Старачки дом - да ли је хришћански сместити мајку у дом за старе?

[Дејан]

Moja majka radi u starackom domu, deda je dve decenije,skoro, bio u domu i umro je tamo.

Ovo je dosta komplikovana tema.Domovi , koliko god da su kod nas jeftini u odnosu na evropske, u odnosu na naša primanja su preskupi. Dakle, mnogi bi svoje stare tamo smetili ali nemaju para. Opredeljuju se da stari žive kod njih, ne zato što imaju neku neizmernu ljubav, već njihove penzije pokriju trošškove života starca a nešto i pretekne.

Drugo, dom za strare, kakav god da je, obezbedjuje skuvanu hranu, toplu sobu, 24 sata medicinsku negu i ekipu starih ljudi sa kojima se družiš.

S obzirom na to kakav je današnji tempo života, najhumanije rešenje za mog dedu je bilo da ide u dom. Da je bio kod jednog od sinova ili sa mojm majkom i samnom, niko ne bi imao vremena da vodi računa o njemu. Svi su zaposleni, deca idu u školu, nerealno je očekivati da ću ja da napustim fakultet da bi kuvao i prao dedi ili da će neko od ujaka i njihovih žena dati otkaz da bi pazio dedu.

Ono što je najbolnije je to etiketranje da je neko odbačen ako je oca ili majku stavio u dom. Mi smom dedu redovno posećivali, svi kolektivno familijarno, sam nikada nije bio. Činjenica jeste da su mnogi stari odbačeni, deca ih retko kaada posete, uzroci su mnogi. Evidentno je da mnogi roditelji nisu bili baš na visini zadatka pa ih deca ne zarezuju ko ni crno ispod nokta.

Zaista nemam ništa protiv doma kao doma, a to što se misli da su takvi roditelji odbačeni, mnogi roditelji žive u kući sa svojom decom pa su odbačeni.

 

[Justin Waters]

A one price o napustanju roditelja radi monasenja, o roditeljima koji su dosli u manastir i oni ih otjerali da im ne stvaraju iskusenje, o roditeljima kojima su srca slomljena zbog djece koja su ih napustila, ali kaludjeri su to tako uzeli da nije strasno, oni imaju vjere u Bog da ce se on starati o njima. Za njih eksluzivne andjele vrijede druga pravila, za mirjane treca. Kaludjersko licemjere u svom standardnom elementu. Ovakvim "uciteljima" treba zabraniti da uce ljude bilo cemu, opasni su po dusu. 

Sto se tice same teme, da li zena, ili musko posto ne vidim razlog zasto i musko ne bi bilo ukljuceno u ovo pitanje, treba da razmotri vise faktora. Stambeni prostor, sopstvena porodica, finansije, bolest roditelja, nivo njege koja se zahtjeva itd...Sve je najbolje uraditi po dogovoru. Ako ima para, ako ima dom koji dobar i osoblje je dobro, i roditelji nemaju nista protiv, nego cak i zele da idu da ne budu na grbaci djeci onda je sasvim uredu poslati ih u dom. Ako su roditeji tezak slucaj, njega zahtjeva 24 casa i sopstvena porodica bi mnogo trpila, cak i ako roditelji nisu mnogo voljni ici u dom, treba ih nagovoriti, ali ne do te mjere da ako ih odvedes da ce strasno patiti. Njega o bolesnim ljudima nije nimalo lagana. Roditelji jesu se brinuli o djeci, ali to im je bila jedina briga tad, a imati svoju sopstvenu porodicu i plus jos se brinuti o tesko bolesnim roditeljima, iziskuje jako velike fizicke i mentalne napore, pogotovo ako osoba koja se brine mora ici i raditi. Smatram da nije vrijedno gubiti svoje zivce, pogtovo s roditlejima koji su nemoguci, narusavati stabilnost svoje licne porodice, narusavati svoje zdravlje radi roditelja koji su odzivjeli svoj zivot. 

[Дејан]

Ako je neko čitao roman o monahu Kalistu, mogao je da vidi jendog dobrog oca koji u svojoj starosti nije imao manastir gde da živi, na jedvite jade je našao manstir. U manastirima ne žive porodični ljudi koji rae u firmama.

[Плутон]

1 hour ago, Јелена011 рече

dok se ti bavis politikom

Неко мора и то да ради...

[Џуманџи]

10 minutes ago, Justin Waters рече

Roditelji jesu se brinuli o djeci, ali to im je bila jedina briga tad, a imati svoju sopstvenu porodicu i plus jos se brinuti o tesko bolesnim roditeljima, iziskuje jako velike fizicke i mentalne napore, pogotovo ako osoba koja se brine mora ici i raditi. Smatram da nije vrijedno gubiti svoje zivce, pogtovo s roditlejima koji su nemoguci, narusavati stabilnost svoje licne porodice, narusavati svoje zdravlje radi roditelja koji su odzivjeli svoj zivot. 

Неко је питао за наша искуства. Искрено, не верујем да ће се мој отац опоравити од бриге за (сада) покојног деду ми (његовог оца). Буквално је сломљен психофизички, то су муке и за болесника и за особу која се о истоме стара. Био је последњих месеци непокретан, боловао је од карцинома. Мој тата се око њега растргао, да не помињем да је себе, све нас, а и све остало запоставио.

Најгоре је што и стари одбијају дом (барем је ово искуство у мојој фамилији, чак и са мамине стране), па тако некада и манипулишу сопственом децом, натурајући осећај дуга, кривице и гриже савести (што само сведочи о томе да су престали да познају своју децу). 

Као што је и Аквилијус пост-овао цитат - зна се ко и зашто има предност.

[kordun]

ja sam protiv tih starackih domova, sebe ne zelim da vidim u starackom domu akda budem star, jer tamo ne daju da babu tuces sa stapom, a cemu sam onda i zivio

[kordun]

29 minutes ago, Дејан рече

Moja majka radi u starackom domu, deda je dve decenije,skoro, bio u domu i umro je tamo.

Ovo je dosta komplikovana tema.Domovi , koliko god da su kod nas jeftini u odnosu na evropske, u odnosu na naša primanja su preskupi. Dakle, mnogi bi svoje stare tamo smetili ali nemaju para. Opredeljuju se da stari žive kod njih, ne zato što imaju neku neizmernu ljubav, već njihove penzije pokriju trošškove života starca a nešto i pretekne.

Drugo, dom za strare, kakav god da je, obezbedjuje skuvanu hranu, toplu sobu, 24 sata medicinsku negu i ekipu starih ljudi sa kojima se družiš.

S obzirom na to kakav je današnji tempo života, najhumanije rešenje za mog dedu je bilo da ide u dom. Da je bio kod jednog od sinova ili sa mojm majkom i samnom, niko ne bi imao vremena da vodi računa o njemu. Svi su zaposleni, deca idu u školu, nerealno je očekivati da ću ja da napustim fakultet da bi kuvao i prao dedi ili da će neko od ujaka i njihovih žena dati otkaz da bi pazio dedu.

Ono što je najbolnije je to etiketranje da je neko odbačen ako je oca ili majku stavio u dom. Mi smom dedu redovno posećivali, svi kolektivno familijarno, sam nikada nije bio. Činjenica jeste da su mnogi stari odbačeni, deca ih retko kaada posete, uzroci su mnogi. Evidentno je da mnogi roditelji nisu bili baš na visini zadatka pa ih deca ne zarezuju ko ni crno ispod nokta.

Zaista nemam ništa protiv doma kao doma, a to što se misli da su takvi roditelji odbačeni, mnogi roditelji žive u kući sa svojom decom pa su odbačeni.

 

brate najljepse je dedi kuci sa svojom djecom, snajom, unucima, komsilukom koji poznaje cjeli zivot, drugo je kad ga strpas u neki sanatorijum , ima kuvano, toplo i ima jos takih pacijenata kolko oces, nidje nikog zdravog oko nejga, svi zjevaju, ajde brate, ja cekam da se zarati pa da posteno poginem

[Џуманџи]

10 minutes ago, Ђоле Пролеће рече

Погрешно се, чини ми се, гледа на ту сталну присутност уз родитеље, а у нашим условима и уопште традиционалним и конзервативним друштвима је то израженије, као гаранту поштовања, љубави и заједнице ближњих.

Ух, поготову код нас са КиМ, то се зна - један син (са читавом породицом) остаје уз родитеље доживотно. Ако се неко и усуди да другачије поступи - одмах паљба "а како смо ми бабе/деде гледали", брука невиђена. А стари неће у дом па никако...

[Дејан]

Starost je zaista jedan period života koji najbolje olsikava predhodni život. Mladost i lepota prodju, fizička snaga, pare, položaji, uticaji i tada se vidi da li si bio junak ili jajara. Ogoljen si , ostao si bez svega, maski gotovo da više nema.

Na osnovu ovoga, kada odeš u gerontološki centar, možeš lepo da vidiš kakve su predhodne generacije bile pa su ti mnoge stvari u društvu i stanju u državi jasnije.

[Justin Waters]

14 minutes ago, Џуманџи рече

Неко је питао за наша искуства. Искрено, не верујем да ће се мој отац опоравити од бриге за (сада) покојног деду ми (његовог оца). Буквално је сломљен психофизички, то су муке и за болесника и за особу која се о истоме стара. Био је последњих месеци непокретан, боловао је од карцинома. Мој тата се око њега растргао, да не помињем да је себе, све нас, а и све остало запоставио.

Најгоре је што и стари одбијају дом (барем је ово искуство у мојој фамилији, чак и са мамине стране), па тако некада и манипулишу сопственом децом, натурајући осећај дуга, кривице и гриже савести (што само сведочи о томе да су престали да познају своју децу). 

Као што је и Аквилијус пост-овао цитат - зна се ко и зашто има предност.

Moja sestra se brinula o ocu koji je imao mozdani udar. Oduzeta mu je bila desna strana, govor mu se nije povratio, izgubio je djelimicno kognitivne sposobnosti, ali se povratio da je mogao hodato jos godinu i po dana, i jesti samostalno. Ona mu ej donosila hranu, i brinula o ljekovima. Nije imala 24h potrebu, ali u zadnje vrijeme kada ga je uhvatio stadij raspadanja, dva mjeseca prije smrti, morala je mlao intenzivirati i dolaziti cesce. Sve to je bilo dovoljno da bude na granici psihofizickog pucanja. Pored umora koji je stalno prati jer radi kao medicinska sestra i ima svoju sopstvenu porodicu jos je i to bilo dodato. Sreca je bila da smo joj poklonio auto prije nego cu da odem u Aziju plus otac kada je pao u krevet nije se dugo patio, i to joj je spasilo zivot. E sad mogu zamisliti one slucajeve koje zahtjevaju 24 casa nadzor, a bolest traje godinama. To je jako jako tesko, a pakao nastupa kada bolesna osoba ima dovoljno svjesti da manipulise sopstvenom djecom u takvom stanju. Nece da slusaju, tjeraju po svom, naturaju osjecaj krivice, petalju ti se u zivot i dalje i sve tako. Nikome ne bih pozelio takvo iskustvo. Svakom ko je mlad danas roditelj, kazem mu da trenira sebe za starost, da ima obzira prema sopstvenoj djeci, da ih postuje i dadne im prioritet u odnosu na sebe i da zive svoj zivot dokle mogu ne narusavajuci njihov, ako se razbole da i u tom slucaju gledaju kako mogu da stave svoju djecu u prvi plan, a ne sebe, ako ne moze onda makar da budu dobri i slusaju ako im bude trebala njega. 

[kordun]

3 minutes ago, Дејан рече

Starost je zaista jedan period života koji najbolje olsikava predhodni život. Mladost i lepota prodju, fizička snaga, pare, položaji, uticaji i tada se vidi da li si bio junak ili jajara. Ogoljen si , ostao si bez svega, maski gotovo da više nema.

Na osnovu ovoga, kada odeš u gerontološki centar, možeš lepo da vidiš kakve su predhodne generacije bile pa su ti mnoge stvari u društvu i stanju u državi jasnije.

mozes i da vidis kakvi su ljudi njihova djeca postali. 

jel ima svestenika u starackom domu?

[Дејан]

3 minutes ago, kordun рече

brate najljepse je dedi kuci sa svojom djecom, snajom, unucima, komsilukom koji poznaje cjeli zivot, drugo je kad ga strpas u neki sanatorijum , ima kuvano, toplo i ima jos takih pacijenata kolko oces, nidje nikog zdravog oko nejga, svi zjevaju, ajde brate, ja cekam da se zarati pa da posteno poginem

To je jedna generalna slika iz holivudskih filmova koja u relanosti baš i nema visok stepen zastupljenosti.

Na osnovu čega tvrdiš da je dedi najlepše sa snajom u kući?

Snaja je mlada, gradsko dete, zaposlena, ima decu, hoće svoj komfor, hoće da se u gaćama šeta po stanu,da joj dodju drugarice,  možda imaju stan od 50 kvadrata i njih 5 tamo sa sve dedom. To je za dedu robija. Ova tvoja slika može da prodje u nekoj seoskoj sredini, najčešće.

Dedi jeste najlepše tako kao ti tvrdiš, ali ako postoje relani uslovi za tako nešto. Moj deda je došao u Novi Sad u oluji. Dakle, ostao bez svega.

 

[Danijela]

Da li je hriscanski da propadne citav covek ili citava porodica zbog starog, senilnog, prebolesnog roditelja?

[Џуманџи]

2 minutes ago, Justin Waters рече

 E sad mogu zamisliti one slucajeve koje zahtjevaju 24 casa nadzor, a bolest traje godinama. To je jako jako tesko, a pakao nastupa kada bolesna osoba ima dovoljno svjesti da manipulise sopstvenom djecom u takvom stanju. Nece da slusaju, tjeraju po svom, naturaju osjecaj krivice, petalju ti se u zivot i dalje i sve tako. Nikome ne bih pozelio takvo iskustvo. Svakom ko je mlad danas roditelj, kazem mu da trenira sebe za starost, da ima obzira prema sopstvenoj djeci, da ih postuje i dadne im prioritet u odnosu na sebe i da zive svoj zivot dokle mogu ne narusavajuci njihov, ako se razbole da i u tom slucaju gledaju kako mogu da stave svoju djecu u prvi plan, a ne sebe, ako ne moze onda makar da budu dobri i slusaju ako im bude trebala njega. 

Ма, то је хаос. Рецимо, тај мој деда је пар пута пао покушавајући да хода само док би мој тата отишао до кухиње, то су муке, највише менталне. После мој тата полуди, не сме на минут да се окрене, неспавање ноћу... Ужасно 

А, управо тако, она породица коју сами бирамо да формирамо има првенство у свему.

[Дејан]

8 minutes ago, kordun рече

mozes i da vidis kakvi su ljudi njihova djeca postali. 

jel ima svestenika u starackom domu?

Dolaze, katolicki dodje, donese hranu, novac, podeli svojim vernicima. Naši dodju, pokupe pare i odu.