Емоције или страсти?

[Srdjan Kotur]

Kakav bi trebalo da bude emotivni život Hrišćana? Uravnotežen? Dozvoljavati lepa osećanja a gušiti negativna?... Sublimacija? Biti to što jesi?... Vaše mišljenje.

Hvala!

[Deni72]

Ја само знам да сам јако емотиван и да сам вођен емоцијама и важне одлуке сам доносио емотивно,а не разумно и због  тога сам јако надрљао greengrin

[Душко Дугоушко]

http://en.wikipedia.org/wiki/Apatheia

[Милан Меденица :)]

смирен, да ниси хладан већ ко вулкан, ал да не будеш вођен негативним емоцијама, већ да разум даје перспективу доброте и користи према себи и ближњем, јер ћеш тако испунити и заповест о љубави и према Богу.

треба и бити разложан шта јесу негативни аспекти и кад јесу, а кад и нису.

[SlavicaTB]

Максимално се трудим да ме воде позитивне емоције, да размишљам позитивно и да нађем оправдање или боље речено да се трудим да нађем разлог нечијег понашања, такође и разумевање за нечије понашање.

Постоји само једна особа чије понашање не могу да прихватим, нити њу.

Неки ми кажу да je она моје искушење. Не знам...

[Sinergija]

Kakav bi trebalo da bude emotivni život Hrišćana? Uravnotežen? Dozvoljavati lepa osećanja a gušiti negativna?... Sublimacija? Biti to što jesi?... Vaše mišljenje.

Hvala!

Марала би то да буде тотална искреност према себи,

ако си побеснео,признај себи,

ако мрзиш некога,признај себи,

ако си заљубљен ,признај себи,

другим речима пажљиво регистровање сваког осећања и налажење разлога за његово настајање.

А онда,кад нађеш разлог,процениш да ли је племенит (је ли из љубави),ако није,покајеш се,ако јесте погордиш се

Тако ја страдам и спасавам се. :cheesy:

[Дијана.]

Emocije su velike sile u nasoj psihi, koje treba upoznavati i priznavati, da, (osvjescivati) i negativne krotiti (usmjeravati), ali ne u smislu potiskivanja (gusenja, poricanja), jer tad eksplodiraju burno i nekontrolisano i vode povredjivanju sebe i drugih (sve suprotno od onoga cemu kao hriscani tezimo), nego sublimacijom (preobrazavanjem). Volja i razum u ravnotezi sa osjecanjima, sve usmjereno ka Dobru, Zivotu - to je ideal...

[nana]

Марала би то да буде тотална искреност према себи,

ако си побеснео,признај себи,

ако мрзиш некога,признај себи,

ако си заљубљен ,признај себи,

другим речима пажљиво регистровање сваког осећања и налажење разлога за његово настајање.

А онда,кад нађеш разлог,процениш да ли је племенит (је ли из љубави),ако није,покајеш се,ако јесте погордиш се 4chsmu1

Тако ја страдам и спасавам се.

                                                                                  4chsmu1  greengrin

                                                                       

[Sanja888]

Emocije su velike sile u nasoj psihi, koje treba upoznavati i priznavati, da, (osvjescivati) i negativne krotiti (usmjeravati), ali ne u smislu potiskivanja (gusenja, poricanja), jer tad eksplodiraju burno i nekontrolisano i vode povredjivanju sebe i drugih (sve suprotno od onoga cemu kao hriscani tezimo), nego sublimacijom (preobrazavanjem). Volja i razum u ravnotezi sa osjecanjima, sve usmjereno ka Dobru, Zivotu - to je ideal...

slazem se skroZ  .mislise.

[JESSY]

Као што је познато, било која крајност може бити погубна. Та тврдња важи и у односу на наше потребе.

Лоше је када на њих сасвим не обраћамо дужну пажњу. Јер без тога није могућа ни истинска љубав према себи, ни љубав према ближњем. Но с друге стране, није нам корисно када је та пажња претерана, јер се на тој основи се у нашој души могу изродити болесне страсти.

Управо о њима и о њиховој разлици од обичних емоција и осећања ће и бити реч у овом чланку.

Зашто сам уопште и започињала тај разовор?

 

Веома често се на интернету, као и у реалном животу, сусрећем с мишљењима људи о томе да су емоције – нешто јединствено, чиме се можемо руководити у животу при различитим условима. У пракси се то назива лозинkом: «Живи срцем!» или још боље: «Гласај срцем!»

О користи емоција сам и сама писала у својим чланцима. Но није све тако једноставно. При свим тим позитивним и благотворном утицајима које у наш живот приносе емоције и осећања, чинећи гa много радоснијим и богатијим, постоји неколико нијанси на којима биh желела да се зауставим подробније.

Збрка у умовима људи почиње тада, када под речју «емоције» или «осећања» многи почињу да подразумевају просто «страсти», сами то и не подозревајући. И тада се рађају песме типа «Ах! каква жена!» или «Боже мој! Какав мушкарац!»

Разуме се да ту није реч ни о каквој љубави. Него управо о преувеличаним, неумереним потребама, које жарко траже своје задовољење, тј. о – СТРАСТИМА.

[JESSY]

Ево како о томе пише јеромонах Јов Гумеров, одговарајући на питање о разлици између страсти и осећања: «Страст се дефинише као снажна и дуготрајна жеља, потреба која господари над свим осталим, која се укоренила у човеку као разултат ранијег опита њеног удовољавања. Страст је хипертрофирано, безумно раширена природна потреба, чијој власти и задовољавању се подчињава човек, деформишући сву структуру емоционалног, интелектуалног и духовног живота.  Воља човека бива не само исказана него фактички поробљена».

 

Ако погледамо на јерархију душевних сила (разум, воља и срце), то овде заиста одлучује управо срце, којим се ми руководимо при доношењу најважнијих одлука у нашем животу: где да пођемо у школу?  с ким да оснујемо породицу? итд. Овде је најважније питање: свиђа ми се – или не свиђа?

 «Разум – је слуга срца», – говори свети Јован Кронштадски.

На таква начин, направљеност (вектор) ума се одређује управо направљеношћу срца

Но при том би наша осећања и срце требали да буду очишћени од страсти – од гордости, славољубља, гнева, стомакоугађања, разврата, туге, среброљубља идр., тј. од свих прекомерних амбиција нашег «ЈА», и тек тада оно може да указује правилан вектор.

 

Страст је при том, пре свега, болест воље, мада се и друга својства и способности човека развраћају.

То што се људи често обмањују и виде своје страсти као прекрасна, узвишена осећања, то је само један, непотпуни део целе слике ствари. Друга тенденција се састоји у томе да људи бојећи се тих истих страсти, и опет не схватајући њихов дубоки смисао, бране себи осећања било каквих емоција и у суштини се претварају у безосећајне роботе који живе искључиво по принципу: «треба», «дужан сам», «обавезан сам» итд. То је довољно често распрострањено међу верујућим људима. Наравно да је то директан пут у депресију и разна нервна растројства. Јер ако код човека постоји нека душевна сила, то је она обавезно дужна дејствовати, реализовати се, а не да се налази у атрофираном стању.

[Марио Токовић]

Најбоље је почети од себе.

Био сам заљубљен у једну девојку, оженио се другом.

Девојка је била платонска страст, жена ми је дар од Оца.

[JESSY]

Рећи ћу и више од тога. С моје тачке гледишта, формирање једног из најраспрострањенијих светских учења – будизма и многих других источних учења који су касније произашли из његових њедара, заправо је разултат таквог неправилног односа према горе поменутим појмовима.

Укратко смисао таквог учења је такав: «ако емоције доносе страдање, потребно је свим силама од њих се избавити, а уједно и од жеља, мисли и уопште од целе наше драгоцене личности – за сваки случај – мало ли чега?»

Избављајући се од страдања ми погубљујемо и саму своју личност са свим њеним природним пројавама. Тј. добијамо разултат као у познатој пословици – «заједно с водом просипамо и дете».

О томе колико је то опасно за психу човека нећу ни да говорим. Сигурна сам да сваки здравомислећи човек к таквом закључку може доћи и сам.

На такав начин, као закључак на гореречено, ја би рекла да није потребно слепо веровати својим емоцијама . Веома често нас оне обмањују, скривајући  својом фасадом елементарне страсти и егоизам. Но и потпуно игнорисати своја осећања било би глупо и неразумно. Претпостављам да је истина негде по средини.

 

https://poznajsebe.wordpress.com/2015/11/28/emocije-i-strasti/

[kordun]

ja ne razumijem ljude koji se donose vazne odluke uz pomoc emocija, od mnogo ljudi sam cuo, posebno zene kako govore imam osjecaj da je to to ili nemam osjecaj da je to to, to je meni bez veze, emocije i ne sluze za to, emocije sluze za formiranje odnosa sebe prema ostatku svijeta, a ne za donosenje odluka, jer ako se odluke donose emocijama onda je to nivo ko kod zivotinje, covijek kao covijek bi trebalo da bude racionalan i emotivan, samo emocije da su mu kontrolisane, imati samo jedno od tog dvoga je hendikep ili dusevna osakacenost

[Марио Токовић]

И емоције и страсти су дар Бога човеку.

И страсти и емоције су дати човеку као горивне ћелије за двиг ка Христу. Као и ерос.

Проблем је што смо наследили палу природу те тиме и пале страсти и емоције.

Постали смо робови палих и унижених страсти, емоција и ероса.

А све ово је спочетка дато да би човек постао једно чуло и једна пажња.

Да би егзалтирано чекао први и други долазак Бога Христа.