Претражи Живе Речи Утехе

У Копенхагену, у просторијама Данске краљевске библиотеке, познате као Црни дијамант, 26. новембра 2024. године, пред више од стотину званица, представљена је дигитална верзија Мирослављевог јеванђеља, најстаријег сачуваног српског рукописа из 12. века на старословенском језику и ћириличном писму, известио је за Слово љубве г. Тихомир Барбуловић, новинар и писац. У реализацији овог културног догађаја, поред Амбасаде Републике Србије у Копенхагену, учествовали су представници Канцеларије за јавну и културну дипломатију, Српске академије наука и уметности и Народне библиотеке Србије, као и представници Данске краљевске библиотеке и данске компаније Phase One. г. Арно Гујон, изјава за Радио: Амбасадор Мирјана Живковић за Радио: Академик Небојша Лалић, за Слово љубве: У уводном делу, бројне дипломатске представнике, њих преко тридесет, као и представнике угледне данске и српске академске заједнице, поздравили су заменик директора Данске краљевске библиотеке, Сорен Кристенсен, и амбасадорка Мирјана Живковић, указавши на значај овог културног догађаја, те узајамну сарадњу на промоцији дигитализације културног наслеђа две земље. Амбасадорка Живковић је том приликом изразила задовољство што данској публици можемо да се представимо овим културним догађајем, који говори о нашем одговорном односу према најстаријем сачуваном српском документу, који је уврштен у УНЕСКО регистар „Memory of the World“ као један од 120 докумената који су под заштитом те организације због своје изузетне важности за човечанство. Сорен Кристенсен, заменик директора Краљевске данске библиотеке, је нагласио да је представљање Мирослављевог јеванђеља изузетан догађај, не само за Србију већ и за свет. Додао је да им је веома драго да су баш они допринели дигитализацији и да је то важан нови корак у сарадњи две земље. Специјално за ову прилику Библиотека је изложила два рукописа Ханса Кристијана Андерсена - „Базар једног песника“ и „Дријаде Србије“из 1842. у којима помиње Србију, као и рукописе других аутора, а које се односе на словенску културу. У својим обраћањима, директор Канцеларије за културну и јавну дипломатију, Арно Гујон, академици Небојша Лалић и Александар Костић, указали су да овај документ из 12. века представља духовну и културну реликвију значајну за српски народ, који се издваја као пример успешног очувања кроз вишевековни период српске историје, прожет бројним изазовима током тешког положаја српског народа под турским ропством, кроз периоде револуционарних борби за слободу, оба светска рата, а посебно током Првог светског рата, када је овај документ пратио српски народ и његову војску кроз голготу Албанских планина. За потребе реализације пројекта коришћена је софистицирана професионална опрема врхунског квалитета, чији је произвођач данска компанија Phase One, а чији је рад презентовао њихов представник Поул Хусум. Иначе ова компанија, а и Данска уопште, слови за лидера у домену дигитализације на светском нивоу и придаје посебну пажњу дигитализацији своје културне баштине. Након пројекције кратког филма под називом „Добре вести, заувек“, академик Александар Костић, директор Аудиовизуелног архива и центра за дигитализацију у САНУ, указао је да је Мирослављево јеванђеље књига нашег идентитета, те да је српску културу и српску историју тешко замислити без овог рукописа. У сликовитом опису настанка овог документа, али искушења са којим се он суочавао током турбулентних догађаја, указао је да овај документ на неки осликава нашу историју, али и неку невероватну силу која је на необјашњиве начине сачувала документ од уништења. Нагласио је да је процес дигитализације био захтевнији него што је тим на чијем је челу то замишљао, те да је Јеванђеље снимљено у пет варијанти - као отворена књига да се види као објекат, а потом свака страна уз посебне технике осветљења, као и сваки иницијал и илуминација, тако да има дигитална презентација има сачуваних око 1.600 снимака високе резолуције. Том приликом је указао да је уочено да су илуминације којима су осликана лица веома живописна, са различитим изразима, што их је инспирисало да направе дигитални приказ истих. Овим приказом у трајању од три минута, под називом „Они нас посматрају из 12. века“ уз пратеће дирљиве тонове музичког стваралаштва Ксеније Зечевић, окончан је формални део ове изузетно успешне презентације, након чега је одржан свечани пријем за све учеснике овог догађаја. Овом приликом Арно Гујон је уручио пригодан поклон - препис Мирослављевог јеванђеља на калиграфски начин, на пергаменту са минијатурама у 24 каратном злату, заменику директора Данске краљевске библиотеке. ** На извештају, снимцима и фотографијама Радио Слово љубве благодари г. Тихомиру Барбуловићу, писцу и новинару у Данској. Извор: Радио Слово љубве

У четвртак, 10. октобра 2019. Свети Архијерејски Синод Грчке Цркве одржао је трећу редовну седницу, којом је председавао архиепископ атински и све Грчке Јероним. Митрополит Јанине Максим је прочитао излагање о „последицама дигиталне технологије и техничког духа у улози и мисији Цркве“. На том предавању Митрополит је поменуо да технологија данас продире у сваки аспект нашег живота, поставши реалност и чак можда притискајућа неопходност. Али за нас православне Грке, ни у нашој историји ни у богословљу, технологија и њено коришћење су непознати концепти, а ми већ користимо нека технолошка остварењаа и иновације свога времена, у цркви, у нашој духовној служби свету и у нашим административним телима. Услед тога, „наш је посао да убедимо људе да Православље није средњовековни или тешки конзерватизам, већ начин да се стварно напредује, развија, да оно ствара продуктивни просперитет, да је прави стандард живота и културе. Уследила је дискусија о предлогу, кадје архиепископ Јероним истакао да треба разликовати између коришћења и злоупотребе модерне технологије. После паузе, митрополит месогијски и лавриотички Николај предавао је о „изазовима вештачке интелигенције“. Вештачка интелигенција је огромно технолошко постигнуће претходних година. Митрополит месогијски је такође истакао да „пошто је Црква нема разлога да се боји због свег овог научног и технолошког напретка, ма како да он може бити напредан. Свет није жедан вештачке интелигенције, њему је потребна Божја мудрост. Прва може донети катастрофу, док друга гарантује живот. Проповедање и сведочење наше Цркве је савременије него икад.“ Свети Синод је наставио рад и следећег дана, у петак, 11. октобра 2019. године. Извор: Инфо-служба СПЦ