El rincón de Juan

[Juanito]

пре 43 минута, Lady Godiva рече

Етиопљани

Од јуче. 

[Lady Godiva]

пре 11 минута, Ћириличар рече

Ma jok bona, dosli da izrabljuju balavurdiju doljam. U Bosni ih provalili

Кукали су властодршци, али нико није хтео да саслуша. 

пре 7 минута, Juanito рече

Од јуче. 

Пут до женског срца води преко стомака. 

[Juanito]

А замислите блама кад неко на црногорске мигранте примењује "they are taking our jobs" аргумент. 

[Ћириличар]

пре 1 минут, Lady Godiva рече

 

Пут до женског срца води преко стомака. 

Ili zaobilaznicom preko njene nepredvidive cudi ako ti se posreci

[Ћириличар]

пре 2 минута, Juanito рече

А замислите блама кад неко на црногорске мигранте примењује "they are taking our jobs" аргумент. 

Suti, osipaju i po Bosancima. Ali mi se drzimo zajedno, guramo jedni druge i trudimo se. Dali smo Srbiji i Djindjica i Tadica i Vucica, i ni hvala da dobijemo Sta ti je kolektivizam

[Lady Godiva]

пре 15 минута, Juanito рече

А замислите блама кад неко на црногорске мигранте примењује "they are taking our jobs" аргумент. 

Чуј, Црногорци и посао. 

[Paradoksologija]

 

пре 3 часа, Juanito рече

Само је овде питање шта је то моје. Породица свакако, пријатељи, родбина, црква, ЖРУ, рокери... Шта ко воли шта му је блиско. Али зашто би авериџ Србин био више мој од пријатеља Италијана, то ми не иде у главу код тог "национализма" или како год се зове. 

Pa to - moji su više moji prijatelji i komšije nego neki nepoznati mi ljudi koji se deklarišu kao 'Srbi' a sa kojima delim eventualno maternji jezik.

Razumem lokal-patriotizam prema kraju u kome u datom trenutku živiš ili čak i onom iz kog potičeš.

пре 3 часа, Аурор рече

Pa nije to kolektivizam, nema kolektivizma (sem kad političari otimaju pare u ime viših kolektivnih interesa...).

Ništa ti ne određujem šta treba, pričam šta je prirodno. Sigurno da bi npr. voleo kada bi Srbija postala razvijena, uređena i bogata zemlja itd.

Naravno, i ja bih to volela - to je država u kojoj živim i volim je, takvu kakva jeste. Ali taj patriotizam nije isto što i nacionalizam - zasnovan na ideji da svaki etnicitet treba da ima 'svoju' državu.

[Juanito]

пре 13 минута, Paradoksologija рече

moji su više moji prijatelji i komšije

А нарочито комшинке. 

[Paradoksologija]

пре 7 часа, Ћириличар рече

I nije da nije Doduse, jeste Miroljub arhaican ( blago receno ), ali detalji njegove price nisu bitni koliko je bitan sentiment koji pobudjuje - otpor prema anacionalnom i kolektivni ponos i snagu na osnovu nekakve opste moralne filozofije "pravih vrijednosti". Ili prosto receno - ima pricu za kojom ovakvi momci zude, moralnu i vrijednosnu u kojoj nalaze smisao kao jakog covjeka koji stiti svoj kolektiv, sebe i svoje najmilije. Prodaje im osjecaj duznosti i odgovornosti prema necemu svetom. A to masa puna testosterona trazi

Slicno je rekao i onaj Dzordan Piterson kada je pricao o svojim razgovorima sa rukovodstvom Konzervativne stranke u Kanadi:"Primjetio sam da kada pricam o odgovornosti, mnogim mladicima se oci zasjaje i jasno se vidi da pazljivo slusaju. Konzervativci danas omladini imaju upravo to da prodaju - vrijednost licne odgovornosti".

To su uglavnom djeca iz porodica tesko pogodjenih ekonomskom istorijom u zadnjih 20-30 godina. Gledali su kako njihovi iole posteni roditelji trpe i pate dok se nemoralna elita bogatila kradjom i snishodila obicnim ljudima. I u njima/nama gori inat i otpor prema takvima i takvom svjetonazoru - da su pare i status najbitniji. Trazi se onda vrijednosna protiv teza takvom stanju, a suprotnost od materijalistickih vrijednosti jesu metafizicke vrijednosti - Bog, Otadzbina, odgovornost, solidarnost, jaka konzervativna moralnost ( "ne droljama i sponzorusama, postenje, cast, porodica" itd ), pa svako bira sta mu odatle odgovara.

No to nije samo u Srbiji. Nakon Trampa i Bregzita, zavladala je nekakva klima u kojoj veliki broj mladih otvoreno pokazuje i prihvata stavove suprotne ovom dosadasnjem statusu quo. Le Penova ima jaku podrsku omladine npr., a u Istocnoj Evropi ce prije podrzavati strongmene poput Kacinjskog ili Orbana. Bernijevi glasaci su bili mahom omladinci od kojih je solidan broj glasao za Trampa.

Jednostavno, u pitanju je prezir prema svijetu kojeg su nam roditelji ostavili i inat prema takvom stanju - sto mislim da je i kod mene provejalo nedavno na temi o feminizmu sa Aurorom. Bijesni smo bre, i gladni smisla.

U čemu je problem sa ličnom odgovornošću u kombinaciji sa neosuđivanjem drugih?

I zar nam baš ovde najgori ratovi, otimačine, ratno profiterstvo, gomilanje frižidera iz zapaljenih kuća, nije prodato pod firmom Otadžbine, časti, nacije, itd.?

I kako se baš Tramp (rijaliti zvezda, luksuziranje, zlato na sve strane, čardak ni na nebu ni na zemlji, ženskaroš) prodao onima u fazonu 'nematerijalnih vrednosti' i 'morala'?!?

I ako je solidarnost vrednost, otkud odjednom problem da svi mi koji radimo i zarađujemo lepo plaćamo poreze i solidarno ispomažemo one kojima je ispomoć potrebna, bez unapred stvorenog mišljenja da su svi lenštine koje zaslužuju sve najgore?

I koliko mladih koji su toliko u fazonu lične odgovornosti i mukotrpnog rada stvarno rade nešto, pa makar nešto ispod njihovog dostojanstva, jer takvo je vreme? Možeš li da proceniš koliko je procentualno tačan stereotip o mladom novodesničaru koji bez prestanka drobi o nezavisnosti i ličnoj odgovornosti dok od penzije roditelja živi kod njih, mama mu kuva i pere veš, a on eventualno studira sa svojih ohoho skoro tridesetak godina?

U moje vreme () je lična odgovornost značila to - imaš osećaj lične odgovornosti.

 

[Paradoksologija]

пре 11 минута, Juanito рече

А нарочито комшинке. 

Pretpostavljam da ti to u svoje ime 

Ja uglavnom mislim na komšije - Romi iz zajedničkog dvorišta sa kojima sam se igrala kad sam bila mala a sad smo svi porasli pa često popričamo i malo ogovaramo druge komšije; lik iz Izraela što je otvorio falafel restoran; lik iz Turske što je otvorio prodavnicu baklave, on me uvek srdačno pozdravi na tečnom srpskom. Oni su deo moje lokalne zajednice kojoj želim sve najbolje.

Ovo me sad podseća na onaj kraj filma Tito i ja, a ima i veze (ideološki izmišljen lik kao što je 'drug Tito' ili 'SuperSrbin' vs. stvarni ljudi iz neposrednog okruženja, pa makar bili 'ludi Hranislav' ili glumci omiljenih filmova):

 

[Juanito]

пре 1 минут, Paradoksologija рече

lik iz Izraela što je otvorio falafel restoran

Тел Авив ресторан близу тебе?

[Paradoksologija]

Управо сада, Juanito рече

Тел Авив ресторан близу тебе?

Jeste, pa valjda znaš - bili ste kod nas

[Juanito]

Управо сада, Paradoksologija рече

Jeste, pa valjda znaš - bili ste kod nas

Питам да ли мислиш на тај ресторан или има неки други.

Ту баш волимо да једемо кад смо у Бг. Имају овде фалафел, али само ћу рећи ха-ха! И хумус је Холанђанима смејурија. Занимљиво је то како земља у којој људи воле храну привлачи најбоље угоститеље који баш развале (има неколико ресторана интернационалних кухиња у Бг који су светска класа) док се у земљама у којима једу да бу прегурали дан упропасти све чега се дохвате.

[Ћириличар]

пре 12 минута, Paradoksologija рече

U čemu je problem sa ličnom odgovornošću u kombinaciji sa neosuđivanjem drugih?

I zar nam baš ovde najgori ratovi, otimačine, ratno profiterstvo, gomilanje frižidera iz zapaljenih kuća, nije prodato pod firmom Otadžbine, časti, nacije, itd.?

I kako se baš Tramp (rijaliti zvezda, luksuziranje, zlato na sve strane, čardak ni na nebu ni na zemlji, ženskaroš) prodao onima u fazonu 'nematerijalnih vrednosti' i 'morala'?!?

I ako je solidarnost vrednost, otkud odjednom problem da svi mi koji radimo i zarađujemo lepo plaćamo poreze i solidarno ispomažemo one kojima je ispomoć potrebna, bez unapred stvorenog mišljenja da su svi lenštine koje zaslužuju sve najgore?

I koliko mladih koji su toliko u fazonu lične odgovornosti i mukotrpnog rada stvarno rade nešto, pa makar nešto ispod njihovog dostojanstva, jer takvo je vreme? Možeš li da proceniš koliko je procentualno tačan stereotip o mladom novodesničaru koji bez prestanka drobi o nezavisnosti i ličnoj odgovornosti dok od penzije roditelja živi kod njih, mama mu kuva i pere veš, a on eventualno studira sa svojih ohoho skoro tridesetak godina?

U moje vreme () je lična odgovornost značila to - imaš osećaj lične odgovornosti.

 

Da, ali mnogo je efektivnija prica:"I oni su nama krali i nas ubijali prije 50 godina!". "Ljudi, budimo razumni" nije bas zapaljivo.

Tramp se prodao tako sto se ponasao kao ono sto jeste - budala. Bio je svoj, "genuine", opsovao bu, napravio neki kiks, pricao bi bez ijedne floskule, jednostavnim rjecnikom... I onda se okrenuo robotu zvanom Hilari i rekao:"Vidite koliko se pretvara i folira. Ja nisam takav, ja sam iskren.". Prisjeti se izbora prije par godina u UK. Eda Milibanda je Kameron razbio na isti nacin - tako sto je sebe prikazao blizim uobicajenom covjeku od "londonskog strebera" Milibanda. Zasto Dodik zari i pali? Jer se ponasa kao seljacina najgore vrste, jer tako moze pokazati na protivnike i reci:"Vidite one umisljene budale sto lizu Bakiru cipele u Sarajevu. Ja nisam takav. Ja sam vas.".

Pa solidarnost nije problem sa desnim populistima i nasim nacionalistima. Problem je, po njima, sto je nema dovoljno - tj. ne dajete dovoljno. Ironicno komunisticki :|

Velike su sanse da ne rade. Za to je najreferentnija crnacka geto kultura. Kobeljaju se kako mogu, ali ih je okolina zaslijepila ili im oduzela neke mogucnosti za napredak. Tako da ili zbog losih uvrezenih misljenja donose glupe odluke ( sta ja imam da ucim? ) ili ne mogu da se izvuku jer im drugi ne daju ( kakva skola, ima da radis ).

Licnu odgovornost u punom smislu, prema sebi i za svoje postupke, mnogi ne poznaju jer je prenose na odgovornost prema kolektivu, ideji i sl. Tako da im je cesto neko drugi kriv, a ne oni sami. No to vazi za ljude generalno na Balkanu. Levonjarama su nacionalisti krivi za raspad Juge ( nista represija i ostali dragulji i nerealne osnove SFRJ, al ajd ), a nacionalistima su svi krivi za ratove i ekonomiju, samo ne oni koji su nas sve povukli niz tu provaliju.

A na kraju, sve su to iste pastete razlicitog pakovanja'

[Ћириличар]

1 hour ago, Paradoksologija рече

 

Pa to - moji su više moji prijatelji i komšije nego neki nepoznati mi ljudi koji se deklarišu kao 'Srbi' a sa kojima delim eventualno maternji jezik.

Razumem lokal-patriotizam prema kraju u kome u datom trenutku živiš ili čak i onom iz kog potičeš.

Naravno, i ja bih to volela - to je država u kojoj živim i volim je, takvu kakva jeste. Ali taj patriotizam nije isto što i nacionalizam - zasnovan na ideji da svaki etnicitet treba da ima 'svoju' državu.

Razumijes lokwl-patriotizam ali ne i nacionalni? Kako kada su u sustini jedno te isto, samo razlicitog geografskog obima?

Mozda zato sto makar vidis sta jedan lokalitet razdvaja od drugih, ali ne i sta razdvaja nacije? Ili vidis ali ti je nelogicno?

I da, nije svaki nacionalizam etnicki :P Kod nas jeste doduse...