, донетог на Четвртој предсаборској конференцији у Шамбезију 6-12. јуна 2009. године, која као таква дира у саму срж еклисиолошког идентитета и стварних изазова православља у савременом свету. Примедбе делегатâ Српске Православне Цркве ни данас нису изостале, док се њима више може говорити тек по саборском усвајању радног документа.

текст: др Владан Таталовић

фотографије: ђакон Александар Секулић 

[александар живаљев]

Благодарим, @Пријатељски

Са данашње конференције за штампу и саопштења које преноси СПЦ, сазнаје се да је усвојен "са мањим адаптацијама", први саборски документ: "Мисија Православне цркве у савременом свијету".

Тај документ у радном тексту изгледао је овако:https://www.holycouncil.org/-/mission-orthodox-church-todays-world?inheritRedirect=true

Говорници на данашњој конференцији за штампу, за разлику од СПЦ, више су истакли осуду неолиберализма као форме неоколонијализма (нигеријски митрополит Александријске патријаршије), потребу модернизације у мисији Цркве (представник румунског патријарха) итд.

О православној дијаспори води се, како је речено, "веома интересантна расправа". Суочавају се ставови о канонској аномалији у дијаспори (кршење правила да не може да буде више од једног епископа у једном граду), о потребама цркава-мајки да сачувају своју традицију и потреба православља у дијаспори да прошири своју мисију. Мада су ти проблеми одавно уочени, није очекивана тако жива расправа, јер су документи о организацији Православне дијаспоре и Правилник о раду Епископских сабрања у дијаспори, усвојени свеправославно још 2009.

То су ови документи:https://www.holycouncil.org/-/diaspora?inheritRedirect=true

[александар живаљев]

 

[александар живаљев]

Документ "Мисија Православне Цркве у савременом свијету", не треба сметнути с ума, заправо није први документ који је Свети и Велики Сабор усвојио.

Насупрот ставу Српске цркве (и помјесних цркава које не учествују у раду Сабора), васељенски патријарх био је истрајан у ставу да се мора поштовати "Пословник о организацији и раду Светог и Великог Сабора" и његов Дневни ред, усвојени и потписани на Синаксису Предстојатеља јануара о.г. у Шамбезију.

За питања која је, нпр постављала СПЦ, као што је начин проглашења аутокефалије, или односи са Румунском патријаршијом, неће бити мјеста на Сабору.

Због тога се појављују и спекулације око останка делегације СПЦ на Сабору, али агенција romfea.gr, истиче задовољство које влада међу српским епископатом, током Сабора: http://www.romfea.gr/epikairotita-xronika/8981-i-serbiki-ekklisia-den-prokeitai-na-apoxorisei-apo-tin-kriti

Како, Антиохијска патријаршија, својевремено није потписала сагласност на "Правилник о раду Сабора", спекулисало се, нарочито у руским црквеним медијима, да она уопште није дала сагласност на одржавање Сабора. То је било и питање постављено од новинара руске агенције РИА Новости на данашњој конференцији за штампу, једном од секретара Сабора, архиепископу Јову (Васељенска патријаршија).

Најзанимљивије су спекулације на тему, трагом уводне бесједе патријарха Вартоломеја о "саборима за 21. вијек", односно, да ће форма Светих и Великих Сабора постати стална у православљу. Но, за потврду таквих најава, како је речено и на данашњој конференцији за штампу, треба сачекати Посланицу (Орос) Сабора.

[александар живаљев]

Агенција romfea.gr http://www.romfea.gr/epikairotita-xronika/8977-argentinis-i-en-argentini

појашњава данашња саборска неслагања око питања дијаспоре. Постоји проблем што Васељенска и Антиохијска патријаршија имају велики број архијереја у дијаспори који носе исте титуле. Послиједњи је аргентински случај, али он није никакав изузетак, него готово правило. (На данашњој конференцији за штампу говорено је о ранијем сукобу америчког грчког и антиохијског архиепископа).

Кипарски архиепископ Хризостом ускликнуо је данас на Сабору "Али, заправо, сви смо ми пост-Грци, односно православни."

Српски представници су изјавили да је врло тешко о томе доносити одлуке без учешћа цркава са великом дијаспором, као што су Руска и Антиохијска.

Албански архиепископ Атанасије је нагласио: "Морамо да будемо обазриви, какву год одлуку да донесемо".

[verum est in beer]

  On 21. 6. 2016. at 19:55, александар живаљев рече

Агенција romfea.gr http://www.romfea.gr/epikairotita-xronika/8977-argentinis-i-en-argentini

појашњава данашња саборска неслагања око питања дијаспоре. Постоји проблем што Васељенска и Антиохијска патријаршија имају велики број архијереја у дијаспори који носе исте титуле. Послиједњи је аргентински случај, али он није никакав изузетак, него готово правило. (На данашњој конференцији за штампу говорено је о ранијем сукобу америчког грчког и антиохијског архиепископа).

Кипарски архиепископ Хризостом ускликнуо је данас на Сабору "Али, заправо, сви смо ми пост-Грци, односно православни."

Српски представници су изјавили да је врло тешко о томе доносити одлуке без учешћа цркава са великом дијаспором, као што су Руска и Антиохијска.

Албански архиепископ Атанасије је нагласио: "Морамо да будемо обазриви, какву год одлуку да донесемо".

Expand  

То ми је искрено тотално лудило мозга. Православље је Васељенско, без времена и простора, а они од толико проблема, прво су се ухватили шта је чије.

Не знам, чекам да се заврши Сабор, па ћу онда видети и размислити. До тада, све су ово "нагађања", тј. на крају можда проради Дух Свети, па се све промени.

[Баба]

Био би ред да оних пар милиона Амера који нису више или можда никад ни били пореклом Срби, Грци, Руси и прочи добију своју автокефалну цркву.