Uloga ikona u Hriscanstvu

[Guest - . . .-]

Хвала Оче Огњене, веома интересантно.

[Midrash]

Meni je, priznajem, i dalje neshvatljivo bilo blagosiljanje bilo osvecenje Svetog Evandjelja, Casnog Krsta, Svetih Ikona. Zato sto su ti predmeti, svojim postojanjem, (Evandljelje, zato sto je Rec Bozija, a Ikone i Krst svojom vezom sa prvolikom) izvor ili bolje reci prenosnik blagodati Bozije, a ne predmet koji treba blagosloviti ili nad kojim treba izvrsiti neki obred.

Posmatraj to ovako. Papir na kome je stampan tekst - u 100% situacija prevoda sv. Pisma - nije tekst koji su apostoli pisali svojom rukom, a još manje materijal na kome su ga zapisali - te je stoga potrebno, da bi se koristio u molitvi, dobiti blagoslov za upotrebu, potvrdu da je tekst ispravan, a onda materijal je potrebno blagosloviti jer "predstavlja" (a ne jeste) svetinju. Krst koji se koristi, uz dužno poštovanje, bilo kojeg oblika NIJE Isusov krst na kome je razapet - a teško i da liči na njega, osim podvema ukrštenim prečkama (da ne govorim o dimenziji istih, pa bio on i povelik. Te stoga tek blagoslovom dobija i značaj "predstavnika" Isusovog krsta. Ikona je drvo na kome se nalazi malo gipsa i boje - pa je bez blagoslova, u najmanju ruku ista kao i sve druge slike, osim što je predstava na njoj religioznog tipa. Mi koristimo PREDMETE i da se približimo Bogu, jer smo i sami delom materijalni. Bogu se ne približavaš samo dušom, moraš i dušom i telom, pa kao što se i duša i telo, kao jedno krštavaju, tako se i predmeti blagosivljaju, jer je i taj blagoslov alat i pomoć kako da i telo i um stignu do Boga. Samo po sebi ni jedna svetska stvar nije sveta, jer, u suprotnom da jeste, ne bi trebali NIKAKAV blagoslov nikada da dajemo, ako bi sve bilo po sebi sveto.

[Огњен]

Хвала Оче Огњене, веома интересантно.

Хвала Виктору што покреће ове лепе теме и свима који су ову одлично развили. А ја сам морао да се умешам, јер како су почели има све требе да укину док ја дођем на ред.  :group111:

[ČtecMiloš]

Ја сам више за употребу сликаних икона, али ево ја рецимо, немам новца да купим сликану икону, зато користим каширане иконе. Икона се освећује самом употребом у богослужењу. А што се тиче о Стаматиса , мислим да је он најбољи теоретичар иконе, али ми се не свиђају његове иконе, нити би их икад користио у молитви, и у богослужењу кад бих био свештеник...

[ČtecMiloš]

А што се тиче Часног Крста, нормално да није то онај крст на коме је Господ страдао, али је копија, тог Крста, и самим тим је символ нашег спасења и васкрсења. Ми православни му се свако вече ( Крсту) обраћамо речима: ,, Радуј се Пречасни и Животворни Крсте Господњи који прогониш ђаволе силом распетог на себи, Господа нашег Исуса Христа, који је сишао у пакао, и сатро силу ђаволску, и даровао нам тебе Крст Свој Часни за прогон сваког непријатеља и противника. О пречасни и Животворни Крсте помажи нам заувјек са пресветом Дјевом и свим светим амин!"

[Viktor Ljvovic]

Skoro sam procitao vrlo zanimljiv tekst oca Dositeja Hilandarca koji ima veze sa ovom temom, mislim da se zove ''osvecenje ikone imenom Bozijim''. Preporucujum ga za citanje onima koje interesuje ova tema.

[Viktor Ljvovic]

Jedno pitanje za sagovornike koji misle da je potrebna svestenicka molitva nad Ikonama/Krstom da bi ti predmeti ostvarili realnu vezu sa licnostima ciji lik nose. Sta takvi svesteni predmeti (nad kojima nije ocitana molitva) znace za vas? Da li je npr. kopija Vladimirske Bogorodice, nad kojom nije ocitana molitva, samo obicna slika ili nije?

[ČtecMiloš]

Za mene je npr. Kopija ikone Bogorodice Filermose, jednako sveta kao i orginal

[Viktor Ljvovic]

Za mene je npr. Kopija ikone Bogorodice Filermose, jednako sveta kao i orginal

za mene takodje, a to ne govorim na osnovu nekih bogoslovskih uvida, jer nemam dovoljno znanja za tako nesto, vec na osnovu sopstvenog iskustva zivota u Crkvi.

[mila]

Mali prilog temi:''Takvo zlo ucenje odbacio je Sveti (VII) Sabor ovako:''Neka ikonoborci cuju istinu: Mnoge od nasih stvari koje su posvecene ne trebaju svestenu molitvu, jer vec po sebi od samog imena (na Ikoni/Krstu) ispunjene su osvecenja i blagodati, i zato ih postujemo i celivamo kao dostojne casti. Tako, sam obrazac Zivotvornog Krsta, nacinjen bez svestene molitve, od nas je postovan, i zadovoljavamo se da njegovim obrazom dobijamo osvecenje. Isto je tako i za Ikonu: ispisivanjem imena (Svetoga na njoj) prenosimo cast na original, i celivamo je, pocasno se klanjajuci, i dobijamo osvecenje'' (Akta 7. Sabora, tom 2, str.844). Preuzeto iz, ep. Jevtic Atanasije, Hristos- Nova Pasha 3. tom, str. 327 (fusnota 17). 

Да, икона је освећена ликом и именом светитеља који је изображен. О томе има код св. Дамаскина у Словима у одбрану икона. Освећивање икона је заиста дошло из римокатоличке теологије, која је у суштини иконоборачка, и због тога је икона тамо схваћена као предмет ком је потребно накнадно освећење, које компензује недостатак светости који икона нема сама по себи. Веровање да икона није света док над њом није прочитана молитва идентично је веровању иконобораца из периода првог иконоборства, што се види из Аката Седмог Васељенског сабора, где су цитирани фрагменти иконоборачког сабора у Јерији 754. године:

"Нечестива установа лажно названих икона нема основа ни у Христовом, ни у апостолском, ни у отачком предању; ИСТО ТАКО НЕМА НИ СВЕШТЕНЕ МОЛИТВЕ КОЈА ИХ ОСВЕЋУЈЕ КАКО БИ ИХ ИЗ ОБИЧНИХ ПРЕДМЕТА НАЧИНИЛА СВЕТИМ ПРЕДМЕТИМА".

А молитва за освећење се у нашим Требницима појавила под латинским утицајем преко руских требника, иако је још крајем 17. века Доситеј Јерусалимски, пишући о латинским јересима, поменуо како су они смислили и посебну молитву за освећење иконе и како одбијају да без те посебне молитве икону сматрају светом.

[Viktor Ljvovic]

Mila, da li su akti VII vaseljenskog sabora prevedeni na srpski, ako jesu gde se mogu naci?

[Zayron]

Jedno pitanje za sagovornike koji misle da je potrebna svestenicka molitva nad Ikonama/Krstom da bi ti predmeti ostvarili realnu vezu sa licnostima ciji lik nose. Sta takvi svesteni predmeti (nad kojima nije ocitana molitva) znace za vas? Da li je npr. kopija Vladimirske Bogorodice, nad kojom nije ocitana molitva, samo obicna slika ili nije?

Nije mi jasno koga pitate, sve ili samo pravoslavce koji misle drugačije. Da bi ti predmeti ostvarili realnu vezu sa ličnostima čiji lik nose oboje trebaju biti u istom nazovimo to spiritualnom prostoru a to je Crkva. Kao što se čovjek krštenjem zbavuje istočnog grijeh i pripojuje Crkvi i jedino u Crkvi, kroz Crkvu ili putem Crkve ostvaruje tu vezu sa Bogom i Svetom Trojicom ali i s drugim hrišćanima, živim ili mrtvim tako i ti predmeti moraju biti pripojeni, adoptirani Crkvom što se čini svešteničkim blagoslovom. To je uslov bez kojeg ako nije ispunjen se ne može tvrditi da je preko njih moguće postići blagodat Crkve kroz zasluge toga svetitelja. Taj svetitelj je u Crkvi a ako taj predmet nije adoptiran Crkvom, nije joj pripojen tako ni ne može doći do nikakve veze samo iz naslova sadržaja slike ili prizora na njoj ili imena svetitelja koje je na njoj napisano. Samom upotrebom se nikakva stvar ne može posvetiti, ja uopšte ne razumijem odakle takvo uvjerenje ili vjerovanje. Odmah su tu mnoga dalja pitanja: šta podrazumjevate tačno tom posvećujućom upotrebom a šta je to upotreba koja ne posvećuje. navedite razliku, naravno da svaka i svakakva upotreba ne može biti posvećujuća, ustvari ne može biti nikakva. A zašto? Ako kažete zato što se pred ikonom molite i da je ta molitva ili to moljenje ono što ikonu posvećuje, onda znači imate i molite se pred nečim što ikonom još nije jer ste ju kupili recimo tek danas. A u dobroj vjeri očekavate da će pobožnom i čestom upotrebom od tog što danas ikonom još nije postati nekada ikona. A kada, odmah sutra, za mjesec, godinu dana. Šta se desi ako se pomolite ponovo sutra pa se ne pomolite sljedećih mjesec, tri, čest mjeseci, godinu dana. Pitanje postaje još zapetljanije ako recimo vjerujemo da posvećujućom molitvom je takva koja se drži pred ikonom. A šta sad tim jer smo kako sam rekao tu ikonu kupili danas i još nije znači ostvaren taj kontakt dakle još nije ikonom, tek očekujemo da to postane. Inače ima tu nečeg čini mi se iz učenja K.G. Junga i E. Fromma o kolektivnom egregoru, kosmičkoj svijesti, arhetipovima, simbolima i simbolizmu ali nikakve baš velike veze to sa Crkvom ni sa hrišćanskom spiritualnosti zaista nema. Podsjetim se na te njihove radove, pročitam nešto i iz vaše literature pa uvidimo, pokušam to nekako shvatit o čemu se tačno radi. Inače taj vaš pristup i pogled na tu posvetnost ikone me podsjeća na onu priču o sticanju vize za boravak: da bi dobio vizu za boravak trebaš imati posao, ali posao ne možeš dobiti dok nemaš vizu za boravak i tako znači ukrug, vječno zatvoreni krug. Ili bukvalnije: stajanjem u garaži ne postaje nitko autom, tako isto stajanjem u crkvi ne postaje niko svetiteljem.

[ČtecMiloš]

da prevedeni su. Ja sam ih skinuo sa sajta VERUJEM...

[mila]

Mila, da li su akti VII vaseljenskog sabora prevedeni na srpski, ako jesu gde se mogu naci?

Нису преведени. Ово је на енглеском: http://www.ccel.org/ccel/schaff/npnf214.toc.html, а постоји и руски превод.

[mila]

da prevedeni su. Ja sam ih skinuo sa sajta VERUJEM...

Нисам знала. Идем да их тражим.