Мишљење о Исламу

[cloudking]

  On 14. 9. 2020. at 17:31, Pedja.jo рече

I to me ne interesuje, jer niko ovde nije rekao da je odluka ovozemaljske crkve, fizicke crkve, nepogresiva ja sam saglasan sa time da su crkve davale blagoslove za mnoge stvari za koje nisu trebale eventualno ali to nema veze hriscanskim narativom. Uzmi u obzir da je i sama crkva u odredjenim periodima istorije bila politizovana institucija i da je u mnogim crkvama politika smenjivala svestenstvo i stavljala svoje lude. 

Expand  

Kako je to moguce ako u bibliji sve "jasno i lepo pise" za razliku od kurana? Kolko treba da budes nenormalan pa da nesto sto "jasno i lepo pise" ti protumacis rdjavo?

[Rabbi]

Stvarno sam mislio da neki ovdje imaju kapacitet za dijalog, šteta... 

„ Nemojte misliti da sam došao ukinuti Zakon i Proroke! Ne dođoh da ih ukinem, već da ih ostvarim. Jer, zaista, kažem vam, dok opstoji nebo i zemlja, ni jedna jota, ni jedna kovrčica slova iz Zakona sigurno neće nestati, a da se sve ne ostvari. Stoga, tko god PREKRŠI I JEDNU OD OVIH I NAJMANJIH ZAPOVIJEDI i nauči druge da tako rade, bit će najmanji u kraljevstvu nebeskom;“ (N. zavet, Matej, 5:17-19)

[Pedja.jo]

  On 14. 9. 2020. at 17:33, cloudking рече

Pusti sad unistavanja gradova i naroda... sta cemo sa uputstvima da se kamenuju raznorazni prestupnici? Preljubnici cini mi se... za njih je zapracena kazna kamenovanja po SZu.

Eto, sad komotno moze neki pravoslavac da krene da kamenuje svalere i da to pravda time sto tako pise u bibliji. Na srecu to retko ko radi u hriscanstvu i zato je hriscanstvo bolje od islama (a? jel vidis kako sam krenuo u skoro savki post da ukazujem na ovu izjavu?  moj plan je da nakon 1000 puta, na kraju skapiras. Drzimo se! Videcemo sta ce biti!  )

Expand  

Znam ja da je tvoj stav da je Hriscanstvo bolje od Islama ali je to nebitno. Da u starom zavetu ima takvih naredbi, pogotovo u ponovljenim zakonima ali se to odnosi iskljucivo na narod Izrailja i isklucivo na njih, ni na jedan drugi narod u okolini vec konkretno za taj odabran narod kako bi ostali "cisti" ili "istrebljeni" od bluda dok se ne izbore za svoju obecanu zemlju, nakon toga taj zakon vise ne vazi ni za njih i upravo zato su Fariseji pravili greske za koje ih je Isus opominjao (npr kad su hteli da kamenuju zenu) Dakle Biblija je podeljene, nije jedna celina, zakoni se razlikuju, za danasnje vreme Tora nema nikakav kredibilitet u smislu zakona, Hriscani inace vise nsu pod zakonom nego pod miloscu jer je zakon ispunio isus Hristos, samim tim hriscanin koji se poziva na zakon nije hriscanin vec jeretik, judejac, sta god. Ja kao Hriscanin slavim vaskrsenje Hristovo a ne prinosim mu kao zrtvu paljenicu golubicu i tri golupceta za oprost greha. Kuran s druge strane ne poznaje takvu podelu vec abrogaciju (Novije otkrovenje vezano za istu stvar gasi staro otkrovenje vezano za tu istu stvar) u kom smislu, kao sto je Muhamed prvo navodno dobio od Alaha naredbu da usvajanje sme da postoji a kad se zaljubio u zenu svog usvojenog sina i naredio mu da je ostavi kako bi je on ozenio e onda mu navodno alah javio da usvajanja nema vise hahahah valjda kako bi opravdao to sto je usvojenom sinu skino zenu :P Samim tim kuran kao celina vazi za danasnje muslimane a u hadisima, Sahih i Hasan se nalaze neabrogovane sure i ajeti, to su oni koje sam citirao, tj oni su deo. 

[Avocado]

Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нијесам дошао да покварим, него да испуним.

Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмањега словца или једне титле из закона док се све не изврши.

 

[Pedja.jo]

  On 14. 9. 2020. at 17:36, Rabbi рече

Stvarno sam mislio da neki ovdje imaju kapacitet za dijalog, šteta... 

„ Nemojte misliti da sam došao ukinuti Zakon i Proroke! Ne dođoh da ih ukinem, već da ih ostvarim. Jer, zaista, kažem vam, dok opstoji nebo i zemlja, ni jedna jota, ni jedna kovrčica slova iz Zakona sigurno neće nestati, a da se sve ne ostvari. Stoga, tko god PREKRŠI I JEDNU OD OVIH I NAJMANJIH ZAPOVIJEDI i nauči druge da tako rade, bit će najmanji u kraljevstvu nebeskom;“ (N. zavet, Matej, 5:17-19)

Expand  

I to se ne odnosi na ispunjenje Mojsijevog zakona neznalice, a i da je tako sama Hristova izjava bi po sebi bila suprotna onome sto je on radio tokom svoje misije na zemlji. 

Nisi upoznat sa Hriscanstvom i prestani da se blamiras javno, 

Bog je ljudima dao zakon jer su pali u greh, dakle dao im je odredjene naredbe sta da cine kako bi se iskupili pred Bogom, prinosrenje zrtava, prosciscenje razni praznici, nacin zivota kakav treba da vode, 10 bozijih zapovesti uz sve to, itd i narod kao gresan jos od adama nije bio u stanju da ispuni Boziji zakon i sam sebe spase greha i zbog toga drugo lice Svete Trojice, Big ulazi u Telo, dolazi medu ljude, to telo je Isus  i taj Isus kaze JA NISAM DOSAO DA UKIDAM ZAKON, ZAKON OSTAJE ALI CU GA JA ISPUNITI, SVAKO SLOVO TOG ZAKONA CU JA ISPUNITIU UMESTO VAS, A VASE GREHE ZBOG NEISPUNJENJA TOG ZAKONA CU PREUZETI NA SEBE I PLATITI UMESTO VAS CENU SMRTI.

To je po Hriscanskoj (Pravoslavnoj, Katolickoj, Protestantskoj) teologiji Hristovo ostvarenje zakona a ne to na sta ti mislis jer da je to sto ti mislis "teoloze" onda je Isus trebao da ide okolo i kolje telad za oprost greha, da gubave ljude salje van naseljenog mesta na prociscenje a ne da ih sam leci na licu mesta. Dakle ostvarenje zakona se desilo HRISTOVOM ZRTVOM. 

 

[Pedja.jo]

  On 14. 9. 2020. at 17:53, Avocado рече

Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нијесам дошао да покварим, него да испуним.

Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмањега словца или једне титле из закона док се све не изврши.

 

Expand  

Tako je, zakon je postojao, narod ga nije ispunio jer je za to bio nesposoban, umesto njih je Isus platio cenu smrcu i tako se sve ispunilo, na tom krstu se zakon zavrsio. Jovan 19:30. Prosto kao pasulj. Isus kaze ljudima ostaje vam zakon, svaka tacka iz njega dok se zakon ne izvrsi > Isus ga je izvrsio umesto nas i to je citava poenta Hriscanstva. 

[cloudking]

  On 14. 9. 2020. at 18:03, Pedja.jo рече

Tako je, zakon je postojao, narod ga nije ispunio jer je za to bio nesposoban, umesto njih je Isus platio cenu smrcu i tako se sve ispunilo, na tom krstu se zakon zavrsio. Jovan 19:30. Prosto kao pasulj. Isus kaze ljudima ostaje vam zakon, svaka tacka iz njega dok se zakon ne izvrsi > Isus ga je izvrsio umesto nas i to je citava poenta Hriscanstva. 

Expand  

Jel ovo tvoje licno misljenje?

[Pedja.jo]

  On 14. 9. 2020. at 18:29, cloudking рече

Jel ovo tvoje licno misljenje?

Expand  

Apsolutno ne. Procitaj Pavlove poslanice Rimljanima i Korincanima. 

[Pedja.jo]

  On 14. 9. 2020. at 17:34, cloudking рече

Kako je to moguce ako u bibliji sve "jasno i lepo pise" za razliku od kurana? Kolko treba da budes nenormalan pa da nesto sto "jasno i lepo pise" ti protumacis rdjavo?

Expand  

Kako kako je moguce? Pa lepo ima[ Bibliju koja je hronoloski pisana i u njoj ima sasvim dooljno detalja da mnoge stvari ne mogu da se tumace kako ko hoce. Kuran s druge strane je pisan s brda s dola, nema apsolutno nikakve hronologije, nema price u kontinuitetu, postoje ajeti koji su kimpletno konfuzni i sto bi se reklo "random" te su zato vrhovni ucenjaci iz islamskog sveta zapisivali Hadise koji su prakticno tumacenja Sura i Ajeta iz kurana. Suni Muslimani (vecinski muslimanski svet) Hadise smatra svetim knjigama odmah posle Kurana, po Suni muslimanima nemoguce je odbijati autoritet Hadisa. Zatim, i hadisi se dele po autenticnosti, najjacai hadisi su Bukharijevi hadisi iz kompleta Hadisa Sahih al Bukhari, zatim za Bukharijem ide Sahim Muslim, posle tih Sahih hadisa idu Hasan hadisi i tako dalje tako dalje. Shia muslimani kompletno odbijaju hadise i uzimaju u obzir samo i iskljucivo Kuran 

[Zayron]

  On 14. 9. 2020. at 16:16, Rabbi рече

Sramota me citati ove gluposti. Uglavnom, islam nikad neće dostići ono što je hrišćanstvo napravilo, tj. njihovi sljedbenici. To je neodvojivo, bez obzira što neki tvrde da ne vrijeđaju muslimane, nego Islam. 

Expand  

Ono što propovijedaju druge vjere i sekte itekako je odvojivo od toga što rade njihovi sljedbenici. Objasnim ti to na konkretnom primjeru. Čuo si nekad možda u životu za sektu "Svemirskih ljudi" i Aštara Šerana? Nisi? Nisam ni ja niti me zanima njihovo propovijedanje, njihov vjeronauk, njihovi kultovi i molitve i bilo šta njiihovo ili o njima.

Nejbizarnější sekta v Česku: Vzpomínáte na Vesmírné lidi a Aštara Šerana? – G.cz

G.CZ

---

Když v polovině 90. let zakládal Ivo Aštar Benda sektu Vesmírní lidé, vůbec netušil, že byl v podstatě tvůrcem kultu, na který se odkazuje...

Takvih sekti je na svijetu nebrojeno, gdje bih stigao kad bi se o svaku takvu zanimao a profesijom ne bi bio ni religionista ni sociolog specijalista na sekte a ni kriminolog sa specijalizacijom na opasne i kriminalne sekte i kultove. Isto kao i ogromna većina normalne prosječne populacije koja se o takve stvari uopšte ne zanima. osim u slučaju da me se to počne ticati osobno i direktno a to je upravo sa islamom taj slučaj. Inače sa gledišta hrišćanske moralke uvijek je preporučljivo odvajati strogo učenje neke druge vjere ili sekte od njihovih sljedbenika jer koliko god ta neka njihova učenja sa hrišćanskog stajališta mogu biti teološki i/ili moralno neprihvatljiva to ne znači da o svim sljedbenicima te neke takve religije ili sekte moramo imati takav isti odbijajući i negativan stav. Mnogi nisu ni krivi jer su se prosto rodili od takvih roditelja koji su na njih prenijeli odgojem, vaspitanjem tu s hrišćanskog gledišta neprihvatljivu religiju, vjeru ili sektu i to je razlog zašto striktno moramo odvajati sljedbenike tog nekog vjerskog smjera od onog što naučava ta njihova vjera. Upravo u tome i jeste ta tolerancija i ako se hoćeš tolerantno odnositi prema njima onda nužno moraš pristati na to striktno razdvajanje tih dviju stvari pogotovo ako znamo da su se mnogi ne svojom zaslugom našli u tome i da su lično u svom osobnom životu daleko moralniji nego recimo taj njihov osnivač ili to što ta njihova vjera uči. Kad malo razmisliš o tome ako ti logika nije baš slaba strana moraćeš priznati da sam u pravu. Dakle, u takvim stvarima se to dvoje nužno mora odvajati i razlikovati, neko učenje i njegovi sljedbenici i to što oni rade. jer takodjer važi i obrnuto, nekad ti sljedbenici mogu da se ponašaju u konkretnim slučajevima vrlo loše i nemoralno što opet ne znači da su možda svi ti njihovi vjerski propisi i učenja loša i nemoralna, možda ih ni oni sami nisu ispoštovali? Radi takvih stvari se UVIJEK to dvoje mora odvajati, sekta ili vjera i njihov osnivač i učenje od tih ljudi, sljedbenika, naročito ako je to u vremenskom horizontu nekoliko stotina ili nekoliko hiljada godina, mogli su se jednostavno u tome narodit, njihovi ih roditelji tome priveli i naučili. A sa gledišta hrišćanske teologije i moralke nije bitno koliko koja vjera ili sekta ima za sebe godina ili vjekova ili miliona pristalica i sljedbenika već koliko su ta njihova učenja u skladu ili neskladu sa hrišćanskim učenjima i moralkom. To su dva ta osnovna principa, 1. odvajanje jednog od drugog, učenja od sljedbenika. 2. I poredjenje sa hrišćanskim učenjem i moralom i tih učenja i tih sljedbenika, pri čemu ne moramo donijeti uvijek iste zaključke ili praktična rješenja koja se odnose na samo to učenje i koje se odnosi na njihove sljedbenike, može se to vrlo razlikovati. Nastavimo o tom malo poslije kad se vratim na temu (time out).

[Bokisd]

  On 14. 9. 2020. at 17:02, Rabbi рече

Sada mi nađite ajete iz Kur'ana koji pozivaju na ubijanje djece, silovanje žena u ratu. 

„Koga stignu, probost će ga; koga uhvate, mačem će sasjeći; pred očima smrskat će im dojenčad, opljačkati kuće, silovati žene. Gle, podižem na njih Medijce što ne cijene srebra i preziru zlato. Svi će mladići biti pokošeni, sve djevojke zatrte. Na plod utrobe neće se smilovati, nad djecom im se oko neće sažaliti. Babilon, ures kraljevstava, ured i ponos kaldejski, bit će kao Sodoma i Gomora kad ih Bog zatrije.“ (Stari zavet,13:15-19)

Expand  

Evo ovde je nesto objasnio Aleksandar Milojkov :

https://www.facebook.com/notes/koja-religija-je-od-boga-islam-ili-hrišćanstvo/o-bogu-u-starom-zavetu/801285413285121/

 

Mnoge je ljude kroz istoriju zbunjivao Bog u Starom Zavetu. Zbunjivalo ih je njegovo ponašanje. Kako je moguće da tako „krvava“ knjiga ima veze sa Bogom, da bude njegova reč? Kako jača ljudska svest bazirana na sekularnim humanističkim vrednostima, slična pitanja se sve češće postavljaju. Pred takvim pitanjima obično se nalaze dva odgovora, dve krajnosti. Jedan podrazumeva slepu pobožnost. Tu, zapravo ni nema odgovara jer se takva pitanja ne postavljaju. Čak, zabranjeno je i bogohulno pitati tako nešto. Sa druge strane, pitanja se postavljaju sve više. Utemeljenje odgovora je, pak, nemoguće van humanističkih vrednosti. Za ovu drugu krajnost, Bog u Starom Zavetu ostaje čudan, neprihvatljiv. Ovakvo stanovište je odlično gorivo za narastajući ateizam. Možemo li ipak rasvetliti „tajnu ponašanja“ Boga u Starom Zavetu, a da ne uvredimo pobožnost prve i humanizam druge krajnosti? Hajde da pokušamo.

Pitanju, radi što boljeg i potpunijeg odgovora, moramo prići sa više aspekata. Kao prvo, pitanju prilazimo sa određenim predrazumevanjem. To je jedan veoma važan izraz u hermeneutici (nauka o tumačenju teksta). Čovek ne prilazi tekstu kao tabula rasa, već tumači imajući određenu svest. Ta svest je predrazumevanje, odnosno ono što se unosi u samo razumevanje teksta. U našem slučaju to je činjenica da smo hrišćani. Dakle, pitanju ćemo pristupiti kao hrišćani. Ako pitanju prilazimo kao hrišćani, onda, kada je Stari Zavet u pitanju, moramo imati sledeće na umu. Čovek je na samom svom početku pao. Svoje postojanje je organizovao u granicama stvorenog, neodvojiv od greha, stradanja i smrti. U cilju ispunjenja Božijeg Promisla o svetu, Božije otkrivanje čoveku i Božije vođstvo čoveka ka cilju teklo je postupno. Sveti Maksim to kaže ovako: „Stari Zavet je senka, Novi Zavet je ikona, istina je, pak, stanje budućeg veka.“ Sveti Avgustin kaže: „Novi Zavet u Starom se skriva, Stari Zavet Novim se otkriva.“ Dakle, Stari Zavet nije punoća Božijeg otkrivanja čoveku. On je priprema, vođenje čovečanstva ka događaju susreta sa Bogom licem u lice – ka događaju ovaploćenja Sina Božijeg, ka Jevanđelju. U Starom Zavetu Bog govori kroz ljudske ličnosti, kroz prororoke. Proroci, pak, imaju susret sa Bogom u vizijama, u bogojavljanjima koja su uvek snishođenje čoveku, onoliko koliko je potrebno da bi on razumeo Boga. Ova dva momenta su jako bitna da ih istaknemo. Bog snishodi prorocima, pokazuje im se i govori onoliko koliko su sposobni da ga razumeju. Napravićemo grešku ako pomislimo da je Bog rekao sve što je imao i da su proroci sve mogli razumeti. Drugi važan momenat je da Bog govoreći kroz proroke ima svoje posrednike, svoje tumače. Ako neko nekog tumači, onda je neizbežno da to tumačenje oblikuje svojom svešću, svojim predrazumevanjem. Ovde ćemo napraviti grešku ako proročke reči apsolutizujemo, ako to njihovo predrazumevanje u kojem tumače Boga smatramo za apsolut. Govoreći terminima apostola Pavla, ako robujemo slovu napisanog. Ne možemo govor proroka apsolutizovati jer oni govoreći sadržaj Božijeg otkrivenja neminovno govore u formama svesti svoga vremena. Ako pratimo proroke kroz istoriju Starog Zaveta, videćemo da je i ta njihova svest vremenom zrela, a da je govor o Bogu postajao sve jasniji, sve određeniji. Proroci su samo priprema, lagano i nenasilno vođstvo ljudske svesti i slobode, lagano izvođenje iz „srče i krvi“ do događaja kada je Bog progovorio bez posredovanja ljudske ličnosti. To je događaj ovaploćenja Sina Božijeg.

Kada su u pitanju istorijski događaji u Starom Zavetu i tu treba obratiti pažnju na određene detalje i činjenice. Postoje delovi koji su sablažnjivi na prvi pogled jer se u njima nalaze incest, lukavstvo, prevara, ubistvo. Da bismo odagnali sablazani moramo biti veoma obazrivi. Prvo, treba obratiti pažnju da li neki događaj pisac samo opisuje da se desio, bez suda o istom, bez namere da navedeni događaj predstavlja kao neku normu. Treba pažljivo čitati tekst i primetiti da pisac ne glorifikuje takve pojave - ne navodi čitaoca Biblije da se tako treba ponašati. To je veoma važno konstatovati, što, nažalost, savremeni kritičari Biblije često ne čine. Navešćemo primer incesta kćeri Lotovih sa svojim ocem. Užas! Ćerke su napile oca, on je zaspao i u tom mamurluku one su sa njim zatrudnele, a da on toga nije bio svestan (Post 19, 31-38). Ovaj deo mnoge ljude sablažnjava. Ipak, Bibliju zaista treba pažljivo čitati i potruditi se da se steknu i neka temeljna predznanja (istorija, arheologija) koja će pomoći u samom razumevanju. Konkretno, što se tiče ovog sablažnjujućeg događaja, važno je istaći sledeće, kako bi se poenta napisanog razumela. Šta je pisac, zapravo, hteo sa ovom čudnom pričom? Kćeri Lotove su zatrudnele sa svojim ocem i pogledajmo šta pisac dalje govori: "I starija rodi sina i nadede mu ime Moav; od njega su Moavci do današnjeg dana. Pa i mlađa rodi sina i nadjede mu ime Ven-Amije; od njega su Amonci do današnjeg dana." Amonci i Moavci – do današnjeg dana. Oni su upravo poenta ove priče, a ne nikako glorifikovanje incesta. Ko su Amonci i Moavci? Do kojeg „današnjeg dana“? To su drevni narodi u čijem okruženju su stari Izrailci živeli i sa kojima su se žestoko sukobljavali. Pisac ovde govori o „incestnom rodu“ da bi naglasio poganost i bogoodstupništvo svojih neprijatelja protiv kojih je Izrailj ratovao u vreme nastanka ovog predanja (=“današnjeg dana“). Mržnja prema neprijatelju bila je vrlina u tadašnjoj ljudskoj svesti. Takvoj svesti je Bog govorio i takva je svest razumevala Boga. Šta mislimo, kako je Bog mogao da oporavi takvu svest, a da ne izvrši nasilje nad ljudskom slobodom? Da je jevanđeoski radikalno govorio protiv takve svesti, ko bi tada uopšte prepoznao Boga? Samo postepenim i nenasilnim ozdravljenjem te slobode moglo se doći do nenametnutog Boga bez posrednika, do Jevanđelja. Drugo, vezano za ovo pitanje, treba znati civilizacijske norme onoga vremena koje je stari Izrailj (mnoge od njih) delio sa ostalim narodima toga doba: poligamija, leviratski brak, robovlasnički odnosi i druge zakonske norme ondašnje civilizacije. Pogrešno je učitavati svest današnje civilizacije i njome vrednovati događaje iz Starog Zaveta. Danas nije normalna poligamija, nije normalno da ako muž umre, njegov brat ima obavezu da uzme snaju za svoju ženu i da se deca rođena u tom braku pripisuju pokojnom bratu (leviratski brak). Danas bračnu smetnju u Crkvi predstavlja krvno srodstvo čak do sedmog stepena. Avram, pak, i njegovi potomci su uzimali supruge uglavnom iz svoje stričevine i ujčevine, u trećem ili četvrtom stepenu krvnog srodstva. Dakle, to treba razumeti: u Starom Zavetu se nalazi civilizacijska tekovina jednog davnog vremena koja je nama danas jako čudna i neprihvatljiva. Kao što će i naša biti našim potomcima u nekoj daljoj budućnosti. Ono što je pogrešno jeste učitavati današnju svest u ondašnje vreme. Da bismo razumeli ljude i događaje onoga vremena, moramo razumeti i civilizacijski kod vremena kojem su oni pripadali. Onda nas neće sablazniti činjenica da je Avram nazvan pravednikom, iako je imao decu sa dve žene: sa svojom zakonitom ženom i sa njenom sluškinjom. Jednostavo, Avram je živeo svešću svoga vremena. U kontekstu toga vremena, ništa pritovzakonito nije učinio. Naša je greška što tradiciju, običajnost jedne civilizacije, konkretno naše sadašnje, apsolutizujemo. Naravno, greška bi bila apsolutizovati i svest ondašnje civilizacije, pa zaključivati da Biblija daje podstrek poligamiji. Svest jedne civilizacije, u smislu vrednosnih sudova, može da bude merilo samo svojoj epohi, a nikako ne može biti apsolutna. Konačno, Biblija nam ni ne nudi „civilizacijske vrednosti“, ona ih samo opisuje, govoreći o istoriji spasenja. Biblija nam nudi ovo drugo, spasenje i život večni.

Kada podvučemo crtu ispod ovoga što smo rekli, postavlja se pitanje: gde je tu Bog? Kažemo da su starozavetni spisi bogonadahnuti, da je Biblija Božija reč. Da bismo razvejali nejasnoće trebalo bi najpre da shvatimo šta znači bogonadahnuće, šta znači da su pisci biblijskih knjiga bili nadahnuti od Boga da pišu. Obično se misli da je Bog diktirao sami tekst Biblije (muslimani, neki protestanti, nažalost i neki pravoslavci). Da li je tako? Istina, ima proročkih spisa gde je Bog prorocima davao određene vizije, gde su oni neke stvari čuli i videli, te tako i zapisali. I to treba razlikovati u Starom Zavetu. Nisu svi spisi jedno i isto. Postoje proročki spisi, istorijski spisi i mudrosni spisi. Nije isto čitati proroka Jezekilja, na primer, i Knjigu o sudijama (prvo je proročki a drugo istorijski spis). Vratimo se bogonadahnuću. Bogonadahnuće nije bukvalno Božije diktiranje teksta. Pisci biblijskih knjiga nisu ni sekretarice ni Božije faks mašine. Jer, da je diktat u pitanju, onda bi sve biblijske knjige bile pisane istim stilom, što nije slučaj. Knjige se razlikuju po stilu i jeziku. Bogonadahnuće ne isključuje ljudsku svest, slobodu i kreativnost u pisanju. Šta onda znači nadahnuće za pisanje Biblije? Odakle Biblija? Kako je nastala? Ne, Bog nije spustio knjigu sa neba. Bog je sa Avramom i sa potonjim patrijarsima i prorocima napravio Savez. Napravljena je živa zajednica Boga i izabranog naroda - bogoslužbena zajednica. Iz iskustva pripadanja toj zajednici nastajali su i biblijski tekstovi u dugom, dugom vremenskom periodu. Vođeni Duhom tog iskustva, tog pripadanja Savezu, određeni ljudi su pisali Svete Spise. Zato, nadahnuće može biti i posledica vizije, Božijeg javljanja (proročki spisi), može biti i filosofsko-pesničko teoretisanje života, iz ugla Saveza sa Bogom (mudrosni spisi). Konačno, nadahnuće može biti i doživljaj istorijskih dešavanja, pripovedanje o tim događajima, očima čoveka koji pripada Savezu sa Bogom (istorijski spisi). Nadahnuće, dakle, može biti i samo razumevanje istorije, koja se sagledava i tumči iz ugla Saveza Jahvea i Izrailja. Sledstveno ovome, nadahnuće je razumevanje Boga od strane određenih ljudi, njihovo iskustvo Boga koje je oblikovano i iskazano njihovom svešću, slobodom i kreativnošću. Recimo, napad i zauzimanje određene teritorije tumači se kao Božija volja (sva ona srča i krv). Pitamo se: zašto Bog naređuje takvu strahotu? Takvo „ponašanje“ Boga dolazi u sukob sa našom svešću, sa našim vrednostima. I ovom delikatnom pitanju treba prići sa više aspekata. Ovde se postavlja pomenuto pitanje čovekovog razumevanja i iskustva Boga. Bog u svom otkrivanju čoveku i čovečanstvu ne želi da naruši ljudsku slobodu: ljudsku svest i ljudske katogorije razumevanja. U tim i takvim kategorijama Bog se čoveku javlja kako bi ga ovaj prepoznao i razumeo. „Srča i krv“ je bilo nešto sasvim uobičajeno u međuljudskim odnosima u vreme kada su nastajali biblijski tekstovi. Upasti u nečiji grad, spaliti ga, opljačkati, pobiti stanovništvo ili ga odvesti u roblje, bio je bon-ton vojničkog i carskog ponašanja. Kada biste jednom Izrailjcu u to vreme rekli: „Hej, pa to nije lepo“, verovatno bi vas bledo gledao ili bi vas, pre će biti, skratio za glavu. No, to bi uradio i jedan Amonac, Filistejac, Moavac i Egipćanin toga vremena. To je bila, da tako kažemo, civilizacijska svest toga doba. Postavlja se pitanje: da li bi izabranici razumeli Boga, da li bi ga uopšte prepoznali, da im se on javljao u nekim drugim oblicima svesti? Pođimo od sebe. Da li bismo mi danas prihvatli ne samo Božiji nego bilo čiji poziv, ako bi taj poziv uključivao nasilje nad našom svešću, nad kategorijama našeg mišljenja? Aki bismo ostali slobodni, teško da bismo to učinili. Međutim, ako bi taj isti Bog govorio u kategorijama naše svesti, imali bismo osnova da ga prepoznamo. Jer, kada govorimo u kategorijama nečije svesti i razumevanja onda ne činimo nasilje nad slobodom čoveka koji nas razumeva. Zapravo, jedino tako činimo razumevanje mogućim, ako pod razumevanjem podrazumevamo razumsko, slobodno i voljno prihvatanje mišljenja (=saglasnost). To je jedan aspekt "opravdanja" nasilja u Starom Zavetu. Drugi aspekt je tvrdnja da je Bog takve stvari dopuštao a ne želeo, opet i opet, kako bi ljudi slobodno došli do saznanja istine i do prezrenja greha. Tu iskrsava ono što nazivamo Božijim Promislom i to je najvažnija tačka u prilazu ovoj problematici. Bog je vodio svet ka spasenju ne narušavajući njegovu slobodu, pa ni slbodu da ogrezne u grehu. Jer, i sama pobeda nad grehom mora biti slobodna, voljna pobeda, inače nije pobeda. Bog ne vrednuje događaje u istoriji tako što ih kida iz konteksta konačnog cilja, iz konteksta večnosti. Mi ljudi imamo problem sa tim. Mi smo istoriji dali samodovoljnost zato su nam i događaji u njoj strašni, neobjašnjivi i pitamo se gde je tu Bog. Kada istoriju shvatimo kao put, kao pokret ka Istini, ka večnosti, onda će se i naše norme vrednovanja, naša moć da nešto kvalifikujemo kao dobro ili zlo, iz temelja promeniti. Jer, zaista, sa stanovišta našeg večnog postojanja, mnogo toga što mi mislimo da je dobro predstavlja zapravo zlo, a ono što mislimo da je zlo, pokazuje se kao dobro na putu ka našem konačnom odredištu. To i Bog negde u Bibliji kaže, zašto ne odgovara na neke naše molitve: "Ne znajući, zlo ištete." Bog nas hoće u večnosti i ka tome nas vodi svojim Promislom. Sve je opet pred ispitom naše slobode - imamo li vere ili ne.

Sa ovakvim predrazumevanjem trebamo da pristupimo čitanju Starog Zaveta. Onda će iščeznuti obe one krajnosti, obe sablazni. Iščeznuće strah da o ovome smemo uopšte razmišljati i pitati. Takođe, iščeznuće i pogrešni odgovori onih koji su pitali ali su, nažalost, dolazili do pogrešnih odgovora. Bog je zaista toliko veliki da može pružiti utehu i „slepoj veri“ i „savremenom“ humanizmu.

Aleksandar Milojkov

[Bokisd]

  On 14. 9. 2020. at 17:25, cloudking рече

Identicnu stvar kazu moderni islamski teolozi u odnosu na militantne islamiste...

Expand  

Da, upoznat sa time (nisam bas detaljno upoznat ),..... ali stvarno se postavlja pitanje kako se mogu procitati i protumaciti odredjeni stihovi Kurana u kojima jasno i literalno pise koji je odnos islama u odnosu na nevernike i pripadnike drugih vera.

Kao sto to takodje jasno literalno pise u SZ za neke dogadjaje iz istorije Jevrejskog naroda koji su ratovali i fizicki i verski sa mnogobrojnim neznabozackim i paganskim i sektaskim narodima sa kojima su (jevreji) bili u dodiru.

Ali, to sa SZ ima svoju istorijsku i duhovnu pricu i kontekst, ...... koje je sa NZ ukinuto (tj. taj duh i civilizacijski i kulturni nivo),..... dok Kuran deli i dalje taj odredjeni istorijski duh i kontekst u SZ i u ovom nasem danasnjem vremenu posle Hrista, sto je tesko odrzivo ili bolje reci neodrzivo je. 

[Bokisd]

  On 14. 9. 2020. at 17:53, Avocado рече

Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нијесам дошао да покварим, него да испуним.

Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмањега словца или једне титле из закона док се све не изврши.

 

Expand  

... ovo boldovano ....  

[Bokisd]

  On 14. 9. 2020. at 17:36, Rabbi рече

Stvarno sam mislio da neki ovdje imaju kapacitet za dijalog, šteta... 

„ Nemojte misliti da sam došao ukinuti Zakon i Proroke! Ne dođoh da ih ukinem, već da ih ostvarim. Jer, zaista, kažem vam, dok opstoji nebo i zemlja, ni jedna jota, ni jedna kovrčica slova iz Zakona sigurno neće nestati, a da se sve ne ostvari. Stoga, tko god PREKRŠI I JEDNU OD OVIH I NAJMANJIH ZAPOVIJEDI i nauči druge da tako rade, bit će najmanji u kraljevstvu nebeskom;“ (N. zavet, Matej, 5:17-19)

Expand  

PREKRŠI I JEDNU OD OVIH I NAJMANJIH ZAPOVIJEDI

To ti se odnosi osnovne verske i duhovne i moralne zapovesti u SZ,..... na primer stoji u SZ,..... ne ubij,.... to je ista zapovest i u NZ,....itd...

[Zayron]

  On 14. 9. 2020. at 15:47, cloudking рече

I hriscansto i islam su relgije ljubavi i mira, ali samo na papiru... u stvarnosti ima toliko neandertalaca koji koriste religiju za svoje licne frustracije, a krivica i islama i hriscanstva sto jos uvek nemaju adekvatan mehanizam da konkretno izadju na kraj sa vama bud... budnima

Expand  

Nadji mi onda bar jedno jedino mjesto u Kuranu ili hadisima gdje islam propovijeda ili naučava ljubav prema nemuslimanima, ateistima, paganima, hrišćanima, budistima, hindusima, inovjercima! Ti si ateista pa ćeš za takvo mjesto sigurno znati, tiče se to i tebe lično! Čisto da ne govorimo u vjetar bez dokaza i fakata i neargumentovano. Ako tako nešto postoji onda to nadji. U hrišćanstvu postoji, makar na papiru kako kažeš i lako je to naći na bezbroj mjesta. Postoji li isto tako nešto u islamu pa makar na papiru? Ako postoji bilo bi dobro za to znati. Nećemo o takvim stvarima govoriti napamet kako nas ne bi optužili da si nešto izmišljamo kako se kome namane. Dakle koji ajet, koja sura, koji hadis? U kojem je to napisano tako nešto o nevjernicima?