Бити свој(а)

[Снежана]

@,

Баш ме брига да ли се ти слажеш или не ))))))))))

[Кратос]

Често размишљам на тему како бити аутентичан, дакле свој, када си Хришћанин. Јер, будући да си Хришћанин, ти се одричеш једног дела себе, а можда ја баш управо тај део кога се одричемо посматрам као кључан за аутентичност...   Како бити свој(а)?

 

Smisli neku novu jeres koja se do sada nije još pojavljivala u istoriji Crkve.  

[Никола Поповић]

Smisli neku novu jeres koja se do sada nije još pojavljivala u istoriji Crkve.

 

хахаха! Пст! `Оћеш да ме борба за неверу расчеречи тамо сад!? 

[Никола Поповић]

Бити свој(а)... Мислим да је Риле изнео једну добру страну, а то је да није баш увек људима прихватљива наша тежња да будемо своји, али на свој начин. 

Истина је, дакле, да постоји ризик који ћемо неминовно морати да преузмемо на себе, ако желимо да се отиснемо на тај, узак пут самоспознаје. 

 

Бити свој(а), конкретно за мене везано, је једна велика непознаница чија се површина може мерити са самим свемиром. То је онај свет који ме свакако помало плаши, јер је и код мене присутан тај феномен "аждаје" на који могу да наиђем ако се отиснем у пут. (У психологији постоји тај елемент чудовишта или аждаје за које верујемо да се налази у нама онда када се бојимо да превише уђемо у себе и испитамо себе мало подробније)

 

Ако бих ишао мало даље, закључио бих да ми, који се сматрамо неаутентичнима, тј. несвојима можда у бити не верујемо да смо - ДОБРИ. Зато што човек који се боји себе и своје унутрашњости не може у потпуности ни да воли - себе, а ни друге у оној здравој мери. А ако бисмо отишли још мало даље, или можда ближе, постављам питање: ако ја у бити нисам добар, да ли верујем да је добар Господ који ме је створио? Јер Он, будући добар, како је могуће да је створио аждају у мени, тј мене?

Но, да не бих сада превише улазио у свој свет асоцијација и размишљања на тему, мислим да је овде битан, односно ако не и најбитнији, рад на себи. Да бисмо били аутентични морамо победити тај страх од аждаје у нама самима и кренути на то једно, свакако, самачко путовање. Нажалост, овде нема компромиса. Комфорна зона мора да буде напуштена, а ми да се учимо препуштању. Крећемо у непознато. Неки људи ће реаговати добро, неки, нажалост, неће разумети ту потребу, али то путовање нас чека. Некога у 20-им, а некога у 50-им, а неко се никада не отисне. 

 

Верујем да сам све аутентичнији. Мада, понекад ми се чини да се то дешава и мимо моје свесне стране, једноставно одрагујем овако или онако. Волим да верујем да је то божанска интервенција  

[Данче*]

Поима немам да ли сам своја или нисам... у сваком случају узмем сникерс и одма ми боље.

[Драшко]

Цео живот се нешто мењамо, ако радимо на себи, а то је веома важно.

Мислим да постајемо своји када се заситимо неког лажног или неаутентичног обрасца у коме се држимо, неискреног понашња условљеног страхом или очекивањима родитеља или средине.

Људи не воле увек кад се неко "мења" или постаје свој. Али ако не постанемо своји ко нас шљиви...

[Снежана]

@,

Наравно да не треба генерализовати ствари, у праву си то јесте процес, па слбодно могу рећи и задатост, оно што сам хтела да кажем је да у четрдесеим схватиш да су ствари ипак мало једноставније, све се више ослобађаш баласта који ти је годинама кроз васпитање, моралне норме итд наметан, умеш да препознаш ствари који јесу суштински битне. Умеш са ласерском прецизношћу да дијагностикујеш своје слабости, своје жеље, научиш да кажеш не. Научиш да бити свој не значи бити ексцентричан, бити аутентичан можеш бити једино ако постанеш личност.

П.С. Наравно ово важи само за жене

[Никола Поповић]

Бити свој, некако данас повезујем и са "бити Божији". Има некако смисла. Јер бити Божији значи бити слободан. А где ћеш боље од бити Божији и слободан? Реално. 

[Дијана.]

Biti svoj? Autentičan? a ne ono što očekuju roditelji, autoriteti, vršnjaci, da bi bio prihvaćen. Često je izbor ili usuditi se da budeš drugačiji - ili biti prihvaćen, voljen, dio grupe, a cijena za biti svoj je osamljenost. (Svi introverti znaju o čem' pričam). Važna stvar u djetinjstvu i adolescenciji, lijepo opisao Hese u Demijanu, 'Kainov žig'. Ako neko ima takav poriv u sebi da misli svojom glavom i osjeća svojim srcem, ići će težim putem introverta i individualiste - čisto psihološki, u formiranju ličnosti. 

Međutim, kad postaneš hrišćanin, biti svoj, znači suprotstaviti se svima njima još jednom, a i cijelom svijetu, i njihovom odrazu u sebi, i ostaviti sve i biti jedino Hristov, prvo Hristov, najviše Hristov. Izazvati negodovanje okoline svakako, bližnjih zabrinutost, daljih podsmijeh, jer nije baš popularno da se čačka ljudima po savjesti, čak i kad ti to svjesno, riječima ili djelima, i ne radiš. Otuda spremni komentari šta tebi kao hrišćaninu nije dozvoljeno, iako njima i ne pada na pamet da preuzmu na sebe takvo breme.

Ali još nešto - mora se ostaviti i svoje staro ja, i sve nanovo izgraditi, u dubljem prilaženju ljudima čak i kad izgleda da se od njih udaljavamo. 

[Arsenija]

Како бити свој(а)?

Ne znam kako ne biti svoj ?

 

Svoj si ,ne kad nisi niciji ,niti kad si Boziji... nego kad shvatis nesto...i kad ti to nesto postane vaznije od misljenja drugih.

Svi smo mi Boziji i svi smo mi necija deca...Po meni Biti svoj znaci biti jednostavan ,ne folirati se , ne truditi se da budes kao neko drugi ,neko drugaciji , i to ne u smislu da budes bolji od sebe nego da budes bolji od drugog sa kime se uopredjujes i takmicis.... Biti svoj je slediti svoj put i zvieti svoj zivot...pobedjivati sebe... voleti ljude i radovati se zivotu kakav god on bio... Lep,ruzan,bolan,lak...to je Boziji dar...a poklonu se u zube ne gleda... 

Hvala ti Boze.

[JESSY]

Možeš li ostati svoj?

 

Kada bi vas neko pitao da li ste skloniji da stojite iza svog mišljenja ili da se priklonite mišljenju koje zastupaju svi koji vas okružuju, većina bi odgovorila da se na njihovo mišljenje i njih same teško može uticati. Ali, kada bi vas grupa obavila svojim lepljivim pipcima, malobrojni su oni koji bi se čvrstog stiska oslobodili. Veći deo bi se stopio sa masom.

Zamislite sledeću situaciju: ulazite u lift, okrećete se ka vratima, kao i uvek, to je radnja koju mahinalno uradimo. U liftu je već nekoliko ljudi, i posle par spratova, oni se okreću na levu stranu. Da li biste se okrenuli i vi, iako to nema nikakvog smisla? Ne? Pa ipak, ljudi su se okretali, i ne samo to – ako su nosili šešir, a bile su to pedesete godine prošlog veka kada su se šeširi nosili mnogo više nego danas, skidali su ga sa glave kada bi videli da ih skidaju i ostali muškarci, iako to nije uobičajeno ponašanje u liftu. Dakle, ljudi su najčešće potvrdili sumnje Solomona Eša (Solomon Asch), naučnika koji je sproveo ovaj eksperiment – skloni smo prihvatanju ponašanja koje ima grupa, čak i kada ne možemo ni sebi ni drugima dati logično objašnjenje zašto to radimo. Bilo je izuzetaka, naravno. Bilo ih je i kada je eksperiment ponovo sproveden decenijama kasnije, sa blagom izmenom – ljudi su već stajali okrenuti leđima vratima lifta. Učesnici u eksperimentu su prvo stajali okrenuti ka vratima, ali su se lagano okretali ka paralelnom zidu lifta, i posle samo tri, četiri sprata završavali okrenuti za 180 stepeni. Deo sa šeširom je zamenjen puštanjem muzike u liftu a ljudi koji su skidali šešire ljudima koji su počinjali da đuskaju kada bi muzika počela. Naravno, ispitanici su se pridruživali neočekivanoj žurci kao da se dešava svakog dana.

Još jedan poznat opit ovog naučnika je takozvani eksperiment sa linijama. Dolazite u prostoriju znajući da ćete učestvovati u psihološkom eksperimentu, ali, naravno, ne znate da je reč o ispitivanju konformizma – govore vam je da je reč o donošenju vizuelnih sudova. U prostoriji je još sedmoro ispitanika, podmetnutih – i oni su deo eksperimenta. Psiholog u jednoj ruci drži tablu na kojoj je linija određene dužine, a u drugoj tablu na kojoj su tri linije različitih dužina. Zadatak je povezati liniju sa prve table sa jednom od tri linije sa druge. Pritom se jasno vidi razlika između linija. U početku svi ispitanici daju iste i tačne odgovore. Odjednom ispitanici počinju da daju pogrešne odgovore, ali, svi su usaglašeni oko pogrešnog odgovora. Nalazite se u čudu. Znate da je odgovor pogrešan, nije vam jasno zašto svi ostali tvrde da je tačan, i, vremenom, popuštate i priključujete im se. Tihim glasom govorite ,,be’’, iako znate da je tačan odgovor ,,a’’. I ovde je bilo izuzetaka koji su nastavljali sa davanjem tačnih odgovora, neosetljivi na pritisak koji im je grupa nametala.

Podležemo konformizmu da bismo se uklopili i dopali ostatku grupe, da bismo bili u pravu (bićemo u pravu ako tvrdimo da je tačno ono što i ostali smatraju tačnim), da bismo se uklopili u određenu socijalnu ulogu koju treba da odigramo.

A ŠTA JE TO KONFORMIZAM?

Pod pojmom konformizmam podrazumeva se promena verovanja ili ponašanja pojedinca da bi se uklopio u grupu. Ove promene mogu biti posledica stvarnog ili imaginarnog društvenog pritiska. Pojedinac se toliko trudi da se prilagodi okruženju da gubi kreativnost i samostalnost, protivi se promenama i napretku. Postoje različiti tipovi konformizma; pojedinci se mogu potpuno stopiti sa grupom, prihvatajući njene poglede i usvajajući ih kao svoje. Neki će, sa druge strane, javno prihvatiti mišljenje grupe a privatno će se i dalje držati svog.

Otkriveno je da su pripadnici zapadnih kultura skloniji samostalnosti i, samim tim, manje skloni upadanju u zamke konformizma. Istočnjačke culture su, pak, kolektivističke. U njima pojedinci više vrednuju potrebu za pripadnošću porodici i drugim socijalnim grupama od sopstvenih potreba, i samim tim konformizam ima jak uticaj.

PODVLAČENJE CRTE

Očekujete da u zaključku pročitate savršenu formulu za odupiranje uticaju mase? Naravno, formula ne postoji. Niko vam ne može reći kako da ostanete svoji i razmišljate svojom glavom. Nekada ćete svesno, a nekada nesvesno podleći pritisku grupe. Nekada ćete, pak, prepoznati šta se dešava i biti dovoljno snažni da ostanete pri svom mišljenju. Najvažnije je da se osećate dobro šta god da radite. To je siguran znak da ste na pravom putu.

 

https://mojimalisvetovi.wordpress.com/

[Никола Поповић]

Ух, ово је, бар за мене, дефинитивно период интензивног рада на себи и спознаје различитих ствари. Бити свој на почетку делује заиста као немогућа мисија, али живот и време некако то наметну као императив и човек се усуди да проба... и добро је! Мада, да сада не идемо превише у неку философију, али прихватити себе и рећи - "хеј, океј, имаш те и те мане, није то и то добро, али то је бре ОКЕЈ! Има смисла баш. То си ипак ти, изађи из тих маски, дај више, нестаћеш!" је стварно исцељујуће. Људи моји, сви који се кријете у себи, крените да излазите. То је једини начин да дођете до смисла. 

[ines]

...ako si drugačiji, dobit ćeš otkaz u firmi! ja sam tako skoro prošla sad ove sezone, to mi je rečeno na razgovoru kao obrazloženje davanje ugovora na mesec dana, srećom da se oni ne pitaju nego Gospod pa su Gospod i Njegova Presveta Mjačica tako uredili da mi se da ugovor do kraja sezone...Naime, vikali su na mene u kancelariji da sam drugačija, potpuno drugačija, da ako ne budem kao oni neću moći raditi bez obzira što sam vredna i odgovorna...a kakvi su to oni...da pojasnim...radim u vodećoj hotelskoj firmi u RH na Jadranu...ono što sam uočila u startu kod šefa jesu satanistički simboli na njegovom telu, na rukama, nogama i leđima, odmah mi je sve bilo jasno...dobila sam čak i cimericu čiji zadatak je da ih izveštava o meni..sa sobom ponela sam psaltir, molitvenik, žitije moje Krsne Slave Svetog Nikole i molitve Bogorodici za svaki dan....ikonice džepne Starca Pajsija, Bogorodice i Svete Petke, ulje Svetog Nektarija Eginskog, Svetog Dimitrija, malo bogojavljenske vode i malo nafore sa bogosluženja jer vamo nema pravoslavne crkve, a bez auta ne može se do prve crkve....Iskušenja i udarci su bili jaki, ali Gospodnja je zadnja, on se pita,a ne oni...čitam redovno molitve, nedavno pre možda 2 nedelje, a tu sam već 3 meseca, cimerica je jedno jutro počela urlikati na mene da ona kad ja čitam molitve, koje u sebi čitam, želi da si počupa kosu sa glave...inače, ona jako škrguće zubima noću, zube da si iskida u snu, grozno zvuči, tada u mraku onako iz svog kreveta zakrstim njen krevet, pomolim se kratko Gospodu i mir, prestane i spava do jura mirno...Psalme redovno čitam, oko 20 možda i više psalama dnevno, posebno za neprijatelje, obavezno te zaštitne psalme, obavezno, svaki dan...sveće tu nemam gde upaliti, ali mama moja mi upali sveću za zdravlje kad je na liturgiji jako puno mi to znači, kao i molitva mojih prijatelja za mene, jako puno...

[Kaludjerovic Sreten]

1 hour ago, ines рече

...ako si drugačiji, dobit ćeš otkaz u firmi! ja sam tako skoro prošla sad ove sezone, to mi je rečeno na razgovoru kao obrazloženje davanje ugovora na mesec dana, srećom da se oni ne pitaju nego Gospod pa su Gospod i Njegova Presveta Mjačica tako uredili da mi se da ugovor do kraja sezone...Naime, vikali su na mene u kancelariji da sam drugačija, potpuno drugačija, da ako ne budem kao oni neću moći raditi bez obzira što sam vredna i odgovorna...a kakvi su to oni...da pojasnim...radim u vodećoj hotelskoj firmi u RH na Jadranu...ono što sam uočila u startu kod šefa jesu satanistički simboli na njegovom telu, na rukama, nogama i leđima, odmah mi je sve bilo jasno...dobila sam čak i cimericu čiji zadatak je da ih izveštava o meni..sa sobom ponela sam psaltir, molitvenik, žitije moje Krsne Slave Svetog Nikole i molitve Bogorodici za svaki dan....ikonice džepne Starca Pajsija, Bogorodice i Svete Petke, ulje Svetog Nektarija Eginskog, Svetog Dimitrija, malo bogojavljenske vode i malo nafore sa bogosluženja jer vamo nema pravoslavne crkve, a bez auta ne može se do prve crkve....Iskušenja i udarci su bili jaki, ali Gospodnja je zadnja, on se pita,a ne oni...čitam redovno molitve, nedavno pre možda 2 nedelje, a tu sam već 3 meseca, cimerica je jedno jutro počela urlikati na mene da ona kad ja čitam molitve, koje u sebi čitam, želi da si počupa kosu sa glave...inače, ona jako škrguće zubima noću, zube da si iskida u snu, grozno zvuči, tada u mraku onako iz svog kreveta zakrstim njen krevet, pomolim se kratko Gospodu i mir, prestane i spava do jura mirno...Psalme redovno čitam, oko 20 možda i više psalama dnevno, posebno za neprijatelje, obavezno te zaštitne psalme, obavezno, svaki dan...sveće tu nemam gde upaliti, ali mama moja mi upali sveću za zdravlje kad je na liturgiji jako puno mi to znači, kao i molitva mojih prijatelja za mene, jako puno...

Gospod mi je pomocnik,ne bojim se,sta mi moze uciniti covek. Psalam 117,6 stih,katizma 16.  Bog s tobom sestro. Mir Bozji . Gospode pomiluj 

[ines]

21 hours ago, Kaludjerovic Sreten рече

Gospod mi je pomocnik,ne bojim se,sta mi moze uciniti covek. Psalam 117,6 stih,katizma 16.  Bog s tobom sestro. Mir Bozji . Gospode pomiluj 

Naša vera pravoslavna ima sve potrebno Bogu ugodno, samo se držati toga i sa Gospodom si pod Njegovom zaštitom, a Ko je kao Bog? Niko nije kao Bog!