Митрополит Амфилохије - актуелности и догађаји

[Vaske]

Марко, ево покушаћу да одговорим на ова питања, јер као што и Звоне рече ово ово треба да буде здрава дискусија, а истина ће се сама показати.

Прије него што ишта одговорим нагласио бих то да не знам да ли све ово побројано јесу ултимативна правила и услови да се неко прогласи светитељем. А што се тиче мог начелног става у вези овога - јесам за канонизацију, а опет, не видим у томе ништа епохално и сензационално.

 

 

 

Питања митрополиту Амфилохију и свима који подржавају канонизацију владике Рада:

1. У ком то народу постоји култ Његоша као Светитеља?

2. Јесмо ли ми толико незнавени да нам Руси шаљу његову икону?

3. Како то да се већ сликају фреске и иконе патријарха Павла, а већ више векова нико није одлучио да Његоша фрескопише или иконопише?

4. Како то да никада није било ни помена канонизације до сада, као што је било у случају Николаја, Јустина, Симеона...?

5. Која су се то чуда дешавала на његовом гробу?

6. Има ли моштију, ако већ сви записи о преносима говоре о костима?

7. Ко то упућује Његошу молитве за заступништво'?

8. Какав је био став САМОГ Његоша о ЛИТУРГИЈИ, ПОСТУ, ХРИШЋАНСКОМ ЖИВОТУ, а што се може видети из његових забелешки и његових савременика?

9. Како се односити према ЈЕРЕТИЧКОМ учењу код Његоша?

 

Кад се одговори на ова питања можемо наставити разговор. До тада само можемо причати у категоријама - ЈА ТАКО МИСЛИМ или ТАКО ЈЕ РЕКАО МИТРОПОЛИТ, БЕЋКОВИЋ ,КОШТУНИЦА...

 

 

1. Сам култ не постоји, а мислим да је то понајвише због тога што је он увијек и превасходно представљан као изузетан књижевник, а и то што су слику о њему за нас стварали понајвише, да некажем искључиво, књижевници, те с тога и и у народној слици Њгоша преовладава тај свјетовњачки лик.

2. Мислим да ово нема никакве везе са одлуком, па нема потребе ни да коментаришем.

3. исти одговор као и под бр.1

4Не знам како није било, мислим да је требало дати времена да се о томе дискутује али то опет само по себи не говори ни за ни против Његоша.

5. Не знак која су се чуда, и да ли јесу уоште дешавала, као што не знам ни да ли сваки светитељ треба да буде чудотворац. А ако већ говоримо о чудима, чини ми се да то, као својеврсни дар и прослављање светитеља од стране Бога, Његошу је дато заживота. Можда није излијечио ниједног обољелог али је као владика сачувао Цркву кад је то  стварно био подвиг, а као писац био путоказ за многе боготражитеље, па је вјероватно као такав и многе вратио Цркви.

6. Не знам ни за мошти, причају о десној руци, а ето и то не знам колико је то битно, јер они јасно је није био изражен аскета и Бога није славио тијелом већ духом. Тако тијело му можда јесте трулежно али његова мисао и дјело дефинитивно нису. Рећи ћеш, па нису ни многим књижевним великанима, али код њега каценат стављам на то да је он ипак изражено хришћански мислилац и писац. И то што се на свакој страници не позива на Христа, јеванђеље и св. Оце, по мени му је само плус. Мислио је аутентично и из властитог искуства и боготражитељства.

7 Врати се на први одговор

8 Што се овога тиче мислим да је највећи камен спотицања. Има ту штошта спорног али све је то имлицирано, чини ми се, наметнутом му улогом монаха и владике. Па чак и то што то није био по својој вољи узимају као аргумент против светости, а мени је баш то разлог за. Јер је читав свој живот живио испуњавајући стричеву вољу и вољу Божију, а не своју. А и то не као какав пасиван лик, већ са свијешћу да то ипак чини и одриче се онога за чим ју срце жудило, само за добробит свог народа и Цркве која се у то вријеме мислила као једно.

9. Па као и код осталих. Црква ће избацити оно што јој не припада, а сачувати и црпити себе из онога што јој припада. Није ваљда код Њгоша све јеретичко?

[marko_13]

Jel? A po cemu su to njih dvojica bili "svetiji" od Njegosa? Davali su vise para Crkvi?

 

Пробај да упоредиш питања, тј. да одговориш па ћеш видети. Или немаш снаге, знања и сл?

[Баба]

Неко ми рече једаред да је био на св.Гори у испосници код неког старог српског калуђера и овај има само три слике на зиду.

Христову , Његошеву и Карађорђеву.

[marko_13]

Једну икону и две слике.

[Gerhard]

Пробај да упоредиш питања, тј. да одговориш па ћеш видети. Или немаш снаге, знања и сл?

 

Nemam znanja. Hajde ti probaj.

[lab_man]

Svečanim liturgijskim unošenjem ikone Svetog mitropolita Petra II u Cetinjski manastir danas je 19. maj ustanovljen kao datum praznovanja mitropolita Petra II Petrovića Njegoša kao svetitelja, na nivou Mitropolije crnogorsko-primorske.

Na nivou Mitropolije crnogorsko-primorske 19. maj ustanovljen je kao datum praznovanja mitropolita Petra II Petrovića Njegoša kao svetitelja

Službu je služio arhiepiskop cetinjski Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije sa sveštenstvom Mitropolije i Eparhije buenoajresko-centralno-južnoameričke.

- Poput Svetog Save i svog strica Svetog Petra Cetinjskog, nesumnjivo je svedok Hristovog vaskrsenja i sveti mitropolit Petar II, Cetinjski pustinjak i Lovćenski tajnovidac. Tako je već napisano na njegovoj ikoni koju ovde vidite, liturgijski unetu na ovaj sveti dan u hram Roždestva Presvete Bogorodice Cetinjskog manastira - kazao je Amfilohije.

 

 

Mitropolit je rekao da je na svojoj prvoj ikoni mitropolit Petar II Petrović Njegoš s pravom nazvat Lovćenskim tajnovidcem, jer je zaista bio tajnovidac.

 

- Sve ono što je video Sveti novi Petar II Petrović Njegoš, Lovćenski tajnovidac, sve je to ispunjeno najdubljim viđenjem i saznanjem, a to je viđenje Slova predvječnoga Oca kroz koga je sve postalo što je postalo. To je on i zapisao u svom zavještanju - rekao je mitropolit.

U toku liturgije ikona Svetog mitropolita Petra II je bila postavljena na ikonostasu crkve Cetinjskog manastira gde se nalazi i lik Svetog Petra Cetinjskoga.

Njegoš je na ikoni predstavljen u arhijerejskim odeždama. U desnoj ruci on drži lovćensku crkvu Svetog Petra Cetinjskog, a u levoj svitak sa stihovima iz “Luče mikrokozma” posvećenim Hristu vaskrslome.

Na predstojećem zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve biće pokrenut postupak kanonizacije i unošenje u Ditih svetih mitropolita Petra II Petrovića Njegoša.

Blic

 

Bilo je i vreme...

Samo me čudi da i sveštenstvo Eparhije budimljansko-nikšićke i hercegovačke nije učestvovalo u tome...Verovatno se čeka odluka Sabora

[Guest]

Sveti Njegoš po Amfilohiju

 

• Printajte
• Komentirajte (9)
• Razmjena:
• Objavite

 

Mitropolit Amfilohije Radović

 

 

•  
•  
•  
•  
• 

Pročitajte i ovo

• Amfilohije traži od Đukanovića obnovu Njegoševe kapele

 

 

Veličina slova

Branka Mihajlović

20.05.2013

“To liči na Crnogorce, ali to ne obavezuje crkvu,“ kaže patrijarh Irinej za RSE komentarišući vest da je mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije Radović svečanom liturgijom i unošenjem ikone u Cetinjski manastir ustanovio 19. maj kao dan svetitelja Petra Petrovića Njegoša. Odluku o proglašenju nekoga za sveca po crkvenom ustavu može da donese jedino Sabor SPC. Kako na taj čin koji je po svemu ličio na kanonizaciju, iako tako nije i formalno predstavljen, reaguju u Patrijaršiji, dan uoči početka zasedanja majskog Sabora.

„To je njihova želja ali to ima svoju proceduru, proces. O tome odlučuje najviše crkveno telo, Sabor. To će verovatno biti na Saboru, on će to da razmotri i donese svoju odluku“, kaže patijarh Irinej.

Na pitanje da li je neuobičajeno šta je uradio Amfilohije, patrijarh Irinej je pomirljivo odgovorio: “To liči na Crnogorce. Ali, to Crkvu ne obavezuje.“

Protojerej dr Velibor Džomić objašnjava za RSE da se mitropolit Amfilohije odlučio za taj čin kao izraz želje vernika, odnosno naroda u Crnoj Gori koji Njegoša smatra svecem i koji će takav predlog proslediti Saboru.

“U SPC je poštovanje svetih ljudi uvek išlo odozdo, iz naroda, iz sveštenstva. Tako je i u ovom slučaju, kada je u pitanju mitroplit Petar Drugi Petrović Njegoš koji je na nivou mitropolije Crnogrosko primorske kroz unošenje njegove sveštene ikone u Cetinjski manastir, u kome je služio, potvrđeno i posvedočeno to svenarodno poštovanje mitroplita Petra Petrovića Njegoša. Naravno, u daljoj proceduri, na predlog mitropolita Amfilohija, Sveti arhijerejski sabor SPC će dalje donositi odluku o poštovanju Petra Drugog Petrovića Njegoša, ne samo na prostoru Mitropolije Crnogrosko primorske, već i na prođstoru naše pomesne crkve.”

Na pitanje da li je to urađeno u dogovoru sa Patrijaršijom, dr Džomić je neočekivano reagovao:

”Mislim da vam je pitanje krajnje neumesno. Šta to znači da li je urađeno u dogovoru sa Patrijaršijom? Narod koji poštuje sve te svete ljude to ne čini u dogovoru bilo sa kim, nego u dogovoru sa svojim srcem i sa svojim osećanjem, tako da vam je pitanje suvišno.”

Patrijarh Irinej smatra da je Njegoševo delo nesporno, ali za proglašenja svecem moraju biti ispunjeni i druga stroga crkvena merila.

„Neosporno da je on veliki pesnik, duboko religiozan čovek, to je sigurno, no takav nije samo Njegoš. I Dostojevski i mnogi drugi slični njemu nisu proglašavani svetiteljima. Crkva ima svoje principe koje motivišu i čine da nekoga proglasi svetim“, naglašava patrijarh.

Argumenti za i protiv

Čin Amfilohija Radovica sasvim je ličio na čin kanonizacije, da li je on praktično postao cvetac za crngorosku eparhiju? Dr Džomić objašnjava da nije ništa učinjeno van postojeće prakse u crkvi.

Petar Petrović Njegoš

“Imamo u Rusiji primere da na nivou eparhija ili mitropolije postoje sveti ljudi koji se poštuju, tako da ni u ovom slučaju nema nikakvog senzacionalizma, osim svedočenja da ga verni ljudi u Crnoj Gori doživljavaju kao svetog Božjeg čoveka", pojašnjava Džomić.

Verski analitičar Živica Tucić podseća da je dug proces od predloga da neko postane svetac, pa do konačne odluke. To traje obično i godinama, nekada uz ozbiljne rasprave jer su crkveni propisi ko može biti svetac vrlo strogi i odnose se, ne samo na dela, već i na način života. Ipak, Amfilohijev čin smatra neuobičajenim.

“On to i nije nazvao kanonizacijom, već unošenjem ikone, ali u principu sadržaj je isti. Otpevan je tropar svetitelju, prikazana je ikona sa oreolom, utvrđen je datum njegovog slavljenja, to su sve elementi jedne kanonizacije. Nije poznato da je ijedna mitropolija ranije to obavila. Bilo je želje da se ubrza pre dosta godina kanonizacija Justina Popovića i vladike Nikolaja Velimirovića i na eparhijskom nivou je bilo tog pokreta, čak i ikona sa oreolom, ali to je sve bilo u nekim granicama, jer se očekivalo da Sabor to odobri. To nije odobreno iste godine kada je zatraženo, taj predlog je razmatran godinama,” podseća Tucić i dodaje:

“Što se Njegoša tiče, tu sigurno ima različitih stanovišta. Sigurno je trebalo sve argumente za i protiv razmotriti.”

 

Извор

[Давидова]

Пошто  ми није било најјасније ово што је рекао о. Џомић

 

"Naravno, u daljoj proceduri, na predlog mitropolita Amfilohija, Sveti arhijerejski sabor SPC će dalje donositi odluku o poštovanju Petra Drugog Petrovića Njegoša, ne samo na prostoru Mitropolije Crnogrosko primorske, već i na prođstoru naše pomesne crkve.”,

 

покушала сам да пронађем да ли стварно може свака епархија да канонизује светитеље. На једвите јаде сам пронашла на нету Устав СПЦ и ево шта пише:

 

Član 69

Sveti arhijerejski sabor, čiji je zadatak obeležen u članu 57 ovog Ustava:

1) tumači pravoslavno crkveno učenje, držeći se pri tome odredaba koje je sveta Crkva na osnovu Svetog pisma i Svetog predanja utvrdila;
2) uređuje unutrašnju i spoljašnju misiju Crkve radi utvrđenja, odbrane i širenja pravoslavne vere i čistote hrišćanskog morala; ustanovljava za to potrebne organe i osniva potrebne zavode, ustanove i udruženja;
3) propisuje nastavni plan i programe veronauke i stara se o versko-moralnom vaspitanju mladeži i vernih;
4) propisuje kvalifikacije kandidata za sve redovne, izvanredne i misionarske crkvene službe;
5) osniva bogoslovske i monaške škole;
6) uređuje sva obredna pitanja prema opštim crkvenim propisima, a u duhu pravoslavne vere;
7) osniva ustanove i zavode: za izradu crkvenog živopisa i svih crkvenih utvari za izdavanje bogoslužbenih knjiga, za negovanje crkvenog pojanja, kao i druge crkvene potrebe; propisuje pravila za osnivanje crkvenih muzeja, za čuvanje i obnavljanje crkvenih starina i spomenika;

8)kanonizuje svetitelje i propisuje službu za njihovo svetkovanje;

 

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=48&t=8392

 

 

Елем, светитеље канонизује Сабор, а не свака епархија.

Ако се поштује Устав СПЦ, онда ова канонизација Његоша у Црној Гори нема никаквог значаја.

[Grizzly Adams]

Ма то су само наше мале кућне чаролије... Биће ОК, само се мало инатимо итд.

[Лазар Нешић]

1. У ком то народу постоји култ Његоша као Светитеља? 2. Јесмо ли ми толико незнавени да нам Руси шаљу његову икону? 3. Како то да се већ сликају фреске и иконе патријарха Павла, а већ више векова нико није одлучио да Његоша фрескопише или иконопише? 4. Како то да никада није било ни помена канонизације до сада, као што је било у случају Николаја, Јустина, Симеона...? 5. Која су се то чуда дешавала на његовом гробу? 6. Има ли моштију, ако већ сви записи о преносима говоре о костима? 7. Ко то упућује Његошу молитве за заступништво'? 8. Какав је био став САМОГ Његоша о ЛИТУРГИЈИ, ПОСТУ, ХРИШЋАНСКОМ ЖИВОТУ, а што се може видети из његових забелешки и његових савременика? 9. Како се односити према ЈЕРЕТИЧКОМ учењу код Његоша?

 

Марко се, као што сам и очекивао, појавио са правим питањима. Ово би требало поставити и на другим темама, посебно тамо где светитеље и светитељство посматрамо кроз романтичне наочаре.

 

Углавном не бих писао посебне одговоре, пошто се углавном слажем са оним што ти је Васке написао у свом одговору.

Мени највише занимају, и сматрам да су од суптинског значаја за тему, последња два питања: 8. и 9 . питање дакле.

 

За питање број 8 могу само да кажем да треба озбиљно изучавати целокупно дело самог Његоша.

За питање број 9. прво треба показати, доказати и навести примере шта је конкретно јеретичко, па кад се тачно и прецизно утврди шта је и да ли је уопште, да се онда и види шта ће се радити са истим. Овако се пуким навођењем ништа још не доказује. Наравно, ако се чак и докаже, треба показати да ли је то од суштинског значаја или је споредно - као што имамо и код многих светих отаца јеретичка учења у малом, али која не кваре целокупну њихову теологију.

[Guest]

Ето, разне новине пискарају онако како гледају својим очима, лепо сам рекао у оној другој теми...

 

 

Martirije

Одговор May 12 2013 - 21:11

 

A što se tiče Njegoševe kanonizacije, poštujem sve ono što je njegovo delo i rad ali nisam ni protiv, a ni za da se kanonizuje.

 

Crkva je ta koja će reći zadnju reč i doneti pravu odluku.

 

Moje mišljenje je da Crkva treba to da ostavi za neko buduće vreme, za neke buduće generacije kada se stiša sva ova bura.

 

U ovo vreme to nebi bilo nikako dobro, pogotovo sada kada je Crkva (što zbog svoje krivice, a što ne) u medijskom linču i kada bi još došlo do kanonizacije, onda bi krenule razne medijske priče i opsoravanja te odluke Crkve.

 

Odmah bi se shvatilo da je to kanonizacija iz političkih razloga u vremenu gde je je politika svima u glavi, to bi bilo u prvom planu - politika, mediji bi odmah to tako preneli i ne bi piskarali o njegovom radu, delu i ostalom vezano za Crkvu. Tu bi opet Crkva pretrpela razna nerazumevanja i shvatanja, pa zato mislim za ovakvu odluku treba još da se sačeka.

 

 

 

медији су то једва чекају , да исмевају све оно што је свето и честито...

[Grizzly Adams]

Ма готово сад... Коска је бачена...

[Guest]

@@Давидова,

 

По нашем уставу вероватно то нису написали доследно до краја - ко предлаже, ко канонизује...сем Сабора , док по другим помесним црквама (нпр.Русија, Грчка...) код њих је предлаже надлежни архијереј и прво се канонизује на нивоу епархије па тек Сабор или Синод доноси одлуку на нивоу целе Цркве.

 

Овде сам постављао неколико тема (вести) баш у вези овога где је Светитељ - прво проглашен на нивоу епархије па онда на нивоу целе Цркве!

[Лазар Нешић]

код њих је предлаже надлежни архијереј и прво се канонизује на нивоу епархије па тек Сабор или Синод доноси одлуку на нивоу целе Цркве.

 

И не само то: у историји хришћанства има икс примера да су појединци канонизовали своје старце (преимер Симеона Новога Богослова који је сам самцит канонизовао свог учитеља Симеона Богобојажљивог и који није хтео ни Сабор да послуша и да промени став). И сви су они данас слављени као свети од стране целе Цркве.

[Guest]

@,

 

да, баш тако...

 

рецимо и ово постоји, да нека помесна Црква прогласи некога пре саме "матичне" цркве...Ево да дам неки пример из ближег периода, да не идем далеко у историју -Свети Николај Велимировић, био је проглашен од других цркава пре наше СПЦ,  па знам и за један лични слушај што ће се сигурно за неку годину дестити.

 

Када је архиепископ Марко Берлински - Руска Загранична Црква, долазио у манастир Миљково и донео мошти светог Јована Шангајског, био сам ту баш поред њега и ово је рекао: Ми се чудимо зашто СПЦ досад није канонизовала преподобног старца Амвросија, духовног оца св.Јована, треба да предложи надлешни епископ, он је поштован у цркви...ми смо разговарали на Синоду и још мало ће да сачекамо СПЦ ако она не крене са тим предлог, ми сигурно канонизујемо али ипак је ред да сачекамо СПЦ јер је Свети Амвросије у Србији а не негде на западу. Ми знао да је сигурно Свет, знамо да на гробу се десило исцељења што и сами о томе говорите.

 

Иначе, то је сва истина око тога, мој чукун деда ми причао да кад су сахрањивали старца Амвросија Курганова из његовог тела избијала је нека светлост и ишла далеко у облаке, а и у манастирском летопису то пише - да је дошло доста сељана са поља (њива) да виде кава се то светлост из манастира види и видели су сахрану Старца . Знам за нека исцељења која су се десила на старчевом гробу и особе које су имале тешке мигрене - болове у глави, после молитви над гробу , више нису имали проблема, лично познајем једну особу. Такође, Старац је био духовник и митрополиту Амвросију (Храповицки) и многим, многим другим угледним епископа тог времена.

 

Архиепископ Марко је рекао, да кренуо са писањем Службе и сакупљаљем извора за  Житије.