Да је Христос имао жену...

[Paradoksologija]

O. Sava odgovorio.

[Milan Nikolic]

Уопштено говорећи, много детињимо умом.

[Снежана]

Ali se ovaplotio kao muškarac ne kao žena.

Ај Богати, нису га пратили ни као мушкарца, а да се оваплотио као жена баш би га слушали и пепознали у њему спаситеља.

[Zayron]

Ај Богати, нису га пратили ни као мушкарца, а да се оваплотио као жена баш би га слушали и пепознали у њему спаситеља.

 

Zato ima sektaša koji hoće od Bogorodice da naprave ženskog Mesiju,

spasiteljku, vi se borite sa starokalendarcima a mi sa "bogorodičnicima".

 

To su oni:

http://www.de-vrouwe.info/index_cz.html

http://www.de-vrouwe.info/en

 

 

[Zayron]

Više o tome je ovdje:

http://unamsanctamcatholicam.blogspot.cz/2007/09/army-of-mary-members-excommunicated.html

http://metro.co.uk/2007/09/27/nuns-banished-for-virgin-mary-heresy-172941/

http://www.cbsnews.com/news/6-catholic-nuns-excommunicated-for-heresy/

 

Tamo na sajtu pišu sve laži, da su odobreni i sl.

Ne pišu ništa o exkomunikacijama od Vatikana.

http://www.de-vrouwe...o/index_cz.html

http://www.de-vrouwe.info/en

 

Inače iz toga stoje sve same žene uglavnom,

nekakav feministički ženski sektaški pokret.

Ovo su današnja najveća dva evropska zla:

http://www.stopfeminismu.cz/

http://stopislam.eu/

[Иван Ивковић]

Ово питање можемо разумети само у контексту козмолошког смисла човековог постојања и његове улоге посредника између створеног и нествореног. Предање наше Цркве нас учи да је човек створен на крају стварања света да би преко њега васцела творевина ушла у вечно постојање у Христу Богочовеку. У Еф 1, 9-10 Апостол каже „Обзнанивши нам тајну воље своје, по благовољењу својему које унапријед одреди у Њему, за остварење пуноће времена, да се све састави у Христу, оно што је на небу и што је на земљи, у Њему“. Син Божији је управо зато, по предвечном науму Божијем, постао човек јер је човек небоземно биће, биће које обједињује видљиви и невидљиви створени свет својим психофизичким саставом.

 

Овим питањем се посебно бавио Св. Максим Исповедник. По њему спасење далеко надилази избављење од греха и смрти и тиче се вечног божанског плана за васцелу творевину, независно од човековог пада. Син Божији би се оваплотио без обзира да ли је човек сагрешио или не, јер једино преко самог Богочовека васцела творевина може да уђе у вечно постојање. Човек зато има централно место у Максимовој козмологији јер је он створен са циљем да актуелизује створени потенцијал творевине која је створена за вечност, а не за пропадљивост.

 

У свом процесу обожења човек мора да надвлада пет подела које се манифестују у човековом бићу: створено-нестворено, духовно-телесно, небо-земљу, рај-икумену (видљиви свет) али и разлику између мушкараца и жене. По Светом Максиму човек је првобитно био позван да надвлада полне разлике непропадљивошћу, да светошћу живота сједини видљиви свет и рај и актуелизује стварност једне и нове земље. Земљу и небо је требало да сједини у врлини и оствари једну интегрисану стварност, да уједини телесни и умни свет анђелским познањем, тако да се творевина више не дели на оне који знају и оне који не знају Бога. Коначно, љубављу човек је требало да сједини створено и нестворено тако да би Бог у својој љубави према творевини био све у свему.

 

Непропадљивост тј. нетрулежност се односи на чињеницу да је у пре-падном свету постојало само девичанство и Св. Максим нас учи да је разлика између полова настала зато што је Бог унапред знао (пред-знао) за човеков пад и да ће човеку бити потребан начин за размножавање како његово стање пада не би постало стање вечне одвојености од Бога. Разлике између полова заправо нису природно стање човека, већ по Божијој љубави и пред-знању допуштено стање после-падне пале природе које бива превазиђено појавом оваплоћеног Сина Божијег Христа. У будућем веку неће бити брака, неће бити оне везе која постоји између човека и жене. Брак не улази у есхатон и бива превазиђен новим сродством свих и свега у Христу. У Царству небеском неће бити супружника и супружница, неће бити ни телесне браће ни сестара, сви ћемо бити једно у Христу. То нам јасно и сам Господ говори када су га законици питали о жени која је била у браку са седморо браће  („Јер о васкрсењу нити се жене нити се удају, него су као анђели Божији на небу.“ Уп. Мт 22.30). Апостол Павле нас учи да већ уласком у Цркву крштењем ми бивамо позвани да надиђемо разлике између полова и нација, уп. Гал 3, 27-28 „Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу.”

 

Будући да први Адам није остварио свој позив и да је јео од дрвета познања добра и зла он није испунио своју улогу посредника који је требало да влада васцелом творевином у љубави, и предао се страстима и постао овладан самом твари те својим страстима није омогућио да се оствари предвиђени однос између Бога и човека и човека и творевине. Зато је дошао други Адам, сам Христос, Бог Логос, са циљем на надвлада поделе које је први Адам требало да превазиђе. Христос је надвладао супротност полова својим девичанским рођењем. Својом смрћу и васкрсењем он је уништио разлику која од пада постоји између раја и света обећавајући покајаном разбојнику  да ће ући у рај јер у Христу и рај и свет постаје једно. Својим вазнесењем он сједињује небо и земљу узношењем људске природе у свом људском телу које је једносушно и саприродно са нашим. Узносећи се изнад самих анђелских сила својом људском душом и телом он је обновио јединство духовног и материјалног света васпостављајући хармонију у васцелој творевини. Коначно он у својој личности у којој сви кроз Цркву бивамо ипостазирани, сједињује коначно Човека са Богом, а кроз Човека и васцелу твар (користим реч Човек сас великим словом јер не мислим на индивидуе јер је индивидуално постојање такође последица палог стања).

 

Преко Адама твар створена за вечност окренула се смрти и пропадљивости, а кроз Христа, новог Адама васцела твар се кроз њега као Богочовека враћа свом природном циљу због кога је и створена. Ово је суштина спасења, тј. оцелотворења читавог божанског плана стварања који је још у динамици.

 

У овом контексту треба разумети, дакле, и ваше питање. Христос нема човечју личност јер је он као личност Предвечни Бог Логос, али нам долази у људској природи, по свему сличан нама осим по греху, јер смрт и пропадљивост нису имали власти над њим. Он долази како би човеку вратио пуни смисао његовог постојања. Да ли то значи да је брак бесмислен. Свакако да не, Црква прихвата живот човека и жене у овом свету али једино у контексту тајне Христа и Цркве, како што се може разумети из самог обреда венчања. Али брак и заједница човека и жене и уопште разлика између полова припада свету који пролази, јер прави смисао човека јесте да живи равноангелским животом и надиђе полне и друге поделе. Ово је предање које почива на самим Христовим речима јер нас сам Он учи да ћемо бити као анђели у Царству небеском и да тамо наше сродство неће бити засновано на телесном пореклу или припадности овом или оном народу, већ једино на Њему. Монаштво, као искорак ка есхатону управо полази од ове чињенице и монаси и монахиње одричу се свесно брачног живота, не из презира према браку, већ како би већ и овде и у овоме времену и простору заживели том тајном. Многи брачници су се одлучивали након што су одгајили своју децу да живе безбрачно иако нас апостол упозорава да будемо у томе опрезни како не бисмо пали у грех. Безбрачни живот супружника може бити могућ само као заједничка одлука и избор, а нипошто наметнут од било кога другога.

 

У брачном животу хришћански брак и однос човека и жене има једино смисао уколико је у оквирима хришћанског схватања коначног назначењња и циља човека. Ако однос између полова, полна оријентација, каква год она била, и живот заснован на том идентитету постане основа човековог бића, човек ће заувек остати у оквирима палог света и лишен пуноће заједнице у Христу. У свету у коме је сексуална оријентација и живот суштински елемент човековог идентитета неизбежно се суочавамо са православној традицији суштински страним питањима једнаконсти полова, женског свештенства или лгбт правима. Уласком у Цркву крштењем ми постајемо нова твар и читав наш хришћански живот јесте подвиг да делатно заживимо том реалношћу новог живота у Христу. Супружници у Цркви су пре свега браћа и сестре у Христу, а тек онда мужеви и жене, очеви и деца. Мој покојни отац је то изразио на један веома занимљив начин, рекавши ми једном - да ја сам твој тата, али ти си мој отац.

 

Полни живот између човека и жене заправо почиње тек након пада и пре њега није постојао јер је човек живео непропадљивошћу и у заједници са Богом. Самим тим није било потребе тражења сурогата уживања коју је имао у духовном општењу са Богом. Губитком те заједнице човек покушава да овековечи и обесмрти себе полним размножавањем, али без успеха, јер новорођени потомак није наставак нашег бића, већ потпуно самостално биће и личност које не продужава постојање наше личности. Човек је остајао у ропству смрти. Тајна Царства небеског јесте да све нас као многе сједини у Христу тако да иако многи будемо једно и живимо као једно у Христу. То је смисао Цркве и Евхаристије и зато причешћујући се Телом и Крвљу Господњем ми заиста потврђујемо да смо једно без обзира на наше полне, социјалне, националне и друге разлике. У Христу све те поделе бивају превазиђене и људи и анђели заједно ће обитавати у вечној заједници љубави Божије јер ће све поделе бити превазиђене.

 

Након човековог пада погрешном употребом природе поред уживања које је Бог предвидео за човека долази до појаве бола као корективне силе коју Бог даје из љубави да би човека подсећала да истинска радост и смисао постојања није у чулима већ у духовној заједници са Богом. Отуда је свака страст нераскидиво повезана са болом и у после-падном свету човек се стално креће у лавиринту уживања и бола, радости и патње у немогућности да сам собом нађе излаз из оваквог неприродног начина постојања. А коначни излаз, истина, пут и живот јесте биће једино сам Богочовек Христос.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ne razumem na šta tačno misliš kad kažeš da se treba podsetiti smisla hrišćanskog braka. Ako te ne mrzi, pojasni, zanima me. Večeras ti baš ide

 

Pre ovoga sam govorio o smislu ovaploćenja a ovim postom sam dodao i smisao Hrišćanskog braka. Objedinivši oba smisla kako Crkva svedoči, možemo konkretnije da se bavimo pitanjem Hristove žene.

 

Evo malo pre vidim da je to uradio o.Sava i sad može da posluži konkretnijem dijalogu.

 

Bilo bi zanimljivo da vidimo i odgovor o.Zorana na isto pitanje.

 

Zamolio bi administraciju da kopira i prebaci tekst o.Save i na ovu temu.

 

Dakle nemam stav imam hiljadu pitanja i potrebni su nam tekstovi, kao smernice kvalitetnog dijaloga.

 

Pitanje da li je Hristos imao ženu ili nije i da li je opšte moguće da Hristos ima ženu sa kojom bi se sjedinio u tajni braka, je aktualno i neće nestati samo od sebe, tako da je naša dužnost da se informišemo što više možemo.

 

Takva pitanja ne bi trebalo bacati pod tepih, misleći da će sama od sebe nestati. 

[RYLAH]

Dakle nemam stav imam hiljadu pitanja i potrebni su nam tekstovi, kao smernice kvalitetnog dijaloga.   Pitanje da li je Hristos imao ženu ili nije i da li je opšte moguće da Hristos ima ženu sa kojom bi se sjedinio u tajni braka, je aktualno i neće nestati samo od sebe, tako da je naša dužnost da se informišemo što više možemo.   Takva pitanja ne bi trebalo bacati pod tepih, misleći da će sama od sebe nestati. 

 

[Nina 777]

Bas sam sinoc procitala tekst oca Save, I lepo je on tu dosta stvari objasnio, mada se u jednom delu ne bih sa nim slozila..ali nisam zelela da pisem tamo I ulazim sa ocem u diskusiju, jer  taj prostor foruma nije za to predvidjen.

Jos jedna (po meni) zabluda koja se provlaci medju pravoslavnima (ne znam za ostale hriscanske konfesije) jeste da je polnost nesto negativno, nesto sto je nastalo nakon pada, pa se onda I cijenica da je Bog od pocetka stvorio muskarca I zenu objasnjava njegovom promislju da ce do greha doci, pa je zato Bog omogucio makar I ovaj nizi oblik zivota…ali da polnost posto poto treba prevazici.

Ne slazem se sa tim. Polnost omogucava jedinstvo dva ljudska bica, a to jedinstvo put je ka JEDINSTVU svakog od supriznika ka SIREM JEDINSTVU sa Bogom I ostatkom stvorenog sveta (*naravno podrazumeva se I muzeva I zenina licna vertikala, ljubav ka Gospodu (Zivotu zivom, Istini, Dobru) , bez koje nema stratne pozicije za ovakvo kretanje ).

 

Mislim da je to Bozija promisao, a da je posledica greha ne polnost, vec strast(stradanje), tj. polnost u egoizmu, umesto u ljubavi (polnost koja gubi svoju svrhu)

 

Kada Hristos govori da u raju nece biti musko I zensko, niti zenidbe, On nam ne govori da ce se konacno prevazici nesto sto je do sad bilo lose( ili nize ) vec da brak nece biti potreban jer cemo svi biti jedno u Hristu ( cilj koji je brak imao ce biti vecno ostvaren), a kreacija sveta zavrsena ( nece biti vise umnozavanja ljudi).

Takodje ni drustveni stalezi nisu nesto sto je samo po sebi lose ( svi su drustveno potrebni I korisni..bez seljaka nema brasna I sira, a bez intelektualca nema sirenja pogleda na svet I sireg napretka, bogati su takodje pozvani na humanist, siromasni na trud da prevazicu svoju situaciju, koliko je moguce…) kao sto ni nacije koje su stvorene nisu same po sebi problem ( svaki narod iz svoje bastine moze da ponudi nesto dobro)…Medjutim greh je taj koji zloupotrebljava pozicije, sujeta je ta koja svadja polove, vise I nize ih vrednuje….I polove I staleze I nacije.

Zapravo sa eshatonom ce nestati takav pogresan sistem vrednosti, sujeta i greh,  ali I takve razlike medju ljudima, jer za njima nece biti vise potrebe.

Ali su sada potrebne I vazne(ne Hristu, vec nama), no svaki covek je pozvan da se prema svojoj poziciji ( polnoj, staleznoj, nacionalnoj, rasnoj ) I poziciji drugih ljudi odnosi ispravno, da vec sada prevazilazi sujetno vrednovanje istih i svaku zloupotrebu.

[Кратос]

Непропадљивост тј. нетрулежност се односи на чињеницу да је у пре-падном свету постојало само девичанство

 

Kako to da je u pre-padnom svetu postojalo samo devičanstvo kada je prva zapovest data ljudima rađajte se množite i napunite zemlju? 

[Иван Ивковић]

Kako to da je u pre-padnom svetu postojalo samo devičanstvo kada je prva zapovest data ljudima rađajte se množite i napunite zemlju?

Рекао бих да о. Сава није овде мислио на девичанство у телесном смислу него у духовном. Једино да питаш њега лично ако ти мој одговор није прихватљив.

[Кратос]

Рекао бих да о. Сава није овде мислио на девичанство у телесном смислу него у духовном. Једино да питаш њега лично ако ти мој одговор није прихватљив.

Ne verujem pošto u daljem tekstu on upravo govori gubitku telesne devstvenosti kao posledici pada i to naziva surogat uživanjem,kao lošu kompenzaciju za prethodno prekinutu duhovnu zajednicu sa Bogom.Jedino ako je nisam nešto pogrešno protumačio iz teksta.

[Кратос]

Druga jedna stvar koja mi bode oči jeste ako je muško-žensko nešto što treba prevazići kako to da to muško-žensko se nalazi i u samom  Bogu i po tom obličiju smo i mi samo stvoreni?Da ne navodim citat pa da me MiroslavJ proziva kako sam čuveni citatolog.

[Nina 777]

Da bolje pojasnim…

 

...ovako kaze otac Sava: “Али брак и заједница човека и жене и уопште разлика између полова припада свету који пролази, јер прави смисао човека јесте да живи равноангелским животом и надиђе полне и друге поделе. Ово је предање које почива на самим Христовим речима јер нас сам Он учи да ћемо бити као анђели у Царству небеском и да тамо наше сродство неће бити засновано на телесном пореклу или припадности овом или оном народу, већ једино на Њему”

 

I onda kaze:” Монаштво, као искорак ка есхатону управо полази од ове чињенице и монаси и монахиње одричу се свесно брачног живота, не из презира према браку, већ како би већ и овде и у овоме времену и простору заживели том тајном. “

 

Ali I bracnici kao I monasi, teze da vec sada I ovde zazive tom tajnom, upravo je to smisao braka, da bracno jedinstvo bude put ka JEDINSTU sa Bogom I tvorevinom, a ne nesto umesto toga. Zato je brak,polnost  coveka jos od raja blagoslovena, a ne nesto sto je posledica pada I zamena za nesto vece

 

( ovako kaze otac: “Полни живот између човека и жене заправо почиње тек након пада и пре њега није постојао јер је човек живео непропадљивошћу и у заједници са Богом. Самим тим није било потребе тражења сурогата уживања коју је имао у духовном општењу са Богом”… opet se polni zivot coveka stavlja kao zamena za duhovno uzivenje koje imamo u opstenju sa Bogom. Ali nije surogat, vec je put, predukus, slika tog najuzivisenijeg jedinstva I uzivanja duse, I ne iskljucuje se, naprotiv vodi ka njemu, bar za sad..Pre bih rekla da je jedan stepenik u duhovnom sazrevanju ka zajednici sa Bogom I tvorevinom, koje monasi (ali oni su retki izuzetci) preskacu.

 

U eshatonu nece biti braka jer ce ovaj cilj bit ostvaren u punoci, a I bracnici I monasi imaju za cilj da mu se sto vise priblize, samo na razlicite nacine.

 

Takodje polni zivot, kod vecine ima jos jednu svrhu, koja je takodje zadata coveku od pocetka, jos pre pada..Mnozite se..Druga je stvar sto je covek kroz taj dar nakon pada i smrti ,hvatao se za slamku te zeleo da ostvari svoje vecno postojanje na taj nacin. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Meni su tu mišljenja pobrkana. Taman kad ih uokvirim i dodjem na stepenicu svršenog promisla, ja padnem.

 

Ja se ne slažem da je polnost i vodjenje ljubavi izraz pale prirode, pogotovo ako uzmemo u obzir, da Adam i Eva jesu sinonim za čovečanstvo.

 

Ja se bavim drugačijim mojim minijaturnim logičkim kockicama. Meni sexualnost ne znači posledicu pada ali preljube,prevare,egoističko uživanje sa velikim brojem partnera bez smisla, je vrlo moguće tumačenje.

 

Ja se nosim mišlju, da se čovek posle oboženja nalazi u idealnom stvorenom paru (muž,žena) i to stvorenu od samoga Boga. Dakle blagosloveni brak, bez ikakve ljudske potrebe za raskidom jer je savršen. (a takav im je i čin vodjenja ljubavi)

 

Što se dece tiče, ionako ih Bog stvara, da li preko nas ili preko kamena meni je svejedno.

 

(naravno ovo su samo delići mišljenja mojih)