Да ли је Докинс заиста остао без одговора?

[drvce]

Ми? Зар бити атеиста није индивидуални став? 

Тако ја на неком форуму напишем неком атеисти:''Ви атеисти ово оно...'', а он ме лик нападе, као шта дискриминешем, шта делим људе на ''нас и вас'', то ме моја Црква научила која је тако дискриминушућа, бити атеиста је индивидуални став, није то нека секта итд. итд. ја се сморио, реко добро. 

Moze se reci da je to neizmenjivi licni stav ljudi koji zajedno tvore kompaktnu, homogenu i izotropnu masu.

[VaSa110]

Крајње је дискутабилно да ли је само научна чињеница, чињеница...код атеиста и оних који су склони погледима поменутих, можда је то тако, али код верујућих људи неке чињенице нису условљене искључиво научном верификацијом нити то могу бити...у крајњем случају наука није нешто што је зацементирано и непромењиво већ се и њени ставови и закључци временом модификују и мењају...оно што је данас научна истина, у догледној будућности не мора бити истина.

 

Ja sam naveo da postoje i "filozofske činjenice" i to su one druge koje nisu uslovljene naučnom verifikacijom.

Naučna istina je nekako prejako. Pre se može reći o trenutnom naučnom znanju, i da, ono se stalno menja.

[Juanito]

https://www.youtube.com/watch?v=3zi699WzAL0

[Solomon Kane]

Ja sam naveo da postoje i "filozofske činjenice" i to su one druge koje nisu uslovljene naučnom verifikacijom.

Управо сам то напоменуо Аци, уверен да г. Докинс ту врсту истине не би прихватио. 

[Александар Милојков]

Управо сам то напоменуо Аци, уверен да г. Докинс ту врсту истине не би прихватио. 

 

Класичан сцијентизам са пратећим редукционизмом. Кажем, штета за тако бриљантног човека као што је Докинс. 

[VaSa110]

Сама чињеница да се Земља врти око своје осе или око Сунца је тривијална и не представља научно знање. Те чињенице могу голим оком да уоче некакви лаици који живе ван Сунчевог система. Оно што наука јесте објаснила веома добро је зашто се то дешава. Наука је теорија гравитације, идеја о очувању угаоног момента итд. и те ствари далеко превазилазе тривијалне чињенице.

 

Verovatno se nisam baš najbolje izrazio.

Potpuno se slažem sa tobom.Ja nigde nisam napisao da je samo konstatovanje činjenice predmet nauke već da te činjenice (koliko god trivijalne bile) nauka objašnjava (ili barem pokušava). A sve to u priči da Dokins samo takve činjenice prihvata (one koje nauka makar može da pokuša da objasni).

[Justin Waters]

Какве ово има везе има ово са оним што сам написао? Је сам ли ја рекао да Докинс није знао одговор или да сумњам да је преварен и да није знао са ким има интервју, да ми је то његово волшебно попишмањење веома чудно, као и то да ми је истинитост целог његовог објашњења под великим знаком питања? 

 

 

Da neka sumnjas to je tvoje pravo, samo sto si izrazio svoju sumnju na takav nacin, da ispada da je dokinsovo objasnjenje sta se desilo u tom videu toliko bezveze da covjek mora biti debil da povjeruje u to.

 

Свако може бити преварен, то је тачно, али не видим разлога да га неко мора преварити...а у овом случају је очигледно да тако испада јер појединци, међу којима си ти, беспоговорно пружају поверење једној страни јер су пристрасни а не на основу реалних доказа да је заиста тако било. У крајњем случају, за превару се може бити тужен и не знам зашто није г. Докинс то учинио већ је наставио интервју са онима који су га преварили. Да ли све мора а приори бити сведено на "превару" само зато што су у питању креационисти? Ако је истина да су га преварили, понављам, зашто је уопште пристао на наставак интервјуа? Када увидим да ме је неко заиста преварио са њим могу имати само судски контакт или никакав, нема премишљања. Зашто је дозволио себи да прекрши своју реч да не разговара са креационистима и настави интервју са тим лажљивим људима? То је Докинсова верзија приче, како знамо да је она истинита? 

 

Nije sad uopste stvar prevara i treba li za to sudska procedura. Ne znam kojim povodom unosis sudsku proceduru u diskusiju. Ne koristi se rijec prevara uvijek u smislu da nakon nje treba pokretati sudsku parnicu. Kad su u pitanju kreacionisti, za njih je karakteristicno da se predstavljaju naucnicima, i nastupaju sa stanovista nauke navodno, a o nauci pojma nemaju i proturaju teoloske fraze u nauku, a o teologiji takodjer pojam nemaju. Kreacionisti su istog duha kao jegovini svjedoci. Jehovini svjedoci kad ti pokucaju na vrata prdstave se pravovjerujucim koji zele da ti saopste Boziju rijec. I bas pred takvim jednim se i Dokins nasao. Nije sad stvar da li je doticna grupa kreacionista zeljela da ga prevari ili ne, cinjenica je da mu nisu odmah na pocetku objasnili da oni zastupaju kreacionistice stavove i da zele s njim da imaju intervju, vec su toprecutali da li iz namjere ili ne to sad nije bitno. On je shvatio da su kreacionisti tek kada su mu postavili glupio pitanje, o tome da mu navedu primjer pozitivne mutacije u prirodi. To sto je nastavio interviju moze biti iz cistog manira, ni ti sigurno u zivotu nisi momentalno okrenuo ledja nekom ko te suocio sa nekim ptianjem na ciju temu ne volis da diskutujes. 

 

Непрестано мислити и живети у (пред)убеђењу ( а колико сам имао прилике да за ових, чини ми се, 5 година боравка на форуму, упознам писаније свих чланова који су ту мало дуже време, видео сам да је то скоро правило код појединаца) да код некога ко се не слаже са теоријом еволуције (исти је однос и према заступницима ИД-а) увек и по дифолту све мора бити опскурно, лажно, глупо и ненаучно, са негативном позадином, јесте нешто што би се могло назвати, најблаже речено, острашћеност...а она не дозвољава да се види даље од објекта (који је уједно и субјекат) њене везаности.

 

 

Jednako tako mogu da nazovem ostrascenoscu onoga ko oponira teoriju evoucije koja jako dobro dokumentovana, a da prethodno o tome zaista nista nije procitao i naucio, i svoju kontratezu pravda pravom na drugacije misljenje. 

 

 

Као што рекох...острашћен си.

 

 

Tema je zapoceta tako sto je Miljokov postavio video u kome se navodno Dokins u intervuju ispada neznalica jer su mu neki pametni likovi postavili pitanje na koje se zbunio jer na to pitanje zaista nema naucnog odogovora. Onda genius postavi objasnjenje da nije nikakva zabuna, da nije ispalo da Dokins ne zna odgovor na pitanje, i ti onda uskaces u kazes da treba biti debil da se povjeruje da je tako kako Dokins kaze. I ti ni si ostrascen? Dobro neka ti bude. 

[Млађони]

Ko njega slusa i prati tamo mu je i mesto, neko ko nije siguran valjda treba da trazi odgovore na obe strane a ne samo na jednoj

 

О томе ти и причам. Ако неко тражи опговоре на обе стрне и онд те упит нешто што је чуо од довкинса.... што му није јасно, а ти не умеш да му одговориш јер те не занима штаа је реко неки тамо енглез.... 

[Млађони]

Oni koji nisu sigurni i potraže odgovore na obe strane, gotovo svi postaju vernici. Razlog je prost.

Nauka nema odgovore ili ima delimične odgovore i zahteva napor na pronalaženju istih.

Kod vere (bilo koje) svi odgovori  (gotovo svi) su tu :Bog (Bogovi).

 

Тражити одговоре на "обе стране" не значи тражити одговоре у вери или у науци. Атеизам није научна теорија, није утемељен у науци, нити се наука бави питањима којима се баве религија и атеизам. 

Не знам зашто уопште убцаш науку у ту причу, и што сви атеисти мисле да је њихово мишљење - научно. Кад то није...

 

Дакле тражити одговоре на обе стрне, значи изабрати став који ти се више свиђа и који ти делује исправнији - атеизам или религија. Ниједан од та два става нема везе са науком, али научне моделе можемо користити да потврдимо или одбијемо неку религију. Например.... фундаменталистичко протестанско хришћанство као учење одмах можемо да кажемо да није тачно јер верују у земљу стару 6 000 година, али то не можемо рећи за католичанство или православље. 

[zuti car]

О томе ти и причам. Ако неко тражи опговоре на обе стрне и онд те упит нешто што је чуо од довкинса.... што му није јасно, а ти не умеш да му одговориш јер те не занима штаа је реко неки тамо енглез.... 

Ja bi ga uputio kod Milojokva , ne 'vatam se za stvari koje ne umem da 'opravim .

[VaSa110]

Дакле тражити одговоре на обе стрне, значи изабрати став који ти се више свиђа и који ти делује исправнији - атеизам или религија.

 

Nije stvar šta mi se više ili manje sviđa već šta bolje opisuje (objašnjava) svet oko mene. Religija ima svoje viđenje sveta dok ateizam osim što sumnja u postojanje Boga ne tvrdi ništa drugo, zato se vrši  izbor između nauke i religije.

[Млађони]

Nije stvar šta mi se više ili manje sviđa već šta bolje opisuje (objašnjava) svet oko mene. Religija ima svoje viđenje sveta dok ateizam osim što sumnja u postojanje Boga ne tvrdi ništa drugo, zato se vrši  izbor između nauke i religije.

 

Можеш да прихватиш и научни опис света и православље, без икаквих проблема, у исто време, нису никкви антиподи.

Не врши се никакав избор између науке и религије, то је нека лажна дилема коју атеисти воле да намећу.

Када бираш атеизам не значи да си изабрао науку насупрот религије. 

 

Атеизам не описује свет око тебе, а ни хришћаанство. Они описују неке сасвим друге ствари, као што су смисао живота, циљ живота, сврху постојања, итд. 

 

1.Атеизам је ту нихилистички, они верују да сврхе постојања сами дајемо и да смо ту сасвим случају, бесмислено и бесциљно. Да живот постоји случајно бесмислено и бесциљно.

 

2.Религија конкретно православље, мисли д живот постоји смислено, са циљем, са поруком. И то је углавном циљ већине модерних религија. 

 

И оно што бираш је један од та два става. А не науку или религију. Наука се не бви смислом живота он се бави описом физичког света. Док се православно хришћанство не бави описом физичког света већ духовним животом човека и међуљудског односа. 

Препоручиујем ти да мало дубље зађеш у филозофију. Филозофија има своје гране. Jер ко је ушао мало дубље у филозофију за да је наука само једна грана филозофије. Она која се бави физичким светом (физис) наспрам рецимо етике или естетике које се баве неким другим стварима. 

[GeniusAtWork]

Čitam danas:

 

Mičio Kaku kaže:

 

Osvrnemo li se u prošlost do gotovo svih antičkih društava, vidimo da su ljudi verovali u druge ravni postojanja, domove bogova ili duhova. Crkva veruje u raj, pakao i čistilište. Budisti imaju nirvanu i druga stanja svesti. A po Hindusima, ima hiljade ravni postojanja.

 

Hrišćanski teolozi, ne mogavši da objasne gde su nebesa, često su spekulisali da Bog možda obitava u višoj dimenziji. Možda ćete se iznenaditi, ali kada bi više dimenzije postojale, mnoga svojstva pripisana bogovima mogla bi da budu moguća. Biće iz više dimenzije moglo bi da nestaje i ponovo se pojavljuje kada god poželi ili da prolazi kroz zidove, što su moći koje se obično pripisuju božanstvima.

 

Nedavno je ideja o paralelnim univerzumima postala jedna od tema teorijske fizike o kojima se vode najžešće debate. Zapravo, ima više tipova paralelnih svemira koji nas teraju da se zapitamo šta je za nas ,,realno''. U ovoj raspravi o raznim paralelnim univerzumima ulog je ni manje ni više do smisao same realnosti.

 

Mičio Kaku, Fizika nemogućeg, smederevo 2011, str. 199

 

Isto kao što bismo mi bili bogovi za dvodimenzionalna bića u dvodimenzionalnom svetu, kad bi postojala 

 

[VaSa110]

Не врши се никакав избор између науке и религије, то је нека лажна дилема коју атеисти воле да намећу. Када бираш атеизам не значи да си изабрао науку насупрот религије.

 

U krajnjoj liniji naučna saznanja jako utiču na naše poimanje sveta (naš filozofski pogled). Nauka nije nasuprot religiji jer nije filozofija ali kao što napisah u krajnoj liniji nauka formira naš pogled na svet koji može ali ne mora da je u suprotnosti sa religiskim pogledom.

[Milan Nikolic]

Само што тај неки ”бог из виших димензија” не може никако бити хришћански Бог.

 

Kao što i spekulacije o beskonačnosti ne pripadaju fizici.