Радити Недељом?

[Sofija_]

Deset Bozijih zapovesti:

 

1.Ja sam Gospod Bog Tvoj,nemoj imati drugih bogova osim mene

 

2.Ne pravi sebi idola niti kakva lika,nemoj im se klanjati niti im sluziti

 

3.Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega

 

4.Secaj se dana odmora da ga svetkujes,sest dana radi,i svrsi sve svoje poslove,a sedmi dan je odmor Gospod Bogu tvojemu.

 

5.Postuj oca svojega i mater svoju,da ti dobro bude i da dugo pozivis na zemlji

 

6.Ne ubij

 

7.Ne cini preljube

 

8.Ne kradi

 

9.Ne svedoci lazno na bliznjega svoga

 

10.Ne pozeli nista sto je tudje

[Драгана Милошевић]

I deseta zapovest nas uvodi u zavet Ljubavi. :sunce:

[Натан]

Deset Bozijih zapovesti:

 

1.Ja sam Gospod Bog Tvoj,nemoj imati drugih bogova osim mene

 

2.Ne pravi sebi idola niti kakva lika,nemoj im se klanjati niti im sluziti

 

3.Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega

 

4.Secaj se dana odmora da ga svetkujes,sest dana radi,i svrsi sve svoje poslove,a sedmi dan je odmor Gospod Bogu tvojemu.

 

5.Postuj oca svojega i mater svoju,da ti dobro bude i da dugo pozivis na zemlji

 

6.Ne ubij

 

7.Ne cini preljube

 

8.Ne kradi

 

9.Ne svedoci lazno na bliznjega svoga

 

10.Ne pozeli nista sto je tudje

Испада сада да је четврта проблематична.   Јел она важи ил не важи?

[Кратос]

...колико их поштујеш, толико си хришћанин... "То је моје, да љубим заповести Твоје."...

Slažem se ali ih ne treba shvatati bukvalno jer onda ne bi smeli da imamo ikone i morali bi da subotom ništa ne radimo.

[JESSY]

Zašto Srbi ne rade na "crveno slovo" u kalendaru?! (FOTO)

• Srpska pravoslavna crkva ima ukupno 36 (ili 38, ako se uzmu u obzir Vaskršnji i Duhovski utorak) praznika, plus 49 nedelja, koji se štampaju crvenim brojevima i slovima.

Termin “crveno slovo” je utemeljen duboko u srpskoj tradiciji, a vezuje se za velike praznike koji su obeleženi crveni slovima u kalendaru. Na taj dan se uglavnom posti, ništa se ne radi i odlazi se u Crkvu.

-Nemoj da radiš danas, spaliće te Sveti Ilija. Crveno slovo je, završićemo onaj posao sutra... – ovakve i slične rečenice su česte u našem narodu. Crveno slovo u kalendaru se poštuje iz verskih razloga, ali i zato što ljudima prija odmor.

A crvenih slova je prepun savremeni crkveni kalendar. Svaka nedelja je crveno slovo, plus velikih 12 gospodnjih praznika i veliki svetitelji koji su obeleženi crvenim slovom.

Foto: Tanjug

Srpska pravoslavna crkva ima danas ukupno 36 (ili 38, ako se uzmu u obzir Vaskršnji i Duhovski utorak) praznika, plus 49 nedelja, koji se štampaju crvenim brojevima i slovima, i koji su zvanični zapovedni praznici za srpsku crkvu i njene vernike.

Mišljenja oko rada na crvena slova su podelja, kako među ljudima, tako i među sveštenicima. Dok neki ljude idu toliko daleko da čak i nokte izbegavaju da seku na taj dan, postoje, pak, sveštenici koji tvrde da živimo u modernom vremenu u kome moramo da se prilagođavamo, te su neki poslovi dozvoljeni.

Da bi razumeli zašto je propisano da se ne radi na ove dane, neophodno je da zavirimo u svet Biblije i same početke judaizma iz koga se kasnije razvilo hrišćanstvo, koje su Srbi primili.

U Prvoj knjizi Mojsijevoj, koja se zove “Knjiga postanja”, navodi se “Gospod zahteva da se sedmi dan posveti Njemu, jer i On, stvarajući svet za šest dana, “počinu u sedmi dan od svih dela svojih koja učini” (Post. 2, 1).

Dan u kome su Jevreji odmarali od svega i prelazali svega nekoliko koraka bio je subota, a kod nas je to nedelja. Zbog toga se nedeljom vrši liturgija u hramovima i nije dozvoljen nikakav rad. Takođe, nedelja u hrišćanstvu se praznuje i kao uspomena na vaskrsenje Isusa Hrista.

Foto: Tanjug

Da ovaj dan treba da se odmara i svetkuje, svedoči Mojsije i u knjizi Izlaska, navodeći to u četvrtoj božjoj zapovesti, od deset koliko ih je , prema predanju, dobio od boga.

Četvrta božja zapovest glasi: “Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome” (Izl. 20, 8-10).

Jevreji su pored subote, kojom ništa nisu radili, imali još nekoliko praznika na koje su odmarali, a to su: Pasha, praznik senica itd.

Ova tradicija zadržana je i u hrišćanstvu, samo što nisu bili isti praznici. Za velikih 12 gospodnjih praznika određeni su 9 pokretnih i 3 nepokretna, a to su :  Rođenje Presvete Bogorodice (21. septembra), Vozdviženje Časnoga krsta (27. septembra), Vavedenje Presvete Bogorodice (4. decembra), Rođenje Hristovo (7. januara), Bogojavljenje (19. januara) Sretenje (15. februara); Blagovesti (7. marta), Preobraženje (19. avgusta), Uspenje Presvete Bogorodice (28. avgusta) i tri pokretna (zavise od datuma praznovanja Pashe u određenoj godini) – Cveti, Vaznesenje Gospodnje i Pedesetnica.

Foto: Tanjug

Vaskrsenje Hristovo se slavi kao praznik nad praznicima i sva tri dana su obeležena crvenim slovom.

Iako na ove dane ne treba raditi, u savremeno doba postoje poslovi od opšteg interesa, koji se ne mogu obustavljati ni u nedeljne, ni u praznične dane.

To su poslovi iz oblasti zdravstva, saobraćaja, bezbednosti, snabdevanja naroda vodom, hranom, energijom i niz drugih poslova, koji zahtevaju sedmodnevnu radnu nedelju.

Foto: Marko Todorović

I kad je naš narod bio gotovo sav agrarni, kad su se samostalno bavili poljoprivredom i stočarstvom, bilo je poslova koji se nisu mogli odlagati, pa ni zbog praznika. To su najčešće radovi na spremanju letine, pre svega pšenice, stočne hrane i još neki poslovi.

Kada je trebalo skupiti seno ili požnjeti žito u nedelju, ili na praznik, narod bi govorio: “Uradićemo to, Boga moleći”.

Svaki dan u godini je posvećen nekom spasonosnom događaju ili svetiteljima. Međutim, nisu svi dani, odnosno praznici, jednaki. Neke uvažavamo kao praznične dane, dok su drugi radni dani.

– U te dane Crkva, svojom prvom zapovešću, poziva verni narod da ide u crkvu, na Službu Božju. I praznik se i slavi bogoslužbeno, na Svetoj liturgiji. Znači, nije dovoljno samo ne raditi na praznik, već taj dan treba posvetiti Gospodu Bogu svome, posvetiti duši svojoj – kaže otac Dušan Anđelković za Telegraf o praznicima obeleženim crvenim slovom.

 

http://www.telegraf.rs/vesti/795636-istrazujemo-zasto-srbi-ne-rade-na-crveno-slovo-u-kalendaru-foto

[Кратос]

... када стигнем до тога, да сва моја неправда у Богу буде то да ништа не радим сабатом, ех, колико је њих који су достигли такву висину... а, иконе нису идоли, па ти ниси неписмен...

Naravno da nisu.

[Натан]

Slažem se ali ih ne treba shvatati bukvalno...

Па како онда треба да схватимо четврту заповест. Који је то ''седми дан''? 

Ја мислио да је код нас Недеља уместо старозаветне Суботе, али сад @Јустин рече да није, него да је у Недељу ''осми дан''. 

[Кратос]

Па како онда треба да схватимо четврту заповест. Који је то ''седми дан''? 

Ја мислио да је код нас Недеља уместо старозаветне Суботе, али сад @Јустин рече да није, него да је у Недељу ''осми дан''. 

Meni se sviđa ovo objašnjenje iz Varnavine poslanice:

 

1. Α још и односно суботе, написано је у десет заповести, које је говорио на гори Синају (Бог) Мојсију у лице: „И осветите суботу Господњу чистим рукама и чистим срцем". 2. И на другом месту каже: „Ако синови моји сачувају суботу, онда ћу метнути милост моју на њих".

 

3. Ο „суботи" се каже у почетку стварања (ово): „И створи Бог у шест дана дела руку Својих, и сврши у седми дан, и почину у њему и освети га". 4. Обратите пажњу, децо, шта каже овим: „заврши за шест дана". Каже ово: да ћe за шест хиљада година довршити Господ сав свет, јер код Њега дан значи хиљаду година. To ми сам Он сведочи говорећи: „Гле, дан Господњи биће као хиљаду година". Дакле, децо, „у шест дана" то јест у шест хиљада година, довршиће се сав свет.9 5. „И почину (Бог) у дан седми". Тиме (хоће) да каже: када дође Син Његов и укине време (καιρόν) оног безаконика (= ђавола), и када буде судио безбожнике и променуо (= преобразио) сунце и месец и звезде, тада ће с правом (καλώς = добро) починути у седми дан.

 

6. Тако, на крају, говори: „Осветићеш је (= суботу) чистим рукама и чистим срцем". Ако пак дан који Бог освети може неко сада осветити, будући чист срцем, онда смо ми сасвим у заблуди. 7. Α ако не (може сада), онда ћемо га осветити тада када с правом (καλώς = добро) починемо, када то будемо могли, (када) сами будемо оправдани и задобијемо обећање, и (када) не буде више безакоња, него ћe све од стране Господа бити учињено, тада ћемо га моћи осветити, будући претходно сами освећени.

 

8. На крају, пак, вели им (Бог): „He подносим више младине и суботе (њихове)". Гледајте како каже: Нису ми угодне садашње суботе, него она коју сам створио, у којој, починувши од свега, учинићу почетак осмога дана, то јест почетак другога света. 9. Зато ми и проводимо осми дан (= недељу) у радости, у који је и Исус васкрсао из мртвих, и јавивши се (ученицима) узнео се на небеса

[Натан]

 

Meni se sviđa ovo objašnjenje iz Varnavine poslanice:

 

1. Α још и односно суботе, написано је у десет заповести, које је говорио на гори Синају (Бог) Мојсију у лице: „И осветите суботу Господњу чистим рукама и чистим срцем". 2. И на другом месту каже: „Ако синови моји сачувају суботу, онда ћу метнути милост моју на њих".

 

3. Ο „суботи" се каже у почетку стварања (ово): „И створи Бог у шест дана дела руку Својих, и сврши у седми дан, и почину у њему и освети га". 4. Обратите пажњу, децо, шта каже овим: „заврши за шест дана". Каже ово: да ћe за шест хиљада година довршити Господ сав свет, јер код Њега дан значи хиљаду година. To ми сам Он сведочи говорећи: „Гле, дан Господњи биће као хиљаду година". Дакле, децо, „у шест дана" то јест у шест хиљада година, довршиће се сав свет.9 5. „И почину (Бог) у дан седми". Тиме (хоће) да каже: када дође Син Његов и укине време (καιρόν) оног безаконика (= ђавола), и када буде судио безбожнике и променуо (= преобразио) сунце и месец и звезде, тада ће с правом (καλώς = добро) починути у седми дан.

 

6. Тако, на крају, говори: „Осветићеш је (= суботу) чистим рукама и чистим срцем". Ако пак дан који Бог освети може неко сада осветити, будући чист срцем, онда смо ми сасвим у заблуди. 7. Α ако не (може сада), онда ћемо га осветити тада када с правом (καλώς = добро) починемо, када то будемо могли, (када) сами будемо оправдани и задобијемо обећање, и (када) не буде више безакоња, него ћe све од стране Господа бити учињено, тада ћемо га моћи осветити, будући претходно сами освећени.

 

8. На крају, пак, вели им (Бог): „He подносим више младине и суботе (њихове)". Гледајте како каже: Нису ми угодне садашње суботе, него она коју сам створио, у којој, починувши од свега, учинићу почетак осмога дана, то јест почетак другога света. 9. Зато ми и проводимо осми дан (= недељу) у радости, у који је и Исус васкрсао из мртвих, и јавивши се (ученицима) узнео се на небеса

 

Три пута сам прочитао. Некако ми све збрда-здола. Ал ај, нека буде, док не нађем боље. 

А и није сигурно да је Варнава аутор ове посланице. 

[Justin Waters]

Испада сада да је четврта проблематична.   Јел она важи ил не важи?

 

Nije problematicna, samo su ljudi vise skloni da je bukvalno tumace. U kontekstu predavanja svog zivota Hristu, ili pavlovog poziva na neprestanu molitvu, svekovanje jednog dana Bogu kakvog ima smisla? Nije li hriscanstvo mnogo sire i sveobuhvatnije od zapovijesti da se jedan dan posveti Bogu, a ostale ne moras ni da pomislis na Boga? Ako je jedan dan u sedmici kao posvecenje Bogu vazno, onda cemu praznici u druge dane? Ako bi bukvalno tumacili cetvrtu zapovijest, onda bi hriscanska trebala da glasi: "radi sve svoje poslove i svrsi ih i druge dane, a dane crvene u kalendaru posveti Gospodu Bogu tvojemu". Medjutim to nije tako. Prije nego sto su Jevreji poceli da izricito slave i vjeruju u jednog Boga, ljudi su se klanjali paganskim bozanstvima i obracali su im se samo kad im nesto treba ili kada je narocit dan u godini koji je posvecen tom bozanstvu, obicno povezan sa nekom prirodnom pojavom.

 

No kao dio sveobuhvatnog POSTEPENOG Bozijeg otkrovenja, objava Jevrejima da jedan dan posvete Bogu je bila revolucija u tom dobu. To je bio jedan mali korak za covjeka, ali veliki za covjecanstvo  jer je to postalo prvi put da je jedna grupa ljudi na redovnoj bazi obiljezavala jedan dan svetkovanjem i odmorom, sto je pretaca danasnjeg koncepta vikenda. Prvi put ljudi su posvecivali Bogu makar jedan dan na redovnoj bazi, i to bezuslovno. Sve je to bio evolutivni put do konacnog uspostavljanja Novog i trajnog Zavjeta, u cemu je sad povezanost covjeka i Boga uslovjena ne zapovjestima vec na dobrovoljnoj bazi iz ciste ljubavi. Bas nigdje tokom crkvene istorije nedjelja nije prebacena da bude sedmi dan umjesto subote. Nedjelja je i dalje prvi dan crkvene sedmice u administrativnom smislu. Nedjelja je sedmi dan po sekularnom racunanju vremena, i tu je jos jedan apsurd insistiranja na nedjelji kao sedmom danu i da se taj dan navodno ne treba nista raditi. 

 

Da rezimiram, Stari Zavjet nije ukinut pa ni ta zapovijest vec je ispunjena u shodno svom vremenu. Novi Zavjet ne ogranicava covjeka ni po kom osnovu da li smje raditi ili ne raditi u odredjene dane, jer poziva covjeka da se sjeca Boga u svakom momentu, a ne samo u odredjen dan. Sta vise ne samo da se sjeca, vec da svoj zivot u potpunosti preobrazi, pa kako Pavle kaze da umejsto njega samog u njemu zivi Hristos. 

[Jovan mi je ime]

Slažem se ali ih ne treba shvatati bukvalno jer onda ne bi smeli da imamo ikone i morali bi da subotom ništa ne radimo.

Не гради себи лика резана нити какве слике од онога што је горе на небу или доље на земљи ...  немој им се клањати ...

Прилично јасне ријечи. Заиста, чему иконе? Зар то није психолошка потреба човјека за невидљивим Богом, настала због потребе блискости са Богом, а узроковане површном вјером?! Иконе да, али као оживљавање сјећања на догађаје, али не као предмет клањања.

[Драгана Милошевић]

@@Jovan mi je ime,

Иконе.

Прву икону је насликао један од 12 великих апастола, и ту икони је благословила Сама Пресвета Богородица.

Не клањамо се дрвоту или злату већ лику који је иконописан.

 

Зар и ми сами, будући занети чежњом, не љубимо слике удаљених роћака?

 

Па, опет, нико од нас не каже да је пољубио папир.

[Justin Waters]

Не гради себи лика резана нити какве слике од онога што је горе на небу или доље на земљи ...  немој им се клањати ...

Прилично јасне ријечи. Заиста, чему иконе? Зар то није психолошка потреба човјека за невидљивим Богом, настала због потребе блискости са Богом, а узроковане површном вјером?! Иконе да, али као оживљавање сјећања на догађаје, али не као предмет клањања.

 

Da ne gradi sebi nikakva rezana lika, a onda naredba da se naprave skulpture heruvima na kovcegu zavejta...sta kazes? Ikone nisu predmet klanjanja niti obozavanja, cemu zamjerka? 

[Jovan mi je ime]

Da ne gradi sebi nikakva rezana lika, a onda naredba da se naprave skulpture heruvima na kovcegu zavejta...sta kazes? Ikone nisu predmet klanjanja niti obozavanja, cemu zamjerka? 

Је ли се свештеник клањао можда или цјеливао статуе херувима? "Гледај да начиниш по слици и прилици која ти је показана..." Стари завјет је предсказање и осликавање будућих догађаја и небеског, оног што се не види. Ја не видим никакав проблем са тим. А иконама се људи клањају. А Бог каже да се то не ради.

[Jovan mi je ime]

@@Jovan mi je ime,

Иконе.

Прву икону је насликао један од 12 великих апастола, и ту икони је благословила Сама Пресвета Богородица.

Не клањамо се дрвоту или злату већ лику који је иконописан.

 

Зар и ми сами, будући занети чежњом, не љубимо слике удаљених роћака?

 

Па, опет, нико од нас не каже да је пољубио папир.

Како год, то је клањање лику. То са сликом је нешто друго. А то са првом иконом, то би сад отворило другу расправу. Не вјерујем да би то било коме од апостола пало на памет.