Избори у САД 2016. - Бернард Сандерс

[Juanito]

  On 23. 6. 2017. at 21:13, Avocado рече

To kad svi jednako nemaju se zove komunizam, i to je mnogo loše...

a kad svi siromašni jednako nemaju, dok bogati mogu da ih plate koliko požele i da imaju još više nego u običnom kapitalizmu se zove: rešenje nezaposlenosti kroz ukidanje min. zarade koje nude neki libertarijanci... i to je baš super...

Expand  

Да будемо поштени, они тврде да је то неопходна почетна фаза из које се врло брзо излази у далеко боље стање него што може да се постигне било којом регулацијом. 

[Juanito]

  On 23. 6. 2017. at 21:17, Grizzly Adams рече

Још кад би прешо на Масерати...

Expand  

Дођи у Холандију. Овде је довољна бицикла, а огромне минималне плате не изазивају ни свеопшту незапосленост младих црнаца, а ни насиље. Секс, дрога и ненасиље. 

[Avocado]

  On 23. 6. 2017. at 21:20, Juanito рече

Да будемо поштени, они тврде да је то неопходна почетна фаза из које се врло брзо излази у далеко боље стање

Expand  

Znam. Komunjare isto to tvrde za komunizam...

[Juanito]

  On 23. 6. 2017. at 21:24, Avocado рече

Znam. Komunjare isto to tvrde za komunizam...

Expand  

Ајд сад озбиљно. Овде у Холандији те у Сабвеју служи једна особа која има огромну минималну плату. Чекаш 15 минута у шпицу. Ако ти је познат концепт ресторана, куповина се састоје из три фазе - бираш хлеб и месо, бираш салату и плаћаш. Овде све то ради једна преплаћења смотана (једва утренирана) јединка. Једну особу услужује у првој фази док друга чека на салату, трећа да плати. Кад заврши, оде да наплати трећем, па да стави салату другом и тако у круг док се ред пуни. У САД је у свакој фази један радник и гомила помоћних около. А то је само Сабвеј. Мислим да је либертаријанско предвиђање о изразито мањем броју радних места више него тачно. Е сад, може бити да није до саме минималне плате, него до њене висине.

[cloudking]

@Аурор

Jesi video ovo?

 

[Branka62]

  On 23. 6. 2017. at 21:33, Juanito рече

Ајд сад озбиљно. Овде у Холандији те у Сабвеју служи једна особа која има огромну минималну плату. Чекаш 15 минута у шпицу. Ако ти је познат концепт ресторана, куповина се састоје из три фазе - бираш хлеб и месо, бираш салату и плаћаш. Овде све то ради једна преплаћења смотана (једва утренирана) јединка. Једну особу услужује у првој фази док друга чека на салату, трећа да плати. Кад заврши, оде да наплати трећем, па да стави салату другом и тако у круг док се ред пуни. У САД је у свакој фази један радник и гомила помоћних около. А то је само Сабвеј. Мислим да је либертаријанско предвиђање о изразито мањем броју радних места више него тачно. Е сад, може бити да није до саме минималне плате, него до њене висине.

Expand  

A može biti i da vlasnici ne žele da zaposle još jednog radnika ( mada im to ne bi bilo veliko opterećenje ).

[Аурор]

  On 23. 6. 2017. at 21:33, cloudking рече

@Аурор

Jesi video ovo?

 

Expand  

Nisam, ali je fenomenalno. 

[Ћириличар]

 

[Ћириличар]

  On 23. 6. 2017. at 21:33, cloudking рече

@Аурор

Jesi video ovo?

 

Expand  

Ово је права химна Кекистана ( метал верзија ):

 

[Аурор]

Pre desetak godina sam igrao neku fenomenalnu igricu (Rome: Total War), pojma nisam imao da im je ekspanzija o masovnoj islamskoj imigraciji.

(Best joke ever, znam...)

[Grizzly Adams]

Sent from my iPad using Tapatalk

[Avocado]

  On 23. 6. 2017. at 21:33, Juanito рече

Ајд сад озбиљно. Овде у Холандији те у Сабвеју служи једна особа која има огромну минималну плату. Чекаш 15 минута у шпицу. Ако ти је познат концепт ресторана, куповина се састоје из три фазе - бираш хлеб и месо, бираш салату и плаћаш. Овде све то ради једна преплаћења смотана (једва утренирана) јединка. Једну особу услужује у првој фази док друга чека на салату, трећа да плати. Кад заврши, оде да наплати трећем, па да стави салату другом и тако у круг док се ред пуни. У САД је у свакој фази један радник и гомила помоћних около. А то је само Сабвеј. Мислим да је либертаријанско предвиђање о изразито мањем броју радних места више него тачно. Е сад, може бити да није до саме минималне плате, него до њене висине.

Expand  

Nije to samo libertarijansko predviđanje (ako izuzmeš kvalifikaciju "izrazito")... sasvim je nesporno da uvođenje minimalne zarade povećava nezaposlenost nekvalifikovanih radnika... ali najvažnija lekcija koju bilo ko može da te nauči iz ekonomske politike je da gotovo da ne postoji ni jedna regulacija ili deregulacija koja ima samo pozitivne efekte... a to ovi dogmatični stalno zaboravljaju i fokusiraju se samo na pozitivne efekte svoje genijalne zamisli, kao da nikakvih negativnih posledica nema (baš kao i marksisti)...

Budući da tu postoje i pozitivni i negativni efekti, da bi neto efekat bio dobar, moraš da pogodiš pravu meru... tako i ovde, ključno je da pogodiš pravu visinu minimalne plate. Stavi u Srbiji minimalnu platu od 350 EUR i imaćeš svuda isti i veći problem kao ovaj koji pominješ u Sabveju... stavi 100 EUR i imaš gomilu ljudi koji rade a bukvalno ne mogu da prežive.

Ono što dogmatični zaboravljaju... a to je ono što pomenuh povodom Grizlijevog primera kao nepostojanje nekog fiksnog budžeta za plate... ako ukineš min. zaradu i tržište je prepolovi, neće kao što on navodi da umesto 50 zaposlenih po 20 dinara, sad radi 100 njih za po 10... jer ako su u Sabveju radila trojica za po 20 din, neće Sabvej da zaposli još po jednog radnika na ove tri faze... ne trebaju mu, što da se guraju po dvojica na salati ili kasi... samo će postojećoj trojici da smanji plate... a takvih je većina poslova tj. biznisa... neće ni Sabvej da otvori nove restorane jer u zemlji  već ima dovoljno restorana brze hrane i upravo su svima njima prepolovljeni troškovi za radnike (neće se broj restorana magično duplirati)... dakle, u drugoj fazi Grizlijevog primera ne ide to da se onih 1000 dinara sad podeli na 100 radnika... nego se nekih 700 dinara podeli na 70 radnika... ostalih 300 iz imaginarnog fonda se deli na: gazdama u džep i smanjenje marži... sad u sledećoj fazi umesto 1000 dinara koje su ovi radnici sve trošili na osnovne potrepštine jer od min. zarade ne može da se uštedi, imaš 700 dinara koji se troše na to... gazda iako je 50 puta bogatiji od radnika ne može svakog dana da kupi 50 hlebova, mleka i da mu računi za komunalije budu 50 puta veći... on većinu love štedi (nešto i ulaže u proizvodnju), dakle, ne troši sve što dobije. Dakle, smanjuje se potrošnja... i iako se povećao izvoz (jer su se malo smanjili troškovi izvoznika) i povećale su se investicije i štednja (jer gazde imaju više para) to nikad ne može da nadomesti pomenuti gubitak u potrošnji... a kad padne potrošnja onda još padaju plate i smanjuje se broj radnih mesta... što dalje smanjuje potrošnju... i tako dalje...

Dakle, nisu ovi izmislili rupu na saksiji... ne postoji ni jedan ekonomista na svetu koji ne zna da bi ukidanjem minimalne zarade povećao zaposlenost... pa opet ni jedna zemlja nije nikada ukinula minimalnu zaradu... verovatno zato što ovi ekonomisti ipak znaju nešto što ovi dogmatici ne znaju...

E sad nekom će sigurno biti mentalni problem da prihvati da "preraspodela bogatstva" (a ovo sa min. zaradama svakako jeste to) može da ima i pozitivne efekte, ne samo u smislu da siromašni ne pomru od gladi ili ne naprave novu oktobarsku revoluciju, nego da bukvalno ima i pozitivan efekat na ekonomiju jer in the long run bogati više zarade ako siromašni više troše... i siguran sam da će neko i da me nazove levičarem zbog toga...

 

[Juanito]

Minimalac i nezaposlenost

 

U domaćoj javnosti plamti debata o uticaju minimalne plate na nezaposlenost. Slična debata se prethodnih godina vodila u drugim zemljama, uključujući ne samo popularne medije već i akademske časopise. Zbog obilja oprečnih mišljenja i studija i zagovornici i protivnici politike minimalne plate mogu se pozvati na neki strani akademski autoritet, pa ovde hoću da u glavnim crtama predstavim stanje debate.

1. Ekonomska teorija nedvosmisleno pokazuje da veća zakonska minimalna plata mora povećati nezaposlenost. To se uči u udžbenicima ekonomije, ali ne morate imati taj pristup i crtati grafik ponude i tražnje da biste videli efekat minimalne plate. Jednostavno, ako se bilo kakvom proizvodu propisom odredi minimalna cena i silom podigne iznad tržišne, ostaće neprodati viškovi tog proizvoda. Manje ljudi će to kupovati. Isto važi i na tržištu rada. Kada bi se minimalna plata povećala na 1000 evra mesečno i to striktno sprovodilo, nema nikakve dileme da bi došlo do masovnih otpuštanja, gašenja radnih mesta i gašenja celih firmi. Ako se pak poveća ne baš toliko nego na neki niži i realističniji nivo, efekat će biti manje drastičan, možda teško vidljiv i merljiv, ali i dalje kvalitativno isti: doći će do nestanka radnih mesta. Negiranje ove osnovne ekonomske zakonitosti nije ništa bolje od negiranja evolucije.

2. Stopa nezaposlenosti u zemlji ne zavisi samo od minimalne plate. Postoji mnogo drugih činilaca. Druge vrste regulisanosti tržišta rada (stope doprinosa, obavezni odmori, druge beneficije) imaju potpuno isti efekat. Sve se one mogu prevesti u višu cenu koju je poslodavac obavezan da plaća za nečiji rad. Postoji i mnogo drugih različitosti od zemlje do zemlje koje svakojako utiču na stanje tržišta rada. Argumenti tipa "razvijena zemlja X ima minimalnu platu, prema tome, minimalna plata je dobra politika", zato su, po običaju, bezvredni. Ja na primer mislim da konkretno u Srbiji i regionu minimalna plata i nije glavni uzrok visoke nezaposlenosti. Ali to ne znači da negiram osnovnu ekonomsku zakonitost da veštačko povećanje cene rada mora smanjiti traženu količinu rada i tako delovati u pravcu uzrokovanja nezaposlenosti.

3. Minimalna plata može biti irelevantna. Ako je niža od najnižih tržišnih plata, onda ona ne igra nikakvu ulogu. U SAD postoji federalna minimalna plata od $7.25 po satu, ali u mnogim državama je to irelevantno jer poslodavci, da bi privukli bilo koga, svejedno moraju platiti po $8, $9 ili više od toga. Nisu poslodavci tamo velikodušniji, već ih tržišna konkurencija primorava da to rade.

4. Čak i kada je minimalna plata relevantna, odnosno iznad tržišne, u bogatim zemljama je njom po pravilu obuhvaćen relativno mali broj ljudi; par procenata radne snage. Ne očekujte da vidite masovnu nezaposlenost zato što je negde povećana minimalna plata. Efekat je ipak važan, jer umanjuje šanse za zaposlenost upravo tim graničnim, najniže plaćenim delovima radne snage. Posledice su više socijalne nego ekonomske.

5. Postoje empirijske studije koje pokazuju da veća minimalna plata ne uzrokuje nezaposlenost i malo bolje obavešteni polemičari se verovatno na njih pozivaju kada tvrde da teorijska zakonitost tržišta rada ne funkcioniše u praksi. Prva takva studija iz 1990-ih (Card & Krueger 1993) tvrdila je da povećanje minimalne plate nije povećalo nezaposlenost u fast-food restoranima. Card i Krueger su analizirali zaposlenost u fast-food restoranima u dve države koje se graniče (PA i NJ), od kojih je samo NJ povećao minimalnu platu; i dobili da među njima nije došlo do bitne razlike u zaposlenosti i čak da je ona u NJ još i porasla. Nakon ovoga usledile su mnoge druge studije, na stotine njih, i dobijani su različiti rezultati; neke pokazuju rast nezaposlenosti, druge ne.

6. Ovakvi prirodni eksperimenti, poput ovoga što su uradili Card & Krueger (jer su poredili države slične po svemu gde je promena minimalca bila jedina razlika između njih), kad su mogući, empirijski su pouzdaniji od opštih regresija. Ali čak ni prirodni eksperimenti ne mogu obuhvatiti sve. Fast-food lanci su jedna grupa biznisa i zaključci se ne mogu preneti na celu privredu (to bi bila zabluda kompozicije). Onda, treba videti šta stoji iza brojki koje se dobiju. Studiju Carda i Kruegera osporili su drugi ekonomisti jer je dobijena na osnovu ispitivanja menadžera, dok uvid u platne spiskove donosi suprotan rezultat, konzistentan sa teorijom. Onda su Card & Krueger u odgovoru tvrdili da su platni spiskovi nepouzdani. Da ne gnjavim dalje, suština je da se iza naizgled jasnih brojki kriju opasni detalji. To, ukupno uzevši, objašnjava oprečne rezultate empirijskih studija kod ovog i mnogih drugih ekonomskih pitanja.

7. Na minimalnu platu ne reaguje samo nivo zaposlenosti. Ako poslodavac mora platiti veću platu nego što inače može ili misli da treba, onda će bar gledati da što više izvuče od radnika. Ako je plata viša od tržišne, viša od one koju na drugom mestu može da dobije, radnik neće otići; a poslodavac će, znajući to, probati sa dužim radnim vremenom, lošijim uslovima i lošijim tretmanom radnika. U Srbiji ima slučajeva jako lošeg tretmana radnika; i ako je ovo što pišem tačno, onda očekujte da radnici imaju gori tretman u krajevima gde su tržišne plate niže, tj. gde je minimalac relativno viši u odnosu na njih. Slučaj Jura, gde je poslodavac radnicima uskratio pauze i terao ih da nose pelene, sa razlogom se dogodio u Leskovcu a ne u Beogradu.

8. Nemojte učitavati loše namere ljudima koji hoće da ukažu na perspektivu poslodavca ili na ekonomske zakonitosti. Niko ne voli da plate budu niske. Ali naš argument je da one mogu porasti jedino prirodnim tržišnim putem, kroz ulaganja, otvaranje firmi i konkurenciju za radnom snagom. Kao u Švajcarskoj, koja nema zakonsku minimalnu platu. Ako probate silom, zakonski, onda samo nanosite još više štete onima kojima želite da pomognete. Politika minimalne plate najviše šteti upravo najugroženijim ljudima, nezaposlenima i radnicima na rubu gubitka posla.

Šta će se dogoditi ako uvedete zakon da se za flašu vina mora platiti više od 10 evra? Time manje kvalitetna vina potiskujete sa tržišta, a onim kvalitetnijim pomažete. Isto je i sa radnom snagom. Veća minimalna plata znači odstranjivanje manje produktivnih radnika sa tržišta. To je najugroženija grupa ljudi i politika za koju mislite da je humana ima naopake efekte. Nekada su političari to znali i politika minimalne plate ima rasističke i eugenističke korene -- ne morate verovati ali kad je prvi put predlagana, ideja je bila da se zaštite produktivniji ljudi i belci, kako gde; a ostali potisnu sa tržišta i polako nestanu. Politika minimalne plate dobra je za one koji su malo iznad tog minimuma plate i produktivnosti; užasna je za one koji su ispod.

 

Izvor

[Juanito]

  On 24. 6. 2017. at 9:32, Avocado рече

E sad nekom će sigurno biti mentalni problem da prihvati da "preraspodela bogatstva" (a ovo sa min. zaradama svakako jeste to) može da ima i pozitivne efekte, ne samo u smislu da siromašni ne pomru od gladi ili ne naprave novu oktobarsku revoluciju, nego da bukvalno ima i pozitivan efekat na ekonomiju jer in the long run bogati više zarade ako siromašni više troše... i siguran sam da će neko i da me nazove levičarem zbog toga...

Expand  

Овај аргумент ”да не направе октобарску револуцију” ми је убедљиво најбизарнији од свих аргумената за било које социјалне мере. Ајде сад да дамо и навијачима шта већ траже да не би разрушили земљу, да легализујемо рекет да кримоси не би поразбијали ресторане и побили власнике, да држава обезбеди сексуалним манијацима жене да не би кренули масовно да силују итд.

[Juanito]

  On 24. 6. 2017. at 9:42, Juanito рече

Na minimalnu platu ne reaguje samo nivo zaposlenosti. Ako poslodavac mora platiti veću platu nego što inače može ili misli da treba, onda će bar gledati da što više izvuče od radnika. Ako je plata viša od tržišne, viša od one koju na drugom mestu može da dobije, radnik neće otići; a poslodavac će, znajući to, probati sa dužim radnim vremenom, lošijim uslovima i lošijim tretmanom radnika. U Srbiji ima slučajeva jako lošeg tretmana radnika; i ako je ovo što pišem tačno, onda očekujte da radnici imaju gori tretman u krajevima gde su tržišne plate niže, tj. gde je minimalac relativno viši u odnosu na njih. Slučaj Jura, gde je poslodavac radnicima uskratio pauze i terao ih da nose pelene, sa razlogom se dogodio u Leskovcu a ne u Beogradu.

Expand  

С друге стране, овај аргумент ми је либертаријански еквивалент од ”да не направе отобарску револуцију”. Нико не сме да прави октобарске револуције, нити да овако млатретира људе и за то не постоји било какав изговор.