Однос према ближњима који нису спасени (у вечности)?

[Александар Милојков]

Не схватам ово "допушта" у том буквалном смислу. А да ли се слажеш, то је твоје виђење, на које имаш право. Разлика је у томе што је свети Силуан то доживео и зна о чему говори.

 

Није Силуан веч неки послушник. А како схваташ ово "допушта"? Наравно, ја сам рекао да је ово што овде пишем само моје мишљење. А можда је и оно засновано на доживљају, А, да, ја нисам свет....

[Саласије]

Mislim da na ovu temu reci Gospoda (koje su dosta teske) dobijaju svoj potpuni smisao: Ko voli oca i majku vise nego mene, nije mene dostojan. 

 

Sta je bitnije, biti s Gospodom ili biti s bliznjima?  Naravno da treba voleti bliznje, ali moja ljubav prema njima nikako ne uslovljava Boga da ih spase. Kao sto uopste nije sigurno dal cu ja biti spasen ili oni odbaceni (sudeci po naslovu teme i nekim komentarima cini se nekima dosta jasno ko ce biti spasen a ko nece).

[Александар Милојков]

Иначе, Свети Силуан се, као и његов ученик Софроније Сахаров, молио да Адам поново буде цео. Адама, као човечанство, ка једно тело. То значи да се молио да се сви спасу.

[Александар Милојков]

Mislim da na ovu temu reci Gospoda (koje su dosta teske) dobijaju svoj potpuni smisao: Ko voli oca i majku vise nego mene, nije mene dostojan. 

 

Sta je bitnije, biti s Gospodom ili biti s bliznjima?  Naravno da treba voleti bliznje, ali moja ljubav prema njima nikako ne uslovljava Boga da ih spase. Kao sto uopste nije sigurno dal cu ja biti spasen ili oni odbaceni (sudeci po naslovu teme i nekim komentarima cini se nekima dosta jasno ko ce biti spasen a ko nece).

 

Те речи значе да не треба имати љубав према ближњима и свету без љубави према Богу - јер ће без Бога смрт ставити тачку на све наше љубави. Љубав према Богу значи приношење свих наших љубави, свих наших односа у љубав и однос са њим - Анафора, Света Литургија. Тако се спасава свет од смрти.

Дакле, не ради се ту да Бога волимо више а ближње мање. Љубав се не мери, него је има или нема. Христос је рекао да је љуби ближњег свога иста заповест као и љуби Бога.

[Драшко]

Има наде за све који су вољени и који воле.

лајк....иако је само мисао, али свиђа ми се и исто осећам

видећемо

[коЖељ њацИ]

Не дипушта да се сећа ничега другог је укидање слободе. Не слажем се са реченим. Слично "објашњење" видео сам у неким гностичким списима, учење о забораву. 

 

Ма није тако. Него не допушта у смислу толико је заокупљен. Али све једно колико год да је заокупљен, сем ако је време стало после тог момента, у другом моменту ће се човек сетити својих ближњих и пожелети и њихово спасење. То је неминовно.

Тако сви велики мисионари постају мисионари, јер прво бивају додирнути Божијом љубављу и онда пожеле да ту срећу и радост и љубав поделе са свим својим ближњима, па кад их испале ближњи они иду па покушавају да то поделе са свима на које налете у животу.

 

У сваком случају што каже Милојков, ово није одговор.

И ја сам то питање често постављао, а узгред да речем, не верујем у апокатастазу, како ће у есхатону бити два света? И зашто?

Зашто ће бити свет блажених и свет проклетих, тј. како ће истовремено да обитавају ова два света, ако је то есхатон?

А Зоран Ђуровић вели можда ће геона бити у некој подисторији  а не у есхатону, и то је једино објашњење које сам до сада имао прилике чути.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Sta vam to znaci bliznji koji nisu spaseni? 

 

Otkud bliznji ako su odbili raj? Kako je to moguce da budu bliznji?

 

Hoce li izvan raja poznavati softificiranu Bozansku ljubav, koja ce u Carstvu ustvari ciniti nase bice? Ako nece kako ce nam onda biti bliznji?

 

Koga cemo nazvati bliznjeg, oca iz pakla ili nekog ko je bio samo poznanik u Hristovom Carstvu?

[Ненад Р.]

 

 

Ја још увек трагам за одговором на питање - какав ће однос људи у рају имати према својим ближњима који нису спашени? И обрнуто. То је једно мучно и тешко питање. Лично мислим да ће Бог, ради једног праведника, спасити многе. Односно, спасавајући једног, спасиће и оне које он (спасени) воли. Јер, како могу да се радујем без оних које волим?

Свети Августин о стању раја и пакла каже следеће. Људи у рају ће знати за људе у паклу, али људи у паклу неће знати за људе у рају, нити за рај уопште. Ја ово разумем на следећи начин. Људи у рају су људи који имају очувану личну везу са ближњима, имају (по)знање ближњих. Они други немају. Они су у апсолутној индивидуалности, у незнању било кога и чега другог. Ипак, Августин на овом месту у De civitate Dei XX, 22 не пружа одговор на питање које мене копа. А то је - како је могућ рај уз знање да је неко вољен ван њега?

Мојсије, апостол Павле, наш владика Николај Велимировић, ради су били да себе лише раја зарад спасења својих ближњих... "Волио бих и у паклу бити, само Срби Богу да се врате." Велике речи које ову моју дилему чине смисленом, као и моје одговоре на то тешко питање (теологумене)... Ја мислим да ће Бог спашавајући једног праведника спасити и све оне са којима је праведник у личном односу љубави. Другачији рај не могу да замислим, а и не желим да будем у њему.

 

Fb profil Aleksandra Milojkova

Ја верујем да ће пре то бити обрнуто, јер сазнање души у рају да је душа вољене особе у паклу сигурно неће бити пријатна и у том случају, какав би то рај био када у рају патила због те чињенице.То је мени ван сваке логике.

[Лазар Нешић]

Blisko mi je ovo što piše Milojkov!

 

Nego, deder Aco (@@Александар Милојков,), mene odavno zanima nešto: hoće li biti "onih stvari" u eshatonu?

Neki kažu neće, neki kažu možda hoće, treći kažu ne zna se ... šta ti misliš?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Sto se mene tice, ako sumnjate, da vam neko sada od bliznjih ima potrebu da bude veoma tvrdoglav i da ne prihvata ulazak u Carstvo Bozje, iz raznoraznih razloga, a svi smo ljudi podlezni tim razlozima, onda se molite za njih.

 

Ne propustajte ni jednu molitvu a da ih ne pomenete i nije vazno da li su oni danas zivi ili upokojeni, molite se za njih i dusa ce vam biti cista a pitanje manje bolno i razjasnjeno.

 

Molite se.

[Јелена011]

Blisko mi je ovo što piše Milojkov!

 

Nego, deder Aco (@@Александар Милојков,), mene odavno zanima nešto: hoće li biti "onih stvari" u eshatonu?

Neki kažu neće, neki kažu možda hoće, treći kažu ne zna se ... šta ti misliš?

 

Ojha eto ga i Lepi 

 

Necu da kvarim temu, al me mrzi da kucam pa cu samo da kopiram svoj post sa fejsa 

 

onda su oni u paklu na dobitku, zamisli jos da se mucis, a da znas da se neko tamo gosti   емотикон grin (nemam neki odgovor ovo je opaska na Avgustina), elem, ali i to sto neko u paklu nece znati za raj, govori o ljubavi prema coveku, jer Bog u takvoj misli ne zeli da dodaje nasem mucenju ni trunke, dakle sami ste se kaznili u redu, ali ja iako sam Bog i iako mi se moze, necu vam jos pride sesti nagrbacu....To mi se svidja   емотикон smile sto se raja tice, meni je lepa misao negde procitana, da to ide "porodicno", da iako se to kod nas uvrezilo kao porodicna prokletstva i sl, da u stvari ide "porodicna nagrada stil. To psihologija lepo razradjuje kroz pojam transgeneracijskog prenosenja obrazaca ponasanja, ali ti kad promenis taj obrazac onda nekako "razresis" dileme i ovima pre tebe. Tako da bih ja licno volela da to tako ide, da resavanjem dilema svega onoga sto su nam preci ostavili u amanet, svih unutarcovekovih konflikata mi sa sobom "vucemo i njih" u raj...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Imam primer moje kume.

 

Ona je bila neverujuca ali kad su jos se devojcice krstile i ona se istog dana krstila sa njima, Pitao sam je zasto to radi, jer sam joj ja bio kum a ona mi rece: Tamo gde idu moja deca, tamo idem i ja. Ovo je recimo odlican primer, za molitvu, ja se kume moje uvek molitveno setim i pokusavam da iako veoma brizan i ljubavan razlog njenog Krstenja molitveno ispravim, jer joj je motiv pogresan.

 

Pomenite i vi Iris.

[Натан]

Nego, deder Aco (@@Александар Милојков,), mene odavno zanima nešto: hoće li biti "onih stvari" u eshatonu?

Neki kažu neće, neki kažu možda hoće, treći kažu ne zna se ... šta ti misliš?

Како?; кад ''тамо'' неће да буде ни мушкога ни девојачкога, рујнога вина, нит пшенице беле, него сви Једно.

Па јел се цели живот овде чувам да би ми тамо рекли: Ипак мораш! Нема смисла. 

[Рапсоди]

Наше главно осећање у рају је срећа и радост/ која се ни замислити не може /

Па ако је тако, откуда питање уопште какав ће бити наш однос према ближњима који нису спашени .

Срећа и радост потире питање односа према неспашенима.

Ваљда од близине и лепоте Христове се све заборавља, биће нам  таква осећања да је све друго апсолутно небитно.

[Кратос]

Sta vam to znaci bliznji koji nisu spaseni? 

 

Otkud bliznji ako su odbili raj? Kako je to moguce da budu bliznji?

 

Hoce li izvan raja poznavati softificiranu Bozansku ljubav, koja ce u Carstvu ustvari ciniti nase bice? Ako nece kako ce nam onda biti bliznji?

 

Koga cemo nazvati bliznjeg, oca iz pakla ili nekog ko je bio samo poznanik u Hristovom Carstvu?

Pa recimo hipotetički tvoj otac je nevernik i zbog toga završi u paklu večno se mučeći a ti uživaš u raju i sad da li bi mogao da uživaš u raju znajući da se on muči u paklu?