Тријадолошке аналогије Светог Августина

[Milan Nikolic]

Бесмислица. Девственост је уздржавање од сексуалног нагона. Није девствена она природа која нема својство сексуалности. Исто као када би за траву рекли да је девственик.

 

Можда није бесмислица, него треба добро протумачити. Имамо и код светог Николаја Жичког у Молитвама на језеру, где говори о ,,Вечном Девичанству'', ,,вечном Девичанству Божијем'' - пре времена и стварања.

 

Није добро одбацити сваки вид аналогије са суштином Божијом, јер онда морамо одбацити и сваки вид аналогије са личностима Божијим. Потребно је само задржати битне карактеристике, за суштину недодирљивост, док за личности обратно.

 

Као што за личност можемо рећи да она може љубити и грлити, тако за суштину можемо рећи да она не може љубити ни грлити, иако је суштина у поседу личности. Заправо, ми личност познајемо тако што је љубимо и грлимо (волимо друге личности), док са суштином не можемо тако, са њом не можемо општити.

 

Зато је аналогија са девственошћи пригодна у односу на суштину Божију. Са девственошћу се не општи, њу не можеш да испиташ а да не угасиш смисао девствености. Таква је суштина Божија, не можеш је никада анализирати, осим што је подразумевамо као заједничку у личностима Свете Тројице.

[Кратос]

Mene recimo interesuje kao laika da li su nerođenost,rođenost i ishođenje osobine prirode Božije ili Božanskih ličnosti?

[Milan Nikolic]

Као што Аца појашњава овде: http://aleksandarmilojkov.weebly.com/1051108010951085108610891090-1080-1089109110961090108010851072-1091-1090108810801112107210761086108310861075108011121080.html

 

Из Личности Очеве, што подразумева и из суштине Божије, рађа се Син и исходи Свети Дух. То још можемо боље објаснити, али треба знати да су у исхођењу и рађању заступљени и личност и суштина.

[Milan Nikolic]

Mene recimo interesuje kao laika da li su nerođenost,rođenost i ishođenje osobine prirode Božije ili Božanskih ličnosti?

 

Не знам колико је разумљиво (приступачно за разумевање) ово што ћу рећи, али постоји јасна слика свега тога:

 

Из Личности Очеве рађа се Личност Сина, и из суштине Очеве рађа се суштина Сина. Син остаје са Оцем у личносном загрљају, и у Оцу кроз заједничку суштину.

 

Из Личности Очеве кроз рађање Личности Сина исходи Личност Светога Духа, и из суштине Очеве кроз рађање суштине Сина исходи суштина Светога Духа. Свети Дух остаје са Оцем и Сином у личносном загрљају, и у Оцу и Сину кроз заједничку суштину.

[drakce]

... и из суштине Очеве рађа се суштина Сина. ...

 

... кроз рађање Личности Сина исходи Личност Светога Духа, и из суштине Очеве кроз рађање суштине Сина исходи суштина Светога Духа. ...

 

Због оваквих писанија (претпостављам) свршених студената Теологије БУ ја свима саветујем да своју децу никако не пуштају да похађају веронауку, него да изаберу мање зло - грађанско васпитање.

[Milan Nikolic]

То се ни не предаје школама кроз веронауку. Могао би да прерастеш тај стадијум.

 

Конкретно ово што сам написао је моје лично становиште. Нисам студент БФ, и могао би да оставиш вероучитеље на миру.

 

Ти када би почео да читаш свете Оце Цркве, не би знао шта те више саблажњава. Позабави се мало тим проблемом.

[Давор73]

Ти када би почео да читаш свете Оце Цркве, не би знао шта те више саблажњава

 

:oke:

Тврда је то храна, што каже ап. Павле.

Нису прсти за у штекер...

[Ламех]

Mene recimo interesuje kao laika da li su nerođenost,rođenost i ishođenje osobine prirode Božije ili Božanskih ličnosti?

 

Божанских личности - Оца, Сина и Св. Духа.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Божанских личности - Оца, Сина и Св. Духа.

Непромењиве и савршене на спомен суштине личности коју поседује човек, по угледу на Богочовека и његове људске недељиво несливене природе у вечној заједници.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Можда није бесмислица, него треба добро протумачити. Имамо и код светог Николаја Жичког у Молитвама на језеру, где говори о ,,Вечном Девичанству'', ,,вечном Девичанству Божијем'' - пре времена и стварања.

 

Није добро одбацити сваки вид аналогије са суштином Божијом, јер онда морамо одбацити и сваки вид аналогије са личностима Божијим. Потребно је само задржати битне карактеристике, за суштину недодирљивост, док за личности обратно.

 

Као што за личност можемо рећи да она може љубити и грлити, тако за суштину можемо рећи да она не може љубити ни грлити, иако је суштина у поседу личности. Заправо, ми личност познајемо тако што је љубимо и грлимо (волимо друге личности), док са суштином не можемо тако, са њом не можемо општити.

 

Зато је аналогија са девственошћи пригодна у односу на суштину Божију. Са девственошћу се не општи, њу не можеш да испиташ а да не угасиш смисао девствености. Таква је суштина Божија, не можеш је никада анализирати, осим што је подразумевамо као заједничку у личностима Свете Тројице.

Мени је ово један од твојих бољих постова, поготово уводна реченица.

[Ламех]

Непромењиве и савршене на спомен суштине личности коју поседује човек, по угледу на Богочовека и његове људске недељиво несливене природе у вечној заједници.

 

:.mislise.

[Volim_Sina_Bozjeg]

:.mislise.

Opominjajuci se Boga, dolazimo do sustine coveka, koji je stvoren za vecnu zajednicu sa Bogom. 

 

Bog kao nepromenjiv je preko potreban coveku, jer kazem covek nije savrsen. Kroz savrsen odnos Sina prema Ocu, mi ustvari dolazima i do samog smisla covekovog zivota, covekove sustine.

 

I sad me pitaj u kom kontekstu ti ovo pisem, veruj mi da ne bi znao reci