Зоран Ђуровић: Св. Јефрем Сирин: Када душа иде у Рај?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ниси.

Pa znam kako vodis racuna, ako ti neko citira pitanje i odgovara ti a da ga ti pri tom nisi ni spomenuo niti si odgovor slao njemu.

 

Dakle ono tvoje cuveno, je l te neko ovde nesto pitao?

 

Prastaj, trebalo je biti jasnije, nije ni vazno

[Zoran Đurović]

На шта мислиш?

Ја сам био озбиљан кад сам рекао да је текст ок, легитиман је скроз, црквен је, само што припада мањинској школи, бар по предању. Мислим, то питање није догматски дефинисано, а ево читам да си неке озбиљно узбунио са тврдом беседом.

Nije kom. u pitanju, nego znam ko si. Sve pozitivno. Samo si mi malo ispario sa fb., prosto nedostajes:)) Pozzzzzzzz!!!!!

[Zoran Đurović]

Свети Марко Ефески, Из Прве беседе о чистилишном огњу:

 

 Затим, за душу која се раздвојила од тела и постала потпуно бестелесна и духовна, невероватно би било да се мучи од материјалног огња, док је њено тело, које би огањ морао да захвати, иструлило. Истина, након васкрсења, када она поново добије непропадљиво тело и 

Ја сам разумео да си се ти откачио ове теме у троскоку? Узми, човече, и моли се за мене, а не да изиграваш анаконду... крамп у руке и на послушање

[Баба]

 

Е ова у минићу не носи марамо, како то?

[Zoran Đurović]

 

Е ова у минићу не носи марамо, како то?

Оне су се заклеле у Марка, не у мараму!::

[Zoran Đurović]

Иначе, није ти лоша она "икона" папе Јована Павла другог. 

Св. Јован Павле Други ми вели из есхатона да ће се помолити за тебе. 

Овај пак други, чији сам портрет урадио, гледа те некако наопако::

 

[Golub]

Оче Зоране, шта је, (или тачније), која је сила у светим моштима? 

 

(не замерите на незнању једном наивном и незнавеном голубу, који је овим питањем прославио своју хиљадиту поруку на ЖРУ) :.mislise.

[Zoran Đurović]

Оче Зоране, шта је, (или тачније), која је сила у светим моштима? 

 

(не замерите на незнању једном наивном и незнавеном голубу, који је овим питањем прославио своју хиљадиту поруку на ЖРУ) :.mislise.

"Има нека тајна веза"... Присуство Светог се манифестује кроз физичку везу светитеља и његових моштију, или места која је обилазио или објеката који су му припадали. Но, ништа од тога није "свети предмет", амулет, амајлија или да има магијску моћ. То су ствари које су од Отаца апсолутно одбијене. Видесмо и да је израелски цар уништио мојсијеву змију од бронзе, када су људи почели да јој се клањају. Дакле, нагласак је на односу. Ако тако не би било, нити би поздравили ово уништавање змије, нити би се неко вратио неисцељен од Василија Острошког. Можда имамо и слику Страшног суда, отцепљења оних који не приступају Светињи како се треба.

Ни причешће, ако смем тако да кажем, није свето по себи... Не би у Јуду по причешћу ушао Сатана. Кроз залогај, оно најинтимније, обичај који у разним видовима још увек постоји на Блиском Истоку и Балкану. Свето мора да се се прихвати као такво, иначе не може по себи да функционише. Сл. као што на овом форуму има оних који због разноразних фрустрација не могу да отворе своја срца за авине свете речи::))) Спрдам се са њима, али је тако. Исус није могао, каже јеванђелиста да учуни чуда због њиховог неверства. Не каже, није хтео, него није могао!

Наравно, у Предању имамо свега и свачега: магијско клањање моштима, иконама, светим местима... Сјајан је пример св. Григорија из Нисе који је са презиром гледао оне који иду у Свету земљу. Данас би га туристички агенти наложили на ломачу због тога! Хрвати само чекају да папа Франциско још нешто "лане" против Међугорја... уз радостан поукашки поздрав: Ава с тобом!

[Golub]

Високо 'фала аво!

 

Да мало упростим, сила, тј. ''тајна веза'' је ту у светим моштима (моћима), али ако у нама нема вере, ондаК, пиши пропало... џаба нам пут ноге видео... џаба смо млатарали крилима...

 

Значи, ипак, све зависи од нас? кад искрено поверујемо и брда ћемо премештати... а камоли ситније стварчице чинити.

[Баба]

Добро бре Ђука, рецимо ти сад неким чудом постанеш светац, да ли ови постови које си писао у којима зезаш форумаше могу да послуже као делови свете личности блаженоесхатонске, те рецимо неко болан учита поуке, положи руку или главу или бубрег на твој пост и исцели се?

[Zoran Đurović]

Добро бре Ђука, рецимо ти сад неким чудом постанеш светац, да ли ови постови које си писао у којима зезаш форумаше могу да послуже као делови свете личности блаженоесхатонске, те рецимо неко болан учита поуке, положи руку или главу или бубрег на твој пост и исцели се?

Жеки, то је сигурно, само на дај боже и да се посветим, јер то би значило да нема ништа од авантуре са Моником итд.

На мом фб сам био поставио целебну десницу, тако да љубљењем и сада екрана, дешавају се чуда. Звали људи да се захвале...

Овде сам ставио лајк, ваљда има исту силу...

 

[МилошБГ]

 

Оче Зоране, поздрав.

Ја не морам да ти одговорим ништа и да се тако (овако) играмо глувих телефона. Барем добро знаш како то иде и шта ме петљаш у св. Николаја?

Говорио си св. Јефремом и ја ти са њим одговарам иако ме ниси питао ништа, јер за те ствари и не мораш. Добро си ти разумео шта сам рекао. Обраћао си се Цркви (писао јавно) и она ти и одговара, кроз Јанка, Марка, Милеву…, па и помало кроз мене колико ми је дато. И што се сада чудиш као да не знаш како се то ради, а и због чега?  

Да је могуће да се нормално говори тамо „код тебе“, на том сајту „утехе“, ја бих ти се (онај оЉуба) понекад јавио. Веруј ми. Али није. И ја сам ОК са тиме. Да се објашњавамо око тога не стоји, јер обојица имамо преча посла.

Да ли сам те помињао?

Неколико пута. Рекао сам да си ми чак и симпатичан са твојим заједљивим доскочицама и пркосом према том добро ушушканом естаблишменту око тебе. Не могу то да објасним али је тачно. Не допада ми се твоја спрдачина са црквеном науком, и теологијом, али у њој (богословљем) а не ван ње. Са том другом теологијом терај профану шегу колико хоћеш и то је ОК са мном. Свиђа ми се што се не повијаш под ветром али сад што он са погрешне стране дува вероватно тебе не занима шта ја мислим. Зато онда немој ни да ме питаш. А ја ћу речи понекад оно што морам, јер веруј ми одавно не читам тај евро-фокусни „гулаг утехе“ , ту антиномију вере и тог сајта на којем си решио да пишеш. Али као и увек ће ми неко пренети шта има тамо, у то уопште не сумњам.

Немаш ти ни основне петље о мени и св. Николају и неком качењу пре десет година закачених његових књига. Баш мислиш као инквизиција, јер сам качио и хиљаде других. Само зависи шта се коме „закачило“, па и теби.  

Као што се не мења Евхарстија на богословском кредибилитету св. Николаја, то например да причешћује светом водом на првој пређеосвећеној прве недеље Великог поста, такав имаш и ти када се ослањаш на ове његове мисли. Оне просто не значе ништа. Има он још својих нечим обманутих мисли, нечим заробљеним, али нећу да саблажњавам ни себе ни друге око мене да их наводим. Опет, са друге стране, Велизар ти показује супротно томе што ти тврдиш код Николаја, што значи да он то није исповедао. Доста сам ја имао препирке са србо-предањцима-николаитима, па не морам још и са тобом.

Он је објавио своје покајање, и у томе је он за мене велики, а ти? Он би запалио пола својих писанија „да може“, а ти?

Он је био белосветски човек па је нечим мућнуо да погледа у оног простог, па је тако прогледавши његовом реториком и писао, често и врло чудно, а ти си из народног отишао у белосветске муке и збрке, па си се тако замућен вратио да исмејаваш то са чиме је св. Николај одбацио свој унутрашњи „рим“ (Оксфорд). Али у Охриду више нема калуђера Јована Максимовића него ено га лежи нетрулежан у сред Калифорније, сачуван (сахрањен) како то и твоја (а и моја) СПЦ каже за васкрсење. Као што је и твој деда за исту ствар сачуван, тј. сахрањен о чему на предверије Пасхе Црквом слови Јеремија. Али ти то одавно не разумеш па заборави и ове моје једноставне и најпростије речи.

Дакле, Николај је јасно рекао да би спалио пола оног што је написао (документовано), тј. онај „оксфорд“ у себи (клице погрешних мисли), док ти твој „рим“ дали ћеш бити способан да учиниш? Да замениш за неки прашњави балкански Охрид, и сретнеш неког попут природно муцавог оца Јована, потоњег светог епископа шангајског, и смириш се том пред простотом и једноставношћу нашег светог Православља.

Ја сам вечито позитиван па некако и даље верујем у тебе да ће да ти се једном деси „Охрид“. Када се са свим тим твојим егзотичним и бунтовним у себи заситиш и на крају замориш. Да си глуп не бих то очекивао, али ниси.

Пријатељски те поздрављам, јер сам ретко са непознатим људима (које нисам физички упознао) на „пер ту“.

оЉуба.

ПС. Да, тачно је. Свети Оци нису сагласни једни са другим, али их на свом ауторитету одабирања и одбацивања Црква усаглашава. Они се за то и не питају јер су по природи појаве увек индивидуе. Да би се „златоусти“ и „епифаније“ сагласили у теби прво мораш да разумеш како и колико их Црква експлоатише, шта узима а шта од њиховог оставља. Па и ове речи св. Николаја. Срећно.

[Volim_Sina_Bozjeg]

tko je o.ljuba?

[Golub]

Отац Љуба је у Њујорку, а отац Зоран у Италији...

 

Ниједан није у ''Охриду'', већ шире православље по Америкама и Италијама...

(и ниједан није свештеник СПЦ) што им наравно даје мало већу слободу, а богами и мало бистрији очињи вид, канда мало боље виде шта не ваља у СПЦ, па користе ту (оптичко-даљинску) погодност све у 16. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Зато онда немој ни да ме питаш. А ја ћу речи понекад оно што морам, јер веруј ми одавно не читам тај евро-фокусни „гулаг утехе“ , ту антиномију вере и тог сајта на којем си решио да пишеш.

 

 

Milina ga citati