Зоран Ђуровић: Св. Јефрем Сирин: Када душа иде у Рај?

[Zoran Đurović]

Али и даље тврдим,а ава се не слаже самном,да видети Бога као што Јесте може само кроз подвиг и молитву.Ниједно надимање ума,ниједан блистави ум не могу да проникну у суштину као онај коме се Бог открије у Таворској светлости.То је моје лично убеђење и верујем да не може другачије.

Сестро слатка,

вера те убеђује, али и вара. Мораш да се смириш пред Господом, а онда ћеш тек бити мирна да ли ти се јави или не. Када дођеш кроз подвиг, ако је по Господу, онда ћеш разумети да је све од Њега. Немаш ти ни крштење, ни вољу ни ништа што ти Он није даровао. Да, треба наша воља, али је Он тај који припрема нашу вољу. Да дубиш на глави, нема ништа... Све док будеш гордељива, страдаћеш...   

[Golub]

Зато мало олади од моје личности. Ниси јео и пио са мном.

 

Разумем, нисте јели и пили заједно, али би било добро да чувате овце (православне) заједно!

 

Да ваша преписка буде лепак... тј. да ''ваше речи буду благе, а аргументи јаки'', изгледа, за сада поп З (иако је лоциран на латинској ветрометини) има искенији приступ... што јес' јес'... или ми се само чини...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Разумем, нисте јели и пили заједно, али би било добро да чувате овце (православне) заједно!

 

Да ваша преписка буде лепак... тј. да ''ваше речи буду благе, а аргументи јаки'', изгледа, за сада поп З (иако је лоциран на латинској ветрометини) има искенији приступ... што јес' јес'... или ми се само чини...

I manje nadmen, jer kopa rukama argumente. Nisam na temi sreo bilo kakvo pitanje ili pravac, na koji nije o.zoran dao odgovor ili link, pa cak ni onima, kojima je pitanje sluzilo samo da ga poprskaju po licnosti.

[Макрина]

Сестро слатка,

вера те убеђује, али и вара. Мораш да се смириш пред Господом, а онда ћеш тек бити мирна да ли ти се јави или не. Када дођеш кроз подвиг, ако је по Господу, онда ћеш разумети да је све од Њега. Немаш ти ни крштење, ни вољу ни ништа што ти Он није даровао. Да, треба наша воља, али је Он тај који припрема нашу вољу. Да дубиш на глави, нема ништа... Све док будеш гордељива, страдаћеш...   

Slazem se.

[Nebojš.a]

тако ти исто велим да прочешљаш Добротољубље. 

 

Зоране Ђуровићу, па ти свима велиш исто. Негде сам прочитао, чак, чини ми се, и на више места и код више Отаца, да не иде свима исти лек. Е сад, за то коме је шта потребно је ипак нужно расуђивање, те могу да разумем зашто свима препоручујеш исто. Да не дужим: узео сам да мало прочешљам Добротољубље и наиђох на неке интересантне ствари:

 

 

283. По изласку душе из тела, дешава се нека велика тајна. Јер, уколико је крива због грехова, прилази гомила демона, рђави анђели и тамне силе, те је узимају и воде у своју област. И нико не треба да се чуди због тога. Јер, ако им се душа потчињавала и повиновала као робиња у овом животу и налазећи се у овом веку, утолико пре ће бити задржана у њиховој власти одлазећи из света. А што се тиче благог удела, представи себи следеће: поред светих слугу Божијих још сада пребивају анђели, и свети духови их окружују и чувају. Када одлазе од тела, душе им прихватају анђелски чинови и [одводе] у своју област, у чисти век, приводећи их Господу.

 

288. Као што убирачи пореза седе у уским пролазима и заустављају и испитују пролазнике, тако и демони посматрају и задржавају душе. Уколико се нису потпуно очистиле, душе при изласку из тела немају улаз у небеске обитељи, нити могу да предстану свом Владики, већ их ваздушни демони одводе наниже. Међутим, они који се још налазе у телу трудом и великим усиљем могу да стекну благодат од Господа. Они ће заједно са онима који су због врлинског живота стекли упокојење отићи Господу, као што је сам обећао: Где сам ја онде ће и слуга мој бити (Јн.12, 26). Они ће у бесконачне векове царевати са Оцем и Сином и Светим Духом, сада и увек и у векове векова

 

Не знам, мене ово неодољиво подсећа на митарства.

 

 

89. Када се приближи последњи час шаљу се анђели који прихватају душу. Они је узимају и приводе Суду Божијем. Угледавши их како се приближавају, бедни човек, чак и цар, и властодржац, и светодржац, постаје потпуно сметен, као од земљотреса. Он сав дрхти, као лист који ветар колеба, и отима се, као птичица из руку ловца. Он се сав избезумљује, будући да види страшне силе, нове и велике призоре, грозна и сурова лица, ствари које раније није видео. Све то види само онај ко се узима од нас, и на нас већ не обраћа пажњу. Он сам у себи твори молитве, колико му дозвољавају снаге. Из његовог стања ми закључујемо да види горње силе. Дајући један другоме знак руком, рецимо: "Ћутите, не узнемиравајмо више онога који лежи како га не бисмо смутили. Боље се молимо да његова душа оде са миром и да му Судија буде снисходљив".

 

Изгледа да се отвара, још у телу, непреображеном, неки нови духовни вид. Можда је то тај вид којим душа гледа ствари? 

 

94. Каквом страху и каквој невољи ћемо се ми подврћи у часу изласка из овога живота и при разлучењу душе од тела! Тада ће се извршити велика и страшна тајна! Души прилазе добри анђели и мноштво небеске војске, а такође и све противне силе и кнез таме. И једни и други желе да душу уведу у место у коме и сами живе. Ако је душа овде стекла добре особине, водила честит и врлински живот, у дан изласка врлине које је овде стекла постају добри анђели који је окружују и не допуштају никаквој противничкој сили да јој приђе. Напротив, оне је са светим анђелима у радости и весељу узимају и односе Христу, Владици и Цару Славе, и поклањају му се заједно са свим небеским силама. И најзад се душа одводи у место упокојења, у неизрециву радост, у вечну светлост, где нема ни жалости, ни уздисања, ни суза, ни бриге, где је бесмртни живот и вечна радост у Царству небеском са свима осталима који су угодили Богу. Ако је, пак, душа живела срамно у овоме свету, предајући се нечасним страстима и заносећи се плотским задовољствима и сујетом овога света, у дан изласка из овога живота ће пристрашћа и уживања, која је стекла у овоме животу, постати лукави демони који ће је окружити, не дозвољавајући анђелима Божијима да јој се приближе. Она ће је, заједно са противничким силама и кнезовима таме, узети беспомоћну, уплакану, потиштену и сетну и одвести у тамна, мрачна и тужна места где се држе сви грешници за Дан суда и вечног мучења, и где је бачен ђаво са својим анђелима.

 

Изгледа опет митарства.

[Макрина]

Ah, znam kako ti je. Iz nekog cudnog razloga kontam samo Grke.

Mislim da se i Zoran slaze, sto je valjda i napisao, a savetovao je da to ne postane cilj (samo po sebi).

Страшно хехехе...дубоки стид што уопште узех ту књигу у руке.

Чула сам онај тихи глас који ми каже: Дете моје,није то за тебе...боље деци спреми ону штудлу што воле и пар страница Софронија ти је дозвољено,увече,кад сви заспе

[Zoran Đurović]

Страшно хехехе...дубоки стид што уопште узех ту књигу у руке.

Чула сам онај тихи глас који ми каже: Дете моје,није то за тебе...боље деци спреми ону штудлу што воле и пар страница Софронија ти је дозвољено,увече,кад сви заспе

Тако је! Софронија и ове модерне (Порфирија, Пајсија, Силуана...) у руке. Стари су за нас сада други свет. 

[Џуманџи]

283.

288.

89.

94.

Изгледа опет митарства.

:-O Ovo je i vise nego dovoljno, proglasiti dogmom sto pre.

[Zoran Đurović]

Не знам, мене ово неодољиво подсећа на митарства.

 

Изгледа да се отвара, још у телу, непреображеном, неки нови духовни вид. Можда је то тај вид којим душа гледа ствари? 

 

Изгледа опет митарства.

Ево да ти ава објасни зашто вас вређа, и понавља оно што је владика Данило волео рећи: „магарац један“! Мени је то више пута, када бејах млад, рекао, тако да сам узео да се размагарчим...

Ја сам о. Љуби препоручио да чита Добротољубље (вама сам стално скретао пажњу на то, али сам упозоравао да је прејака и неадекватна храна за ваше инфантилне душе) да би дошао до врлина, као што су смирење и рад (исто бих волео да видим у вас), а не да се расправљамо о тој бајци, митарствима. Ти или ниси узео да прочиташ мој рад, па си, дакле, само једна дрска битанга, или, ако си га читао, испада да си уштинут за мозак па ништа не качиш. Ево шта је тамо ава рекао:

Наиме „традиционалан“ став католика и православаца је да душа надживљава смрт тела и да благује у вантелесном ишчекивању Другог и славног доласка...

Бесмртност душе, било по природи, било по благодати је учење небиблијског порекла. У платонизам је ушло преко питагорејско-орфичких спекулација, а одатле и у хришћанство. Наравно да оно није прихваћено од свих Отаца, али јесте од огромне већине...

Ни учења о Чистилишту и Митарствима се не срећу са мањим проблемима. Они за заједничку базу имају идеју „средњих“, обичних људи, који нису ни за пакао ни за рај, па им се даје шанса кроз привремено страдање (мало их прекале кроз лед и ватру у неким верзијама – Чистилишне муке, или их траумирају балкански ваздушни цариници, па морају други, који су се обогатили на земљи, да плате за њих). Тако, пошто су задовољили божанску правду, могу да одлете на небо. Ова учења налазе свој извор у људској машти, а не у Писму. Да су плод маште види се по њиховим многобројним различитим варијантама тих мучења или авантура које душа мора да сретне на путу до неба. У лицу Марка Ефеског православни ће у Фиренци одбацити Чистилиште као неприхватљиво учење, али он зато нигде неће поменути Митарства јер би му Латини рекли: Па ово учење личи на наше! Због тога се правио да никад није чуо за Митарства. Мали проблем је што оба ова учења, која су у експликативном делу супротна, имају своју потврду у Предању. Наиме, и једно и друго су основани на Оцима. Неком полемичару, који није обдарен знатном интелигенцијом, па би прихватао једно, а одбацивао друго, привео бих за то, које одбацује, сведочанства Отаца. Најприродније решење је да се и једно и друго учење посматрају као апокрифи, ствар фолклора и да се никоме не намећу као догма.

Сада ти је ваљда јасна сва бесмисленост твог поступка: „Не знам, мене ово неодољиво подсећа на митарства“? Ја нисам тврдио да овог учења нема у Предању, него сам рекао да је бесмислено (као што је и ово твоје питање).

Ти слободно веруј у Митарства и Чистилиште јер то твојој души не може да нашкоди. Не би ти могло нашкодити ни да верујеш у чуме и зомбије, будизам, јер је твоја душа постала јака као дијамант тако да се од ње све одбија. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

:-O Ovo je i vise nego dovoljno, proglasiti dogmom sto pre.

Men delovalo, da je dusa ponela sve sa ovog sveta i da ne prelazi vise lestvice no joj dolaze po zasluzi za zivota, andjeli ili djavdjav demoni. Cini mi se da to mitarstva nisu.

 

Kod nebojse mi se cini, da je potpuno razdvojen, pocepan duhovni i telesni svet, kao da nisu od Boga stvoreni. Stvaranje nam kazuje da Bog sacini coveka od zemlje i udahne u zivotni duh, tek tada covek posta dusa ziva.

 

dakle nedeljivo je pocepano, nedeljivo za Boga mi smo razdelili, odnosno ne priznajemo kako je u Bogu ustvari. To jeste posledica pale prirode i zivota koji nije hteo da vidi svoju sustinu i smisao u odnosu na Boga.

[Zoran Đurović]

Падне ми понекад на памет, кад би ава био боксер, био би као Форман!  

Рече после весели Фрејзер: Овај удара као мазга!

[Volim_Sina_Bozjeg]

Падне ми понекад на памет, кад би ава био боксер, био би као Форман!  

Рече после весели Фрејзер: Овај удара као мазга!

Kaakvi sirokiii udarciii, ovo je vredelo videti.

 

Frejzer je genije ako je to izjavio i pobrao mi simpatije.

 

Bravo forman

[Volim_Sina_Bozjeg]

Inace ti siroki udarci ovako prodju...

 

[Nebojš.a]

...

 

Боље да уместо надменог и дрског звоцања узме у шаке и прочита оно што другима препоручи онај који је имао препоручити. Да, ипак, не долази до бламирања. Видим, Зоране, препоручујеш и старца Пајсија. Јеси ли га заиста читао или си наишао на понеки цитат на фејсу који ти се дојмио па си помислио: е ово могу да препоручим ако ме неко пита, и сл.? Озбиљно те питам. Пошто постоје разговори са њим у шест томова, и много тога ту има... ма чек:

 

"Нажалост, рационализам Запада је утицао и на православне знамените личности Истока, и тако се они само телесно налазе у Источној православној Цркви Христовој. Уствари, свецело њихово биће налази се на Западу који у рационализму види господара читавог света. Када би Запад посматрали духовно, светлошћу Истока, светлошћу Христовом, тада би угледали духовни залазак Запада који мало помало губи светлост мисленога Сунца, Христа, ходећи ка дубокој тами. Окупљају се и саборују, и воде бескрајне разговоре о стварима о којима нема простора за разговор, о којима ни свети Оци нису разговарали већ толико година. Све је ово од лукавог, како би ошамутио и саблазнио вернике, како би гурнуо - једне у јерес, друге у раскол, а да он буде у добитку. Еее,... ови људи се муче и мрсе конце свету!

А откуда све то? Човек не дела духовно дело, а умишља да је духован, и самим тим говори глупости. Једно дете које по природи има чист ум, са мало стеченог знања, рећи ће ти праве ствари. Насупрот томе, човек високог образовања са умом замагљеним демонским утицајем, говориће ти највеће хуле."

 

- ст. Пајсије; С Болом и Љубављу Савременом Човеку; Том I

[Zoran Đurović]

Inace ti siroki udarci ovako prodju...

Знао сам за то. Али ево једног "духовног" тумачења та 2 видеа: први видео је попут текста који ава премудро сочини; други је попут полемичара који се појаве и пливају слободним стилом, па их ава онда побрише. Ето, све ти казах...