Емоције или страсти?

[Рапсоди]

Супер тема.

 

Рецимо ако ја волим чоколаду, па од једног реда дођем до једне дневно а притом немам страдање од те чоколаде, да ли је то страст?

Јер ако страсти по дефиницији узрокују страдање, а ја не страдам од исте у смислу нису ми пропали зуби, немам проблема са шећером итд итд, значи не страдам,а доза ми се повећава, хипот. можда ћу прећи на 2 дневно .     

Шалим се Џеси, наравно.

 

Оно што ме интересује, а видим да је то теби изгледа професија/психолог дечији или нешто слично/

То је, да јаке емоције у свету уметности неморају по дифолту бити страсти.

Мишљења сам да у уметности, посебно  сликарству и музици само јака емоција може изнедрити велико уметничко дело.

И где је та разлика та линија дебља или тања када је  уметничко, стваралаштво резултат страсти, а када је резултат јаке емоције која није страст.

Да ли је то можда највише хришћанска уметност почев од иконописа, духовне музике ,литературе, где је стваралаштво продукт јаке неострашћене емоције.Мало конфузно написах, али схватићеш поенту.

[kordun]

@, mislim da gresis, nije stvar u emocijama koje izazivaju stradanje,jesi to niej ni rekla, sam Hristos je dobrovoljno postradao za sve nas, mnogi su postradali za Hrista , za nekog drugog... strast je nagon volje, podrzan emocijom ili nekim tjelesnim zadovoljstvom koji navodi na greh i nesto neprirodno, nije strast ako ti sa jedne kockice ili jednog reda cokolade zavrsis danas na cijeloj cokoladi, to ti sama sebi zadavas uslove koje onda ne mozes da ispostujes, to je specijalan slucaj bezuspjesne samokontrole ali nije strast, strast bi bila malo gori slucaj od toga...

emocija u umjetnosti ne moze biti strast osim ako ne vodi ka nekom konkretnom grehu, strast sa hriscanskog stanovista je nagon volje koji navodi na grijeh...

u nasem jeziku se strast cesto puta nepravilno koristi bas kao i ponos npr. koji je greh, a brka se sa dostojanstvom, koje je vrlina, tako se i strast cesto brka sa usredsredjenosti, posvecenosti, temeljitosti i slicno

[Иван Ивковић]

@@kordun, укратко, страст би била поробљеност воље, зар не?

 

Више о томе на теми

Страсти и борба са њима...

[Рапсоди]

@, mislim da gresis, nije stvar u emocijama koje izazivaju stradanje,jesi to niej ni rekla, sam Hristos je dobrovoljno postradao za sve nas, mnogi su postradali za Hrista , za nekog drugog... strast je nagon volje, podrzan emocijom ili nekim tjelesnim zadovoljstvom koji navodi na greh i nesto neprirodno, nije strast ako ti sa jedne kockice ili jednog reda cokolade zavrsis danas na cijeloj cokoladi, to ti sama sebi zadavas uslove koje onda ne mozes da ispostujes, to je specijalan slucaj bezuspjesne samokontrole ali nije strast, strast bi bila malo gori slucaj od toga...

emocija u umjetnosti ne moze biti strast osim ako ne vodi ka nekom konkretnom grehu, strast sa hriscanskog stanovista je nagon volje koji navodi na grijeh...

u nasem jeziku se strast cesto puta nepravilno koristi bas kao i ponos npr. koji je greh, a brka se sa dostojanstvom, koje je vrlina, tako se i strast cesto brka sa usredsredjenosti, posvecenosti, temeljitosti i slicno

Нисам расподија   још ћу испасти и распоп , са чоколадом сам се шалила.

:scratch_head: Што се тиче уметности , то је доста дискутабилно, некада острашћена уметност/сада је питање ако је острашћена да ли је уметност и шта је стварно уметност/ не мора водити ка конкретном греху, али  се генерације могу васпитавати ,подржавати и донекле управљати живот, према тим острашћеним уметничким творевинама. Доста је то комликовано за објаснити. Сва та дивна романтичарска литература која је дивна  у неку руку може бити можда и погубна.Али добро то је сада друга тема, одох превише на други колосек.Највероватније сам побркала лончиће/појмове/нисам ништа јела.

Што кажу/једи па филозофирај/  :scratch_head:

[JESSY]

ja ne razumijem ljude koji se donose vazne odluke uz pomoc emocija,

a brak, a deca.....

[JESSY]

видим да је то теби изгледа професија/психолог

nije.....samo neostvarena zelja i velika ljubav.....

 

у уметности, посебно сликарству и музици само јака емоција може изнедрити велико уметничко дело.

tu se potpuno slazem sa tobom....

И где је та разлика та линија дебља или тања када је уметничко, стваралаштво резултат страсти, а када је резултат јаке емоције која није страст.

mislim da ovo vec nije pitanje za  psihologa, nekog umetnickog kriticara.....

хришћанска уметност

je bozanska......to je bogonadahnuce......licno mislim da tu nisu u pitanju nase emocije........

[Дијана.]

Чини ми се да прочитах негдје летимично да су емоције природне енергије психе и морално неутралне, док су страсти изопачене емоције - нпр. страст гњева изопачена природна љутња или одбрамбена агресивност, страст блуда злоупотребљена природна воља за сједињењем и стварањем новог, и сл. Свака страст се може препознати у иницијалном облику неке природне вољне или осјећајне кретње душе.  Сад, што је то 'пала' природа, то је друга ствар. Не можемо ми тек тако сузбити, суспрегнути и заобићи 'палу' природу,тј. нашу биолошко-психолошку основу. Тек на њеном признавању и разумном управљању се може изградити здрава духовност. Чини ми се да сам примијетила код многих вјерника некакво 'упреподобљавање' у негативном смислу, које се заправо заснива на порицању и сузбијању/потискивању природних душевних порива. Али они не губе своју снагу тиме и дјелују из несвјесног, па такву особу могу заиста заскочити непријатни испади своје непрепознате и сузбијене ниже природе. Ствар је у освјешћенњу, упознавању и разумном контролисању, тј. сублимацији и каналисању, умјесто сузбијања. Те се силе и не могу суззбити и природа се већ освети на неки начин. Потискивање гњева довешће до његовог експлодирања у одр.ситуацијама, неразумно потискивање сексуалности мораће на неки начин искасапити моћ саодношења особе с околином. Сексуалност је додир а додир је први доживљај и осјећај љубави (од мајке). 

То што се тиче негативних емоција или оних који се и иначе сукобе са моралношћу човјека. Али позитивне емоције које граде заједништво су итекако потребне, и радост, и љубав, које се сматрају великим даровима Св.Духа су заправо у својој основи осјећања... Љубав као краљица врлина и циљ хришћанског подвига је једно чисто, оразумљено осјећање самилости, прихватања и доброжелатељности за човјека и твар уопште... Љубав као филија, агапе, као брига, поштовање и одговорност. Љубав која 'све сноси, све трпи, не тражи своје'. Љубав као радосно, добросавјесно, чисто и некористољубиво давање себе и свог другом. 

[Рапсоди]

http://je bozanska......to je bogonadahnuce......licno mislim da tu nisu u pitanju nase emocije........

 

У потпуности се слажем , хришћанска уметност /чисто богонадахнуће/

Када рецимо читам дела Светог Николаја Жичког не могу да се отмем утиску да Бог говори кроз човека.

И наравно сва дела светих отаца /стараца/исто, За иконопис такође, хришћанску музику /да не кажем само православну/такође.

Чисто богонадахнуће.

[kordun]

a brak, a deca.....

jasno, ali ne bez razuma na to sam mislio, svaka cast emocijama ali ne bez razuma, emocije znaju da budu slijepe, mogu da emotivno umirem za nekim ko je recimo teski narkoman ali tesko bi se odlucio imati djecu sa njim jer bi svoju djecu unapred postedio tih muka ako razumijes na sta mislim, nemoj pogresno shvatiti da ja nesto protiv emocija govorim, samo ne razumijem ljude kojima su one vodilja u zivotu, ja ne razumijem jer nisam takav tip covjeka, a znam da ima dosta takvih, ne znam jel to dobro, lose, znam samo da ne razumijem a dosta sam razmisljao o tome jer mi trebalo u zivotu da shvatim neke ljude, a ljude koji zakljucavaju svoje emocije njih po pravilu ne mogu trpiti, znaci najbolja je neka sredina, bas kao u matematici, ali i ti si isto pominjala sredinu

[Иван Ивковић]

разумном контролисању, тј. сублимацији и каналисању, умјесто сузбијања

???

[JESSY]

@@kordun,

na kraju si dobro zakljucio

 

 

Као што је познато, било која крајност може бити погубна.

[Дијана.]

@, Сублимација, потискивање, Фројдови појмови. Једном сам видјела на некој фб ултраправославној страни неки цитаит ал ми је умако на моју жалост. Дакле, неки св. отац је једно 10-15 вијекова прије Фројда описао те механизме само је потискивање назвао сузбијање а сублимацију преображај. Фројд њега сигурно није читао. Дакле св.Дух је дао те идеје неких 15 вијекова прије нормалног развоја људске мисли... 

[Иван Ивковић]

@@Дијана., не буним се око појмова већ око начина. Треба знати како то спровести у дело.

[Дијана.]

А-ха.. е то је већ виша математика. Ту ти треба докторат из психологије... Или велика благодат... 

Према мом слабом опажању и сиромашном духовном искуству, човјекова природа се у својој укупности облагорођује.. ако има велико и јако стремљење уподобљавању (Христу) као свјесну тежњу и дубоки порив и израз свих душевних сила: свијести, ума, воље, осјећања. Ако се труди и не одступа, али отвореног срца за ближњег, не заборављајући ближњег. Никад није у питању ја... Ја-Бог постаје ми-Бог. Тад Бог заузврат препорађа човјекову природу. 

[JESSY]

док су страсти изопачене емоције -

 

Zašto je strast bila negativno označena? Zato što onaj koji se nečemu posvećuje strasno zanemaruje sve one druge životne vrednosti. Strasno zaljubljena osoba teško misli na nešto što nije povezano sa osobom u koju je zaljubljena. Ako takva osoba pati zato što je zaljubljenost neuzvraćena, ona se takođe teško koncentriše na bilo šta drugo osim na razlog svoje patnje. Dugotrajno ignorisanje drugih važnih aspekata života i društvenih uloga se na kraju završava nekim oblikom stradanja. To je i razlog zašto su strast i razum koji propoveda umerenost, suprotni koncepti.

Poslednjih godina se strast afirmiše i preporučuje kao odnos koji prema svom poslu treba da imaju zaposleni u korporacijama. Strasna posvećenost poslu podrazumeva da osoba u tom poslu uživa, da ga radi kvalitetno, da tome posvećuje puno vremena, što za posledicu ima uspeh i finansijsko zadovoljenje. Kao i svaka strast tako i strast prema poslu ili „poslovni Eros” sadrži jedan skriveni problem.

Strasni zaposleni koji svoje vreme posvećuju građenju svoje karijere nužno zapostavljaju druge aspekte života i druge društvene uloge. To može dovesti do toga da nakon par decenija zaključe da je to bilo dobro za korporaciju, ali ne i za njih kao osobe.

 

http://www.b92.net/mobilni/zivot/910419