Kako izgleda biti trudna i poroditi se van Srbije, i u Srbiji?

[Juanito]

Obe moje bake su imale prijatnije porođaje (kod kuće, u krugu porodice) nego moja majka i ja.

 

Не, враћање на кућне порођаје није решење, као што сматрају феминисткиње и калвинисти.

 

Ти не можеш да знаш унапред који ће се порођај закомпликовати и који ће бити ризичан, а када се закомпликује, одлучују минути. Потпуно је сумануто не искористити медицинске предности 21. века јер је порађање код куће ”пријатније”. Е сад, ово остало што си рекла о малтретирањи породиља стоји. Можда је решење у што је мање могуће ”силованим” порођајима (са анестезијом ако жена жели или без), али обавезно у медицинским условима, где је хигијена одговарујућа и сва опрема и стручњаци доступни у случају потребе? То што су српске болнице распад није никако аргумент у прилог кућних порођаја и ”демедикализације” трудноће. Треба поредити развијене земље у којима здравствени систем и болнице функционишу, па онда извлачити закључке о томе да ли деца мање умиру у земљама у којима су трудноћа и порођај ”демедикализовани”. У ствари, постоји тачно једна таква развијена земља (зове се Холандија) и у њој нерођена деца и бебе умиру изузетно непропроционално богатству земље и квалитету болница. 

 

Очајан вам је то приступ (и опасан) да одбацујете модерну медицину због чисте идеологије и културе. Свесно повећавање вероватноће лоших исхода је објективно лоша ствар, а не ствар уверења. Феминистикиње би свакако требало да имају право да ризикују свој живот ако су блесаве, али тешко да би требало да имају право да повећавају ризик смрти деце.

[Paradoksologija]

@@Juan,

 

Hajde, leba ti, nađi gde se ja zalažem za vraćanje na kućne porođaje? To sigurno nisi mogao da nađeš, jer to nije moje mišljenje.

 

U poslednje vreme si počeo svašta da mi učitavaš po automatizmu, a onda se stvarno ne isplati razgovarati. 

[Paradoksologija]

Очајан вам је то приступ (и опасан) да одбацујете модерну медицину због чисте идеологије и културе. Свесно повећавање вероватноће лоших исхода је објективно лоша ствар, а не ствар уверења. Феминистикиње би свакако требало да имају право да ризикују свој живот ако су блесаве, али тешко да би требало да имају право да повећавају ризик смрти деце.

 

I otkud ideja da je porođaj kod kuće nekako 'feministički'?

 

Feministička je revolucionarna ideja da žena može da odluči o tome šta se njenom telu dešava - ako želi epidural, da ga dobije, ako želi carski rez, da ga dobije (ako ima pravo da ugradi silikone, što ne bi imala pravo da se porodi carskim rezom, čak iako ne postoji medicinska neophodnost?), a ako ne želi da bude vezana, da joj neko nasilno ubrzava porođaj, seče je bez potrebe i skače joj po stomaku, da joj se to ne desi. I da ne bude ucenjena da mora na sve to da pristane ako želi medicinsku pomoću u slučaju potrebe, pri porođaju u bolnici.

[Justin Waters]

Moja zena se porodila u Bangladeshu u privatnoj bolnici. Ja sam prisustvovao porodjaju. Proteklo je sve dobro, uslovi su bili dobri. Sobe ciste, redovni lijekovi sve sta treba, hrana dobra. Mada zena nesto govori da su sestre bile nesto kao smotane dok je trajala priprema za porodjaj i tek kad je dosla glavna doktroica koja je obavila sam porodjaj ona je dovela malo stvari u red. Ne znam ja nisam primjetio, ali ona je razumjela po njihovoj prici ili sta vec. Pusteni smo 24 sata nakon porodjaja. Tretman sve ukupno je kostao oko 600 evrica.   Sica, ali za one tamo uslove moras biti dobro situiran da bi priustio najbolju privatnu bolnicu. 

[Juanito]

Hajde, leba ti, nađi gde se ja zalažem za vraćanje na kućne porođaje? To sigurno nisi mogao da nađeš, jer to nije moje mišljenje.

 

Па како да тумачим да је ”бакама било пријатније да се породе кући” и да је ”женама по неким порођајним критеријумима било боље у 15. веку него данас” него као позив да се те ствари врате?

 

Ти о демедикализацији порођаја причаш  искључиво из перспективе положаја жене, а занемарујеш у дискусији чињеницу да се је медикализација порођаја такође повећала преживљавање беба за неколико редова величине. Занимљиво је да као православка имаш обрнути поглед (са којим се слажем) кад су у питању абортуси, поглед који трудној жени ограничава потпуно право да располаже својим телом. Не видим зашто би код порођаја било другачије? Зашто би жена имала право да одабере нешто што је очигледно ризичније?

[Џуманџи]

Моја прабаба се са 16 породила код куће, сама. Није знала да треба да пресече пупчану врпцу, згрчана је седела крај ватре кад је повила бебу, а слуга који је једини био ту, на имању (били су имућни) није смео да уђе у кућу (срамота, мушко), па јој је довикивао шта да ради.

Углавном, нико не зна како је беба преживела (у питању је брат моје бабе). У-ж-а-с!

С' друге стране, моју маму су секли, затим шили након неколико сати када се рана охладила, смрзавала се још неколико сати потом, није јела, ни пила воде, није смела да заспи, а ни инфузију није добила.

А, да, мене су изгорели у болници и нису јој рекли док она није инсистирала да зна (плакала сам хистерично), каже, видело ми се црево, буквално, рупа је била. Да не бих завршила на ко-зна-чему, 12 дана није спавала уопште, мењала ми је пелене на сваких пола сата (урин није смео да дође у контакт са том раном), онда завршила у хитној услед исцрпљености, али ја сам се опоравила.

И тако, после тога (рађања мене) имала је упалу јајника и још неке компликације. Брдо пара дала на лечење јер није могла да остане трудна (и није се излечила).

Бог зна шта се све ту издешавало.

П.С. Јес' да је давно било, али смо живели у већем граду, болница на гласу, тако да мсм да није офф)

Едит: у току тих 12 дана, а ни пре, нити 1 мед. сестра није јој помогла, нити др посаветовао, једино што је знала је да урин не сме да дође у додир са раном. И 2 месеца након тога изгубила је млеко.

[Juanito]

Moja zena se porodila u Bangladeshu u privatnoj bolnici. Ja sam prisustvovao porodjaju. Proteklo je sve dobro, uslovi su bili dobri. Sobe ciste, redovni lijekovi sve sta treba, hrana dobra. 

 

Исто искуство сам чуо од странкиња које су се породиле у приватној болници у Београду.

retman sve ukupno je kostao oko 600 evrica.  

 

Толико је отприлике дан у болници у Холандији. Осигурање не покрива лежање у болници јер ”трудноћа и порођај нису медицинске ствари”. Лекари препоручују порођај код куће јер је ”gezellig”. 

[Џуманџи]

Da je moja zena bila u Srbiji tokom trudnoce ostao bi i bez zene i bez deteta .

:& Можеш ли нсм рећи о чему се ради?

[Juanito]

С' друге стране, моју маму су секли, затим шили након неколико сати када се рана охладила, смрзавала се још неколико сати потом, није јела, ни пила воде, није смела да заспи, а ни инфузију није добила.

А, да, мене су изгорели у болници и нису јој рекли док она није инсистирала да зна (плакала сам хистерично), каже, видело ми се црево, буквално, рупа је била. Да не бих завршила на ко-зна-чему, 12 дана није спавала уопште, мењала ми је пелене на сваких пола сата (урин није смео да дође у контакт са том раном), онда завршила у хитној услед исцрпљености, али ја сам се опоравила.

И тако, после тога (рађања мене) имала је упалу јајника и још неке компликације. Брдо пара дала на лечење јер није могла да остане трудна (и није се излечила).

Бог зна шта се све ту издешавало.

 

Ово су стравичне ствари, као и оне које је описала Дијаспорка. Лекари, бабице и сестре којима се овакве ствари дешавају би требало истог момента да доживотно изгубе лиценцу и кривично одговарају.

 

Али људи моји, чињеница је, и статистичка и историјска, да су трудноћа и порођај који се одвијају под стручним и пажљивим лекарским надзором и медицинским условима супериорнији од традиционалних трудноћа и порођоја барем у једној ствари - преживљавање мајки и деце. Јако је опасно (не кажем да ти то радиш, већ генерално) ту чињеницу сметнути с ума због криминалног понашања конкретних лекара у конкретној земљи у конкретном времену. Треба се борити за бољу медицину, а не против медицине.

[Paradoksologija]

 

Ти о демедикализацији порођаја причаш  искључиво из перспективе положаја жене, а занемарујеш у дискусији чињеницу да се је медикализација порођаја такође повећала преживљавање беба за неколико редова величине. Занимљиво је да као православка имаш обрнути поглед (са којим се слажем) кад су у питању абортуси, поглед који трудној жени ограничава потпуно право да располаже својим телом. Не видим зашто би код порођаја било другачије? Зашто би жена имала право да одабере нешто што је очигледно ризичније?

 

Znaš da ne mislim da abortus treba da bude kažnjiv zakonom. Takođe ne mislim da treba zakonski primoravati trudnice da uvek biraju najmanje rizične opcije za svoje bebe - to teško da može na dobro da izađe. Počinjemo od sudski naređenog carskog reza a završavamo hapšenjem žena koje naručuju suši i voze kola.

 

Па како да тумачим да је ”бакама било пријатније да се породе кући” и да је ”женама по неким порођајним критеријумима било боље у 15. веку него данас” него као позив да се те ствари врате?

 

 

 

Možda ne crno-belo? Možda kao objašnjenje da nam ne cvetaju sad ruže samo zato što imamo porodilišta i da nismo 'razmažene' ako nam nije sve po meri? Možda kao odbijanje da se pristane na svaku bolnu i neprijatnu intervenciju, svako nasilje i poniženje samo zato da bismo imale pristup lekarskoj nezi? Možda kao apel da se rehumanizuje nega porodilja? Možda kao odbijanje da prihvatim da se lekarska nega i ljudski pristup isključuju?

[Иван ♪♫]

Треба се борити за бољу медицину, а не против медицине.

 

ovde nije problem medicina, već nedostatak ljudskosti

[Џуманџи]

Људскости и професионалности. Треба знати које су опције, а не само "'Ајде и овај "случај" да се одради, "како знамо и умемо". Тако је и са антибиотицима било: слаба прехлада - одмах инјекције, да се заврши по кратком поступку

[Paradoksologija]

Možda je problem u reči 'medikalizacija' koju sam upotrebila.

 

To označava tretiranje porođaja u svakom svom trenutku kao opasnog i problematičnog - što on jednostavno nije - a što često proizvodi probleme.

 

Taj model ne postoji svuda. U Italiji, Španiji, Švedskoj (samo što ja znam iz priča drugarica) postoje sjajna porodilišta u kojima porođaj nije medikalizovan, iako je bezbedan, potpomognut i praćen, koliko je god to moguće.

 

Apsolutno svaka žena treba da ima pristup dobrom porodilištu u kome će imati svu potrebnu negu. Da bi to dobila ne mora da pristane da je tretiraju kao komad mesa koji nema pravo glasa.

[Pancakes]

Моја прабаба се са 16 породила код куће, сама.

 

for the record... moja strina ima 6-oro. Od to 6-oro njih 2-je se porodilo kuci (babica bila druga, starija strina) i jedno na putu do bolnice (a bolnica jedno 40km od kuce, zive na selu, babica bio tata). Ostalih 3-oje su u bolnici. Godina 2005+ / Gospodi pomiluj.

[Paradoksologija]

Људскости и професионалности. Треба знати које су опције, а не само "'Ајде и овај "случај" да се одради, "како знамо и умемо". Тако је и са антибиотицима било: слаба прехлада - одмах инјекције, да се заврши по кратком поступку

 

"Slučaj", odnosno "porođajni objekat" (tako akušeri zovu žene) obično treba što pre da se odradi, i odatle dolaze mnogi problemi.

 

Mojoj drugarici doktor otvoreno rekao da žuri da gleda utakmicu, pa će da joj rokne hormone i da je iseče, da ubrza što više.