Социјална фобија

[Православље_95]

Помаже Бог, драга браћо и сестре

Унапред се извињавам уколико пост буде мало дужи. Желео бих да изложим свој проблем, који ме све више кочи у животу.

Одувек сам био повученији од других и навикао сам са тим да живим. Међутим, од тренутка када сам кренуо на факултет, где су почеле много веће обавезе, као и много већа интеракција са људима, схватио сам да имам јако озбиљан проблем, који ме је често кочио у животу. Пре неки дан сам видео да постоји и званичан назив, што ми је омлгућило и да поставим тему. Укратко ћу описати симптоме:

Јако тешко склапам нова познанства и када склопим, осећам се јако нелагодно, глас ми је танак и јако мало причам, све док не упознам више човека или људе са којима сам се упознао. Такође сам несигуран у себе када сам у окружењу људи. Не започињем никакве приче, а и уколико почнем, гледам да што пре испричам. Како сам дошао до закључка да ме то кочи? Одувек сам добар ђак и сада сам добар студент. Људи јако воле да читају све што пишем, био то неки текст, шала или песма. Од када сам почео да обраћам пажњу на свој проблем, схватио сам да у разговору не покажем ни 30% стварних могућности.

Не бих више да дужим, а могао бих. Значио би ми сваки савет и евентуална литература у вези са овим проблемом

[Иван ♪♫]

Radiš na sebi, malo po malo, da se oslobodiš straha. Nemoj praviti velike promene i očekivati velike resultate odjednom, to sve treba lagano.

Ali ne možeš ni sam. Trebalo bi da popričaš sa nekim psihologom o tome.

Treba da prihvatiš sebe. Ako si po prirodi povučen, to je savršeno u redu. Ali jedno je biti introvert, a drugo biti sputan strahom i biti nezadovoljan. A to onda okolina shvati ko zna kako, pa opet ispadne problem.

Moj ti je savet: idi kod psihologa, da ti pomogne na pravi način. To ti je najbolje i najbrže rešenje.

[sanja84]

Nema razloga ni previše se družiti sa ljudima.

[БанеЛ]

Помаже Бог, драга браћо и сестре Унапред се извињавам уколико пост буде мало дужи. Желео бих да изложим свој проблем, који ме све више кочи у животу. Одувек сам био повученији од других и навикао сам са тим да живим. Међутим, од тренутка када сам кренуо на факултет, где су почеле много веће обавезе, као и много већа интеракција са људима, схватио сам да имам јако озбиљан проблем, који ме је често кочио у животу. Пре неки дан сам видео да постоји и званичан назив, што ми је омлгућило и да поставим тему. Укратко ћу описати симптоме: Јако тешко склапам нова познанства и када склопим, осећам се јако нелагодно, глас ми је танак и јако мало причам, све док не упознам више човека или људе са којима сам се упознао. Такође сам несигуран у себе када сам у окружењу људи. Не започињем никакве приче, а и уколико почнем, гледам да што пре испричам. Како сам дошао до закључка да ме то кочи? Одувек сам добар ђак и сада сам добар студент. Људи јако воле да читају све што пишем, био то неки текст, шала или песма. Од када сам почео да обраћам пажњу на свој проблем, схватио сам да у разговору не покажем ни 30% стварних могућности. Не бих више да дужим, а могао бих. Значио би ми сваки савет и евентуална литература у вези са овим проблемом

 

Помаже Бог, брате. Прво морамо да рашчистимо следеће. Не мора свако зашто да има своје зато. Што више размишљаш о свом проблему, биће ти све горе. Дакле, не тражи изворе. Веруј ми, и ја сам имао неке своје бубице, и много боље би ми било да уопште нисам размишљао о томе. Прихвати себе, таквог несавршеног као што јеси. Такав сам и ја, такви су и сви остали, признали ми то или не. Многе помисли долазе од нечастивог и сваку помисао која ти изазива немир одмах избаци из главе. Немој да ратујеш са њом, немој да је удостојиш да размишљаш о њој. Ко смо ми да се боримо са извором зла, са овако крхким телом које је само прах. Смири се. Веруј у победу добра. Да пођем и долином сена смртнога нећу се бојати зла, јер си Ти са мном, палица Твоја и штап Твој теши ме. То каже псалмопојац, цар Давид. Прочитај и ово:

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/OcinskePoukeStaracJefremFilotejski/Lat_OcinskePoukeStaracJefremFilotejski22.htm

[Кратос]

Nema razloga ni previše se družiti sa ljudima.

Zašto?Ljudi si su loši?

[Ћириличар]

Ја сам током средње школе патио од велике друштвене анксиозности. Био сам несигуран у себе, мало сам причао, нисам никакве приче започињао, дјевојке нисам смјео гледати у очи док причам са њима ( када би се десило и то чудо да причам са једном ) и слично. Али зато сам писао добре текстове и пјесме, као ти   На факултету сам почео радити на себи и борити се против тих проблема. Временом сам себе тјерао на већу интеракцију с људима. Постепено сам се ослобађао несигурности и страха док се проблем, за годину-годину и по није ријешио. Само постепено се више дружи са људима и опустићеш се временом.

 

Али ако уочиш да засита имаш неки тежи проблем, отиђи код психолога. 

 

И да, веома важна животна лекција коју сам научио - бити повријеђен или лупити неку глупост пред другим није толико страшно као што се чини. Самопоуздање је много важније него што се на први поглед чини. Уздравље и срећно. Ако желиш детаљније разговарати, слободно ми пошаљи приватну поруку  :good2:

[Ћириличар]

Значио би ми сваки савет и евентуална литература у вези са овим проблемом

Најбоља литература за твој случај је живо искуство са живим људима. 

[Снежана]

И да, веома важна животна лекција коју сам научио - бити повријеђен или лупити неку глупост пред другим није толико страшно као што се чини. Самопоуздање је много важније него што се на први поглед чини. Уздравље и срећно. Ако желиш детаљније разговарати, слободно ми пошаљи приватну поруку :good2:

facenew22222222

[JESSY]

Moj ti je savet: idi kod psihologa, da ti pomogne na pravi način. To ti je najbolje i najbrže rešenje.

:good2:

[JESSY]

Liječenje socijalne anksioznosti (fobije)

Ako mislite da socijalnu fobiju možete izliječiti nekom metodom “od kuće”, varate se. Razbiti ciklus bilo koje fobije ili mentalnog poremećaja je iznimno teško i zahtjeva podršku obitelji i psihologa/psihijatra.

Socijalnu fobiju je najlakše izliječiti ako se dijagnosticira na vrijeme. Nažalost, velika većina pacijenata ide doktoru tek kada se stvari dodatno zakompliciraju nastankom kliničke depresije ili ovisnosti o alkoholu ili drogama.

Postoje dvije učinkovite metode za liječenje: kognitivno-bihejvioralna terapija i određeni lijekovi (Zoloft, Prozac, Xanax i drugi). Ovo dvoje se može koristiti u kombinaciji.

Cilj terapije je da se pacijentove misli preusmjere u racionalnijem smjeru i da se pomogne osobi da prestane izbjegavati situacije koje joj prouzrokuju tjeskobu. Terapija može uključivati sistematsku desentizaciju ili stvarno izlaganje situacijama koje izazivaju iracionalan strah. Desentizacija se radi u sigurnom okruženju gdje osoba zamišlja situacije od kojih strahuje i uz pomoć terapeuta obrađuje svoje strahove.

Ako ste se prepoznali u simptomima socijalne fobije najbolji savjet koji vam možemo dati je odlazak psihologu ili psihijatru i razgovaranje s bližnjim osobama o problemu. Šanse su da su osobe oko vas navikle na fobiju i samo smatraju da ste jako sramežljiva osoba, ali ako imate simptome navedene u ovom članku, radi se o ozbiljnoj stvari koja narušava kvalitetu vašeg života i iziskuje liječenje.

 

http://depresija101.com/socijalna-fobija/

[Arsenija]

Помаже Бог, драга браћо и сестре

Bog ti pomogao...

Imas samo 20 godina... Bio si dobar djak,sada si dobar student...nisi mnogo drustven...Posmatraj to kao blagoslov...Uci i trudi se da dajes ispite u roku...Vreme brzo prolazi... Iskoristi sansu ...Najlakse je druziti se , izlaziti u grad , ispijati kafe ,kupovati cipele i sklapati prijateljstva...  Budi svoj... Potrudi se,nauci gradivo ,izadji na ispit,polozi,proslavi pobedu sa prijateljima na neki svoj simbolican nacin...pomozi onima svima kojima je potrebna pomoc...i ne brini se... nema potrebe da se opterecujes time kako ce drugi da te ocene ,svako ima svoje misljenje ... Jednog dana ces  sa osmehom da se secas tog perioda... Ja se i dan danas sama sebi smejem kako sam postupala u nekim situacijama...i za sta sam sve mogla da pocrvenim...ali to je sastavni deo odrastanja...Nije vazno koliko pricas,vec sta imas da kazes...Ne trudi se da odusevis sagovornika,ne trudi se da o svemu sve znas... Prvo,to je nemoguce ako imas 20 godina,a drugo i da imas 50 ... niko ne voli ljude koji misle da sve znaju... oni prosto receno smaraju ...

Danas sam ubedjivala sestrica  da procita knjigu koju sam mu kupila..uzeo je papir i olovku i 20 puta napisao....ne smaraj me...   ...  Ni tebe necu da smaram...

Kad si nesiguran,a imas ispit i preko puta tebe sedi profesor koji te skenira...a koji je duzan da te  pazljivo slusa...zamisli da ti je bukvalno duzan i da je doslo vreme da ti vrati dug...na kraju krajeva studenti placaju skolarine za koje ne dobijaju  nista posebno...  Eto,to jekao  neki  "trik" za podizanje samopouzdanja...

....ne volim da preko noci  sklapam velika ptijateljstva ... Zato te i razumem...ali nema razloga da se brines kako ce drugi da te okarakterisu ,niko nije savrsen ...iskreno , najiskrenije -bas te briga...

[mikiseki]

Помаже Бог, драга браћо и сестре

Унапред се извињавам уколико пост буде мало дужи. Желео бих да изложим свој проблем, који ме све више кочи у животу.

Одувек сам био повученији од других и навикао сам са тим да живим. Међутим, од тренутка када сам кренуо на факултет, где су почеле много веће обавезе, као и много већа интеракција са људима, схватио сам да имам јако озбиљан проблем, који ме је често кочио у животу. Пре неки дан сам видео да постоји и званичан назив, што ми је омлгућило и да поставим тему. Укратко ћу описати симптоме:

Јако тешко склапам нова познанства и када склопим, осећам се јако нелагодно, глас ми је танак и јако мало причам, све док не упознам више човека или људе са којима сам се упознао. Такође сам несигуран у себе када сам у окружењу људи. Не започињем никакве приче, а и уколико почнем, гледам да што пре испричам. Како сам дошао до закључка да ме то кочи? Одувек сам добар ђак и сада сам добар студент. Људи јако воле да читају све што пишем, био то неки текст, шала или песма. Од када сам почео да обраћам пажњу на свој проблем, схватио сам да у разговору не покажем ни 30% стварних могућности.

Не бих више да дужим, а могао бих. Значио би ми сваки савет и евентуална литература у вези са овим проблемом

Bog pomog`o ! Potpuno te razumem, jer sam ranije imao potpuno isti problem kao ti. To je trajalo sve dok nisam upisao fakultet i postepeno je to nestalo. Hteo ili ne, morao sam da pricam sa ljudima. Vazno je da se kreces u krugu gde ima puno ljudi. Teraj sebe svakog dana da komuniciras sa sto vise njih iako ne osecas potrebu za time. Jednostavno se suoci sa tim strahom i neces imati problema. Sto kazu : Klin sa klinom izbija. Veruj, nije to tako strasno kao sto ti se cini. [emoji2]

[sanja84]

¹ Blago čoveku koji ne ide na veće bezbožničko, i na putu grešničkom ne stoji, i u društvu nevaljalih ljudi ne sedi,

1 Moj. 5:24, Ps. 81:12

² Nego mu je omileo zakon Gospodnji i o zakonu Njegovom misli dan i noć!

³ On je kao drvo usađeno kraj potoka, koje rod svoj donosi u svoje vreme, i kome list ne vene: šta god radi, u svemu napreduje.

1 Moj. 39:3, Jov 29:19, Ps. 106:5, Jezek. 31:7

⁴ Nisu takvi bezbožnici, nego su kao prah koji rasipa vetar.

⁵ Zato se neće bezbožnici održati na sudu, ni grešnici na zboru pravedničkom.

⁶ Jer Gospod zna put pravednički; a put bezbožnički propašće.

Naum 1:7

[Ћириличар]

 

¹ Blago čoveku koji ne ide na veće bezbožničko, i na putu grešničkom ne stoji, i u društvu nevaljalih ljudi ne sedi,

1 Moj. 5:24, Ps. 81:12

² Nego mu je omileo zakon Gospodnji i o zakonu Njegovom misli dan i noć!

³ On je kao drvo usađeno kraj potoka, koje rod svoj donosi u svoje vreme, i kome list ne vene: šta god radi, u svemu napreduje.

1 Moj. 39:3, Jov 29:19, Ps. 106:5, Jezek. 31:7

⁴ Nisu takvi bezbožnici, nego su kao prah koji rasipa vetar.

⁵ Zato se neće bezbožnici održati na sudu, ni grešnici na zboru pravedničkom.

⁶ Jer Gospod zna put pravednički; a put bezbožnički propašće.

Naum 1:7

 

Па не прича се о томе...

[Џуманџи]

Не бих више да дужим, а могао бих. Значио би ми сваки савет и евентуална литература у вези са овим проблемом

Sunce nase Nista to nije strasno. Duzi slobodno, ali se slazem sa Cirilicarem - samo akcija. Mani se knjiga (sto se ovog problema tice, naravno ). Znam da je stresno, ali oslobodices se i ne primetivsi, veruj nam na rec! Nikakvi psiholozi, nista to nije ni tesko, a ni strasno. Moja prica: ja sam se tresla kad bih se javila da kazem nesto (na fakultetu, u krcatom amfiteatru) i to se desilo prvih par puta. Glas - krestava cavka, znoj me je oblivao u sekundi, srce 'telo da iskoci, dakle, uzas u svakom mogucem smislu te reci... Ali! Javljala sam se kada mi je bilo vazno. To ti je moj savet: govori i otvaraj se u vezi onih tema koje su ti bitne, pa ces, malo pomalo uspeti, oslobodices se i sve ce biti super. Ameri svasta nazivaju poremecajima, ne osvrci se na to. Nista, veruj, nista nije strasno kako deluje. I zapamti jos ovo: ljudi imaju toliko svojih problema da ce ti nekad biti bezveze sto nisu prisutni u dijalogu. Hocu reci - niko ne pamti, niti rasudjuje kako se nama cini. Srecno! :*