Jump to content

Старачки дом - да ли је хришћански сместити мајку у дом за старе?

Оцени ову тему


Препоручена порука

8 hours ago, Јелена011 рече

Sa sajta pia, al cisto sumnjam da je moguce ovo dobiti tj ko zna kakva je procedura...

 Моја мама је била социјални радник па знам - туђу негу и помоћ могу да добију екстремно тешки случајеви (преко 90% онеспособљени и са минималним примањима) и то можда - након много времена + ако имају везу.

"You know something is messed up when you see it"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Што се родитеља тиче, њима треба уплаћивати летовања, крстарења. Унајмити послугу која ће да брине о њима и омогућити им да се облаче по најновијој моди, да се хране у ексклузивним ресторанима...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Чудим се шта читам... 

Моја бака, сада има 80 година, са тетком (тада средношкољка) се старала о болесној свекрви 3 година. Тада није било памперсе...

Затим разболео се деда и 6 године је боледовао. Био је с времена на време и агресиван и сваѓао се, а последних 40 дана није могао ни у тоалет да ходи...

Цело време смо живели сви заједно. Нисмо се ни психички разболели, ни смо ми деца били занемарених... Чини ми се да највеќи Божји благослов на нас пребивао док смо се старали о болесном деди. 

Пример из окружења, мајка је превише болесна и непокретна, ќерка јој организовала 3 жене да се старају о њој. Па Бог дао ќерки и да на 48 година роди. Друг пример, син се стара о болесној мајци, чак је и посао напуштио да би се бринуо о њој. Све ово раде са вером и љубави према Богу и према највеќу Божју икону - родитеље.

Али то је, сви хоќемо да будемо комунисти. (Комунизам предвиѓа распад породице, тј. да се свако брине само за себе и за своје анималне потребе.)

А за оне које осуѓују монахе, знам монахе који у манастире доносе и своје старе и болесне родитеље и брину о њих. 

Ако ми нисмо спремни да се жртвујемо за наше родитеље (што је наш дуг), онда са каквом правом можемо да причамо о било какву љубав?

Ти ме волиш, ал ја не осећам.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

28 minutes ago, Orthophill рече

Чудим се шта читам... 

Моја бака, сада има 80 година, са тетком (тада средношкољка) се старала о болесној свекрви 3 година. Тада није било памперсе...

Затим разболео се деда и 6 године је боледовао. Био је с времена на време и агресиван и сваѓао се, а последних 40 дана није могао ни у тоалет да ходи...

Цело време смо живели сви заједно. Нисмо се ни психички разболели, ни смо ми деца били занемарених... Чини ми се да највеќи Божји благослов на нас пребивао док смо се старали о болесном деди. 

Пример из окружења, мајка је превише болесна и непокретна, ќерка јој организовала 3 жене да се старају о њој. Па Бог дао ќерки и да на 48 година роди. Друг пример, син се стара о болесној мајци, чак је и посао напуштио да би се бринуо о њој. Све ово раде са вером и љубави према Богу и према највеќу Божју икону - родитеље.

Али то је, сви хоќемо да будемо комунисти. (Комунизам предвиѓа распад породице, тј. да се свако брине само за себе и за своје анималне потребе.)

А за оне које осуѓују монахе, знам монахе који у манастире доносе и своје старе и болесне родитеље и брину о њих. 

Ако ми нисмо спремни да се жртвујемо за наше родитеље (што је наш дуг), онда са каквом правом можемо да причамо о било какву љубав?

To je divno cuti da tako neko brine o svojim starim i bolesnim.

Al ima ljudi koji su toliko i dugo  bolesni da im je potrebna svakodnevna lekaraska nega i zbrinjavanje. Ovde nije rec o tako kratkom periodu, koji je lako podneti.

Ja sam na prethodnoj strani napisala da je moj otac bio bolestan 25 godina. To je previse za podneti.

S toga nemoj bas zuriti, a ni vi drugi, sa etiketiranjem onih koji podnose taj ogroman teret. Em gledas svog voljenog kako pati od bolesti i bolova em ti patis sto ne mozes da mu pomognes, olaksas i ulepsas zivot a imas i obavezu prema drugim ukucanima, ljudima, poslu... Nemojte zuriti sa osudom, molim vas.

Orthophill

"Grobe moj! Zašto te zaboravljam? Ti me čekaš, čekaš i ja ću se sigurno nastaniti u tebi. Zašto te zaboravljam i ponašam se kao da je grob sudbina samo drugih ljudi a ne i moja?"

sv. Ignjatije Brjančanjinov

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Danijela ја не осуѓујем никога... Знам да ти је тешко и саучешќујем у твоју бол и страдање. Нека Бог све нас сачува од таква искушења.

Само сам навео примере из окружење и показао да што се хоќе може се, други су одма почели да бацају рафале по о. Михајла. Заборавио сам да напоменем и за моје ујаке, ујне и братучеде које су се старали о тетки моје мајке. 2 године су “дежурали“ поред њене болесничке постеље на смене - 2 сина, 2 снаје и 2 унука. Ни један тренутак нису је оставили саму. Нек им преблаги Бог да свако добро и на овај и на онај свет и век. Исто и у комшилук унук шест године се брине о болесној баки и своме млаѓем брату (родитељи преминули). Мајка једном моме другу, само што се удала - разболела јој се мајка - парализа, 20 година се старала о њој...

Знам да је тешко, али ни Царство Небеско се не задобије лако... 

 
  • Волим 1

Ти ме волиш, ал ја не осећам.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

5 minutes ago, Orthophill рече

@Danijela ја не осуѓујем никога... Знам да ти је тешко и саучешќујем у твоју бол и страдање. Нека Бог све нас сачува од таква искушења.

Само сам навео примере из окружење и показао да што се хоќе може се, други су одма почели да бацају рафале по о. Михајла. Заборавио сам да напоменем и за моје ујаке, ујне и братучеде које су се старали о тетки моје мајке. 2 године су “дежурали“ поред њене болесничке постеље на смене - 2 сина, 2 снаје и 2 унука. Ни један тренутак нису је оставили саму. Нек им преблаги Бог да свако добро и на овај и на онај свет и век. Исто и у комшилук унук шест године се брине о болесној баки и своме млаѓем брату (родитељи преминули). Мајка једном моме другу, само што се удала - разболела јој се мајка - парализа, 20 година се старала о њој...

Знам да је тешко, али ни Царство Небеско се не задобије лако... 

 

Hvala ti.

Opet skrecem paznju da su to veoma kratki vremenski periodi, da mnogi nemaju toliku porodicu koja moze da pomogne, da njihov citav zivot i zdravlje trpe. Prosto retko ko na ovim prostorima se tek tako odlucuje na smestanje u dom jer je to skupo i nije lako emotivno i fizicki se odvodjiti od roditelja na taj nacin.

"Grobe moj! Zašto te zaboravljam? Ti me čekaš, čekaš i ja ću se sigurno nastaniti u tebi. Zašto te zaboravljam i ponašam se kao da je grob sudbina samo drugih ljudi a ne i moja?"

sv. Ignjatije Brjančanjinov

Link to comment
Подели на овим сајтовима

54 minutes ago, Orthophill рече

Чудим се шта читам... 

 

Али то је, сви хоќемо да будемо комунисти. (Комунизам предвиѓа распад породице, тј. да се свако брине само за себе и за своје анималне потребе.)

Па да, а пре комунизма смо имали леп "хришћански" обичај да када не можемо да се бринемо о старим родитеља, узмемо погачу и маљ, па однесемо остарелог и немоћног родитеља у шуму, па му маљем расцопамо главу. А ако у крају има нека јама, онда не мораш маљем да му пресудиш, него га зафрљачиш у ту јаму бескрајно дубоку, на неки начин га живог сахраниш. Тако да је како ти кажеш, комунистичка замена за јаме, и маљ у главу, старачки дом, баш суров и "нехришћански".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

7 minutes ago, Orthophill рече

@Danijela ја не осуѓујем никога... Знам да ти је тешко и саучешќујем у твоју бол и страдање. Нека Бог све нас сачува од таква искушења.

Само сам навео примере из окружење и показао да што се хоќе може се, други су одма почели да бацају рафале по о. Михајла. Заборавио сам да напоменем и за моје ујаке, ујне и братучеде које су се старали о тетки моје мајке. 2 године су “дежурали“ поред њене болесничке постеље на смене - 2 сина, 2 снаје и 2 унука. Ни један тренутак нису је оставили саму. Нек им преблаги Бог да свако добро и на овај и на онај свет и век. Исто и у комшилук унук шест године се брине о болесној баки и своме млаѓем брату (родитељи преминули). Мајка једном моме другу, само што се удала - разболела јој се мајка - парализа, 20 година се старала о њој...

Знам да је тешко, али ни Царство Небеско се не задобије лако... 

 

Проблем је што он осуђује старачке домове, и што не даје хришћански одговор.

А хришћански одговор, без било каквог осуђивања, је да се не може о задатом питању дати универзални одговор. Да ми треба да бринемо о старима. А ми можемо да будемо нехумани, нељуди према родитељима, и ако су у старачком дому, и ако живе са нама, а ми немамо могућности (снаге, жеље, љубави) да бринемо о њима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Црква и духовници су ту да помогну људима, а не да одмажу, како овај духовник чини. Да ли је он добро упознат са животом конкретне особе којој је дао савет? Нит познаје њу, нит познаје њену мајку, а даје јој конкретан савет (неко ће да схвати као наредбу, а неко као препоруку).Мислим да јој је само још већу муку натоварио на главу. Неко може да каже да је сама крива, када поставља таква питања. Жао ми жене :(

То нема везе ни са духовништвом, ни са хришћанством.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Ђорђе Р ваше српско-паганске обичаје, као на пример лапот, нисам дужан да знам... Код нас у Македонији староме човеку рука се целива... Стар човек је увек био символ мудрости, смирење и поштовање. 

Ти ме волиш, ал ја не осећам.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

3 hours ago, Ђорђе Р рече

Што се родитеља тиче, њима треба уплаћивати летовања, крстарења. Унајмити послугу која ће да брине о њима и омогућити им да се облаче по најновијој моди, да се хране у ексклузивним ресторанима...

Zasto da ne ... Problem nstaje onda kada roditelji to ne zele da prihvate uz uzgovor - nemoj da se trosis ... 

Mnogi dobrovoljno odlaze u dom zato sto ne zele da smetaju ... Ali ja ipak mislim da negde duboko u sebi nose svoju bol ... 

3 hours ago, Ђорђе Р рече

 

:351780:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

7 minutes ago, Orthophill рече

@Ђорђе Р ваше српско-паганске обичаје, као на пример лапот, нисам дужан да знам... Код нас у Македонији староме човеку рука се целива... Стар човек је увек био символ мудрости, смирење и поштовање. 

Тако је и код вас, јер смо те обичаје донели из Македоније, пошто смо се сви мање више доселили одатле.

Овај обичај није из хира, него да би породица преживела. Људи су могли да бирају, или да деца умиру од глади, или да се жртвују стари, јер хране није било довољно. Тако да су ти мудри стари управо бодрили своју децу на том суровом задатку, јер су желели да сачувају унуке и праунуке.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У македонско народно творештво постоји само једна прича о томе да су стари људи носили у планине и остављали их да ги поједу вуци, али један се спротивставио том нечесном закону и сакрио свог оца. После настао глад у земљи и помоќу старог човека пронашли су семе за пшенице... Из писаних докумената из 18. и 19. века постоје сведочанства како су се старали о старе и слепе роѓаке...

Ти ме волиш, ал ја не осећам.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

О. Михаило даје алтернативу за старски дом, узимање на жену која би се старала о стару мајку, док је ќерка на посао. Колико кошта то у Србија ја не знам. Код нас такве се налазе и за 5.000 денари (око 10.000 динари).

Ти ме волиш, ал ја не осећам.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...