Евхаристијски утопизам - Pijte iz nje svi vs. džaba ako ne tvorimo Njegovu volju

[Guest - . . .-]

О овоме је веома трезвено говорио професор Родољуб Кубат, то предавање сам скоро поставио на наш сајт, баш ово о чему прича Лаза.

[laetitia]

Оно што је мени помогло да повежем Литургију и свакодневницу, теорију и праксу јесте оно ''Сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.'' Откад сам почела што је могуће више да Му верујем и откад сам схватила да и кад је тешко и болно, Он и тад све уређује и да сам и даље у Његовом загрљају, многе ствари су дошле на своје место. А све је почело кад ме је довео у немогућу и безизлазну ситуацију, када је цео мој живот био доведен у питање и готово да нисам имала избора осим да Му се бацим у наручје и сасвим препустим. До тада сам увек имала осећај да живим у тами, од тада се све променило и нада и светлост су обасјали мој цео живот.. Код мене је највећи проблем био поверење у Господа и све је било између Њега и мене, имам ту срећу да живим у великој љубави са својим најближима, Господ увек нађе начин да ме кроз њих обрадује, пакао сам ја била самој себи...

[w.a.mozart]

Ne znam zašto ali me ova pesma ubitačno podseća na opisanu situaciju o dotičnom utopizmu tj. prenosi tu vrstu emocije

O Captain! my Captain! our fearful trip is done;

The ship has weathered every rack, the prize we sought is won;

The port is near, the bells I hear, the people all exulting,

While follow eyes the steady keel, the vessel grim and daring:

But O heart! heart! heart!

O the bleeding drops of red,

Where on the deck my Captain lies,

Fallen cold and dead.

O Captain! my Captain! rise up and hear the bells;

Rise up—for you the flag is flung—for you the bugle trills;

For you bouquets and ribboned wreaths—for you the shores a-crowding;

For you they call, the swaying mass, their eager faces turning;

Here Captain! dear father!

This arm beneath your head;

It is some dream that on the deck,

You've fallen cold and dead.

My Captain does not answer, his lips are pale and still;

My father does not feel my arm, he has no pulse nor will;

The ship is anchored safe and sound, its voyage closed and done;

From fearful trip, the victor ship, comes in with object won;

Exult, O shores, and ring, O bells!

But I, with mournful tread,

Walk the deck my Captain lies,

Fallen cold and dead.

[dragisa]

О овоме је веома трезвено говорио професор Родољуб Кубат, то предавање сам скоро поставио на наш сајт, баш ово о чему прича Лаза.

jel moze link Oce?

@laetitia divno

[Михајло]

Евхаристијски утопизам сам први пут сусрео на ПБФ-у, био сам четврта година.

Боље да кажем: тада сам схватио да неколико година већ ушушкано живим у њему, са људима око мене.

О томе могу написати цео роман, али за мене је "отрежњење" било веома болно.

Пао сам у велику депресију, готово клиничку.

Тада нисам знао о чему се ради, једино сам осећао велики јаз између "литургијског живота" и живота.

Наравно, касније сам исто доживео и у појединим парохијама, манастирима, али јако ретко.

У парохијама, углавном, влада ескапизам од света, а то је други проблем.

Евхаристијски утопизам је болест која нас тек чека, а која полако надолази.

Као и "зилотизам", и ово ће бити тешко после излечити.

Имаћемо гомилу људи који све знају о цркви, евхаристији, теологији, Богу, који ће се прићешћивати, али ће животи бити мрачни. Заједнице распаднуте на кланове. Живот се неће мењати. Многима ће бити мука од свега.

Наравно, није све тако црно, али треба бити трезан.

Лазаре Брате...

живот и јесте мрачан...ратови...глад...

хиљаде људи умире поред нас...и нико ништа...

зато су нам животи мрачни...

на речима смо велики...а на делима мишеви....

нема љубави...

тј.. има је док лајкујеш по читав дан мишљења..

п.с

осим на Литургији и нема светлости...мало се опоравиш...и нови фајт....

ако се ко сељакао много...зна да и долазак у нову Црквену заједницу зна бити веома тежак

морао си да имаш штелу да те приме...па људи често и одустану...

[Guest - . . .-]

jel moze link Oce?

@laetitia divno

https://www.pouke.org/audio.php?cid=647

неко од ових предавања, заиста не знам које тачно. Неки разговор са студентима.

[dragisa]

ok jer meni otvori glavnu stranu sa masom predavanja.

znaci bio je neki "razgovor sa studentima".

[Guest - . . .-]

да

[dragisa]

a dok ne nadjem ...sta je bila poenta njegovog govora?

[zlata]

Moco,Moce..upao si u neku ,cini mi se, desperiju,faznu rekla bih, bez trofazne..

(znam da je tema siroka i obuhvata masu ljudi koji osecaju razudjenost teorije i prakse, ali Moca se prvi izjasnio,pa mu ovom prilikom dajem prednost iron maiden )

Reci cu samo da homo emotivusi u svom zivoticu prolaze kroz takve faze..

E sada, sta je bitno, da i u takvoj fazi vidis nesto pozitivno...

I nekako smo mi skloni razgrdnji tih negativnih misli,osecaja..zelimo da im znamo poreklo kako bismo ih iskorenili a tim malim istrazivajnima dajemo im prostora da one postepeno unistavaju nas...Tiha voda breg roni, a to je lekcija koju zlo najbolje zna...

A ipak je Bog uvek u prednosti jer se u tami se svetlost najbolje vidi...samo je tolerancija na posmatranje svetlosti drugacija...

Zaista sam osetila pakao i ne bih takav osecaj pozelela ni najgorem neprijatelju...no, zahvalna sam i na tome, jer me je upravo taj osecaj naucio da uzivam u tako malim stvarima, da ne preispitujem svoje osecaje previse...ali da pustim sebe da osecam,cisto...a kada covek slobodno oseca, I BEZ STRAHA PRE SVEGA, bola nema kao opcije...To je tako jednostavno, da ne moze biti jednostavnije...a ne znam kako bih drugacije objasnila...

Nego Moco, mani se malo filozofa i egzistencijalaizma, nekad te knjizurine zaista opterete...i malo vise vremena provodi sa decicom...od njih se najbolje uci

[w.a.mozart]

Jedno 2 godine nosim to osećanje u sebi i članak mi je samo razumljivim jezikom pojasnio neke stvari... zanimljiva stvar je što ja inače u životu uopšte ne pokazujem tu,kako neki rekoše,depresiju ili šta već... mogu potpuno da se isključim - ali tu je...

inače, zaključak nije plod nikakvog čitanja već pre svega ličnog preispitivanja i tiče se odnosa sa mojom porodicom,roditeljima i bratom (a kasnije se javljaju koncentrični krugovi-prijatelji,komšiluk,poznanici iz crkve,kolege...) a problemi koji iskrsavaju su kristalno jasni,konkretni i imaju imena...

ovo za decu si debelo u pravu 4869

[Милан Меденица :)]

благо вама, ви сте за мене савршени хришћани ... уствари, свако је ко се каје, пада, устаје, наставља, само зато што верује и труди се да воли и мири са ближњим, у њих убрајам и Бога јер је и он Човек, иако Богочовек

мислим да нам ни појединачно ни групно нису страна ни садукејска праведништва поткупљивања Бога новчићима добрих дела ни дволична фарисејства надобудности знања, а која се у пракси живота остварују таласасто између та два екстрема док све чешће не будемо проналазили меру и све више хватали тај савршени талас оптималне путање безболности и ненаношења бола.

баш због тога, оба су и потребна - дела и знање, не би ли смо све чешће и чешће схватали где грешимо, па према томе у будућности и кориговали путање својих живота, самим тим и (онтолошког) исхода.

а то може само несавршен човек, који има једну жељу - да се спасе, па и од самог себе.

само да не упадне у месијански трип, пошто је само један Спаситељ и чувар Истине.

за мене, већ сам био устрашени десничар (песудо-ревнитељ), био сам и заљубљени левичар (хипи православац), јесам и бићу и опет и опет, до краја живота нећу престати грешити.

ал ме то неће спречити ни да губим ни да побеђујем, према милости Божјој.

за сад, само ми је важно да што чешће будем добар алат Божји и да никог собом не (о)терам од Цркве. ако треба, жртвоваћу и себе да би неко добио, или барем да неког не угушим собом.

свестан да никад нећу бити достојан икаквог дара који сам примио, чиним оно што умем, могу, желим и знам, како знам и умем, што најбоље умем.

ја само Цркви и Богу могу да захвалим што сам средио живот доста у односу на прошлост, поправио однос са оцем и мајком, што су крштени, улазе у вери и причешћујемо се, што сам нормалан и не лутам више, чак и неке људе Богом увео у путир. само ме то и држи на окупу, иначе бих одавно одустао и сломљен умро жив ... ионако сам сав сломљен и изубијан, ал барем нисам одустао.

за сад сам више него задовољан, иако болно свестан да је могло и боље, ал да смо другачији људи ... јер, за све је потребно двоје, па и веру и љубав и наду.

и почињем да се навикавам да примам ударце благосиљајући, а не само да их задајем кунући.

и ви сте ми сви и велика радост, растем и падам с вама добри моји

има неких пламичака који се никад неће угасити.

[Лазар Нешић]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1327491131' post='567575]

и ви сте ми сви и велика радост, растем и падам с вама добри моји

има неких пламичака који се никад неће угасити.

[JESSY]

јој, што сам срећна што ова тема постоји на форуму...већ и сада има толико лепих речи и емоција,искрености и волела бих да о.Иван не буде у праву, тј, да дуго траје и да се што више форумаша укључи...на форум сам и дошла очекујући овакве теме...не толико да бих писала, већ да бих читала...јер морам још пуно духовно да растем а на том путу су ми потребна туђа искуства, мишљења, ставови...

морам исто тако рећи да сам се безброј пута разочарала, чудила и збуњивала неким дискусијама појединих форумаша...мислила сам да се тако нешто овде не може наћи...односно, не би требало...ако се ми верујући тако понашамо, шта онда да очекујемо од осталих у ''свету''...

и зато ми се јако допада овакав начин писања и размишљања...(на овој теми) grouphug.gif' class='bbc_emoticon' alt='grouphug1' />

[Лазар Нешић]

Изггледа да ће о. Иван бити у праву...већ постаде мртва тема.

Наравно, болна је.

Ево, тема: "Нишлијка силовала навијача" већ има више прегледа и одговора...