Заштитник грађана

[florenntina]

Sve ti je dzaba ... Okreni obrni pustos posle 12 godina DS lopovluka se tesko popravlja ...ali Vucic i to uspeva ...

 

Ma iskreno da ti kazem, ne znam na sta ciljas, ali meni je bilo grozno i pod DS-om, iako je sada jos gore. Ustvari, lopovluk je poceo odavno pre DS-a,  od '44 i traje bez prestanka do danasnjeg dana, samo sto vise skoro da i nemaju koga da opljackaju osim sami sebe. Ono sto ja vidim kao nastavak te pljacke jeste otvoreno nasilje na ulicama i otimacina kao u nekim zemljama Juzne Amerike. I jako mi je tesko zbog toga jer znam da moze drugacije ali mi uporno idemo u suprotnom pravcu, kao sto rekoh od '44 do danasnjeg dana

[Gresni rab Boziji]

Naravno, fasizam je uvek prihvatao batinase ...

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Verbic-Pretucen-pomocnik-ministra-prosvete.sr.html

Medjutim, drzava ce se obracunati po zakonu i sa batinasima u uniformi i sa onim sa fantomkama... To su nam u amamet ostavili nasi stari ... Kome zakon lezi u topuzu tom tragovi smrde necovjestvom ...znali su to Srbi i pre pojave fasizma .

Drzava je zakonom dozvolila batinanje odnosno upotrebu fizicke snage i oruzija od strane policije ako se ispune uslovi,tako da drzava nemoze da se obracunava sama protiv sebe. Policija je samo izvrsni organ drzave. Ko zivi posteno i postuje propise taj voli policiju i njemu vojska i policija nesmeta. Policiju mrze samo prestupnici i kriminalci, pa mi takvih i nije zao kad dobiju po bubrezima...

I Gospod nas dragi je isterivao trgovce iz Jerusalimskog hrama, batina je iz Raja izasla,.. Neke stvari nije moguce resiti bez upotrebe sile...

[Solomon Kane]

Не знам ко ми је одвратнији од свих који су икада били на власти у току мог живота...мада, морам признати, свако наредни ко се домогне власти, својски се труди да буде у свему покваренији, бездушнији, немилосрднији и незајажљивији  од претходног, да буде још већи компрадор и полтрон од претходећих, тако да...Јанковић - Гашић - Вучић - остали - пре - после...нек се носе, заједно са својим тајкунским олош - пријатељима и иностраним политичко-економским шљамом у три л***...као и сви они који у поменутима виде нешто позитивно.

[Ђорђе Р]

Мишa Ђурковић Случај заштитника

 

Супротно власти, сматрам да Сашу Јанковића треба заштити као човека, а отворити озбиљну расправу о томе какви су резултати његовог осмогодишњег рада

 

Случај „Омбудсман”, који се ни након неколико месеци не смирује и који, као и све друге афере у Србији, неће наравно добити никакав епилог, веома је сложен и важан за разумевање политичке сцене у Србији. За све нас који нисмо директно укључени у ову политичку борбу, страховито је битно да сачувамо здрав разум, да заиста разумемо шта се дешава и да одбијемо да у оваквим стварима бирамо страну.

 

Кренимо најпре од дефамације човека који се зове Саша Јанковић. Цео механизам који је укључен у јавно блаћење овог човека језив је, сраман и скандалозан. Ако се користе полицијски досијеи стари двадесет и три године, онда је јасно да се ради о бруталном политичком обрачуну, који изгледа има елементе превентивног деловања (спречавање да се понови случај „Саша Радуловић”) и показне вежбе за сваког ко се перципира као проблем или противник. Јанковић је, додуше, прошао боље него Вања Ћаловић, којој су у јуну прошле године исти актери монтирали аферу секса са псом.

 

Ово је други аспект случаја. Читава грађанска јавност, која је као по команди стала у одбрану заштитника, није показала ни минимум такве заинтересованости прошле године у случају „Ћаловић”, исто као што их је годинама баш брига за све такве тоталитарне и дискриминаторскеметоде које Ђукановићев режим у Црној Гори користи против лидера опозиције, а посебно Срба. Вучићев режим је само пренео овај модел имеханизам у Србију. Такозване новине „Информер” су прошле године покренуле своје црногорско издање баш пред веома важне локалне изборе. Иако новине нису имале никакав тираж, служиле су да се на насловној страни фабрикују и пласирају најгнусније афере против опозиције, а да онда у чувеним „вестима” „Минут-два”, други треш механизам ове хоботнице, телевизија Пинк то преузима и по цео дан врти. Иза свега је стајао мозак чувеног спин-мајстора чије услуге користе и Ђукановић и Вучић. Е баш тај механизам који вам није сметао у Црној Гори сад смо добили и у Србији у случају „Сале прангија”.

 

Но, ако је неко мислио да ће се ово завршити Јанковићевом сменом, грдно се преварио. Довољно је било да се огласе Маја Коцијанчич и амбасадор Кирби, па да свима буде јасно да Вучић не сме да смењује Јанковића. Чу’ш, да дира Јанковића кад ни Дачића не може да избаци из владе три године! Шалу на страну, СНС сам има више него довољно посланика да Јанковића смени (они су га на то место и поставили 2012). Но пошто Србија није суверена држава, онда то не значи много. А страним амбасадорима су такозване независне агенције посебно прирасле срцу.

 

Напољу постоје већ озбиљна истраживања о томе како су Американци развили и свуда гурају тај механизам „независних агенција” као четврте гране власти, преко које по правилу управо они врше идеолошки и политички притисак на извршну и парламентарну власт. Јер ако погледате рад и деловање Јанковића, Шабића, Невене Петрушић и тако даље, видећете да њихови идеолошки и политички ставови и практично деловање потпуно коинцидирају с циљевима и ставовима нпр. америчке амбасаде у Београду и других западних тела. Сетимо се да је госпођа Зорана Марковић, прва директорка Агенције за борбу против корупције, пре тога радила као службеник америчке амбасаде. Господин Јанковић је годинама био службеник канцеларије ОЕБС-а у Београду, за чији су рад Британци посебно заинтересовани.

 

Долазимо и до последњег аспекта ове приче. То што осуђујемо срамно дефамирање личности Саше Јанковића и бруталну те противзакониту употребу медијског простора и институција за нападе на њега не значи да треба да поздравимо његов рад као заштитника грађана. Супротно власти, сматрам да њега треба заштити као човека, а отворити озбиљну расправу о томе какви су резултати његовог осмогодишњег рада на функцији заштитника грађана. Аутор овог текста, на пример, сматра да господин Јанковић уместо заштите права грађана ове државе много више времена и енергије троши за креирање идеолошких ултралевичарских закона којима не унапређује права грађана, већ покушава да унесе револуцију у друштвени и правни систем. Он је био носилац јавне борбе против Закона о црквама и верским заједницама, покушавајући да омогући простор и за регистрацију секти. Он је био предлагач изузетно опасног Закона о правима детета из 2010, а у његовом извештају за прошлу годину стоји како „још није забрањено физичко кажњавање деце”. Он је такође 2010. донео Упутство за стандардизован недискриминаторни говор и понашање којим се врши силовање српског језика, а што његов последњи предлог Закона о родној равноправности покушава да насилно наметне уз претње кажњавањем. Читав тај предлог закона који покушава на силу да„џендерише” све поре српског друштва веома је проблематичан, ствара нову бирократију и обавезе ионако разваљеним српским предузећима и доноси читав низ решења која су усмерена против традиционалне породице и виђења друштва. Но о њему детаљно неки други пут.

 

*Виши научни сарадник, Институт за европске студије

Миша Ђурковић

http://www.politika.rs/pogledi/Missa-Djurkovich/Slucaj-zastitnika.sr.html

[Ђорђе Р]

Не знам да ли је овај текст био постављен, али га вреди поновити:

 

Цена једнe хајке или о малигној злоупотреби институција Ђорђе Вукадиновић    недеља, 03. мај 2015.

„Када су дошли по комунисте, ја сам ћутао; јер нисам био комуниста./ Када су затворили социјалдемократе, ја сам ћутао; јер нисам био социјалдемократа./ Када су дошли по синдикалце, ја се нисам побунио; јер нисам био синдикалац./ Када су дошли по мене, није преостао нико да се побуни.“ (Мартин Нимелер, 1892-1984)

 

Не спадам у највеће фанове омбудсмана Саше Јанковића. Једном приликом, када сам као грађанин покушао да му се обратим нисам успео да се пробијем – ваљда нисам био довољно упоран, или можда нисам био довољно „грађанин“?! Али баш зато што ми није ни пријатељ, а вероватно ни политички истомишљеник (при чему је ово последње најмање битно), мислим да је још важније да се дигне глас против невиђеног скандала и организоване медијске тортуре против – не омбудмана, већ човека и грађанина Јанковића.

 

Ради се о елементарном принципу, а не о томе да ли су вам Јанковић и његов ангажман симпатични или несимпатични. Баш као што, на сличан начин, многи нису могли или желели да схвате да се и у случају скидања „Утиска недеље“ понајмање радило о томе да ли вам се свиђа или не свиђа Оља Бећковић и начин на који води емисију. Као и да ли су вам уверљиви или нису аргументи против „Београда на води“ које су опозициони посланици, у атмосфери подсмеха и добацивања, ономад покушавали да изнесу у Скупштини. Поента је да се у свим овим, наизглед, не тако битним случајевима, а најдрастичније баш у случају хајке на омбудсмана, егземпларно показала истина о стању и злоупотреби државних институција, као и правом карактеру актуелне власти – пред чиме, из различитих разлога, било због страха или из интереса, многи у Србији и иностранству затварају очи.

Не знам, такође, ни да ли Јанковић има политичке амбиције, као што му спочитавају нервозни критичари из круга власти – у чије способности и амбиције смо се, узгред речено, могли безброј пута уверити у ових последњих годину-две-три дана. Али све то нема везе са чињеницом да је он  мање-више радио свој посао, на радном месту које није он измислио, а још мање на њега сам себе изабрао.  

 

Читав смисао институције „заштитника грађана“ јесте у томе да буде независан од власти, нарочито извршне. Али невоља је у томе што ми имамо посла са влашћу која напросто не може да трпи било какво противљење и било какву аутономност, независност и критику. Ни када је реч о уставном суду, парламенту и опозицији, а камоли „тамо-некаквом“ заштитнику грађана и сличним људскоправашким новотаријама. Добро, де. Ако се баш мора због тог „европског пута“ и тако даље, али чисто онако, про форме, а не да се он стварно меша и петља у послове наше, плебисцитарно изабране и богомдане власти. A нарочито, Владара.     

Имам утисак да је Јанковић дуго избегавао отворени конфликт. На крају крајева, ова власт га је и реизабрала на функцију. Но, сада је, својим ангажманом у случају „жандарми против Андреја Вучића и Синише Малог“, као и ставом да је својом изјавом да „не да Гашића и Лончара“ премијер „прејудицирао исход истраге о одговорности за пад хеликоптера“, омбудсман изгледа прелио чашу и постао мета најбруталније кампање.

 

Није ова Јанковићева изјава – узгред речено, одмерена и потпуно тачна – одјекнула нешто превише бомбастично, али је ипак болно одјекнула у ушима које принципијелно не могу чути ништа друго сем похвала и лакировке. И стрела је одапета. Кренуло је копање по биографији и потрага за било чим што би могло послужити компромитацији онога ко се усудио да проблематизује премијеров проблематични став поводом палог хеликоптера и посумња у званичну верзију у случају „жандарми против браће“.

И пре овог усијања, Јанковић је већ у пар наврата био предмет примитивне кампање у стилу „срам те било – кол`ка ти је плата“, „док грађани грцају, њихов заштитник плива у парама“ итд. Кампања по „независним“ режимским таблоидима је трајала неко време, па онда исто тако нагло прекинута – непосредно након сусрета Јанковића са премијером Вучићем и након што су се поводом напада на заштитника грађана огласили ОЕБС и Европска комисија.

 

Ипак, ма колико то све било ружно, провидно и неукусно, није превише одударало од српске таблоидне свакодневице у којој ће, да цитирам једног старијег колегу, „ако се настави овако, ускоро тајкуном бити проглашен свако ко има три оброка дневно“.

 

Али овај пут је ствар превршила сваку меру. И по бруталности и по провидности мотива. Зато не само неуверљиво него и цинично данас звуче речи премијера и његових сарадника у вези са кампањом која се по њиховим медијима данима води против Јанковића: „Ко га напада? Нико га не дира. Поштујем(о) институцију омбудсмана, али не и Јанковића лично. Медији су слободни. Није он света крава, да буде изузет од критике.“

 

Не ради се о томе да је неко света крава и да се не сме критиковати његов рад (наравно да може и треба да се критикује, и НСПМ је до сада објавио и пренео доста таквих критика), већ да је у једној организованој и тенденциозној медијско-полицијској сачекуши један човек практично оптужен за убиство, иако ни један доказ на то не указује, нити индицира. Наравно. Нико то није баш тако рекао, али је несумњиво све паковано („пиштољ без дозволе“, „барутне честице на рукама“, „нун-чаке у витрини“ итд.) тако да збуњеног и површног читаоца-гледаоца наведа на баш такав закључак. А то је и био циљ.

Прво се објави да пиштољ није био регистрован – па се испостави да јесте и да Јанковић, авај, има доказ за то. Потом се заборави на (не)регистрован пиштољ и пређе на „парафинску рукавицу“ – да би се тек на крају и тек након инсистирања повереника за инфоррмације објавило и то да је Јанковић прошао полиграф, као и да – обратите пажњу – уопште није ни био у стану у време несреће, већ на послу и да је стигао после. Е, али ова последња „ситница“, да Јанковић није био на месту несреће када се она догодила, готово да и није допрла до просечног српског медијског конзумента (читај, јутарњи програм-дневник-РТС-ПИНК-Студио Б), али је зато стигло све остало. Закључно са изјавом министра полиције да се случај ипак неће поново отварати „због апсолутне застарелости“ (дакле, отприлике, мутно је нешто, највероватније је крив, али, нажалост, из процедуралних разлога неће бити нове истраге, па ће се ипак извући).

Изгледа да су делови српског безбедносног апарата, иначе прилично разваљеног и немоћног да заштити државу од спољњег угрожавања и насртаја, ипак још увек довољно способни, организовани и вољни да у сваком тренутку могу загорчати или уништити живот сопственим грађанима који се замере актуелној власти?  

Све у свему, средства и медијско-полицијска технологија који су ових десетак дана кампање употребљени против омбудсмана најбоља су потврда његових закључака о стању људских права и слобода у земљи Србији. Укратко, имате право да се слажете са влашћу и имате слободу – или, у нешто другачијој терминологији, имате „част и обавезу“ – да слушате и служите господара. Евентуално, и да ћутите, гунђате у себи или критикујете у у пола гласа и кругу пријатеља. И то је то. Зато и јесу комичне квазиакадемске расправе о постојању или непостојању „цензуре“ у Србији у ситуацији када се дословно пред нашим очима одвија егземпларан случај медијске тортуре и иживљавања.

Уопште се не ради о томе да ли ће Јанковић остати на месту омбудсмана, поднети оставку, или бити смењен. Он је јавно линчован, медијски убијен, мрцварен, људски понижен и професионално сахрањен. Ако остане, над свим његовим будућим акцијама и изјавама лебдеће сенка ове афере. А пре или касније замениће га неко ко ће се, поучен његовим искуством, много мање од Јанковића мешати у свој посао и избегавати да се на било који начин замери власти.

И шта мислите, колико ће се њих после овога што је снашло Јанковића усудити да јавно и гласно критикује Вучића? (Мада ни до сада у том погледу није баш била велика гужва и навала.) Или ће се свако претходно дубоко запитати шта му све то треба и „ако је Јанковић тако прошао“ чему ли тек он може да се нада. А онда нам, је ли, никаква „цензура“ неће ни бити потребна. Баш као ни тамо некакви „заштитници“, институције и било какви посредници који грађане хоће да штите од „њихове рођене“ власти.

Знам да ће бити коментара типа „ма, шта нас се сматра, то је обрачун међу њима, не би ни он штитио нас, све је то иста дружина итд“. И то је делимично тачно. Али није потпуна истина и, штавише, такав резон крије у себи једну ружну, опортунистичку и „пилатовску“ конотацију. Јер се њиме (ин)директно одобрава или макар пасивно толерише још једна епизода серијала у коме актуелна квислиншко-криминална екипа ликвидира један по један пункт могућег отпора на свом путу до потпуног власништва над државом и државним ресурсима. Некад ће мета за одстрел бити читаоцима несимпатични Јанковић, некад пуковник Јевтовић, некад неки „жути“, некад „Антонић-и-Вукадиновић“. Или неко пети-шести, бољи или гори. Али принцип је исти. Као и последице, уколико се не пружи отпор. Ћутња и повлачење у мишју рупу ту не само да није часно, него није ни од помоћи. Ако неко има дилему нека још једном прочита цитат са почетка овог текста.  

ПС. И на крају, шта мислите, којом ценом, то јест, којим новим уступком ће бити плаћена, односно морати да буде компензована ова тупава и контрапродуктивна хајка на Јанковића? Јер увек је до сада тако било. Када се Вучић разгалами, било директно, било преко својих „трбухозбораца“, када крене да „патриотише“ и/или медијски неукусно развлачи неког амбасадора или амбасадорског миљеника, после то мора да полиже и вишеструко компензује. Јер ипак добро зна ко га је довео ту где јесте и под каквим условима. Елем, ја овај пут типујем на скоро уклањање „парка мира“ у Косовској Митровици, што је један од немачких услова за отварање преговарачких поглавља са ЕУ, као и на припрему иницијативе за промену устава („не само због преамбуле“). Једино остаје помало нејасно да ли се ради о смишљеној и координисаној акцији бацања димних бомби у циљу билдовања премијеровог „патриотског рејтинга“ пре неког новог (веле)издајничког чина, или је напросто реч о спонтаним и неконтролисаним испадима хистерије и неурачунљивости. Али шта год да је у питању – лоше је у сваком је случају. И уколико се веома брзо ништа не предузме биће још и горе.

 

[feeble]

[Crveni Baron]

Citat:

Напољу постоје већ озбиљна истраживања о томе како су Американци развили и свуда гурају тај механизам „независних агенција” као четврте гране власти, преко које по правилу управо они врше идеолошки и политички притисак на извршну и парламентарну власт.

Pa kakva istrazivanja, to samo slepac ne vidi.

Nadju trulu jabuku , poput ovog Jankovica, koga drze na uzdi sa prljavom prosloscu i koriste ga za pritisak na vlast u ime "demokratije" ...

A ovaj je vec zavrsio svoju karijeri i ako ostane na ovoj funkciji i na narodnim hlebu koji izdasno konzumira jer je izasla na videlo njegova mracna proslost te sada ni amerima nije vise od velike koristi ...

Isti sablon je bio sa Djindjicem i Cedom Praskom ...

[Milan Nikolic]

Невероватно замајавање народа.

[Плутон]

Јавне препоруке за разрешење министра одбране и директора ВБА

 

Заштитник грађана Саша Јанковић поднео је данас, на основу законског овлашћења, јавнe препоруке надлежним органима да министра одбране Братислава Гашића и директора Војнобезбедносне агенције Петра Цветковића разреше дужности, због њихове одговорности за незаконит и неправилан рад својих органа и несарадњу са Заштитником грађана у вези са инцидентима током прошлогодишње Параде поноса.

 

Јанковић je препоруку за разрешење Гашића поднео председнику Владе Александру Вучићу, који је по Уставу једини овлашћен да формално предложи разрешење члана Владе, а препоруку за разрешење Цветковића председнику Србије Томиславу Николићу, који поставља и разрешава директоре војних служби безбедности.

 

„Сви државни органи, а посебно такозвани органи силе, морају да се повинују Уставу и закону и да своја овлашћења користе у сврхе у које су им дата. Демократска цивилна контрола оружаних снага и служби безбедности демократски је стандард без кога војска и службе могу да се подчине политичкој или личној моћи, са огромним штетним последицама. Министар одбране Братислав Гашић и директор Војнобезбедносне агенције Петар Цветковић погазили су оба принципа и исказали чврсту намеру да то чине и у будућности, због чега је моја јавна препорука за њихово разрешење била неминовна. Сигуран сам да ће органи надлежни за њихову смену о тој препоруци одлучити у најбољем интересу грађана и демократских вредности на којима је саздана наша држава“, истиче овим поводом заштитник грађана Саша Јанковић.

 

Заштитник грађана детаљно је навео и образложио разлоге који су га руководили да препоручи разрешење два функционера и тај акт је учинио доступним јавности на својој званичној електронској презентацији.

 

(приложене документе можете погледати на линку испод)

 

zastitnik.rs

[Плутон]

Јанковић ударио на Државу!

 

Коме смета јак Гашић!?

 

Вучић и Николић: Не дамо Гашића и Цветковића!

 

Нови докази о случају Јанковић: Заштитник као мали пуцао из пиштоља на воду, упрскао другове из одељења!

[feeble]

Meni se licno ne svidja da VBA moze da kontrolise ombudsman i jos da predlaze razresenje nacelnika. Da li to negde postoji uopste? Mislim, otkud znamo koji su mu motivi i da li neko spolja moze da utice na njega itd.

[Плутон]

Meni se licno ne svidja da VBA moze da kontrolise ombudsman i jos da predlaze razresenje nacelnika. Da li to negde postoji uopste? Mislim, otkud znamo koji su mu motivi i da li neko spolja moze da utice na njega itd.

 

Наравно да неко (било „споља“ или „изнутра“) може утицати на обмудсмана и зато он мора да образложи свој предлог у коме ће се без обзира на одлуку надлежних видети да ли постоји реална потреба за сменом или је реч о неким скривеним мотивима.

Најважније је ово испод и то се буквално хиљаде пута кроз историју на примерима разних држава показало као велика опасност по њене грађане и због тога су милиони и милиони убијени.

 

Демократска цивилна контрола оружаних снага и служби безбедности демократски је стандард без кога војска и службе могу да се подчине политичкој или личној моћи, са огромним штетним последицама.

[Avocado]

Meni se licno ne svidja da VBA moze da kontrolise ombudsman i jos da predlaze razresenje nacelnika. Da li to negde postoji uopste? Mislim, otkud znamo koji su mu motivi i da li neko spolja moze da utice na njega itd.

 

Ombudsman ne može da kontroliše VBA i ne kontroliše VBA. Kada VBA ne postupa po zakonu logično je da ombudsman predloži razrešenje načelnika. Razloge je valjda obrazložio u predlogu. Ti razlozi mogu da budu opravdani a mogu i da budu neopravdani ili izmišljeni. Ako su opravdani, motivi su irelevantni.... onda se samo postavlja pitanje da li Srbiji treba ili ne treba načelnik VBA koji smatra da za njega zakoni Srbije ne važe.

[Ћириличар]

Meni se licno ne svidja da VBA moze da kontrolise ombudsman i jos da predlaze razresenje nacelnika. Da li to negde postoji uopste? Mislim, otkud znamo koji su mu motivi i da li neko spolja moze da utice na njega itd.

Приједлог омбудсмана нема обавезујућу снагу. Он само предлаже разрјешење, али одлуку доноси за то надлежни орган. То значи да надлежни орган ( премијер, предјседник итд. ) могу не поступити по том приједлогу без икаквих посљедица. То је тако када се гелда са формалне стране, али снага инститиуције омбудсмана и не треба да лежи на формалном ниву - него на материјалном, тј. на подршци и притиску јавности на државу да поступи што је исправније могуће.

 

Али, пошто јавност у Србији нема неки претјерани утицај, зато је омбудсман и слаб.

[feeble]