Свештеник Георгије Максимов

[Севастократор]

Жао ми је... Не занима да трошим време да небитне ствари које ти покушаваш да докажеш...

 

Како се може нешто доказивати постављањем питања? Ја сам поставио врло конкретан цитат из Књиге Постања из неколико стандардних превода: латински, енглески, немачки, шпански, француски, црквенословенски, српски. У једнима јасно пише да Исак медитира, а у другима да се Богу моли. Стога лепо питам (питам, а не доказујем), каква је то Исакова медитација? Трансцендентална? Будистичка? Или нека трећа, чије постојање ти и још неки покушавате да негирате прављењем терминолошких заврзлама које можда могу да помуте одређен број људи, али не могу оне који добро стоје на подручју језика, порекла језика и вишесмислености језика?

 

Када би одговорио на то питање које сам ти поставио, сам би из својих уста рекао то за шта тврдиш да „ја покушавам да докажем“. Ако ја то „доказујем“, а то није истина, зашто два пута избегаваш одговор, а трећи пут се јављаш да у будућности више нећеш „трошити време“ на то? Је ли тај одговор толико страшан?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ok ja sam vam napisao ko su dva "brata" koji u svakoj religiji vide Spasitelja i Pravoslavlje pogresno predstavljaju kao delic Puta, za spas svih ljudi ovoga sveta.

 

Pa vi po savesti i dalje cudite sta sve u "podrumu" njihove molitve možete, da nadjete.

 

I djavdjav bi bio ponosan na njih.

 

Ova nova religija je jedinstveni skup svih mogucih zabluda gde informacije postaju znanje a takavo znanje mudrost, božanskog blagoslova i novog otkrovenja.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Како се може нешто доказивати постављањем питања? Ја сам поставио врло конкретан цитат из Књиге Постања из неколико стандардних превода: латински, енглески, немачки, шпански, француски, црквенословенски, српски. У једнима јасно пише да Исак медитира, а у другима да се Богу моли. Стога лепо питам (питам, а не доказујем), каква је то Исакова медитација? Трансцендентална? Будистичка? Или нека трећа, чије постојање ти и још неки покушавате да негирате прављењем терминолошких заврзлама које можда могу да помуте одређен број људи, али не могу оне који добро стоје на подручју језика, порекла језика и вишесмислености језика?

 

Када би одговорио на то питање које сам ти поставио, сам би из својих уста рекао то за шта тврдиш да „ја покушавам да докажем“. Ако ја то „доказујем“, а то није истина, зашто два пута избегаваш одговор, а трећи пут се јављаш да у будућности више нећеш „трошити време“ на то? Је ли тај одговор толико страшан?

To je tihovanje, pitao sam te već.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ako neko pravi jezičke zavrzlame, onda si to ti. Izvoli pitaj istočnjačke pisce na engleskom jeziku o kojoj meditaciji govore kada pišu na engleskom jeziku.

Ne znam kakva je Isakova meditacija iliti razmišljanje. I ne znam zašto je neko prevodio sa meditirati a neko sa moliti se. I ne zanima me. Ne znam zašto bih se bavio pitanjem (pogrešnih) prevoda. Prosto, metod ti nije dobar, jer iz činjenice da je neko preveo na jedan način a drugi na drugi način, ne sledi zaključak o nekoj određenoj korelaciji između molitve i meditacije. A tek ne sledi nikakav zaključak o dalekoistočnoj meditaciji o kojoj ovde pričamo. 

I opet nadalje dve hiljada forumskih strana, ti imaš suštinu on je nema. I to je tako. Ja ne znam zašto se ovo dopušta.

 

Dakle opšte više nije bitno nikakvo znanje iliti poznavanje religija, mi govorimo o nekoj vrsti suštine bili mi u pravu ili ne a njihovo pisanje je sve osim toga, suština se izbegava Istina mistifikuje i tako dalje u krug,

 

Izvinite što sam dosadan ali pratim već neko vreme njihovo pisanje. Možda i pogrešno ukazujem ali samo možda.

[Volim_Sina_Bozjeg]

I da dodam, odgovori posle stanoja i milana rakića ne zaslužuju više bilo kakav respekt prema žičaninu ili ljubitelju uskršnjih jaja ako mene pitate.

 

Mislim da bi administracija morala pažljivije, da pročita na šta ukazujemo.

 

Sećam se i jedne sekvence u vezi jasenovca, gde je ljubitelj uskršnjih jaja, tražio istinu u brojkama ubijenih.. tužno...

[Kaludjerovic Sreten]

Драга Светлана,

 

писац ове брошуре је предавао "Религиоведение" на Московској духовној академији и то му је уско-стручно поље. Узмите у обзир да је ово формат брошуре у којој на сажет и приступачан начин доноси истине читаоцу. На жалост, савремени човек не воли да чита озбиљне студије, "боји се" "дебелих" књига. Ако некога више интересује ова тема, исти писац је написао много дужи и детаљнији рад са називом "Православие и будизм", Москва, 2015 и можете га пронаћи на интернету и прочитати.

jel ima taj rad na nasem jeziku ? ako mozes postavi link tog rada volio bih procitati 

[Севастократор]

Ako neko pravi jezičke zavrzlame, onda si to ti. Izvoli pitaj istočnjačke pisce na engleskom jeziku o kojoj meditaciji govore kada pišu na engleskom jeziku.

Ne znam kakva je Isakova meditacija iliti razmišljanje. I ne znam zašto je neko prevodio sa meditirati a neko sa moliti se. I ne zanima me. Ne znam zašto bih se bavio pitanjem (pogrešnih) prevoda. Prosto, metod ti nije dobar, jer iz činjenice da je neko preveo na jedan način a drugi na drugi način, ne sledi zaključak o nekoj određenoj korelaciji između molitve i meditacije. A tek ne sledi nikakav zaključak o dalekoistočnoj meditaciji o kojoj ovde pričamo. 

 

За шта ми метод није добар? Када неко каже да не постоји ама баш никаква веза молитве и медитације, па ја питам зашто се онда Исакова медитација на српски преводи као молитва Богу, а на неке друге језике просто као „молитва“? Или када неко појам медитације ограничава на далеки исток, а ја питам да ли будисти и хиндуисти говоре латински и одакле им латинска реч „медитација“ за оно што они раде?

 

Наравно да не следи никакав закључак о далекоисточној медитацији и драго ми је што си сада то прецизирао, јер се на теми није говорило о далекоисточној медитацији, него о медитацији као таквој. То јест, тако је писало. Медитација као пракса је стигматизована, а не конкретно далекоисточна медитација. Ако је стигматизована, зашто онда Исак медитира? Ако не може бити хришћанска, да ли ју је онда Исак учио од Буде, или од Махариши Махеша? Ако нема никакве везе са хришћанском молитвом, зашто онда са истог латинског превода иде на енглеском „Исак је медитирао“, а на немачком „Исак се молио“? На српском стоји „Исак се Богу помолио“.

[Севастократор]

To je tihovanje, pitao sam te već.

 

Па јесте, тиховање, само не смем јавно да изговорим. Покушавам да оне који говоре о медитацији наведем до тога, јер мисле да је медитација дошла са истока (а латинска реч!) и да то овде не постоји. Истина је да су далекоисточне медитације дошле са истока и да се ту не ради о једном, него о мноштву, што је споменуо и Игњатије. Кад су далекоисточне медитације у питању, постоје разне ствари, од простог ћутања у тишини, размишљања о нечему, концентрисања на нешто (дисање, ритам), мантрање звучних формула без икаквог значења, мантрање благосиљања на санскрту чије значење се без превода не познаје („Харе Кришна, харе Рама!“ је благосиљање Кришне и Раме), мантрање молитви или конкретно репетитивно изговарање молитви на матерњем језику. То није „они медитирају“ и – капак! Шта ради хришћанин, погружен у умној тишини који не да помислима да му витлају главом као ветрови и таласи, већ сведочи без мисли о дивоти Божје промисли? Шта ради хришћанин који погружен у тишини размишља о лепоти неког псалма, или озбиљности Христове поуке? Шта ради хришћанин који погружен у тишини понавља Исусову молитву? Шта ради онај који је више не понавља, него је у уму држи без замишљања речи, потпуно прожет са њом? Како се то што он ради каже на латинском? Истом оном речју којом је описано шта је Исак радио у пољу.

[Arsenija]

  ...

 

http://kefalo.net/wp-content/uploads/2015/02/ivo-andric-1424259404gk84n-700x233.jpg

[Volim_Sina_Bozjeg]

Могао је свештеник Георгије Максимов бити мало објективнији, па навести и ове, само неке ''случајности'': 

 

 

 

 

Буда- ''Онај ко би да се стара о мени, нека се стара и о сваком болесноме.'' Вин. IV 301 

 

Христос- ''Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.'' Мат. XXV 40 

 

 

 

Буда- ''Каква је корист од уплетене косе, безумници, чему служе грубе кожне хаљине када сте чисти само споља, а испод свега тога и даље пуни страсти?'' Дхп. 394 

 

Христос- ''Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра сте пуни грабежа и злобе. Безумници, није ли онај начинио и изнутра који је начинио споља?'' Лука XI 39-40 

 

 

 

Буда- ''Не треба примећивати туђа недостојна дела, нити оно што су други учинили или нису, него властита дела и пропусте.'' Дхп. 50 

 

Христос- ''Не судите да вам се не суди. Јер каквим судом судите, онаквим ће вам се судити; и каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити.'' Мат. VII 1-2

 

 

 

Буда- ''Убиство, туча, рањавање, везивање, крађа, лагање, обмањивање, бескорисно знање, прељуба: од тога долази смрад. Не од меса поједеног.'' Сн. 242

 

Христос- ''Јер из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочења, хуле. И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.'' Мат. XV 19-20 

 

 

 

Буда- ''Човека није лако упознати по спољашности нити се поуздати треба у брз суд, јер прерушени у добро обуздане необуздани овим светом ходе. Налик лажној минђуши од глине сачињеној, налик бронзаном новчићу златом прекривеним, многи иду прерушени: у себи прљави, споља прекрасни.'' Кудхака Никаја 

 

Христос- ''Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви. По плодовима њиховим познаћете их. Мат.'' VII 15- 16 

 

 

 

 

Извор:

 

Свето Писмо; Свети Архијерејски Синод СПЦ 2012

Пали Канон, Типитака; ''Средњи Пут'' Превод: Бранислав Ковачевић

Sve pa skoro kao vladika Nikolaj Velimirović, el da?

[Stanoje Stankovic]

Хвала на одговору и опрости на оштрини мог писања. Мисионарска активност се врши са нарочитом мудрошћу и нарочитим поштовањем према већ постојећој култури и традицији урођеничких народа, где се вреднују добре помисли и раздваја добро од лошег, а не штапом и дреком, где се све проглашава за дело Сатане. И наш народ је живео у паганштини у време старозаветних пророка, и не само тад него и у апостолско време. Опет, налажемо бадњаке у славу Христовог рођења, док су западни мисионари Германима то забрањивали, а налагање бадњака називали слављењем демона. А опет, нити смо ми пропали јер смо бадњаке у хришћанству сачували, нити су се они спасли тиме што су их одбацили. Овде се некритички и без било каквог промишљања, туђе културе и традиција одбацују, да се ни за тренутак људи не запитају може ли православна вера постојати без грчко-словенских културних елемената и римског календара и могу ли тамо неки по Амазонији Христово рођење да прослављају играњем својих кола и својим лелекањем са грана, кад храстове немају, ни шпорет за положајника, а ни пушке да пуцају из њих. Кад сам овде прочитао и помињање индијских штапића у контексту неправославних активности, то је већ стварно било превише.

 

Да, оно што описујеш је одувек био главни принцип православне мисије током векова, оно што се данас у православној мисиологији описује термином "инкултурација", тј. поштовање свих позитивних елемената културе народа у којима се проповеда неповређено Јеванђеље. Тако рецимо имаш да Православна Црква у азијским земљама (Јужна Кореја рецимо) користи пиринач уместо жита за припремање кољива за помене, затим у мисији у Африци у иконопису се користи црвена боја за демоне, а не црна; потпуно нормално се прихвата обичај азијске културе да се у храму седи на поду за време пропооведи свештеника јер они на тај начин показују да имају потпуну, неподељену пажњу за оно што им говори свештеник; у Јапану скидају обућу пре уласка у храм јер је то саставни део јапанске културе - да се испред објеката који су важни као знак поштовања скида обућа...

 

Дакле, да, оно што указујеш је одувек био саставни део православне мисије. Ако неко одступа од тог принципа, то се не може узети као пример, већ као повод и прилика да се људи још дубље упознају са оним што чини саставни део мисије Цркве ево већ две хиљаде године (Христова заповест о мисији) и да се то одступање исправи.

[Stanoje Stankovic]

jel ima taj rad na nasem jeziku ? ako mozes postavi link tog rada volio bih procitati 

 Драги брате, за сада само на руском.

[Stanoje Stankovic]

Могао је свештеник Георгије Максимов бити мало објективнији, па навести и ове, само неке ''случајности'': 

 

 

 

 

Буда- ''Онај ко би да се стара о мени, нека се стара и о сваком болесноме.'' Вин. IV 301 

 

Христос- ''Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.'' Мат. XXV 40 

 

 

 

Буда- ''Каква је корист од уплетене косе, безумници, чему служе грубе кожне хаљине када сте чисти само споља, а испод свега тога и даље пуни страсти?'' Дхп. 394 

 

Христос- ''Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра сте пуни грабежа и злобе. Безумници, није ли онај начинио и изнутра који је начинио споља?'' Лука XI 39-40 

 

 

 

Буда- ''Не треба примећивати туђа недостојна дела, нити оно што су други учинили или нису, него властита дела и пропусте.'' Дхп. 50 

 

Христос- ''Не судите да вам се не суди. Јер каквим судом судите, онаквим ће вам се судити; и каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити.'' Мат. VII 1-2

 

 

 

Буда- ''Убиство, туча, рањавање, везивање, крађа, лагање, обмањивање, бескорисно знање, прељуба: од тога долази смрад. Не од меса поједеног.'' Сн. 242

 

Христос- ''Јер из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочења, хуле. И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.'' Мат. XV 19-20 

 

 

 

Буда- ''Човека није лако упознати по спољашности нити се поуздати треба у брз суд, јер прерушени у добро обуздане необуздани овим светом ходе. Налик лажној минђуши од глине сачињеној, налик бронзаном новчићу златом прекривеним, многи иду прерушени: у себи прљави, споља прекрасни.'' Кудхака Никаја 

 

Христос- ''Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви. По плодовима њиховим познаћете их. Мат.'' VII 15- 16 

 

 

 

 

Извор:

 

Свето Писмо; Свети Архијерејски Синод СПЦ 2012

Пали Канон, Типитака; ''Средњи Пут'' Превод: Бранислав Ковачевић

 

Драги брате,

 

Буда се бунио против људских страдања, зла које је видео и разумљиво је да је такве ствари и изговарао. Његова трагедија је била у томе што ни на који начин није желео да прихвати Бога Творца, да смири свој ум и спозна да људски ум није у стању да позна смисао свих страдања. Његова мука је што по речима Свештеномученика Александра Миропољског "одбацивши Творца, Буда својим сопственим силама није био у стању да у себи види образ и подобије Бога Творца, првог извора живота који је Буда призван не да уништи, већ да покаже и развије. Буда није имао руководиоца на путу ка извору Божанског живота и зато је залутао у мраку самољубиве, греховне људске природе".

 

И Мухамед и Конфучије и многи древни грчки философи су знали да кажу мудру ствар гледано из људске перспективе, нешто из сопственог искуства, много тога је могла да им каже и савест која постоји у сваком човеку, али је све то у поређењу са оним што говори Христос далеко колико и небо од земље, па што клинци кажу, помножи то са милијарду.

 

Христос је Бог Творац, Бог Који се смиловао на палог човека и постао човек да би га вратио Себи, а Буда и сви остали су смртници као ти и ја. Можда људски мудри, али потпуно немоћни да спасу себе, а камоли било кога другог.

Овај текст оца Георгија управо то и објашњава, зато сам га и препоручио.

[Stanoje Stankovic]

"Мисија хришћанска и није успела у Кини баш због тога што се она водила и води под заштитом дипломатије и бајонета."

 

Свети Владика Николај, Рат и Библија

 

 

 

Можда се можемо запитати, дакле, да ли народи који још увек нису упознали Христа заиста сами криви за то?

 

Важно је да се, због разумевања читаве проблематике, схвати да у овом цитату који наводите, Свети Николај говори о инославној мисији у Азији, пре свега о римокатоличким мисионарима (такође, у "Индијским писмима" можете прочитати његове мисли о лошем искуству које је Индија имала од овог, потпуно погрешног начина вођења мисије ("мачем и огњем") да је то у многоме заслужно за неповерљиви, а у неким деловима Индије и непријатељски однос према хришћанским мисионарима данас. Савремено искуство потврђује оно што је писао Свети Николај.

 

Дакле, важно је да разликујете различите начине вођења мисије. Када се нешто назове "хришћанском" мисијом потребно је да проверите на кога се конкретно мисли, то не значи да се односи на све.

 

Оно што је одувек одликовало православне мисионаре, оно што је, може се рећи, један од главних фактора успеха на афричком континенту јесте чињеница да су православни мисионари увек долазили, угледајући се на свог Господа, "да служе, а не да им служе" (Мк. 10:45). Тако имате свештеника из Уганде који је пет година провео у затвору јер се борио да деци Уганде предаје на њиховом локалном језику, а не на енглеском. То је само један од примера. Сви истакнути мисионари Православне Цркве данас говоре да се само кроз служење могу освајати срца за Христа и ни на који други начин. Предање наше Цркве нам то показује врло убедљиво. Преподобни Герман Аљаски је говорио да је он "дадиља народима Аљаске" као врло јасан пример правог приступа мисији.

 

Што се тиче православне мисије у Кини, 2013. године обележено је 300 година православне мисије у овој земљи. Можда вам није познато, у питању је била врло плодна мисија која је почетком дваадесетог века дала плод од 222 Мученика у боксерском устанку, затим многе исповеднике током протеклог века (један од њих и недавно упокојени прота Михаил Ли који је због свог Православља морао да проведе 20 година у кинеским каменоломима и кога је само молитва одржала у том паклу на земљи).

 

Плодови те мисије се виде и данас, са очуваним храмовима у четири града у Кини. Никада православни мисионари у Кини нису користили привилегије, нити дипломатију да би придобили неког за Христа.

 

Навео бих вам само речи оснивача мисије у Кореји, Епископа Хрисанта Шћетковског: "[Инославни] мисионари нису ништа мање криви за овакву ситуацију, јер јурећи за бројем својих следбеника, они не брину о њиховом хришћанском образовању. Нама такви хришћани нису потребни; да смо тежили томе да што више људи покрстимо, за три године свог постојања у Кореји могли смо да крстимо десетине хиљада, јер је број оних који су желели да приме „руску веру“ био веома велики. Међутим, након пажљивог информисања и строгог испитивања увек се испоставало да сви они не траже веру и не брину о спасењу душе, него желе да у личности мисионара стекну заштитника за своја незаконита дела у односу на своје ближње или власти... Сви који нам долазе да приме Крштење са нечистим побудама говорили су нам да, ако не будемо радили као што раде инославни мисионари, нећемо имати ни једног хришћанина. Ја сам им одговарао да смо потпуно спремни и да је боље да немамо ни једног хришћанина, него да их имамо много и да их водимо у пропаст.“

[Stanoje Stankovic]

 

Неће бити да је тако. Не делим то мишљење.

 

 

Твоје је право, од Бога дано, да се не сложиш. Међутим, у питању су речи једног од најистакнутијих мисионара Цркве 20 века, човека који је дао живот за Христа и који је проповедао међу будистима, између осталог. За мене лично ауторитет његових речи и учења не може да се упореди са нашим.