Стид

[Снежана]

СТИД

Управљање народом користи се и двема "негативним" емоцијама. Страхом и стидом. Страхом се боље управља нижом врстом људи, а стид коригује понашање оних бољих. Страх води пасивности, а стид тражи више активности и одговорности. Идеално је да се људи руководе више стидом него страхом, али то је ретко случај. Опет, ако стида скоро нестане, судбина групе или народа није светла.

Речено је одавно "ако жена изгуби стид, онда је крај нације". Ту се мислило само на одређене аспекте проблема, али и на то да само мајке које умеју да се стиде својих лоших поступака, могу томе научити и своју децу. Наравно и очеви су ту и те како битни. А шта се дешава кад стид буде скоро прогнан из неке средине? Ми смо тренутно изложени отвореном и интензивном пропагирању бестидности, што оставља само страх као средство управљања људима. Бестидност је нарасла као никада у историји. Бестидност политичара, лажне елите, бестидност јавних личности, бестидност као прихватљиво понашање свих. Покушавамо и нашу децу да учинимо бестидном "да би се боље снашла" у новим околностима. А онда остаје само страх.
Стални, неосвешћени страх квари људе и уноси пасивност и безнађе.

И у односу према Богу људи могу да се руководе, осим "позитивним" емоцијама, стидом или страхом. Деца Божија ће се пред својим лошим деловањем чешће зауставити због стида, а најамници и робови због страха.
Ширење страха иде на руку неслободе. Многи који се сматрају хришћанима немају поверење у стид или га просто немају, али зато спремно пливају у страху и шире га на све стране. Као заразу. И храбре деце Божије је све мање. А једино храбра Божија деца могу покренути промену на боље.

Друштвене мреже, као и ова, погодују бестидности. Људи се често заклањају иза псеудонима и допуштају себи понашање које их учвршћује у бестидности, али и они који наступају под својим именом, навикнути на неодговорност виртуелности лако потону у бестидност. Свог страха се не ослобађају али имају жељу да и сви око њих постану робови страха, па ће им онда, илузорно, бити лакше. Уопште - постаје подразумевано да се нико више не стиди због своје слабости, малодушности или болести него се труди да је као отров прошири на друге.

Морамо да се боримо за стид, јер једино тако ћемо повратити неопходну личну одговорност. Први записани утисци Византинца о Србима пуни су чуђења због необичне демократичности тог племена. А истинске демократије без стида не може бити. Демократија заснована на страху, без обзира да ли само на дубокој стрепњи или отвореној паници, није демократија већ прикривена диктатура. И зато су све расправе о политици овде бесмислене док се поново не изборимо за стид. У међувремену - отворена диктатура је боља. Она подразумева одговорност диктатора.

А погледајте само око себе и загледајте се у себе - и те како имамо чега да се стидимо.

 

 

https://www.facebook.com/dakon.ilic?fref=nf

[Dijasporka]

Bas zanimljivo, i moram priznati da mi nije dosad pala na pamet ova tema...

[Јелена011]

Ni malo se ne slazem sa djakonom. Razumem o cemu je hteo da govori,ali pojam stid je potpuno pogresan termin za to sto on govori. Suatina teksta je sjajna, al to nije stid.

U pravoslavnoj terminologiji imamo ono osudi greh, a ne gresnika.

Osecanjem stida covek se stidi svog bica, a ne svog postupka, ostaje pasivan, ne moguce je da se pokaje jer kako se pokajati zbog svog bica, i samo se igramo osecanjem krivice koje taj stid izrazava.

Zaljenje i strazenje nad svojim postupcima, odnosno ono o cemu sustinski govori, su zdrava osecanja koja nam govore da nam je zao zbog nasih postupaka i da zelimo i mozemo da ih ispravimo,da se pokajemo.

U vaspitanju dece stid se razvija kada roditelji govore detetu:

- ti si los,trapav, neaposoban, vidi kako si to uradio i slicno

Dete ne moze da odvoji svoje postupke od svoje licnosti i pocinje da se stidi sebe. Zato fokus na postupku uz jasno izrazavanje dobrih detetovih licnih psobina jedino koriguje postupak, a ostavlja licnost zdravom.

Odrastao covek koji se stidi sebe zatim razvija razne strategije da bi se izborio sa osecanjem da nije adekvatan, dobar, vredan i to mu oduzima dosta snage, energije i sprecava ga da se kaje.

Evo jednog dobrog teksta na tu temu.

http://www.akademijauspeha.com/clanci_svi/Stid.html

[obi-wan]

35 minutes ago, Јелена011 рече

Osecanjem stida covek se stidi svog bica, a ne svog postupka, ostaje pasivan, ne moguce je da se pokaje jer kako se pokajati zbog svog bica, i samo se igramo osecanjem krivice koje taj stid izrazava.

Potpuno i apsolutno netacno. I sasvim van svedocenja Crkve. Stid je izuzetna osobina, svojstvo svih onih koji se iskreno pokaju/preume, odnosno, svih onih koji na delu i stalno vode racuna o svojoj savesti.

35 minutes ago, Јелена011 рече

U vaspitanju dece stid se razvija kada roditelji govore detetu:

- ti si los,trapav, neaposoban, vidi kako si to uradio i slicno

Isto tako netacno. Mi kao da zivimo u dve razlicite vasione...

[obi-wan]

Ili prosto receno - gde nema stida, radja se bestidnost.

To je veliki Tarkovski odlicno zaokruzio i rekao, parafrazirajuci (isto tako velikog i jos veceg) Dostojevskog - "Stid ce spasiti svet".

[obi-wan]

Sta je covek bez stida?

[Ненад Р.]

Стид је веома племенита особина човека, али само она стид која потиче из властитог преиспитивања, а не као последица наметања са стране јер ту има свега и свачега и не смемо бити сунђер и упијати све и свашта и увек треба да имамо неко своје "сито" са којим ћемо просејавати све оне информације које примимо.

[Gresni rab Boziji]

lepo kaze nas narod,  Boga se ne boje ljudi se ne stide

[АлександраВ]

5 hours ago, Снежана рече

Морамо да се боримо за стид, јер једино тако ћемо повратити неопходну личну одговорност.

Амин!

[Снежана]

3 hours ago, Јелена011 рече

U vaspitanju dece stid se razvija kada roditelji govore detetu:

- ti si los,trapav, neaposoban, vidi kako si to uradio i slicno

Не бих се сложила са тобом, овако се стварају комплеси код деце, а не осећање стида.

[Снежана]

ЈАРА И СТИД

Када ме рукоположи, у Београду, после кратког времена, дође са Војом Јанићем који је онда био министар просвете, да ме посети у манастиру Драч. Није хтео да уђе у конак, него, како је изашао из цркве, наредио је да разгрнемо снег, донесемо троношке столице и на средини наложимо ватру. Кад смо сви поседали око ватре, он рече:
– Наш народ, кад је живео око огњишта, није знао за туберкулозу, јер јара од ватре убија бациле туберкулозе.
Утом наиђу два ловца, убили курјака, па га баце пред владику Николаја.
Некако у исто време, на малу капију, из села Дреновца, наиђе млада сељанчица, па јој кажемо да приђе и владици љуби руку. Она се застидела, уплашила, па је сва дрхтала. Примети то владика па рече:
– Стид држи села и градове, кад нестане стида, нестаће и света.

 

https://belovrelo.wordpress.com/tag/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98/

[javor]

Zapamtite ovo.

Najviše stida sam video kod našeg naroda na Kosovu i Metohiji.

Što su dalje od urbane sredine to ima više čistote i stida.

[Снежана]

 

[Јелена011]

Kod nas je veliki problem u terminima.

Biti bez stida ne znaci biti amoralan, bez ikakvih vrednosti, empatije, osecaja dobrog\loseg. To su odvojene stvari.

Stid je posledica osecaja inferiornosti, neadekvatnosti, straha od odbacivanja ukoliki pokazemo sebe, neko misljenje il stav. Stideti se reci svoje misljenje da bi se uklopili u privid zajednice.

To ne znaci automatski brisanje dobrog\loseg, ne znaci da je sve jedno.

U nekim drustvima stid je cuvar tradicije i pokornosti, ali sloboda i ljubav izgone strah i stid. Ne sloboda da radim sta hocu i kako hocu, ali da bismo stigli do slobode od izbora, slobode za dobro, nije bas korisno da potiskujemo stidom ono sto je trenutno tu.

Kada bi stid bio cuvar toga da ljudi ne grese, onda to i nije bas dobro, to je lazna dobrota, lazna pravednost, samo gluma da bi bio prihvacen od zajednice. Ne moramo se stideti da bismo znali da je laganje lose, nemati stida ne znaci da cemo biti nehumani, grubi, da cemo "gaziti preko mrtvih". Pokajanje ne ukljucuje taj osecaj stida za nase bice, kajemo se zbog greha uporno se podsecajuci da smi ljudi, pali i grehu skloni, a ne mazohisticki osecati kako je nas,greh nesto toliko lose da nas Bog nece prihvatiti. To je ono Judino, osecanje stida zbog greha, ja to zao mi je ne vidim kao dobro osecanje. Ali to ne znaci da ne postoji sistem vrednosti i vrednovanja postupaka. Samo, rec je o postupcima, a svako zivo bice je vredno Bozije ljubavi.

[Снежана]

У видеу који сам поставила, на једном месту лепо објашњава...парафразирам...Да ли се апостол Павле постидео после преобраћања? Јесте. Да ли је пријатно осећање, стидети се? Није, и не може бити пријатно, али је врло корисно ослушивати себе и не доводити себе у ситуацију да се стидимо својих поступака.

Стид је врло повезан са покајањем.