Који је савремени теолошки поглед на локацију "Небеса"?

[Deja Vu]

Zašto svemogući Bog ne bi mogao da obori zvezde pred svoj drugi dolazak? 

 

A kako to da obori zvezdu? Ako baci na zemlju crvenog dzina koji je milijarde puta veci od zemlji, onda nema na sta da ga baci Jer zemlja bi nestala pre nego sto je uopste zvezda i dotakne. 

 

Obaranje zvezde znaci ili:

 

1) da su drevni narodi verovali da su zvezde sitne kugle koje sijaju i koje mogu da se otkace sa nebeskog platna i padnu na zemlju, sto su nekad i mislili za zvezde padalice (meteore)

 

2) da zvezda ima simbolicno i metaforicko znacenje

[Deja Vu]

Ako smijem nešto da kažem. Rekao bih da je pojam nebesa vezan za određenu prirodu. Izgleda da postoje dve stvorene prirode, zemaljska i nebeska.

 

Moze da se odnosi i na prirodu ali i na licnost. Zemljsko moze da se odnosi na licnosti koje su bazirane na jel te zemaljskom, npr. alkos, bludnik, ubica, lopov, dakle ljudi koje vode neki zemaljski, da kazem zivotinjski motivi. Nebesko su oni koje vode neke visi motivi tipa ljubav, sloboda, lepota itd. 

 

Ali svakako znaci i prirodu, de je zemaljsko ova nasa prolazna smrtna gresna priroda a nebeska sve suprotno kakvu ima Bog. 

[Кратос]

 Da li bi bilo moguce Bogu da obori zvijezde? Odgovorio bih ti pitanjem, da li je Bogu moguce da sabere 2 i 2 i dobije 5? Ili ono glupo pitanje, da li Bog moze da stvori kamen koga ne moze podici? 

 

 

 

Naprotiv u tijelu, ali ne iz euklidske 3D perspektive da bukvalno fizicki snishodi sa neba dok ga pravoslavci iz Australije i Kanade na neki Bogom znan nacin vide u isto vrijeme i sa udaljenosti od 10000 kilometara. 

Kakve veze to ima sa ovim pitanjem?Ako je Bog kreator zvezda onda im je on dao sve osobine i načine funkcionisanja i zašto ne bi mogao sa njima da čini šta god hoće pa čak i da ih obara?

Pa el on vaskrsao u euklidskom 3 d telu ili nekom drugom?Ako je postao čovek mislim da je odgovor   sasvim jasan.A kako će da bude vidljiv svima?Pa preko božanskih nestvorenih energija koje su sveprisutne i koje održavaju svet.

[Кратос]

A kako to da obori zvezdu? Ako baci na zemlju crvenog dzina koji je milijarde puta veci od zemlji, onda nema na sta da ga baci Jer zemlja bi nestala pre nego sto je uopste zvezda i dotakne. 

 

Obaranje zvezde znaci ili:

 

1) da su drevni narodi verovali da su zvezde sitne kugle koje sijaju i koje mogu da se otkace sa nebeskog platna i padnu na zemlju, sto su nekad i mislili za zvezde padalice (meteore)

 

2) da zvezda ima simbolicno i metaforicko znacenje

Ko kaže da će da je baci na zemlju?

[Кратос]

Za mene Bog koji je ograničen prirodnim zakonima nije Bog nego rob.Ako je On kreator tih zakona onda može da čini sa njima šta hoće a ne da ga oni uokviruju u delovanju.

[Milan Nikolic]

 

... a nebeska sve suprotno kakvu ima Bog. 

 

Само треба потпуно разликовати сваку створену природу од Божије природе.

 

Сматраш ли и ти да постоји посебна природа небеска која припада анђелима? Ја верујем тако.

[Deja Vu]

Ko kaže da će da je baci na zemlju?

 

A kako to onda u svemiru moze da obori zvezdu? Obaranje kao radnja podrazumeva bacanje na zemlju, na nesto gde deluje gravitacija, tako da oboriti zvezdu u svemiru ne moze osim da je nekako baci na telo mnogo jace gravitacije, tad bismo mogli govoriti o obaranju, sto je cudan naziv. 

 

Само треба потпуно разликовати сваку створену природу од Божије природе.

 

Сматраш ли и ти да постоји посебна природа небеска која припада анђелима? Ја верујем тако.

 

Ne. Andjeoska priroda kao i demonska su stvorene prirode sto ih cini delom zemaljskog. Jedina razlika moze biti kako te dve pojave jedne prirode izgledaju i sta ih cini, znaci da je andjeoska od neke nepoznate supstance ili cega vec od koje Bog nije. 

 

Zemaljsko je u ovom slucaju = stvoreno. Nebesko = nestvoreno. Sto se tice prirode.

Sto se tice licnosti, andjeli su nebeski, dok je za demone malo diskutabilno posto su oni i antizemaljski i antinebeski iako se vode motivima kojim se vodio Adam (pokusaju da se postane bog bez Boga) i koji su odlika zemaljskog. Mozda bi bilo bolje da sto se tice licnosti imamo tri siutacije: 1) nebeski 2) zemaljski 3) haoticni (antikosmicki) koji se vodi motivima unistenja, destrukcije, mrznje, zlobe (posto teze primordijalnog nebicu, haosu), kog se zemaljski ne mora voditi jer npr. motiv da lopov opljacka coveka ne mora biti zbog mrznje, nego jer lopov veoma voli zlato, pare, sto haoticni tip licnosti sigurno ne voli jer su deo kosmickog. Ili bludnik voli oblike i forme zenskog tela, zadovoljstva od orgazama, sto haoticni tipovi licnosti ne mogu voleti jer to zele da uniste. 

[Дидим]

Za mene Bog koji je ograničen prirodnim zakonima nije Bog nego rob.Ako je On kreator tih zakona onda može da čini sa njima šta hoće a ne da ga oni uokviruju u delovanju.

 

Слично томе, да ли је Бог који не крши 10 Божјих заповести роб тих заповести?

[Дидим]

@@Justin Waters, хвала на опширном одговору! Проблематичан ми је онај део око мотивације да не збуњује људе. Христос је непрестано збуњивао људе, да ово одбијање да их збуни поводом узнесења збуњује нас данас. Свакако да није дошао да нас подучава географији или биологији, али као што и сам кажеш већ у његово време су се јављале идеје да је Земља сфера у космосу и да је Сунце многоструко веће, само на удаљености несхватљивој било чему упоредивом у оном времену. Његова жеља да не збуни апостоле који су Земљу посматрали као (буквално) подножје Божјег престола је у најмању руку чудно објашњење јер их са једне стране збуњује далеко већим рушењем представе о свету коју имају својим васкрсењем у телу и остављањем завета о телу и крви његовој, а са друге стране јер нас такве ствари не збуњују данас а да се до њих дошло чистим људским умовањем. Ми волимо о вери да размишљамо као о константи на свим нивоима тако да су нпр. гласне не само тврдње да хришћани и муслимани не верују у истог Бога, него и тврдње међу самим хришћанима типа "Ти и ја не верујемо у истог Бога" ако се нпр. не слажу око тумачења јављања светаца, да ли је из Есхатона или из бестелесне душе. Са те стране стоји питање, верујемо ли ми данас онда у истог Бога у ког су веровали апостоли и свети оци и исповедамо ли истога Христа ког су исповедали апостоли и свети оци, ако су они Божји престо замишљали буквално на верикали изнад облака без свести о структури свемира, а ми данас то проглашавамо за метафору и без икаквих сабора или чекања на благослов ауторитета то исто небо проглашавамо за другу димензију. На крају крајева, шта ако за 200 или 300 или 300.000 година падне у воду и та теза о другој димензији као примитивна и људским умовањем се дође до неких нових објашњења која нама данас не падају на памет нити су нам схватљива, о чему онда ми говоримо? Рекао би неко да није битно, већ да је акценат на нечему другом... јесте то тачно, али видимо и да је у првим годинама ширења хришћанства био акценат на томе да ће тадашња генерација доживети Судњи дан, па опет и то данас проглашавамо за метафору. Усуђујем се да питам, да ли то значи да је могуће да нека црква будућих генерација и Христово васкрсење прогласи за метафору ако у светлу неког будућег времена и то буде немогуће тумачити буквално и шта је оно што је у нашој вери константно, а да се не прилагођава духу времена. Ми смо данас на прекретници каква се у цивилизацији није догодила можда од открића точка и пољопривреде. Све до данас важило је оно да "ничег новог нема под капом небеском" ма како се технологија развијала, али сад смо направили експлозију и догађа се нешто ново, нешто што никада није било. У светлу оне збуњености апостола, колико би тек били збуњени да завире у наш свет данас и да ли би им чињеница да ти и ја комуницирамо и размењујемо идеје а да једно другом нисмо очи видели нити имамо представу где се ко налази, већ нам слова излазе у нашим домовима а да не путују и да није могуће пресећи кабл из ког ће исцурети слова или се чути речи, деловала као магија? Овакав продор у сазнања о настанку живота, структури макрокосмоса и микрокосмоса не само што превазилази знање оног времена, него превазилази и представу оног времена о томе шта би сам Бог могао знати... а опет смо тек на почетку, тек смо загребали у нешто ново. А кад уђемо у то ново, хоћемо ли ми људима из Христовог времена деловати као полубогови или анђели и хоће ли пред нама падати ничице, а ми их подизати уз речи "Устани, бре, и ми смо људи као и ти"? Проширио сам причу сад доста, али поента ми је да мислим да није Христос одбијао да збуни апостоле, него да из неког разлога апостоли збуњују данас нас. Разумљиво ми је да неко из оног времена својим умовањем закључи да су звезде "ситне" и да могу да "падну". Али ми није разумљиво да неко из оног времена ко тврди је надахнут Духом Светим искрено верује у то и у то уклапа физичку локацију престола Божјег и томе учи људе, а да данас људи који нису надахнути Духом Светим откривају да су то огромна сунца за која ако и видимо да су "пали", то значи да су пали пре 5.000 година јер толико треба светлости да дође оданде. Због тога не трагам за наивним објашњењима... иако својим запиткивањем не желим да саблазним оне које ова питања не муче. Најлакше је неком фразом самоубити мисаони процес у себи и стварањем самопротивречне идеје застати одушевљен без речи над непојмљивошћу тајни Божјих. Трагам за потврдом да су у оно време свети оци говорили да се Христос није буквално вазнео на небо изнад облака и да тамо не седи буквално, јер ако јесу сви до једног баш тако тврдили онда би испало да се ми данас не молимо истом Оцу који је на небесима и не верујемо у истог Господа Исуса Христа који се вазнео на небеса и седи с десне стране Оца.

[Кратос]

A kako to onda u svemiru moze da obori zvezdu? Obaranje kao radnja podrazumeva bacanje na zemlju, na nesto gde deluje gravitacija, tako da oboriti zvezdu u svemiru ne moze osim da je nekako baci na telo mnogo jace gravitacije, tad bismo mogli govoriti o obaranju, sto je cudan naziv. 

 

Pa ako oćeš baš bukvalistički znači da ona padne samo sa položaja gde se sada nalazi.Uopšte ne mora da padne na zemlju.

[Кратос]

Слично томе, да ли је Бог који не крши 10 Божјих заповести роб тих заповести?

Jeste ako ne može da deluje mimo njih onda on nije njihov kreator nego produkt istih.To je otprilike Bog koji većina vas opisuje.Čist panteizam.

[Кратос]

@@Justin Waters, хвала на опширном одговору! Проблематичан ми је онај део око мотивације да не збуњује људе. Христос је непрестано збуњивао људе, да ово одбијање да их збуни поводом узнесења збуњује нас данас. Свакако да није дошао да нас подучава географији или биологији, али као што и сам кажеш већ у његово време су се јављале идеје да је Земља сфера у космосу и да је Сунце многоструко веће, само на удаљености несхватљивој било чему упоредивом у оном времену. Његова жеља да не збуни апостоле који су Земљу посматрали као (буквално) подножје Божјег престола је у најмању руку чудно објашњење јер их са једне стране збуњује далеко већим рушењем представе о свету коју имају својим васкрсењем у телу и остављањем завета о телу и крви његовој, а са друге стране јер нас такве ствари не збуњују данас а да се до њих дошло чистим људским умовањем. Ми волимо о вери да размишљамо као о константи на свим нивоима тако да су нпр. гласне не само тврдње да хришћани и муслимани не верују у истог Бога, него и тврдње међу самим хришћанима типа "Ти и ја не верујемо у истог Бога" ако се нпр. не слажу око тумачења јављања светаца, да ли је из Есхатона или из бестелесне душе. Са те стране стоји питање, верујемо ли ми данас онда у истог Бога у ког су веровали апостоли и свети оци и исповедамо ли истога Христа ког су исповедали апостоли и свети оци, ако су они Божји престо замишљали буквално на верикали изнад облака без свести о структури свемира, а ми данас то проглашавамо за метафору и без икаквих сабора или чекања на благослов ауторитета то исто небо проглашавамо за другу димензију. На крају крајева, шта ако за 200 или 300 или 300.000 година падне у воду и та теза о другој димензији као примитивна и људским умовањем се дође до неких нових објашњења која нама данас не падају на памет нити су нам схватљива, о чему онда ми говоримо? Рекао би неко да није битно, већ да је акценат на нечему другом... јесте то тачно, али видимо и да је у првим годинама ширења хришћанства био акценат на томе да ће тадашња генерација доживети Судњи дан, па опет и то данас проглашавамо за метафору. Усуђујем се да питам, да ли то значи да је могуће да нека црква будућих генерација и Христово васкрсење прогласи за метафору ако у светлу неког будућег времена и то буде немогуће тумачити буквално и шта је оно што је у нашој вери константно, а да се не прилагођава духу времена. Ми смо данас на прекретници каква се у цивилизацији није догодила можда од открића точка и пољопривреде. Све до данас важило је оно да "ничег новог нема под капом небеском" ма како се технологија развијала, али сад смо направили експлозију и догађа се нешто ново, нешто што никада није било. У светлу оне збуњености апостола, колико би тек били збуњени да завире у наш свет данас и да ли би им чињеница да ти и ја комуницирамо и размењујемо идеје а да једно другом нисмо очи видели нити имамо представу где се ко налази, већ нам слова излазе у нашим домовима а да не путују и да није могуће пресећи кабл из ког ће исцурети слова или се чути речи, деловала као магија? Овакав продор у сазнања о настанку живота, структури макрокосмоса и микрокосмоса не само што превазилази знање оног времена, него превазилази и представу оног времена о томе шта би сам Бог могао знати... а опет смо тек на почетку, тек смо загребали у нешто ново. А кад уђемо у то ново, хоћемо ли ми људима из Христовог времена деловати као полубогови или анђели и хоће ли пред нама падати ничице, а ми их подизати уз речи "Устани, бре, и ми смо људи као и ти"? Проширио сам причу сад доста, али поента ми је да мислим да није Христос одбијао да збуни апостоле, него да из неког разлога апостоли збуњују данас нас. Разумљиво ми је да неко из оног времена својим умовањем закључи да су звезде "ситне" и да могу да "падну". Али ми није разумљиво да неко из оног времена ко тврди је надахнут Духом Светим искрено верује у то и у то уклапа физичку локацију престола Божјег и томе учи људе, а да данас људи који нису надахнути Духом Светим откривају да су то огромна сунца за која ако и видимо да су "пали", то значи да су пали пре 5.000 година јер толико треба светлости да дође оданде. Због тога не трагам за наивним објашњењима... иако својим запиткивањем не желим да саблазним оне које ова питања не муче. Најлакше је неком фразом самоубити мисаони процес у себи и стварањем самопротивречне идеје застати одушевљен без речи над непојмљивошћу тајни Божјих. Трагам за потврдом да су у оно време свети оци говорили да се Христос није буквално вазнео на небо изнад облака и да тамо не седи буквално, јер ако јесу сви до једног баш тако тврдили онда би испало да се ми данас не молимо истом Оцу који је на небесима и не верујемо у истог Господа Исуса Христа који се вазнео на небеса и седи с десне стране Оца.

Reći ću ti samo ovo:Bog ti je kao istina,istina je jedna,perspektiva je mnogo i svaka od njih je istina.

[Дидим]

Jeste ako ne može da deluje mimo njih onda on nije njihov kreator nego produkt istih.To je otprilike Bog koji većina vas opisuje.Čist panteizam.

 

Ја то више волим да посматрам као човека који држи реч. Можеш да је прекршиш, али нећеш. И никад је не прекршиш.

[zuti car]

Слично томе, да ли је Бог који не крши 10 Божјих заповести роб тих заповести?

Ovo je apsurdno pitanje . Za Boga zapovesti nemaju smisla a evo ukratko i zasto 

 

1.Ja sam Gospod Bog tvoj; nemoj imati drugih Bogova osim mene.

Kako moze Bog da ima Boga i to jos drugog , osim njega samog?Malo nelogicno zar ne , i kako bi Bog ovo mogao da prekrsi ? Da stvori jos jednog Boga ? Cak i da stvori jos jednog Boga koji je potpuno isti kao i on da li bi onda bio greh verovati u takovg drugog Boga? Ova zapovest ima smisla iskljucivo za ljude .

 

2.Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.

Slicno kao i za prvu zapovest , ovo ima smisla samo za ljude 

 

3.Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svog.

Ne znam kako Bog moze da uzima svoje ime uzalud ? Ono ogovara sam sebe uz kaficu sa andjelima ? 

 

4.Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i obavi sve poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome.

Bog je van vremena , ne uoravlja se prema danima  

 

5.Poštuj oca i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.

Bog ,koliko je poznato nema roditelje .

 

6.Ne ubij.

I kad telo umre covek je i dalje ziv Gospodu a ova zapovest se odnosi iskljucivo na telesno smrt\ubistvo

 

7.Ne čini preljube.

Sa kim?

 

8.Ne ukradi.

Sta ? I onako je sve njegovo

 

9.Ne svedoči lažno na bližnjega svoga.

Ne svedoci pred kim? Samim sobom?

 

10.Ne poželi ništa što je tuđe.

pogledati pod br .8

[Justin Waters]

@@Justin Waters, хвала на опширном одговору! Проблематичан ми је онај део око мотивације да не збуњује људе. Христос је непрестано збуњивао људе, да ово одбијање да их збуни поводом узнесења збуњује нас данас. Свакако да није дошао да нас подучава географији или биологији, али као што и сам кажеш већ у његово време су се јављале идеје да је Земља сфера у космосу и да је Сунце многоструко веће, само на удаљености несхватљивој било чему упоредивом у оном времену. Његова жеља да не збуни апостоле који су Земљу посматрали као (буквално) подножје Божјег престола је у најмању руку чудно објашњење јер их са једне стране збуњује далеко већим рушењем представе о свету коју имају својим васкрсењем у телу и остављањем завета о телу и крви његовој, а са друге стране јер нас такве ствари не збуњују данас а да се до њих дошло чистим људским умовањем. Ми волимо о вери да размишљамо као о константи на свим нивоима тако да су нпр. гласне не само тврдње да хришћани и муслимани не верују у истог Бога, него и тврдње међу самим хришћанима типа "Ти и ја не верујемо у истог Бога" ако се нпр. не слажу око тумачења јављања светаца, да ли је из Есхатона или из бестелесне душе. Са те стране стоји питање, верујемо ли ми данас онда у истог Бога у ког су веровали апостоли и свети оци и исповедамо ли истога Христа ког су исповедали апостоли и свети оци, ако су они Божји престо замишљали буквално на верикали изнад облака без свести о структури свемира, а ми данас то проглашавамо за метафору и без икаквих сабора или чекања на благослов ауторитета то исто небо проглашавамо за другу димензију. На крају крајева, шта ако за 200 или 300 или 300.000 година падне у воду и та теза о другој димензији као примитивна и људским умовањем се дође до неких нових објашњења која нама данас не падају на памет нити су нам схватљива, о чему онда ми говоримо? Рекао би неко да није битно, већ да је акценат на нечему другом... јесте то тачно, али видимо и да је у првим годинама ширења хришћанства био акценат на томе да ће тадашња генерација доживети Судњи дан, па опет и то данас проглашавамо за метафору. Усуђујем се да питам, да ли то значи да је могуће да нека црква будућих генерација и Христово васкрсење прогласи за метафору ако у светлу неког будућег времена и то буде немогуће тумачити буквално и шта је оно што је у нашој вери константно, а да се не прилагођава духу времена. Ми смо данас на прекретници каква се у цивилизацији није догодила можда од открића точка и пољопривреде. Све до данас важило је оно да "ничег новог нема под капом небеском" ма како се технологија развијала, али сад смо направили експлозију и догађа се нешто ново, нешто што никада није било. У светлу оне збуњености апостола, колико би тек били збуњени да завире у наш свет данас и да ли би им чињеница да ти и ја комуницирамо и размењујемо идеје а да једно другом нисмо очи видели нити имамо представу где се ко налази, већ нам слова излазе у нашим домовима а да не путују и да није могуће пресећи кабл из ког ће исцурети слова или се чути речи, деловала као магија? Овакав продор у сазнања о настанку живота, структури макрокосмоса и микрокосмоса не само што превазилази знање оног времена, него превазилази и представу оног времена о томе шта би сам Бог могао знати... а опет смо тек на почетку, тек смо загребали у нешто ново. А кад уђемо у то ново, хоћемо ли ми људима из Христовог времена деловати као полубогови или анђели и хоће ли пред нама падати ничице, а ми их подизати уз речи "Устани, бре, и ми смо људи као и ти"? Проширио сам причу сад доста, али поента ми је да мислим да није Христос одбијао да збуни апостоле, него да из неког разлога апостоли збуњују данас нас. Разумљиво ми је да неко из оног времена својим умовањем закључи да су звезде "ситне" и да могу да "падну". Али ми није разумљиво да неко из оног времена ко тврди је надахнут Духом Светим искрено верује у то и у то уклапа физичку локацију престола Божјег и томе учи људе, а да данас људи који нису надахнути Духом Светим откривају да су то огромна сунца за која ако и видимо да су "пали", то значи да су пали пре 5.000 година јер толико треба светлости да дође оданде. Због тога не трагам за наивним објашњењима... иако својим запиткивањем не желим да саблазним оне које ова питања не муче. Најлакше је неком фразом самоубити мисаони процес у себи и стварањем самопротивречне идеје застати одушевљен без речи над непојмљивошћу тајни Божјих. Трагам за потврдом да су у оно време свети оци говорили да се Христос није буквално вазнео на небо изнад облака и да тамо не седи буквално, јер ако јесу сви до једног баш тако тврдили онда би испало да се ми данас не молимо истом Оцу који је на небесима и не верујемо у истог Господа Исуса Христа који се вазнео на небеса и седи с десне стране Оца.

 

To nadahnuce Svetim Duhom shvati na jedan sasvim drugaciji nacin nego sto vecina na prvu pomisli. Nadahnut Svetim Duhom, uopste ne znaci nepogresiv na prvom mjestu. Pa eto jedinstven primjer iz apostolskih djela gdje su dvanaestorica primili Svetog Duha na najdirektnij nacin, i opet im nije bilo jasno kako treba pripovjedati Jevandjelje sve dok se nije pojavio apostol Pavle koji Svetog Duha uopste nije primio na nacin kao oni i uvjeravao ih da Jevandjlje trebaju pogotovo pripovjedati neznabozcima. Dakle nadahnuce ne znaci da neko ko je nadahnut sima jasnu predstavu o svemu. To ne znaci da on ima pojma uopste kako izgleda kosmos, niti da zna da sabere dva i dva. Naprtotiv nadahunt moze biti vrlo neinformisan ako prethodno nije stekao obrazovanje na drugom mjestu. Nadahnuce Sv.Duhom je u izuzetno u malim stvarima, ali jako bitnim za sustinu vjere plus naravno revnost da se vjera svjedoci i ako treba i postrada. 

 

Eto ti primjer, Sestodnev i Sv.Vasilije veliki. Sv.Vasilije Veliki je jedan od najvecih otaca, smatramo ga nadahnutim Sv.Duhom, pa ipak sestodnev mu je pun netacnih astronomskih navoda iako je pisao sestodnev 600 godina nakaon sto su Grci dosli na ideju o bezgranicnom kosmosu, Dakle nije svrha nadahnuca Sv.Duhom da se sve zna. S druge strane moguce je sto kazes da apostoli nas zbunjuju, ali ipak stil i nacin na koji je pisan NZ kao i cijelo pismo ne ukazje na to. Ja ne bih drzao tu teoriju, jer ipak ako apostolu Petru nije bilo jasno da Jevandjelje treba propovjedati svim ljudima, a ne samo Jevrejima onda ne vjerujem da su nas apostoli mogli zbunjivati tek tako. Previse je nekih detalja koji ukazuju na suprotno, da je Pismo pisano striktno u skladu znanjem i duhom ljudi tog doba. Recimo bas kod tih znakova kraja svijeta, gdje se pominje padanje zvijezda, zamracenje sunca i okrvavljenje mjeseca. Da li je to nesto ekstra ili je ovo ipak malo stilizovan opis tri pojave koje su tad ljudima vec bile uocljive? meteori-komete (zvijezde koje padaju), pomracenje sunca (sunce se pomracilo) i pomracenje mjeseca (mjesec se pretvorio u krv). Znamo da Pismo govori da su ova tijela stvorena da daju znakove vremenima i ljudima, i tako je to shvatano u to vrijeme, padanje meteora, pomracenje sunca i mjeseca, to je sve shvatano kao znakovlje koje govori o nekim bitnim promjenama koje ce uslijediti. Ipak sta mi znamo danas o tim pojavama, narocito u pomracenju sunca i mjeseca? Da su predvidive, matematicki dokazive pojave. Zato i kazem da je Hristovo vaznesenje izvedeno tako kako je najprihvatljivije bilo za ljude tog doba plus sa cvrstom porukom koja prevazilazi sve eophe, da je vaznesenem izvrednovana ljudska priroda do krajnje granice time sto se Hristos uzdigao do nivoa Boga Oca. 

 

Zelim ti srecu u traganju, ali mislm da neces nacin puno toga da su Oci ili bilo ko u proslosti vjerovali da je presto Boziji na mjestu koje ne moze fizicki da se poveze sa stvorenim svijetom. Ja mislim da ako je neko u proslosti smatrao da je Boziji presto (presto je svakako metafora zar ne, Bog ne sjedi ni na kakvom prestolu) fizicki direktno na najvisem nebu, i da se Hristos tamo vazneo, da to sustinski nista nije drugacije od vjerovanja da se nije fizicki vazneo na neko nebo vec da je presao u eshaton. Na kraju se to svodi na vjeru da je Hristos ljudsku prirodu prinio Bogu Ocu do najvise vrijednosti i time zakljucio Novi Zavjet.