Не може бити мучеништва ван Православне Цркве

[Јанко]

Ја тебе врло добро разумем, и апсолутно се слажем да важи и обрнуто-да огромна већина православаца не зна за икакву разлику. Но, да је све тако просто теолошки као што ја и ти написасмо ми би одавно били једно. Ко је ту задрт није на мени и теби да решимо. До тада, мора нам бити доста да имамо љубави међу собом и верујемо да ћемо једном бити једно, па макар у Христовом наручју.

Жив ти мени био и свако добро од Бога желим.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Види ВСБ, брате мој... ја знам да је твоје срце прешироко, и да у њему има места за све, и знам да ОГРОМНА већина католика-лаика нема појма које су то разлике међу нама... Али, неке ствари ти је Вељо лепо објаснио, Црква просто НЕ МОЖЕ да се саглашава са далекосежним последицама по догмате са неким стварима ЗБОГ СВИХ а не само због тебе и теби сличних, јер нпр безгрешно зачеће Пресвете повлачи ОБОГОТВОРАВАЊЕ Богородице, а папска непогрешивост ex-catedra повлачи макар и у најмањем укидање слободе човека и насиље над људском вољом од стране Бога, што су суштински догматски проблеми. Док се те и такве ствари не реше не може и не сме бити јединства, што не значи да нећу волети католике. Лично ћу сматрати да се они појединачно усељују у Царство по љубавном односу према Христу и са Њим, али као према Цркви мора се имати отклон. Но, зато МОРА бити интензивног дијалога. А то сам навео како мислим и видим да треба, пре свега посебно са њима и дохалкидонцима, донекле што рече Веља и Англиканцима... после сви остали.

Љуби те брат, нако хришћански.[emoji4]

И погледајмо сада, например свето Причешће. Уколико је противник Цркве на самрти покаје се и обичан православац га Крсти формулом на коју има право, а после тога долази православни свештеник, да ли он има права да га причести или мора довршити Крштење, пре причешћивања?

Да додам, да је то регулисано канонима и да ако Римокатолик пре причешћа исповеди симбол вере онако како га ми исповедамо и очита му се молитва пред причешће која говори да су дарови Истинско Тело и Крв, који канон ти кршип ако га причестиш...

 

Додуше да се разумемо ово све говорим као лаик са питањима а не тврдњама и то препуштам наравно онима којима је то од Бога благословено и Светим Духом разјашњено, да уведу канон, односно закон.

 

Моја су питања на месту и сам знаш да су канони, закони како Црквени тако и грађанско правни подложни тумачењу и нису догме, па према томе и тебе молим да се изјашњаваш на такав начин. 

 

Дакле говоримо о канонима и говоримо о времену, где они губе смисао. Зашто ми не одговориш о оним канонима СПЦ, које нико више не поштује па ни сам Патријарх, први међу нама по части. Каква нам је то част ако не поштујемо закон? 

 

Зашто тражимо од нас да поштујемо каноне селективно, тј. да неке поштујемо а неке баш и не морамо да поштујемо.

 

Мислим лично љубљени брате у Христу, да су моја питања на месту иако можда намерно "искачу" од уобичајних "успаванки" канонских православних Срба, који каноне сматрају као саме догме, кад "нема расправе" о нечему где они мисле, да је непроменљиво и вечно. Не канони нису вечност нити ја кршим догме говорећи о несавршености канона тј. закона.

 

Да ли сам јаснији сада? Пусти сад начин егзибиције и форме онога у шта желим да претворим дискусију....

[Ђорђе Р]

Види овако без улаза у дискусију коју водиш али ово уско питање мој одговор је једно велико ДААААА!!! 

 

Павле је гонио хришћане, Марија Египћанка је била блудница,.... Нису они због тога светитељи, и не треба их у томе подражавати, као ни Николаја, или било ког другог светитеља у својим грешкама.

 

Ово је класичан пример идолопоклоничког односа према светитељу, у смислу давања божанских особина човека, да све што ради је исправно, и да не може да погреши. А са друге стране је у питању омаловажавање светитеља, у смислу, и он је грешио, па нећемо да слушамо његове поуке, и он нам није никакав ауторитет због својих грешака.

 

Наравно, не мислим на Волим_Сина_Божјег, него на све који потежу овакве аргументе.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ја тебе врло добро разумем, и апсолутно се слажем да важи и обрнуто-да огромна већина православаца не зна за икакву разлику. Но, да је све тако просто теолошки као што ја и ти написасмо ми би одавно били једно. Ко је ту задрт није на мени и теби да решимо. До тада, мора нам бити доста да имамо љубави међу собом и верујемо да ћемо једном бити једно, па макар у Христовом наручју.

Жив ти мени био и свако добро од Бога желим.

Јанко, колико у срцу православаца гази догме и никоме не пада на памет да га питају пред Свето Причешће о исправности вере?

 

Дакле, Литургија сама по себи, недвосмислено и јасно уводи до сјадињења са Христом (Свето  Причешће) где се пре самог сједињења исповеда исправна вера по учењу Православне Цркве и где се јасно наводи да су дарови Истинско Тело и Крв, те сами јасно знамо и исповедамо да те Дарове не узмемо себи на суд. Дакле наша Литургија је потпуно јасна, оно што мени није јасно, јесте то да ли ми признајемо Римокатоличко Крштење или не?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Павле је гонио хришћане, Марија Египћанка је била блудница,.... Нису они због тога светитељи, и не треба их у томе подражавати, као ни Николаја, или било ког другог светитеља у својим грешкама.

 

Ово је класичан пример идолопоклоничког односа према светитељу, у смислу давања божанских особина човека, да све што ради је исправно, и да не може да погреши. А са друге стране је у питању омаловажавање светитеља, у смислу, и он је грешио, па нећемо да слушамо његове поуке, и он нам није никакав ауторитет због својих грешака.

Пази кад нисам до краја ни прочитао, немаш појма о чему причам и нек ти то буде на спасење и љубав.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ја тебе врло добро разумем, и апсолутно се слажем да важи и обрнуто-да огромна већина православаца не зна за икакву разлику. Но, да је све тако просто теолошки као што ја и ти написасмо ми би одавно били једно. Ко је ту задрт није на мени и теби да решимо. До тада, мора нам бити доста да имамо љубави међу собом и верујемо да ћемо једном бити једно, па макар у Христовом наручју.

Жив ти мени био и свако добро од Бога желим.

Још нешто... Већ сам једном написао на теми о коптима, да само учење погрешно нема благодат Светога Духа а то свакако не значи да су ученици због погрешног учења потпуно одлучени од Печата благодати Духа Светога у својим Богочовечанским врлинама.

 

Ово је по мени јако битно а .....Ако је другачије брате ти праштај. 

[Zoran Đurović]

Јанко, колико у срцу православаца гази догме и никоме не пада на памет да га питају пред Свето Причешће о исправности вере?

 

Дакле, Литургија сама по себи, недвосмислено и јасно уводи до сјадињења са Христом (Свето  Причешће) где се пре самог сједињења исповеда исправна вера по учењу Православне Цркве и где се јасно наводи да су дарови Истинско Тело и Крв, те сами јасно знамо и исповедамо да те Дарове не узмемо себи на суд. Дакле наша Литургија је потпуно јасна, оно што мени није јасно, јесте то да ли ми признајемо Римокатоличко Крштење или не?

Православна црква признаје католичко крштење.

[Јанко]

Јанко, колико у срцу православаца гази догме и никоме не пада на памет да га питају пред Свето Причешће о исправности вере?

Дакле, Литургија сама по себи, недвосмислено и јасно уводи до сјадињења са Христом (Свето Причешће) где се пре самог сједињења исповеда исправна вера по учењу Православне Цркве и где се јасно наводи да су дарови Истинско Тело и Крв, те сами јасно знамо и исповедамо да те Дарове не узмемо себи на суд. Дакле наша Литургија је потпуно јасна, оно што мени није јасно, јесте то да ли ми признајемо Римокатоличко Крштење или не?

Ствар је у томе да многи, непобожним живљењем и истрајавањем у томе, узимају Причешће на суд или осуду... Зато нам и јесте овако како јесте, јер који МОГУ често НЕЋЕ да знају, па им бива на осуду. Зато је потребно јасно учење Цркве. Зато је сазрело да се каже који се канони МОРАЈУ поштовати, а који су остали у историји. Да се каже јасно, а не да сваки епископ или свештеник тумачи...

А за крштење сам већ написао. У СПЦ признајемо крштење, НЕ и миропомазање. У Грчкој Цркви ни једно ни друго. У РПЦ је потребно само покајање, тј одрицање од одређених учења КЦ...

Као што се види, ни унутар православља није јединствен став. Испада да су Руси најближи јединству, а многи народ би због Васељенског патријарха дао руку да су ближи Грци. Но, ово су канони помесних цркава, пракса се чини другачијом.

Ја бих лично волео да прво ми православни усвојимо јединствен став. Онда би биле јасне позиције и лакше би ишао дијалог да свима...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ми имамо догматске и етичке каноне. Не можемо говорити о догматским канонима да их је појело време, онда значи и да и у догмама имамо проблем. Наравно да је неке етичке каноне појело време и наравно да је подложно променама, етички канони су упутсва, правила, неки су донесени у духу тога времена. Али исто тако мислим да је на Цркви да донесе промене или да их тумачи, а не на појединцу.

Ја нигде нисам рекао да се канони могу заобилазити и непоштовати по нахођењу појединца.

 

Јасно сам рекао, да се по овом питању мора доносити и поштовати јединствен став, и Јанко и ти знаш да тог јединственог става нема и ово је у суштини сјајна дискусија.

Ево погледајмо нашег аву Зорана, за разлику од других наших отаца, којих има на форуму, он се упушта у полемику и дискусију у оваквим питањима, вероватно ава мало више од нас зна али оно што ћу сада приметити нисам ни сањао да ћу икада рећи.

 

Ава Зоран је чист пример храбрости сопственог става, што ова полемика сложићеш се дозвољава и за разлику од осталих свештеника улази у дијалоге како би како тако давао одређене смернице за различита размишљања. Почео сам да користим ту шок терапију и неку врсту егзибиционизма (како ја разумем) у темама, где нема јединственог става и то не зато што су например ваши ставови догматско исправни а наши не. Јер да је тако, било би мало расколнички борити се против догмата.

 

Погледајмо где се не разумемо, не разумемо се у деловима, где отворимо питање о Причешћивању а при том користимо уопштене аргументе типа догматски канони треба да се поштују...... Који? Да ли ми као припадници СПЦ, можемо да коментаишемо и каноне РПЦ и да их сматрамо православним? МОжемо?

 

Ово је толико обимно захваћено сада, да би молио за мало пажње у дискусији, да решавамо једно по једно питање на које покушавамо заједно гласно да размишљамо и да нађемо одговор.

 

Дакле ако говоримо о догматским канонима, ми свакако имамо право чешљати сво православље а не само каноне СПЦ. Се слажете?

 

Ако говоримо у некој прошлој пракси, заиста имамо права позивати се на праксу светитеља иако се она можда вама не допада али управо због тога морате мало јасније и убедљивије да аргументујете где је она осуђена. То је ваше право и обавеза!

 

Много пута сам на поукама слуша.. Овај светитељ није био у праву, дешава се да и светитељ не буде увек у праву,,  уз сво поштовање овај светитељ баш лупа по том и том питању и тако даље и тако даље. Добро је знати да светитељи нису били увек у праву али молим вас наведите ко и где је такво понашање светитеља осудио и назвао га неправославним понашањем или учењем! И референцу где се тај светитељ покајао, због свог дела, става или мишљења.

 

Мислим, да сам јасан. 

 

Праштајте.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ствар је у томе да многи, непобожним живљењем и истрајавањем у томе, узимају Причешће на суд или осуду... Зато нам и јесте овако како јесте, јер који МОГУ често НЕЋЕ да знају, па им бива на осуду. Зато је потребно јасно учење Цркве. Зато је сазрело да се каже који се канони МОРАЈУ поштовати, а који су остали у историји. Да се каже јасно, а не да сваки епископ или свештеник тумачи...

Све сам брате то исто написао само мало другачије, . 

 

Претпостављам да и ти и ја такође тако живимо. Ко не? Ево и свети владика Николај је такође тако живео, сам вас добро разумео?

[Драгана Милошевић]

Knjiga@Nesveti a sveti@ sta vam govori?

Ovi postradali su okupani svojom krvlju, dal shvatate da su njihova srca u Hristu. Koji kanoni ce to da im ospore?

[Midrash]

Ја тебе врло добро разумем, и апсолутно се слажем да важи и обрнуто-да огромна већина православаца не зна за икакву разлику. Но, да је све тако просто теолошки као што ја и ти написасмо ми би одавно били једно. Ко је ту задрт није на мени и теби да решимо. До тада, мора нам бити доста да имамо љубави међу собом и верујемо да ћемо једном бити једно, па макар у Христовом наручју.

Жив ти мени био и свако добро од Бога желим.

Brate, znaš šta je problem? Politika. I sa jedne i sa druge strane. I patrijarsi bi hteli da vladaju kao i pape, a kako da se drugi podlože nego da onim drugima smišljamo mane. Kako držati pastvu pod kontrolom nego ih ubeđivati da je tvoj klub jedini pravi i istinit Bogu hvala pa smo u poslednjih stotinjak godina počeli da se osvešćujemo da se o tome radi a ne o teologiji. Jer, kako sad odjednom komisija najvećih teologa Istoka i Zapada, recimo tvrdi da filioque nije problem - sad se odjednom opametili? Ne, nego su fiksirali gde je problem - primat E tu kamenčić svrbi i jedne i druge

[Ђорђе Р]

Ако говоримо у некој прошлој пракси, заиста имамо права позивати се на праксу светитеља иако се она можда вама не допада али управо због тога морате мало јасније и убедљивије да аргументујете где је она осуђена. То је ваше право и обавеза!

 

 

Брате, претпостављам да си стварно неинформисан.

 

Владика Николај на безброј места говори о римокатоличкој вери, не у лепом светлу. Сви антиекуменисти се "куну" њега, у смислу да у његовим речима налазе основ за одбијање сваког "екуменизма".

 

Тако да поприлично непримерено изгледа ова тврдња да је он имао "праксу" да се причешћује са римокатолицима. Као када би рекли да је каменовање хришћана била "пракса" апостола Павла, пошто је учествовао у каменовању архиђакона Стефана.

[Јанко]

Не сумњам да ће много лакше да се договоре око Пресвете и незаблудивости него око примата (КЦ, РПЦ и Васељенска, ми остали смо боранија која ће се сложити ако се они договоре). Ми можда мало затегнемо око Диптиха, али и то ће они - ако буду хтели

[Zayron]

Knjiga@Nesveti a sveti@ sta vam govori?

Ovi postradali su okupani svojom krvlju, dal shvatate da su njihova srca u Hristu. Koji kanoni ce to da im ospore?

 

Da, mučeništvo je ultimativni način življenja hrišćanstva koji nadilazi i premašuje svaku teologiju i sve teologe zajedno, mučenik nije teolog ali takodjer nijedan teolog koji nije mučenik neće biti u Raju tako isto visoko tamo gdje taj mučenik, mučenici su ti kojima Hristos daje pravo da kao prijatelji njegovi sjednu o njegovoj desnici i zajedno s njim sude narode.

 

3:21  Koji pobedi daću mu da sedne sa mnom na prestolu mom,

kao i ja što pobedih i sedoh s Ocem svojim na prestolu Njegovom.

http://www.svetopismo.info/index.php?option=com_content&view=article&id=1231:otk-glava-03&catid=101:otkrivenje-jovanovo&Itemid=113

 

21 Kdož zvítězí, dám jemu seděti s sebou na trůnu svém,

jako i já zvítězil jsem, a sedím s Otcem svým na trůnu jeho.

http://forum.namchan.cz/index.php/bible/kralicka-bible/standard/krali/66-revelation/3-chapter/