Зоран Ђуровић: О Артемијевом рукоположењу Николаја за хорепископа

[Зосима]

Хахах,па ово су шокови...Џеронимо и Масерати, удбашки агенти Егзила,дошли на форум да роваре...

 

Не вреди вам ништа,ми смо екуменисти пар екселанс,---ми  волимо римског папу---њему скидамо капу---не волимо катакомбу...на егзил,бацићемо бомбу... :bleh:

[geronymo]

Хахах,па ово су шокови...Џеронимо и Масерати, удбашки агенти Егзила,дошли на форум да роваре...

 

Не вреди вам ништа,ми смо екуменисти пар екселанс,---ми  волимо римског папу---њему скидамо капу---не волимо катакомбу...на егзил,бацићемо бомбу... :bleh:

Ne poznaje te me ,a vec me stavljate u razne koseve i sve znate o meni ,bravo vasoj pronicljivosti i znanju. Hvala vam jer jos nesto saznadoh o sebi.

[Снежана]

.на егзил,бацићемо бомбу... :bleh:

 

 

[Зосима]

Ево још двојце нераздвојних...иначе један од налуђих партизанских филмова...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Имам једно врло озбиљно питање!!

 

Да ли се људи окупљени око монаха Артемија радују?

[Ignjatije]

@@Maserati,

 

@@geronymo,

 

Можда.... исти профил.... :.mislise.

[geronymo]

Vec sam neko vrijeme na ovom sajtu citam clanke,postove,blogove i vidjeh da imamo mnogo nekakvih tabora i svasta neceg. I sto me najvise pogodi da smo kao narod izgubili dostojanstvo i sto je najvaznije hladnu glavu,niko ne cuje drugog ,a sto je najgore niti zeli da saslusa,samo smo mi u pravu a drugi su vec i kod Gospoda osudjeni "ne sudite da vam se nebi sudilo" . Ja danas napisah par postova,a niko ih ne procita,vec rekose ti si njihov,a ja sebe smatram obicnim nebitnim covjekom kojeg boli nasa danasnjica, jer na sve se pozivamo a nista ne primjenjujemo "vjera bez djela je mrtva" . Mi smo ipak i dalje samo ljudi ali sjecajmo se rijeci Gospodnjih i zapovjesti onog osnovnog i istinskog bez dodataka,jer ostalo smo mi ljudi dodavali pa svatko tumaci kako mu u interesu,zalosno. A zaboravismo "ljubi brata svojega" a kazemo ja sam u pravu ti ces u paklu gorjeti,e narode moj. Da nas Gospod obozi slozi i umnozi.

[RYLAH]

Ел могуће да неко и даље има стрпљења и трпљења за ово секташење?

 

Мислим, било интересантно мало, ал Масерати ако настави да секташи - фик! што се даљег учешћа на сајту тиче.

 

Ил да буде стављен на одобравање, које ће бити одобрено никада обзиром на садржаје које пише.

 

Масерати, нећеш никог овде преобратити, а потврду да ниси секташ нећеш добити, јер вас све око Артемија сматрамо секташима. И не знам што уопште долазите овде и секташите, тражећи потврду.

 

Ако стварно мислиш да си у праву, онда те баш брига шта ми, који смо остали у Српској Православној Цркви, мислимо о вама који сте од ње отпали. Ако ти ипак није свеједно, имаш овде на сајту да прочиташ море текстова који говоре о шатро антиекуменизму монаха Артемија и тужне скупине око њега, као и о шатро искључивом патриотизму монаха Артемија и тужне скупине око њега.

 

Ако те баш брига за дијалог, и ако си овде дошао да будеш још један Артемијев сведок... Џаба кречиш.

[RYLAH]

Иначе, да се поновим:

 

Антиекуменизам и антиглобализам Артемијеви: 

 

https://www.pouke.org/forum/topic/38922-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BE-%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D1%83-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE/?view=findpost&p=1290792

[Светолик]

Ако већ није банован, молим дотичног да објасни:

 

1. Како је Артемије прогоњен? Ко га прогони?

 

2. Ако је у септембру 2010. схватио да је грешио што је био послушан Синоду и Сабору до тада, да ли то значи да је:

  - у прелести до тада

  - у прелести од тада

 

Имао бих још подпитања, али да идемо редом 

[Светолик]

Видим да је закључана тема "... образложење", закаснио сам, био сам заузет  . 

 

Егзил почива на три крупне лажи:

 

1. Лаж о прогону.

Монаштво није прогоњено већ су сами напустили манастире. Црква их је позивала да остану. Најлуђи случај је са монахињама из ман. Вазнесење које су помислиле да могу да отму манастир и приведу га у ЕРП у егзилу. Сада су и оне "прогнане".

 

2. Лаж о отимању катедре.

Артемије је напустио катедру добровољно и удобно се сместио у Шишатовцу. Пре тога је разгледао где би се сместио, биркао манастире. Прихватио администраторе, своју мировину. 

 

3. Лаж да је преврат покренут због екуменизма, а не катедре.

Артемије је у писмима синоду запретио догађајима уколико му не врате отету епархију. Нигде се не помиње никаква јерес.

Преврат у Дубоком потоку је настао у року од 24 часа од када се сазнало да ће бити постављен вл. Теодосије за епископа. Тек тада се појурило ка Косову.  

 

Имало би се још побијати небулоза из "образложења", али мислим да су ове лажи главни темељ њиховог постојања. 

[Јанко]

 

Битно је, овом приликом, аргументима ућуткати оне који покретани ситничавом, трговачком и шићарџијском свешћу, оптужују монаха Артемија да је наводно ступио у отворену борбу са екуменистичким црквено-административним врхом Српске православне цркве зато и тек онда када је неканонски смењен и протеран са своје катедре. Пре свега, од самог почетка пастирског рада, у Српској православној цркви и шире, монах Артемије је још као јеромонах и архимандрит, био познат по постојаном, неизмењеном и непоколебивом, истрајном остајању на линији ревновања за веру православну, по благослову, примеру и моделу оца Јустина Ћелијског. То је општепозната чињеница у Српској православној цркви. Овде најпре истичемо оштар став противљења монаха Артемијапо питању сваког новачења у вери, посебно усмереног против екуменистичког јеретичког покрета у Српској православној цркви и шире. Годинама је он против ове јереси говорио, писао и борио се. Остају незаборавни његови дописи и студије писане Архијерејском сабору Српске православне цркве и његово излагање против екуменистичког покрета и учествовања у Светском Савету Цркава, што је као резултат имало званично донету одлуку овог Сабора о иступању из поменутог јеретичког Савета цркава. Ова одлука, на жалост, захваљујући махинацијама епископа-екумениста, никада на делу није спроведена. Овакав активан антиекуменистички рад и зала- гање монаха Артемија довели су до испуњења псаламских речи пророка Давида: Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат (Пс 120, 7). Наиме, екуменисти нису могли поднети тако оштро противљење њиховим унијатским циљевима, те су прогонством монаха Артемија са катедре и физичким удаљавањем са исте, екуменистички настројени епископи, возглављени декларисаним екуменистом, патријархом Иринејем, почели отворени, физички, црквено-административни прогон правоверних епископа. Овакво покретање прогона против правоверних епископа од стране екуменистички опредељене Београдске патријаршије, захтевало је адекватан одговор, тј. подизање наше антиекуменистичке борбе на један одговарајући, односно виши црквено-канонски ниво. Било је, дакле, потребно са говорене и писане речи прећи на дело, као што су и сами екуменисти прешли на дело отвореног прогона антиекумениста. Са вербалне на делатну борбу смо прешли управо прекидом литургијског и административног општења са екуменистичким патријархом Иринејем, јер се на самом делу показало да екуменистички зараженом делу јерерхије Српске правослвне цркве треба лек много јачи од изобличавајуће писане или казиване речи. То, а не некакво властољубље, представља прави разлог отвореног супротстављања монаха Артемија екуменистичком врху Српске православне цркве. Уместо да монах Артемије, по погрешном савету површних богословски кратковидих саветника, у неком патетичном заносу узнегује свој култ прогнаника, мученика и затвореника на правди Бога, кога би ми сви около оплакивали и бранили,он се храбро, како и доликује правим пастирима, отворено сукобио са духовним вуцима-екуменистима, који су напали словесно стадо Српске православне цркве.

 

Много ме подсећа на нешто, само не знам на шта...Имена и догађаји су другачији, али ово сам као дете учио... Да пробамо...

"Битно је, овом приликом, аргументима ућуткати оне који покретани ситничавом, трговачком и шићарџијском свешћу, оптужују маршала Тита да је наводно ступио у отворену борбу са четницима зато и тек онда када је добио подршку од запада да преузме власт. Пре свега, од самог почетка рада, у Југославији па и шире, Тито је још као каплар био познат по постојаном, неизмењеном и непоколебивом, истрајном остајању на линији ревновања за комунизам, по благослову, примеру и моделу друга Лењина. То је општепозната чињеница у Југославији. Овде најпре истичемо оштар став противљења друга Тита по питању сваког старачења у друштвеном уређењу, посебно усмереног против капиталистичког уређења у феудалној Краљевини Југославији и шире. Годинама је он против ове страхоте говорио, писао и борио се. Остају незаборавни његови дописи и студије писане Буржоаском Суду и његово излагање против капитализма и учествовања у монархистичком уређењу, што је као резултат имало касније званично донету одлуку Авноја о иступању из поменутог капиталистичког уређења. Ова одлука, на жалост, захваљујући махинацијама партијских руководилаца, никада на делу није спроведена. Овакав активан антикапиталистички рад и зала- гање друга Тита довели су до испуњења речи проповедника Лењина: Религија је опијум за народ, као и Маркса да је капитал зло. Наиме, капиталисти нису могли поднети тако оштро противљење њиховим светским циљевима, те су прогонством друга Тита и физичким удаљавањем из Интернационале у затвор, капиталистички настројени судови, возглављени декларисаним капиталистичким, тј Буржоаским Судом, почели отворени, физички прогон правих комуниста. Овакво покретање прогона против правих комуниста од стране капиталистички опредељене Београдске владе, захтевало је адекватан одговор, тј. подизање наше антикапиталистичке борбе на један одговарајући, односно виши ниво. Било је, дакле, потребно са говорене и писане речи прећи на дело, као што су и сами капиталисти прешли на дело отвореног прогона комуниста. Са вербалне на делатну борбу смо прешли управо прекидом општења са капиталистичким владом Цветковић-Мачек, јер се на самом делу показало да капитал-клерикалистички зараженој власти Југославије треба лек много јачи од изобличавајуће писане или казиване речи. То, а не некакво властољубље, представља прави разлог отвореног супротстављања друга Тита монархистичком уређењу Југославије. Уместо да друг Тито, по погрешном савету површних идејно кратковидих саветника, у неком патетичном заносу узнегује свој култ прогнаника, мученика и затвореника на правди Троцког, кога би ми сви около оплакивали и бранили,он се храбро, како и доликује правим лењинистима, отворено сукобио са материјалистичким вуцима-четницима, који су напали бесловесно становништво Југославије."

П.С. Толико о менталитету "бораца за веру".
П.П.С. Свака сличност са историјским личностима (ни)је случајна.
Ауторска права задржава Масерати, или ко већ.
Моје измене су козметичке природе и не утичу на (с)мисао и дух текста.

[Nebojš.a]

Егзил почива на три крупне лажи:

 

1. Лаж о прогону.

Монаштво није прогоњено већ су сами напустили манастире. Црква их је позивала да остану. Најлуђи случај је са монахињама из ман. Вазнесење које су помислиле да могу да отму манастир и приведу га у ЕРП у егзилу. Сада су и оне "прогнане".

 

2. Лаж о отимању катедре.

Артемије је напустио катедру добровољно и удобно се сместио у Шишатовцу. Пре тога је разгледао где би се сместио, биркао манастире. Прихватио администраторе, своју мировину. 

 

3. Лаж да је преврат покренут због екуменизма, а не катедре.

Артемије је у писмима синоду запретио догађајима уколико му не врате отету епархију. Нигде се не помиње никаква јерес.

Преврат у Дубоком потоку је настао у року од 24 часа од када се сазнало да ће бити постављен вл. Теодосије за епископа. Тек тада се појурило ка Косову.  

 

U vezi treće tačke nemam šta dodati. Ali mislim da u prvoj i drugoj progovara ostrašćenost i time i nedovoljna objektivnost.

 

1. Progon ne mora da bude fizički da bi bio progon, tj. ne mora obavezno da bude neposredan. 

 

2. Jeste napustio dobrovoljno, ali ne sa radošću već u suzama, i ne kao izraz njegove volje već kao izraz poslušanja. Velika šteta i tuga što tako nije išlo do kraja već se sve upetljalo u neke neverovatne improvizacije, time i ogromne greške, time je i došlo, nažalost, do ovoga do čega je došlo. Ali brate mili, uvaženi Svetoliče, pišeš tešku nebulozu kada pišeš o birkanju i udobnom smeštanju. Šišatovac je sve samo ne izbor birkavog birkača. Jedan, u to vreme, preskroman manastir.

[Светолик]

1. Progon ne mora da bude fizički da bi bio progon, tj. ne mora obavezno da bude neposredan. 

 

Монаштво је прво изашло из својих манастира, својевољно, па тек након тога почели да тврде да су прогнани. Ово је факат без икакве острашћености. Гола истина. Ко их прогања и како? Ограничено им кретање, забрањено им да говоре и проповедају своју "мисију", штампају билтене, часописе, књиге? Све им то забрањено? Одузимају им имовину? Прете им анонимним писмима? Стално их легитимише полиција на сваком пункту? Или их гледају попреко у продавницама па се осећају "посредно" прогоњенима? 

Како је прогоњен неко ко има потпуну слободу кретања, деловања, објављивања својих теза и лажи, јавних наступа, јавних сабора, има свој сајт? Хајде објасни.

 

 

 

2. Jeste napustio dobrovoljno, ali ne sa radošću već u suzama, i ne kao izraz njegove volje već kao izraz poslušanja. Velika šteta i tuga što tako nije išlo do kraja već se sve upetljalo u neke neverovatne improvizacije, time i ogromne greške, time je i došlo, nažalost, do ovoga do čega je došlo. Ali brate mili, uvaženi Svetoliče, pišeš tešku nebulozu kada pišeš o birkanju i udobnom smeštanju. Šišatovac je sve samo ne izbor birkavog birkača. Jedan, u to vreme, preskroman manastir.

 

 

Биркање је било. Гола истина. Разгледали се манастири по Фрушкој Гори, хтело се чини ми се у Кувеждин. Појам "удобно" је релативан, за мене то значи да је смештен у манастир који има струју воду грејање, келије, цркву итд. Нарочито у поређењу са монаштвом које је изашло у непознато и који су се смештали у било каквим неусловима. Али то и није битно у овој лажи да је епархија отета, да не скрећемо пажњу.

 

Важно је ово што и сам пишеш: Jeste napustio dobrovoljno, ali ne sa radošću već u suzama, i ne kao izraz njegove volje već kao izraz poslušanja. 

 

Када напустиш добровољно, како после тога тврдиш да су ти нешто отели? 

Можда можеш да тврдиш да си изигран, преварен, обманут, наведен, обећали ти једно дали ти друго и томе слично. Али то би значило да си у неком договору све то препустио, а не да ти је отето.

[RYLAH]

@@Maserati,

 

За аргументовану расправу смо увек. Али да нам неки расколници долазе и глуме учитеље, да стално постављају питања, а да на аргументе, били они друштвене или теолошке природе (јер у овом расколу има свега тога) једноставно не одговарају и тиме понижавају саговорнике који се труде да нормално разговарају, то не може.Опростићеш нам што нисмо толики мазохисти.

 

Довиђења.