Однос према ближњима који нису спасени (у вечности)?

[Bokisd]

пре 8 часа, PredragVId рече

Ко је ближњи мој?

Po nekom mom rasudjivanju, bliznji jeste, ....kako se kaze, ljubi bliznjeg kao samog sebe, tj. ako samom sebi zelim spasenje i vecni zivot, to isto zelim i mome bliznjem ( i daljem , naravno  ).
 

[Рапсоди]

пре 20 часа, Srdjan Obradovic рече

Rapsodi,apropo sjecanja blazenih u raju i zaborava,ovo mi je fantasticno sto je reakao Sveti Siluan  Постоје људи – пише он – који својим непријатељима или непријатељима Цркве желе смрт и муке у адском огњу ... Кажеш да је он злочинац и нека гори у адском огњу. Али, питам те: ако Бог теби да добро место у Рају, а ти будеш видео у огњу онога коме си желео огањ мука, зар ти га ни тада неће бити жао, ма ко он био, макар био и непријатељ Цркве? Или је твоје срце од гвожђа? Али, у рају гвожђе није потребно 

Св.Пајсије Светогорац се позива на псалам 145(146) у ком се каже : "  Изиђе из њега дух, и врати се у земљу своју: тај дан пропадну све помисли његове."

Једна мала исправка (проверила) св.Пајсије Свет. између осталог каже,  да  неће постојати сећања на оне ближње који нису у рају . Он је размишљао на тему, није ништа децидно тврдио. И каже још да они у паклу ће видети оне у рају и да ће им због тога бити много теже гледајући блаженства  становника раја.А они у рају неће видети оне у паклу. И отприлике упоређује то стање са осветљеном собом и уличним мраком.Они у мраку, који су вани могу видети светлост  нечијег стана (дома) као и делимично шта се тамо збива. Док они  са светлом у стану (дому )не виде оне у мраку  на улици.   

[obi-wan]

Odgovor na pitanje "ko je bliznji?" daje Hristova pric o milostivom Samarjaninu.

[Лидија Миленковић]

пре 18 часа, Ненад Р. рече

Наравно Лидија, али покајање треба да буде искрено из срца и дна душе, што није ни мало лако.

Nije lako, ali nije nemoguce.

Samo takvo pokajanje je, zaista, pokajanje, a sve ostalo je (samo)zavaravanje, a cak i ako prevarimo, i sebe, i druge, Gospoda ne mozemo. Ali, ako se pokajemo iskreno, dusom, srcem, umom , svim svojim bicem, sigurna sam da ce da nas prigrli Tvorac nas.

Uostalom, svi znamo pricu o bludnom sinu. 

[Lady Godiva]

пре 19 часа, Кратос рече

Ne boj se stado malo na početku i na kraju će tako biti.Bogu je bitniji kvalitet od kvantiteta.Bolje ti je da imaš i jednog istinskog prijatelja nego gomilu lažnih.

Јесте, имам мали број пријатеља.

Али ми смо деца по усиновљењу, зар не? Нисмо ортаци из средње, него деца. Није ли Он победио смрт, страдао и васкрсао и вазнео се на небеса због нас? Којих нас? Свих људи и читаве творевине или због малог стада од толико људи који су живели? 

Не би ни ти родио оној латини с пуцом десеторо деце (добро петоро, већ си у годинама) да би једно грлио и волео, а остале пустио низ свет да се пате. 

Не пали та прича о кванититету и квалитету код деце. Не пати мање родитељ који има више деце када једно изгуби од оног који има једно, двоје. Срце боли, па боли.

[Благовесник]

On 3/13/2017 at 23:14, Кратос рече

Bogu je bitniji kvalitet od kvantiteta.

Bolje ti je da imaš i jednog istinskog prijatelja nego gomilu lažnih.

Tvorac je stvorio tvorevinu da bi zadobio prijatelje tj. svet je stvoren pre svega radi svetih (Tela Hristovog). Zato je u izvesnoj meri tvorevini darovao prirodnu slobodu, a u coveku tu slobodu digao na svesni nivo, jer je zazeleo da komunicira sa tvorevinom i da je prizove u prijateljstvo sa sobom, a potom i na usinovljenje! Ostali, koji nisu svetitelji, a nisu ni hriscani, mogu uci u Carstvo Bozje na osnovu odnosa koji su na zemlji sa Hristom neznajuci zapoceli izgradjivati ziveci po 10 Bozjih zapovesti ili ako nisu bili od tzv. Avramovskih religija, ziveci u skladu sa unutrasnjim Bozjim moralnim zakonom (koji nose u sebi i neznabosci)... Naravno, ucice ako sa - Amin, odgovre na Hristov poziv -Bio sam gladan, zedan, nag, u tamnici... pomogliste mi.  Udjite u radost Gospodara svoga.

Ostala velika vecina ljudi ce najverovatnije zauvek postati znak neopisive, savrsene i vecne milosti Bozje, jer beskrajna ljubav Bozja i vidljivi oprostaj koji ce se ocitavati na njima najnedostojnijima, kao i dokazano prisustvo Bozje (Bog ce postati sve u svemu), mozda izvrsi preobrazaj i u njima... No, svakako ne moze biti njihova licnost izgradjena i uzdignuta na  stupanj sinovstva i savrsenog blazenstva, koje ce imati  stado Bozje, jer se ono za zivota na zemlji poklonilo Bogu kao Ocu i izabralo veru Hristovu, na zemlji, dakle, u  uslovima koji spolja nisu davali preterano ocigledne dokaze da se vera u Hrista i  vrlinu kao nacin zivota ,,isplati",  slobodno izabravsi sve to po zelji duhovnog srca (a ne zato sto je to toliko bilo ocigledno da se nije moglo odbiti). No, ne bih mnogo da prckam oko apokatastaze,  jedno je sigurno -  Svetitelji su cilj stvaranja. 

[Васијан]

пре 22 часа, AnaLaz рече

" -Љоша! А какав рај замишљаш за себе? Какав би жибот желео за себе тамо?

                 ...

-Па, замишљам рај који личи на Свету Гору,само што тамо пуштају жене, да бих био тамо заједно са мојом Иринком, а и да тамо сретнем своју покојну маму, баку, све своје рођаке, све које волим, Семјона са Нином и тако даље.Да исто као овде тамо буду море,планине, зеленило, топлота, чемпреси, маслине, а и наше руске брезе такође,јелке, једном речју, богат биљни свет. Да што чешће сија сунце, да има извора чисте воде, да певају птичице, разне животиње шетају питоме и да не уједају...Замислите како би се моји мали војници дружили са правим лавом!

Да Иришка и ја имамо кућицу, светлу, окречену, са црепом на крову као у Грчкој! Велика тераса, сва обрасла виновом лозом, на тераси плетене фотеље за мене са Иришком и за дечицу, па још...- тада сам се мало збунио- и пас Марсик, ког сам имао у детињству...

Да наш покровски храм буде близу, са тобом у олтару, разуме се, сви светогорски манастири и наши руски такође, да се сви међусобно дружимо, идемо једни код других у госте, радујемо се једни другима, волимо једни друге...Ето, не знам чак шта бих још могао да пожелим! Шта мислиш о мом рају?

- Добар ти је тај рај, згодан, прави, баш тако и треба да живе људи у овом земаљском животу - да се воле, радују, кућица са виновом лозом на тераси... Само, да ли си приметио да неког нема у њему?

-Кога? Чини ми се да сам имао у виду сву родбину!

-У њему нема Христа! Живог Господа Исуса Христа! Као једног од становника твог згодног раја!

-Тачно! - пренеразио сам се. - Како се само нисам...

- Не само ти, Љоша - утешно је рекао Флавијан. -Скоро сви људи, маштајући о рајском животу, о разном благу које им је спремио Христос, заборављају на Њега самог! И не траже у земаљском животу и у вечности самог Господа Исуса Христа и спајање са Њим у Његовој Божанственој љубави, већ само ону утеху и награду, које је Он увек спреман да пружи и обилно пружа целом људском роду! Може се рећи да смо ми деца која не очекују оца, већ само поклоне које нам доноси!"

Ово је сама суштина духовног живота сваког човека. О овоме би требали свакодневно да размишљамо.

[Васијан]

пре 21 часа, Срђан Шијакињић рече

Даље, једно глупо питање, али зашто Бог ствара човека, за кога зна да ће одабрати пакао? Чему то? Шта је смисао таквог чина стварања...

"94. Због чега је Бог створио оне за које је унапред знао да ће сагрешити и да се неће покајати
 
Бог, по својој доброти, преводи из небића у биће све оно што је постало, и унапред зна све што се има догодити. А да није требало да постану, не би имали ни зли да постану, нити би Бог имао предзнање о њима. Јер знање je у вези са свим оним што постоји, а предзнање са свим оним што се има догодити; превасходно је, дакле, биће, а затим добро или зло биће. Међутим, ако је требало да, добротом Божијом, буду створени, а њихов постанак да буде ометен тиме што ће по властитом произвољењу бити зли, онда би зло надвладало доброту Божију. Према томе, све што ствара, Бог ствара добрим, а свако бива добар или зао по властитом произвољењу. Иако је, дакле, Господ рекао: Боље би му било да се није родио тај човек,[1] није то говорио корећи властиту творевину, него зло које је приопштено творевини, по њеном властитом произвољењу и несмотрености. Јер несмотреношћу властите воље човек је учинио Саздатељеву добродетељ бескорисном за себе; као када би неко, примивши од цара богатство и власт, злостављао свога доброчинитеља, те га овај, савладавши га како му доликује, казни, видећи да овај до конца остаје при свом злоделу."

Преподобни Јован Дамаскин, Тачно Изложење Православне Вере

https://svetosavlje.org/tacno-izlozenje-pravoslavne-vere/95/

[Срђан Шијакињић]

пре 12 часа, Васијан рече

"94. Због чега је Бог створио оне за које је унапред знао да ће сагрешити и да се неће покајати
 
Бог, по својој доброти, преводи из небића у биће све оно што је постало, и унапред зна све што се има догодити. А да није требало да постану, не би имали ни зли да постану, нити би Бог имао предзнање о њима. Јер знање je у вези са свим оним што постоји, а предзнање са свим оним што се има догодити; превасходно је, дакле, биће, а затим добро или зло биће. Међутим, ако је требало да, добротом Божијом, буду створени, а њихов постанак да буде ометен тиме што ће по властитом произвољењу бити зли, онда би зло надвладало доброту Божију. Према томе, све што ствара, Бог ствара добрим, а свако бива добар или зао по властитом произвољењу. Иако је, дакле, Господ рекао: Боље би му било да се није родио тај човек,[1] није то говорио корећи властиту творевину, него зло које је приопштено творевини, по њеном властитом произвољењу и несмотрености. Јер несмотреношћу властите воље човек је учинио Саздатељеву добродетељ бескорисном за себе; као када би неко, примивши од цара богатство и власт, злостављао свога доброчинитеља, те га овај, савладавши га како му доликује, казни, видећи да овај до конца остаје при свом злоделу."

Преподобни Јован Дамаскин, Тачно Изложење Православне Вере

https://svetosavlje.org/tacno-izlozenje-pravoslavne-vere/95/

Хвала Васијане. Проблем (или "проблем", како ко види) је у томе што је човекова слободна воља далеко од очигледне чињенице. Мени се чини да је слобода тајанствена, да се не може разумом спознати у чему се она састоји и да се у њу може само веровати. Само ако верујемо (упркос онога што нам се разумски намеће) да је човек биће у довољној мери способно да донесе слободан и информисан избор (јер слободан избор постоји само ако знамо тачно за шта се одлучујемо) "ком ће се царству приклонити", можемо веровати да истовремено је Бог свемоћан и зна све унапред (што се само по себи подразумева) и да вечни пакао постоји.

[Braquemard]

Mislim da ćeš biti u raju, a nećeš se sećati svojih bližnjih koji su u paklu. Prosto Bog će ti obrisati sećanje na njih kako ne bi patio. 

[Снежана]

пре 1 сат, Braquemard рече

Mislim da ćeš biti u raju, a nećeš se sećati svojih bližnjih koji su u paklu. Prosto Bog će ti obrisati sećanje na njih kako ne bi patio. 

зашто онда живимо, ако ће нам сећање бити обрисано?

[Srdjan Obradovic]

Preporucio bih onima koji mogu da pronadju na netu knjigu dr.Ilarie Ramelli(otac Sava Janjic je pominjao)profesorica ima 2 Phd-a iz teologije i klasicne istorije i napisala je po mnogima najobuhvatniju temu apokatastaze,od Svetog Pisma,preko Otaca,kniga ima preko 900 strana,onoliko koliko sam mogao da procitam iz dijelova knige i onih koji su je procitali cijelu je da je vecina Otaca vjerovala u sveopste spasenje.Njeno djelo kao epohalno navodi i gospodin Aleksandar Djakovac u svom djelu u kojem tumaci ontologiju sv.Maksima Ispovjednika i stice se utisak da je i sam naklonjen toj ideji,ne eksplicitno.

[Srdjan Obradovic]

 

[Srdjan Obradovic]

samo jos ovo,fantasticna analiza,izvinite na tri posta zaredom...https://www.academia.edu/9963554/Апокатастаза_и_онтологија_Apocatastasis_and_Ontology_

[PredragVId]

On 13/03/2017 at 18:22, grigorije22 рече

Ja pitam da li ce Bog da se seca onih koji su mu rekli ne, i da li ce u tom slucaju da pati za njima?

Ако су били питани онда су дужни рећи а ако нису зашто би били питани?