Зашто на Западу више нико неће да гледа Михалкова?

[JESSY]

                             

                                              Михалков проницљиво гради филм лијепом метафором сунчанице

 

 

Само Господ наш зна меру неизрециве лепоте руске душе
Иван Буњин, “Светац”

Када сам у Гугл укуцао “Сунчаница” на енглеском језику није се појавио ниједан критички текст у неком од бољих, али ни горих филмских магазина, као нити било какав извјештај да је филм био приказан на неком бољем, или горем западноевропском филмском фестивалу. Изузетак је Википедија на којој постоји кратак одломак и сиже радње филма на енглеском језику, али знамо да Википедију свако може да уређује, па је право питање ко је то заиста написао. Откуда да један од омиљених руских и свјетских редитеља, чији су се нови филмови жељно ишчекивали, па макар они били и лоши, бива нагло скрајнут?

Разлог за негативан однос Запада према Михалкову нимало није случајан и треба га тражити у чињеници да на почетку филма као ознака мјеста дешавања радње стоји Југ Русије, новембар 1920. године. Наизглед обична реченица, због данашње геополитичке ситуације, у себи крије добре основе за полемику. Поменути Југ Русије у ствари је Крим, а ако узмемо да је у Украјини у вријеме објављивања филма бјеснио грађански рат и да је Русија усљед добро организованих војних операција успјела да поврати и осигура ову врло важну стратешку тачку, онда треба да нам је јасно због чега нико на Западу више не жели, или је можда боље рећи и не може да гледа Михалкова. Наизглед либералани Запад никада не прашта када се неко усуди да задире у простор његовог дјеловања и да се сукоби са његовом бескомпромисном жељом ширења утицаја и моћи. Стога Михалков, који заиста понекад умије да даје непромишљене и неумјесне изјаве, овог пута бива неправедно осуђен на прогонство само због тога што жели да сачува колективно памћење једног народа на неке протекле догађаје. Тиме се одупире манипулативној жељи Запада да реконтекстуализује историју и да је сашије по својој мјери, што се огледа и у лајтмотиву филма који гласи: “Ово је сочиво, и ако на то сочиво падне само једна длака, трунчица, човјека на фотографији једноставно нема. Човјек се једноставно брише из историје”. Због свега тога редитеља је задесила слична егзилска судбина као и писца кратке приче “Сунчаница”, првог руског књижевника нобеловца, Ивана Буњина, по чијем је дјелу и настао филм, који је био пројтеран из Совјетске Русије. Из овог видимо да на мјесту попут Запада, које се патворно представља као упориште слободе и правде, лако можемо пронаћи одлике Стаљиновог тоталитарног режима.

 

 

[JESSY]

Идеја за филм се развила још седамдесетих година двадесетог вијека, али због веома негативног односа тадашње комунистичке власти према Буњину, филм је било немогуће снимити. Иако он носи исти наслов као и Буњинова прича, редитељ је пишчево дјело употријебио само као базичну основу за грађење свог филма – Буњиново дјело тематизује кратку љубавну епизоду са путовања паробродом по Волги између официра краљевске руске војске и јако лијепе и заносне непознате жене. Михалков користи ову причу, као и Буњинов дневник “Проклети дани”, за костур око ког ће обмотати остатак свог филма. Из овог слиједи да филм “Сунчаница” није само пука репродукција и екранизација Буњинових набројаних дјела, већ да има доста изворно Михалковљевих идеја. Оне се највише огледају у поступку прављења оштрог контрапункта између оног што је било некад и оног што представља садашње вријеме у филму. Буњинова прича чини дио филмске радње који је смјештен у не тако далеку прошлост (1907), у вријеме прије Октобарске револуције и доба Царске Русије, док други дио (условно га можемо назвати Михалковљев дио прожет Буњиновим сјећањима и записима из дневника) чине сцене након катаклизме ројалиста и времена Црвеног терора у којима главне улоге имају поражени официри Бијеле армије, међу којима се налази и Буњинов поручник, који је код Михалкова догурао до чина капетана. Лик безименог капетана провлачи се у оба времена и кроз развој његовог карактера, који намјерно није именован како би се добило на универзалности представљене слике, гледаоци су у могућности да прате и ток руске историје.

Питање које највише мучи капетана, а што је уједно и главно питање филма, јесте гдје је нестало оно доба, прије Октобарске револуције, када је он био безбрижно заљубљени поручник, који путује паробродом по Волги. Михалков проницљиво градећи свој филм и лијепом метафором сунчанице, која је наводно одговорна за све социјално-политичке промене друштва, постепено одговара на ово питање. Док су руски официри водили лагодан и раскошан живот, занемаривали су расположење обичног народа, који се, подбуњен комунистичким агитаторима и тешким животом, врло лако одлучио на буну и револуцију. Филм вјеродостојно илуструје и отуђење народа од цркве усљед незајажљиве похлепе попова, који за једно обично освештавање крстића траже и по десет рубаља.

На крају, као закључак намеће се да Русима нико није крив, већ да је њихова аристократија својом непажњом и несмотреношћу, али и индиферентношћу према својој отаџбини, отиснула своју државу у пропаст. Било би лијепо упоредити веома успјешне метафоричне сцене из, мени лично најдражег Михалковљевог филма, “Код куће међу странцима, странац међу својима” (1974), у којима се види како једна кочија, која може да представља и руску царевину, бива отиснута низ падину и преврнута, са сценом из “Сунчанице”, када се колијевка отискује низ чувено степениште у Одеси. Михалков тако прави и лијеп омаж Сергеју Ејзенштајну и његовом нијемом филму “Оклопњача Потемкин” (1925), тако што кључне и најбоље сцене филма смијешта на исту локацију где је и Ејзенштајн снимао свој нијеми класик.

[JESSY]

Такође, “Сунчаница” се може упоредити и са врхунским остварењем Александра Сокурова, снимљеним у само једном кадру, “Руска барка” (2002), у ком су три вијека руске царске историје смјештена на пловећи брод. Ако узмемо да брод код Сокурова симболички представља један херметично-изолован простор, који треба да сачува успомене на руско царство, онда потапање оронулог брода препуног бијелих војника, који пјевају литургијску пјесму, код Михалкова јасно симболизује жељу црвених да све оно што је било прије њих избришу и гурну на дно Црног мора.

Буњин се боље снашао у мелодрами од Михалкова

Једино мјесто гдје се Михалков спотакао и гдје није успио да одржи константу јесу поједине мелодрамске и патетичне сцене између официра и непознате црнке, које је Буњин у својој причи далеко успјешније ријешио.

Правећи поново једну носталгичано-емотивну драму чија је радња смјештена у царско и комунистичко доба, редитељ не одступа од провјерене парадигме, која му је донијела мноштво филмских награда и планетарну признатост и славу. Свакако, одмах треба напоменути да филм “Сунчаница” није својим квалитетом еквивалент најбољим Михалковљевим остварењима са сличном тематиком попут филмова “Код куће међу странцима, странац међу својима” (1974), “Незавршени комад за механички пијанино” (1977), “Варљиво сунце” (1994) и “Сибирски берберин” (1998). Али, иако није достигла савршенство претходно поменутих филмова, чињеница је да је “Сунчаница” још један добар и успио Михалковљев филм.

Иван Базрђан, “Нови полис”

Извор: Вијести

http://www.mitropolija.com/zasto-na-zapadu-vise-niko-nece-da-gleda-mihalkova/

[Дидим]

О том филму "Сунчаница" се и код нас не прича и нико га не гледа, а сам Михалков је популарнији као велики пријатељ и добротвор Србије него као режисер. Нешто слично као и са Кустурицом кога сви воле и знају да је светско име на пољу филма, али му филмове људи углавном не воле... првентствено јер су уметнички. Мислим да не треба тражити неке политичке мотиве у незаинтересованости САД за њега јер је у САД и уопште енглеском говорном подручју филм индустрија и све се врти око профита и лобирања. На пример, неколико феноменалних аустралијских, јужноафричких и канадских филмова су у САД прошли апсолутно незапажено из простог разлога што велики биоскопски ланци нису преузели њихово приказивање и рекламирање.

 

То код нас мало теже можемо да разумемо јер углавном филмове гледамо нелегално већ задњих можда 40 година, а фокусирани смо на Холивуд, па нам није јасно како је могуће да се појави неки одличан неамерички филм, а да Америка не види његов квалитет и не одушеви се. Константно тражимо неко признање од њих и стварамо погрешну перцепцију. У Америци су тотално непознати нпр. Чудесна судбина Амелије Пулен, Мућке, Жандарм из Сан Тропеа, Тропска врелина... еј, снимљене епизоде Тропске врелине сам гледао годинама након њеног првог приказивања код нас и био убеђен да је то светски популарна серија, а оно једино ми и Пољаци на целом свету знамо за њу. Михалков обрађује теме које су ван Русије интересантне једино онима који желе да гледају филмове о Русима и Русији. Нас та тематика занима, па их опет не гледамо превише...

[Sofija_]

Odgovor je vrlo jednostavan: zato sto ne vole pravoslavne.

[Дидим]

Није, него јер су му филмови смор живи.

[Драшко]

Није, него јер су му филмови смор живи.

Стварно тако мислиш? И о "берберину" ?   

[Дидим]

Стварно тако мислиш? И о "берберину" ? 

 

Одговор на то се налази у мојој претходној поруци. Сажетак је "не", али се сетих оног изазова Николе Поповића да се пре укључивања на тему прочита уводни пост и одговори на њега, а чини ми се да је сестра Софија (иначе, добро дошла на форум! ) само реплицирала на наслов, па онда и ја у том стилу. "Запад" не гледа Михалкова из истог разлога из ког ти или ја не гледамо Ларса фон Трира. Е сад ако га гледаш, пропала ми је аналогија!

[Драшко]

Е сад ако га гледаш, пропала ми је аналогија!

мислим да сам погледао само један Ларсов филм, и мислим да ми се свидео, жена, муж који се повредаи на нафтној платформи....

 нисам сконтао у први мах твоју аналогију

[Дидим]

мислим да сам погледао само један Ларсов филм, и мислим да ми се свидео, жена, муж који се повредаи на нафтној платформи....

 нисам сконтао у први мах твоју аналогију

 

 

Па оно, Михалков не прави филмове о суперхеројима који спасавају Земљу од уништења, него драме о Русима које у Америци морају да се гледају са титлом, а узгред ни сами Американци не гледају амерички уметнички филм  него продукте филмске индустрије. И пиратерија је јако ретка, значи гледају оно што се приказује у биоскопу или што откупе кабловске телевизије, или има америчка ДВД издања... а то све прати маркетинг и опет она иста индустрија. Сличну судбину у САД имају и аустралијски филмови, иако су на истом језику... једноставно не могу да се пробију и нико их не гледа. Нема ту никакве мржње против Руса и слично, па пола људи код нас мења канал кад наиђе на руски филм.

[Драшко]

Па оно, Михалков не прави филмове о суперхеројима који спасавају Земљу од уништења, него драме о Русима које у Америци морају да се гледају са титлом, а узгред ни сами Американци не гледају амерички уметнички филм  него продукте филмске индустрије. И пиратерија је јако ретка, значи гледају оно што се приказује у биоскопу или што откупе кабловске телевизије, или има америчка ДВД издања... а то све прати маркетинг и опет она иста индустрија. Сличну судбину у САД имају и аустралијски филмови, иако су на истом језику... једноставно не могу да се пробију и нико их не гледа. Нема ту никакве мржње против Руса и слично, па пола људи код нас мења канал кад наиђе на руски филм.

ТО ми је јасно, Америка има много одличних уметника, а тржиште је друга ствар.

Кад си споменуо Мућке и томе слично, то су све серијали са енг. говорног подручја који нису комерцијала већ уметност, Енглези предњаче у историјским серијама и драмама, а Аустралијанци имају одличне филмове, то знам.

Русија има исто велику продукцију, Михалков је можда не "типичан" режисер попут Тарковског већ некако мало Момо Капор мало Куста али на куб јер је велика Русија. 

Битно је да имамо шта да гледамо, мени је Тарковски био напор док сам гледао Соларис пре пар месеци али се труд исплатио, уметност тражи пажњу и стрпљење а Холивуд је "спа центар и масажа" 

[Дидим]

Нисам гледао Тарковског, али он је нпр. популаран и у америчким круговима где прате уметнички филм. Једина два руска филма за која знам да су направила продор у комерцијално САД тржиште су Дневна стража и Ноћна стража, али то је хорор-СФ прича. И наш најуспешнији филм на америчком тржишту је она грозота од "Српског филма"... Можемо да снимамо "Параде" и шлихтамо се америчкој публици у нади да ће негде неко гледати неки наш филм, али једноставно, свака роба тражи свог купца, а америчко тржиште је такво какво је. Кустурица је нпр. популаран у Латинској Америци, Шпанији, Румунији, Бугарској, Турској, по северној Африци, дакле по тим неким социјалним катастрофама од земаља попут нас... значи, не цењен као уметник, него су му филмови популарни у народу. Французи и Амери могу да му дају уметничке заслуге, али њихов народ то не воли да гледа. И наше "Ране" су већи хит у Бугарској него у Србији, а "Врућ ветар" у Мађарској него код нас... Као што су код нас популарнији Касандра и Ник Слотер него у Венецуели и Канади, или италијански стрип у односу на амерички... Мени се лично Сибирски берберин много свидео, али само због Руса и тога што се радња дешава у Русији и са Русима. Дакле, то је нешто што сам баш желео да гледам... Да је исти филм са истим сценариом снимљен да се дешава са Литванцима у Литванији и да обилује референцама на литванску културу и фолклор, не би ми био ни упола занимљив.

[Рилски]

Није, него јер су му филмови смор живи.

 

Bolje nemoj takve kvalifikacije kad je umetnost u pitanju jer nehtedimice govori$ o sebi ono $to nikad ne bi reko pred ,,ovoliko'' ljudi ..

 

 

мислим да сам погледао само један Ларсов филм, и мислим да ми се свидео, жена, муж који се повредаи на нафтној платформи....

 нисам сконтао у први мах твоју аналогију

 

 

,,Kroz talase" iliti .. ,, Breaking the waves''

[Драшко]

Мени се лично Сибирски берберин много свидео, али само због Руса и тога што се радња дешава у Русији и са Русима. Дакле, то је нешто што сам баш желео да гледам... Да је исти филм са истим сценариом снимљен да се дешава са Литванцима у Литванији и да обилује референцама на литванску културу и фолклор, не би ми био ни упола занимљив.

Па то ни не би могло да се дешава у Литванији, а тај филм јесте по речима пок. Милоша Петровића прави приказ Русије, царске Русије, културе, раскоши..мало да виде просечни  Амери.

[Драшко]

,Kroz talase" iliti .. ,, Breaking the waves''

8086.gif Danke, das ist das!