Kako izgleda biti trudna i poroditi se van Srbije, i u Srbiji?

[Juanito]

  Znaš da ne mislim da abortus treba da bude kažnjiv zakonom. Takođe ne mislim da treba zakonski primoravati trudnice da uvek biraju najmanje rizične opcije za svoje bebe - to teško da može na dobro da izađe. Počinjemo od sudski naređenog carskog reza a završavamo hapšenjem žena koje naručuju suši i voze kola.  

 

Не, али бисмо могли лекаре да обавежемо да женама понуде најмање ризични приступ и да тај приступ буде покривен осигурањем? 

 

Овде говоримо о етици и исправности, а не о закону. Није могуће нити је добро хапсити жену која намерно једе суши, а зна да је ризично, али је сасвим у реду окрактерисати такво понашање као крајње нерационално и опасно.

 

Исто сматрам за кућне порођаје. Изабрати их зато што су ”пријатнији” је крајње нерационално и опасно, а лекари који то саветују су већ лудаци. Само што је у случају NL лудило колективно, као и све остало што је колективно.

 

i da nismo 'razmažene' ako nam nije sve po meri?

 

Мени не пада на памет да тако нешто и помислим. Жена која се одлучи да има дете је за мене херој у сваком смислу. Уопште не сматрам да је срамота да људско биће закука и заплаче ако му није нешто по мери и да је размажен онај ко тако ради, а још мање то сматрам за труднице, јер су трудноћа и рађање по себи подвиг. 

[Juanito]

ovde nije problem medicina, već nedostatak ljudskosti

 

Слажем се. Тако је и решење у више људскости, а не у мање медицине.

[Paradoksologija]

Не, али бисмо могли лекаре да обавежемо да женама понуде најмање ризични приступ и да тај приступ буде покривен осигурањем? 

 

Najmanje rizika nosi praćeni fiziološki porođaj - znači: pustiš da 'priroda odradi svoje', redovno pratiš, ali reaguješ samo u slučaju da nastane neki problem; inače pustiš ženu na miru da se kreće i radi šta joj prija sa osobom koja joj pruža podršku, posebno ako ti ništa ne traži. To je pristup koji bih ja uvek birala za sebe - a jednom sam imala prilike i da ga iskusim (u porodilištu, naravno), i ne može se porediti sa onim što ja nazivam 'medikalizovanim'. 

 

Ali ja bih i poneki eventualno malo rizičniji pristup pokrila osiguranjem i ostavila slobodu izbora. Recimo, carski rez nosi veći rizik za ženu, ali ona ima, po meni, pravo da ga izabere; i epidural nosi neki mali rizik za ženu, pa opet mislim da žena ima pravo da ga bira. Ne bih svoje lične izbore nametala drugima čak iako su malo manje rizični.

[GeniusAtWork]

Сестра мог једног доброг друга се породила пре неколико година у САД, удата за нашег човека тамо. Била је око 5-6 дана у болници, ако се добро сећам. Услови врх, сама у соби, нега 24h дневно, плазма ТВ на зиду. Све прошло супер (иако је она имала преко 40 година тада). Али је задовољство коштало неких 5000$. На срећу, муж има добру плату - некретнине - па се снашли некако.

 

Ја мислим да би свака жена морала да има ако не баш овакве, онда макар што боље могуће услове које наша држава (ако се ради о државним болницама) може да омогући када се порађа. Стварно не би смело да зависи од тога колико неко има кинту да ли ће му се жена породити у нормалним или у Аушвиц условима. А о наплаћивању оцу да сме да присуствује порођају, то боље да и не помињемо...

[Dijasporka]

Mislim da ti je komentar sasvim na mestu(uz narocit naglasak na gnusanje da je ok),jer u tekstu i ako nije sve uzasno i navedeno je i par pozitivnih stvari upravo to grozno preovladava,a narocito podrzavam zato sto si musko.

Mislim da narocito muskarci treba da citaju takve tekstove  i da znaju sta se dogadja zenama u zemlji u kojoj zive,u kojoj su i oni glasaci,u kojoj i oni mogu da se bore za bolje vrednosti za humanije zdravstvo,u kojoj su upravo oni zastitnici ,svako na svoj nacin,i bas zbog toga sto to nikada nece osetiti na svojoj kozi mislim da je jako korisno da se informisu na ovaj nacin i razmenjuju misljenja o istom.Podrzavam osudu ovakvog tretmana porodilja.Jedino sto mislim da osudu zasluzuju takva dela a ne ljudi, pa samo to treba razdvojiti.

I ja bih mislila da je u redu, da ga nisam shvatila kao provokaciju u klasicnom-vi zene samo kukate i hocete da vas tretiraju kao princeze-maniru. Nekako mi je pregrubo delovao, jer uglavnom stvari i ljude o kojima sam pisala ne bih okarakterisala kao bezbozne vec prosto nevaspitane. Ako sam pogresno protumacila, izvinjavam se Ivanu, znam i sama da umem da budem brzopleta, a narocito me ova tema pogadja. Dakle, umesni su komentari muskaraca ako hoce da saosecaju sa zenama, u suprotnom njet

 

Слажем се. Тако је и решење у више људскости, а не у мање медицине.

Najvise u tome, ali ipak treba primeniti i manje medicine u mnogim slucajevima... Vrlo cesto treba ipak slusati i majku i uvaziti njen instinkt, a ne slediti slepo tablice i sheme. Moju sestru je dr vijao da joj uradi carski rez na prvom porodjaju, a ona se jedva izvukla, jer je osecala da beba nije spremna i da treba da ceka... Bila je u pravu, i ispostavilo se da je njen termin uvek bar za 2 nedelje duzi od onog koji dr-i racunaju po tabelama, jer verovatno ima kasnije ovulacije (sad vec ceka 4. bebu i imala je prilike da vidi i sama kako njeno telo funkcionise u trudnocama).

[Дејан]

Medicina doživljava sudbinu Crkve, zbog razočaranosti narod pribegava alternativi.

Zaista mi je teško sve ovo da čitam. Ja sam završio u urgentnom, bez gaća me je videlo pola čekaone i sve moguće sestre, doktor me sekao bez anestezije, samo zabo iglu na prazno, meni lično je to bilo zanimljivo, al brate, ove porodjajne priče su mi strašne. Ako o nečemu treba da se vodi računa to su porodilje i bebe i ako negde treba da se saseca korupcija i zloupotrebe,  to je medicina.

[Дејан]

Jedan moj prijatelj je ostao živ tako što im je jedan lekar došapnuo da njegova bolest ne može da se leči u NS i da mora za BG.Ako ostane u NS, umreće. Ekipa se skupila, iznajmili kola hitne pomoći, upali u bolnicu, bukvalno ga oteli i za BG. Slava Bogu, sada je živ i zdrav.

[Dijasporka]

A sad, tananana-porodjaj u Svajcarskoj

 

Za drugu trudnocu sam saznala u Italiji, vodila je do 5. meseca u Srbiji a zatim se doselila u Svicu, pa evo redom kako je to teklo:

 

U Italiji nisam imala zdravstveno osiguranje, tj. pokrivalo mi je samo hitne slucajeve te sam na preglede mogla da idem samo preko urgentnog, i to ako se zalim na bolove-pa sam tako i utvrdila trudnocu. Nastavila sam da je pratim u Srbiji, privatno, kod tatinog drugara. U odredjeno vreme poceo covek da me nagovara da uradim Dabl test, a ja sad kazem-necu. Ubedjuje on mene, vidim grize se za jezik, ali je fin jer nam je poznanik, medjutim ja ne odustajem jer se secam stresa iz prve trudnoce, a s ozbirom na to da svakako ne bih abortirala, ne vidim razlog da uopste radim te testove. Uspem da isteram svoje, i otad stalno govorim svojim drugaricama da ne postoje obavezni testovi u trudnoci i da samo one mogu da odluce ko, kad i da li ce uopste da ih bocka. Pored starije bebe koja jos uvek ne hoda i cestih putovanja, dodje do komplikacije i ja moram hitno na serklaz, privatno kod tog drugara, uz najbolji moguci tretman (kad su me probudili iz anestezije, samo sam pitala da li mogu ja toga jos malo da dobijem, posto se odavno nisam onako naspavala ).

 

Posle toga se selimo za Svicu... Sve novo, nova zemlja, nov sistem, nov jezik... Uspem da nadjem ginekologa koji prica italijanski, i ispostavi se da je on nacelnik ginekologije u bolnici-eto meni srece Prvo upoznavanje, sve natenane, zeli da cuje istoriju bolesti ali i da upozna i mene i muza, da cuje i nasu zivotnu pricu... Stariji covek, uliva mir... Njegova ordinacija je u samoj bolnici u kojoj cu se poradjati. Na svakom pregledu i UZ-u mogu da budu uz mene muz i cerkica, i on sve u detalje objasnjava. Pre svakog pregleda se daje urin (casicu ti daju oni i piskis u wc-u u ordinaciji, a valjda ne moram da napomenem da je cist kao suza), krv, meri se pritisak i tezina, i svi nalazi su gotovi i pre nego sto udjes kod dr-a. Jednom se radi test glukoznog opterecenja (to u prvoj trudnoci nisam uopste radila). U toku trudnoce ti odrede krvnu grupu i naprave ti karticu na kojoj ona pise, i nju nosis uvek uza sebe.

 

Kad je cuo da su mi uradili serklaz, dr se zacudio, jer kaze da se to u CH odavno ne radi... U svakom slucaju, meni je bitno da on zna kako se serklaz skida, da bih mogla da se porodim

 

U nekom trenutku u toku trudnoce, dr me provodi kroz bolnicu, objasnjava mi gde se sta nalazi, pokazuje mi dve porodjajne sale koje imaju (malo mesto, mala bolnica), i to je to. Nema pripremnih sala, pretporodjajnih, odvojeno wc, odvojeno tus, sve ti je tu unutra. I sve je opremljeno kao da si u nekoj hotelskoj sobi a ne u bolnici. Naravno, sva oprema je tu, ali je tu i neka ukrasna biljcica, pa slika na zidu, pa zvucnici po sobi, nema one bolnicke beline i sterilnosti. Nakon toga, na adresu mi stize pismo iz bolnice, za koje sam tek posle shvatila da je bio plan porodjaja (kad mi je stiglo, nisam nista razumela jer nisam znala nemacki, ali sam nekako shvatila da nije nista obavezno pa sam zafrljacila).

 

Para dana pre termina puce mi vodenjak...sva sreca da je moj svekar stigao dan ranije pa smo muz i ja imali kome da ostavimo stariju cerkicu. Sve je pocelo negde oko 21h, kad smo tek seli da veceramo, i cim sam ja priblizila prvi zalogaj ustima-puceeee-tako da ostadoh gladna   Uspavali malu, ja se istusirala, i oko 23h stigli u bolnicu. Na prijemnom salteru zenica sva uzbudjena-jaoooo pa to je krenulo, odresila osmeh oko glave, i to cini mi se bas iskren osmeh Stizemo u salu, babica nam odmah pruza ruku i predstavlja se. Nema klistira, nema brijanja, nema niceg neprijatnog. Svaki korak postupno objasnjava. Radi mi CTG oko pola sata, i dok sam na njemu, javlja nam se da ide kuci jer joj je smena gotova, i zeli nam sve najbolje. U medjuvremenu stize nova babica, i odmah rukovanje, smesak, predstavljanje, sve po redu. Pita da li smo doneli plan porodjaja (ahaaaa, znaci to bese ono...). Nismo...ok, nema veze, sad cemo se dogovoriti. Izvinjava se sto ne prica bas najbolje engleski (a to sto mi u njenoj zemlji ne pricamo uopste njen jezik, to nema nikakve veze ), mada ga prica sasvim solidno. Hocu li epidural? Necu...necete? A zasto, ako smem da pitam? Nisam ga imala ni na prvom porodjaju, zapravo nisam imala ni prilike da ga trazim, pa eto necu ga ni sad kad mogu da biram. Dooobro....samo da znate da mozete u svakom trenutku da ga zatrazite... A mogu li da se brckam u kadi? Naravno, to je i pozeljno! Samo da jos malo pratimo CTG... U medjuvremenu pricamo o mom iskustvu sa prvog porodjaja...kad cuje da nisam imala ni muza ni babicu pored sebe, samo sto ne padne na guzicu. Pa kako je to moguce, i zasto, zasto ste kroz sve to morali samo da prolazite, i to bez mogucnosti da primite epidural, zasto su vas drzali prikovanu za krevet sve vreme? Tako to tamo funkcionise... Dooobro... Da malo prigusim svetlo, jeste li poneli neku muziku? Jao, spremili smo CD ali smo ga zaboravili kod kuce... Nema veze, ima tu nekih CD-ova pa izaberite... Pustamo neku klasikicu dok babica puni kadu. Posto je na CTG-u sve bilo u redu pola sata, gasi ga i pomaze mi da predjem u kadu. Ako zelite, mozete da izadjete da se setate, ima tu i lopta za pilates, neka vas muz malo masira, regulisite temperaturu vode, ja cu vas ostaviti a ako vam bilo sta zatreba, samo me pozovite na ovo dugme. I ode zena...

 

Muzikica u pozadini, ja u kadi, iza ledja mi neki mekani nepromocivi jastuk, muz dremka naslonjen na ivicu kade... Kontrakcije osecam, ali osecam i kako treba da se pomeram da bih ih ublazila, a i sama voda neverovatno pomaze, tako da pomalo dremkam i ja. U jednom trenutku krecem mnogo da krvarim, zovemo babicu i ona dolece. Kaze mi da izadjem da me pregleda, pomazu mi i ona i muz, i tu krece konacna faza porodjaja. Kaze mi da radim sve sto osecam da treba (za razliku od prvog porodjaja, kad su mi vikali da ne guram iako imam napone, da moram apsolutno da cekam da budem 10 cm otvorena), dakle ako osecam napon da guram, iako sam 7 cm otvorena, da pijem vode ako sam zedna, mada je meni samo potrebno da me kvase po licu, sto i ona i muz stalno rade. U jednom trenutku beba se zaglavi i babica mora da izvede poseban zahvat, pri cemu joj moj muz pomaze (a zar nisu muzevi samo smetnja u porodjajnoj sali?). Pri svemu tome ona trci malo kod mene, malo napolje (posle sam saznala da su se pored mene jos dve zenice poradjale u to vreme, a u bolnici ima samo 2 porodjajne sale, tako da im je bilo prilicno haoticno, a celog tog dana je rodjeno 7 beba, sto je apsolutni rekord za tu bolnicu), ali ni u jednom trenutku ne odaje nervozu ni netrpeljivost. Pred sam kraj porodjaja stize i dr, i beba se radja ziva, zdrava i kosmata, u 2 nocu Tati nude da presece vrpcu, ali on nema hrabrosti Stavljaju mi je odmah na grudi i tu ostavljaju da siki i da se mazimo. Odmah nakon porodjaja krece duzi i bolan pregled jer sumnjaju da nesto nije u redu. Dr mi se sve vreme izvinjava sto me povredjuje, i pokusa da mi da anesteziju ali nesto slabo deluje...a beba mi je sve vreme na grudima. Sreca pa sam bar prosla bez epiziotomije...

 

Tata pokusava da izbegne i prvo kupanje bebice, oko 2 sata nakon rodjenja, ali babica ne popusta, i tako prvu kakicu on pere Oci su mu vlazne vec neko vreme, i mene i nju mazi i ne moze da dodje sebi od svega sto je preziveo...samo ponavlja da mu je zao sto nije bio uz mene i prvi put... Ime jos nismo odabrali, ja predlazem da je nazovemo po babici, koja je bila toliko prisebna i predana sve vreme, i on pristaje. Kad se sve malo smirilo, beba sikila, oprana i zaspala, babica me vodi da se istusiram, a ja pitam da li bih mogla nesto da jedem jer sam gladna kao vuk...nije joj bilo tesko da ode da vidi ima li cega u kuhinji (a to je bilo oko 4-5 ujutro) i da mi donese svega i svacega.

 

Tako je prosao porodjaj, a sledeci put pisem o boravku u bolnici

[Arsenija]

Moja majka se porodila za 15 minuta , dobila je kontrakcije , sama otisla do sale , legla na sto i rodila me ... Kad sam bila mala , volela sam da slusam kako sam se rodila ... Naime , rodjena sam u 23:30 h ... Napolju je padala letnja kisa koja se slivala po prozorima ... Bilo je tako romanticno ...

[Sanja Т.]

Браво Арсо!

 

Слично сам родила своју млађу ћерку.  5 мај,припреме за славу, бриши, рибај, чисти, спремај (ништа ми није било тешко).Реко' : Хајде да преславим, па да се порађам, има још времена до 12., тада је био термин.

 

Међутим, само што сам легла-контракције! Шта сад? Будим мужа, он у бунилу пита, а јел мораш баш сад. Хахаха-ништа ме више није насмејало од тога. 

 

Сиђемо до хитне, хитна одмах за Бг.. У возилу мерим време контракција, сестра поред мене мисли да ли ћемо на време стићи до Београда. Стално пита како ми је, мази ме по глави, прислања руку на моја леђа кад крену контракције ( мислим да је то била веома пажљиво са њене стране, није морала). 

Стигосмо до Бг.. Нормалан пријем.Сређена сам већ била данима, тако да није било потребе за додатним сређивањем. Одмах у салу.

У сали преглед, питам докторку кад ћу да се породим, а она ми жена каже: Што се мене тиче можеш кад хоћеш.

 Е, па-мислим се -ако је тако онда ћу сад. Покушам и успем. Крене порођај и заврши се за трен ока. Богу хвала.

 

Стигла душа моја мила, у десет минута до 5, ујутру. На нашу славу. На Ђурђевдански уранак, у саму зору. Лагано свиће, а ја не знам шта ми је лепше било од чега....

 

Од тада, свакој жени коју знам , сам пожелела да има такав порођај.

[Arsenija]

Kad se moja sestra porodila prvi put , svi smo je slusali sa otvorenim ustima - Kako je prosao porodjaj ? - Kaze ona - Pa nista , prvo ti pukne vodenjak , krenu kontrakcije , sve ucestalije i malo posle izadje beba ... A beba - ko secer ... ... Zavisi sve , ali ne treba se plasiti , to je prirodna stvar , razume se ...

[Justin Waters]

Nama se desio isto jedan smjesan dogadjaj prije poroda. JA sam danima glavu razbijajo, sta ako dodje do kontrakcija u nevrijeme, i da onda moramo da se probijamo korz nesnosnu guzvu glavnog grada koja ako te uhvati u spic moze potrajati dva ili tri sada da dodjemo do bolnice uz jos nesnosnu vrucinu. Razmisljao sam kako i sta, ali desilo se da je vodenjak zeni pukao u rano jutro i ona se probudila u 7:10 osjetivsi mokro na carsavu. Totalno smo nespremni bili jer je bilo mjesec dana ranije prije nego je bio termin. Kud sta kako, da zovemo vozace dok dodju po nas i onda dok nas odvezu upascemo u guzvu, i onda uzadjemo ma ulicu i uzmemo prevoz: 

 

 

Dosli emo ekspresno za 25 minuta. Kao da nas Bog pogledao sa vremenom. 

 

Sa mojom majkom je bilo jos ludje dok je mene nosila, uhvatile je kontrakcije dok je ostala sama u kuci, i obukla se i otisla pjeske do bolnice koja nije bila daleko. 

[ines]

http://www.vecernji.hr/prekinimo-sutnju-majke-iz-cijele-hrvatske-dijele-strasna-iskustva-s-poroda-976702

 

http://provjereno.dnevnik.hr/clanak/sve-su-sutjele-jer-su-se-bojale---427836.html?icn=article&ici=related_middle-column

[АлександраВ]

1 - Доручак у породилишту у Новом Саду;
2 - Доручак у породилишту у Смедереву;
3 - Доручак у Дечјој клиници у Тиршовој;
4 - Доручак у Клиничком центру Србије у Вишеградској, Београд

https://www.facebook.com

[GeniusAtWork]

Ау, каква туга