Da li je strast/greh glavni uzrok duševnog bola?

[Драган άσημος :)]

24

А који су Христови, распеше тијело са страстима и жељама.

[Кратос]

On 4/12/2016 at 11:02, Иван ♪♫ рече

"Ко је победио страсти победио је и невољу. А онај ко попушта страстима неће избећи оков туге. Као што се болесник распознаје по боји лица, тако се опседнут страшћу одликује тугом." (Свети Серафим Саровски)

Da li je tuga baš uvek i isključivo posledica strasti? I uopšte bilo kakav duševni bol?

 

I Hristos je ispoljavao duševni bol i tugu u više navrata.Da li je on onda pao pod uticaj strasti?Savršeni čovek?

Šta je recimo sa jarošću i gnevom Boga u S.Zavetu?Čak i u zapovesti stoji ja sam Bog ljubomorni(revnitelj).Da li je Bog strasan onda s obzirom da ispoljava takva osećanja?

[Ayla]

On 5/9/2016 at 16:56, -Владимир- рече

Генерално , јесте . Као што стомак боли кад једемо оно што не треба, тако и душа боли кад јој дајемо погрешну храну .

Intolerancija prema strasti?
Nema druge, svi od danas u vegetarijance. 

[-Владимир-]

10 hours ago, Ayla рече

Intolerancija prema strasti?
Nema druge, svi od danas u vegetarijance. 

Ко може. 

[Arsenija]

 

On 12.4.2016. at 11:02, Иван ♪♫ рече

Da li je tuga baš uvek i isključivo posledica strasti? I uopšte bilo kakav duševni bol?

 

Nije uvek ...

 Imate ljude koji pate zbog drugih ... I tada je tuga posledica ljubavi ...

...npr . i nas andjeo čuvar je tužan kada mi grešimo ...

[aliluja]

Duševni bol nastaje kada se udaljimo od izvora života...Tada se i oni najmanji problemi mogu doživeti kao veoma teški... Taj izvor života je mesto gde se duša okrepljuje.. da bi mogla hoditi po ovoj dolini i istrajati u svemu što je snadje... u suprotnom bi iznemogla kao i telo bez hrane i vode... gde ni sebe ne može više  podići a kamoli neki drugi teret... 

 

 

[Natasa.]

Reći da je tuga posledica greha/strasti je duhovno zlostavljanje. Čoveku se desi neka tragedija, pa mu stani na muku i kaži da je sam kriv sto je tužan.

[Славиша Буквић]

Нисам читао до сада шта је писано али грех сигурно није главни узрок душевног бола.Питање да ли је уопште.Ако неко сад почне нешто да дрви објаснићу.сада идем да спавам.

 

[-Владимир-]

23 minutes ago, Славиша Буквић рече

Нисам читао до сада шта је писано али грех сигурно није главни узрок душевног бола.Питање да ли је уопште.Ако неко сад почне нешто да дрви објаснићу.сада идем да спавам.

 

[Славиша Буквић]

Добро Владимире не претеруј решићемо то питање.

 

[Славиша Буквић]

За почетак нека  Никола Ђоловић сними и архивира све што је написано на поукама да не би после неко мењао исказ.

 

[Иван ♪♫]

5 hours ago, Natasa. рече

Reći da je tuga posledica greha/strasti je duhovno zlostavljanje. Čoveku se desi neka tragedija, pa mu stani na muku i kaži da je sam kriv sto je tužan.

Да, то је и моја мисао била када сам покренуо тему. Човек не може да утиче на све животне прилике и неприлике.

С једне стране, давање ,,православне" дијагнозе би требало да се стави у јасан контекст, а не да се изговори као да важи за све безусловно.

С друге, имамо поуке светих, који кажу да када човек добије благодат, онда му је рај овде на земљи који ништа не може пореметити. Али до тога се не долази лако. Потребан је пут (кроз пустињу у обећану земљу). И тај пут је прожет патњом. Онда критика опет није на месту, јер би била као да човеку који трчи ка циљу пребацујеш што већ није на циљу.

А и кад је циљ достигнут, није све тако црно бело, јер и најсветији имају проблеме, и Исус је пропатио. То је последица овог злог и пропадњивог света. Опет неко може рећи да је то последица пада, али туђег пада, не оног коме дају дијагнозу.

Али туга и може бити последица греха, ако човек не одржава своју духовну, и психолошку хигијену, и улети у емотивну мочвару, и духовну маглу, и запусти себе. И онда пати, јер је хаос у души.

Поента је да ако се већ дају дијагнозе онда их треба ставити у јасан контекст. Иначе могу лако оставити утисак осуде, и за неког читаоца, у зависности од његове ситуације, вероватно потпуно неприкладне.

И поента је овде наравно да се мало продискутује.

 

[Снежана]

8 hours ago, Natasa. рече

Reći da je tuga posledica greha/strasti je duhovno zlostavljanje. Čoveku se desi neka tragedija, pa mu stani na muku i kaži da je sam kriv sto je tužan.

Слажем се, то је духовно злостављање равно оном: "То те Бог кажњава...."

[Славиша Буквић]

Само као предлог за размишљање наводим да Велики Шеик из 11 века Ибн Атаулах ел Искандери који је оснивач Шазилијског тариката (суфијског реда) које је можда најдуховнији и проширен је навише у западном делу северне Африке сматра да је најглавнији узрок душевног бола(тескобе у грудима) Божија брига о нама да га никада не заборавимо.Овде је неко навео да су наши духовници говорили да је свет човек срећан и весео.Не могу да се сетим тога где су то говорили можда на мотивационим постерима.И сам Спаситељ каже-Жалосна је душа моја до смрти.Има једна кљига написао је неки Ром Ландау-Бог је моја авантура.Ко је озбиљно ушао у то никада не зна шта ће бити.

 

[Ayla]

15 hours ago, Иван ♪♫ рече

Да, то је и моја мисао била када сам покренуо тему. Човек не може да утиче на све животне прилике и неприлике.

С једне стране, давање ,,православне" дијагнозе би требало да се стави у јасан контекст, а не да се изговори као да важи за све безусловно.

С друге, имамо поуке светих, који кажу да када човек добије благодат, онда му је рај овде на земљи који ништа не може пореметити. Али до тога се не долази лако. Потребан је пут (кроз пустињу у обећану земљу). И тај пут је прожет патњом. Онда критика опет није на месту, јер би била као да човеку који трчи ка циљу пребацујеш што већ није на циљу.

А и кад је циљ достигнут, није све тако црно бело, јер и најсветији имају проблеме, и Исус је пропатио. То је последица овог злог и пропадњивог света. Опет неко може рећи да је то последица пада, али туђег пада, не оног коме дају дијагнозу.

Али туга и може бити последица греха, ако човек не одржава своју духовну, и психолошку хигијену, и улети у емотивну мочвару, и духовну маглу, и запусти себе. И онда пати, јер је хаос у души.

Поента је да ако се већ дају дијагнозе онда их треба ставити у јасан контекст. Иначе могу лако оставити утисак осуде, и за неког читаоца, у зависности од његове ситуације, вероватно потпуно неприкладне.

И поента је овде наравно да се мало продискутује.

 

Ja ti aminovah post jer sam mislila da si duhvit, kad ono...ti mrtav ozbiljan.