Прекомерна туга - смрт најближих

[Сефора]

Родитељи треба сваког дана треба да постављају нов почетак - да пројављују ново расположење, одушевљење и љубав.

Не мој се затварати у кућу ! Устани свако јутро и шетај сат времена ! Вежбај !

Немој случајно да пијеш неке лекове за смирење или алкохол !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Уколико си пушач !?  Пази, контролиши се !

5 цигарета је превише !

Значи ... Шетај, шетај, и можеш да изговараш непрестано молитву ...

Створитљу, Душе Истине,који си свуда и све испуњаваш, који си нас створио и даровао нам Вечни Живот, утеши ме !

[Zawisza]

Бол временом замени сета. Да није тако сви би умрли и на земљи не би ни било људи. Сви ми носимо неки бол у себи и никоме није лако да га трпи.

Једини лек је време.

[Milan Nikolic]

Васпитавање детета почиње од тренутка његовог зачећа. Ембрион чује и осећа у мајчиној утроби. Да, он чује и види мајчиним очима, разумева њене покрете и осећа иако му ум још није развијен. Чим се смркне мајчино лице - смрачи се и његово. Нервира ли се мајка - нервира се и он. Оно што осећа мајка, - тугу, бол, страх, узнемиреност и слично, - то доживљава и он. Ако мајка не жели ембрион, ако га не воли, он то осећа и у његовој нежној души стварају се трауме које ће га пратити кроз читав живот. Сасвим супротно дешава се кад га прате мајчина света осећања. Кад мајка осећа радост, мир и љубав према ембриону, она све то тајанствено преноси на њега, као што касније преноси и на већ рођену децу.

Стога мајка треба веома много да се моли за време трудноће и да воли своје још нерођено чедо, да милује свој стомак, да чита Свето Писмо, да живи светим животом. То је и њој самој на корист, али тиме се жртвује и за љубав детета зачетог у њој, да би њено будуће дете постало што светије и да би од самога почетка имало свете животне основе. Видите ли колико је за жену осетљива ствар зачеће и ношење детета, колика је то одговорност и каква част?

Običaj je da se tekst koji nije lični navede sa imenom autora.

[Сефора]

Старац Порфирије

[kajaa]

Meni sad boli ovo je sve svijeze i njega nema tek dvije sedmice a sta ce biti za godinu dve ja neznam dali ce bol biti drugaciji... A sto se razgovora tice sa mojim muzem mislim da ni on nema rijeci utjehe na sve ovo volio je moga oca to znam a i tata njega imali su posebnu vezu i mislim nije da mislim nego osjecam da i on pati na svoj nacin i da nemoze da me utjesi pun, promjeni temu pricamo o bebi o danu koji je prosao itd.

ali sve je to kretko prekratko i nije vazno, ne da nije vazno nego nema prioritet kao moji momentalni osjecaji bola.........

Dobro nam dosla draga Maria...primi moju sucut.. -- cestitku za djete.. 1405_love,

ujedno ti  zelim sve najbolje da prodje,i zdravo ugleda svijet..

Sestro,Maria..vidim da se mucis..a to je tako normalno ,jer se sada upravo nalazis u danima zalosti i tuge,u zalovanju..taj bol mi ne mozemo izbjeci..Ali,toj tata je samo promjenio mjesto zivota,on i dalje zivi gore u nebu..i on je i dalje prisutan medju nama,odnosno s tobom...

Nemoj  se opterecivati da ti je potrebna neka strucna pomoc za to...niposto, to ce proci..Svaki covjek ima i mora da ima pravo na svoj nacin ispracaja pokojnika..svatko na svoj nacin ispraca..i oprasta se s tugom i boli.

Nekome treba par mjeseci,a nekome godinama...ali poslje je lakse..

Mislim da ljudi uz Bozje Milosrdje ,prije se predaju Bogu i prihvate da je to Bozja volja..gdje je Gospodin pozvao tvoga oca,da se preseli kod njega...Normalno  bi trebali biti radosni,ali iz osobnog iskustva znam sta je ta bol( za mojim bratom..mojim posljednjim bratom)sta to znaci..,jer on mi je bio sve,a imam jos roditelje zive..sva djeca koju su imali,a bilo ih je mnogo,svi su umrli-samo sam ja ostala na zivotu...

Maria,draga samo ti placi,ispusti sve ono sto ti je u srcu...i imaj uvjek u vidi,da sto god radis..tvoj tata, gleda odozgo...na tebe,i sigurno ce on biti jako ponosan na tebe..

A,ti sada odluci,kakvu bi on  htio imati kcer, pa kokusaj da mu to pokazes...u ovim trenutcima,i pomisli da bi i on voljeo,da ti budes takav primjer svojem djetetu kao on tebi..

Pokoj vjecni neka mu daruje Gospodin..!

[Zawisza]

I svetlost večna  svetle la mu.

Počivao u miru Božjem.

[maria iz daleka]

HVALA VAM SVIMA NA ODGOVORIMA!

Jedno znam ako iko od meni poznatih ljudi bude nagradjen za ovozemaljski zivot da ce to biti on!

Mozda je to i mala utjeha za moje boli, al bol je sto je ne vidim kako je njemu gore ili tamo gdje je

a moja vjera nije toliko jaka da mogu da se prepustim i da kazem ZNAM da mu je bolje.

Iskreno iz cijelog srca pokusavam da zamislim da je tamo bas onako kako je zapisano i da ce dusa njegova kad prodje kroz strasni sud biti tamo gdje su svi pravednici i majka nejgova i svi srbi koje su pali za slobodu i koje je on cio svoj zivot pominjao i njima se divio. Nadam se to i jeste moj problem da mi jje znati da je tako, bol bio bio manji.

Imam suvise vremena dan je dug a nemam nekih obaveza posto sam pocetkom augusta prestala da radim

tako i da i to ne ispunjeno vrijeme mi je neprijatelj a i vrijeme je toliko lose da mi se ne izlazi napolje. Sve se sastavilo

i osim knjiga i interneta i svako minutnog razmisljanja nista me ne ispunjava. Cak uhvatim samu sebe kad jedno vrijeme nemislim na njega da se lose osjecam i pomislim to tvoj otac nije zasluzio da ga zaboravis...Prosle dvije sedmice a ti vec mislis o glupostima a ne o njemu sta ce biti za godinu dve i onda me grize savjest....

Sta je najgore sto cesto pomislim na sahranu i tjelo njegovo i onda mi crne misli ne izlaze iz glave kao u horor filmovima. Uzas. A volila bi u snovima da mi se javi da se ispricamo ali nazalosz nema ga ne dolazi???

Razmisljam da pocnem dnevnik da pisem o njemu o nama da ne padne u zaborav.

[ZELJKO P.]

Zivim u Njemackoj imam 38 godina, zovem se Maria i pre tacno 2 sedmice sam izgubila oca.

Otisao je tacno na Sv.Iliju! Imao je svega 64 godine i ziveo je preko 40 godina u Njemackoj gdje sam i ja sad.

Sahranili smo ga u njegovo rodno mjesto u njegovu Srbiju.

Moje pitanje ili ... neznam kako ni da opisem niti nazovem temu je:

dali mogu sa nekim da razgovaram, da se izplacem, izpricam.

Nemogu da se pomirim da je moj otac otisao bio mi je drug, nesto najsvetlije i najiskrenije sto

sam upoznala. Tuga mi srce para a i u vjeri nisam toliko jaka da bi kroz nju nasla utjehu. Citam ja sve ovo ali tuga i bol ne prestaju. Jos nesto u braku sam vec 16 godina i tek sad sam trudna i ocekujemo nasu malu Lenu

ili mozda po tati MILEnu tacno na njegovu slavu Sv. Nikolu.

Hvala Vam svima na odgovorima i upustiva....

ps. upravo citam knjigu: tajni zivot duse poslije smrti od Protojereja Grigorija i pokusavam da vise saznam i da

nadjem sebi ujehju ali ..... ali ..... bol je jaci od razuma a tuga potrga sve lijepe misli....

draga moja Marija,ako mogu tako da te nazovem,tacno znam kako se osjecas...ja sam bez majke ostala kad sam imala 19 godina-"otisla" je 1989.god u svojoj 48 godini zivota,a tata je otisao 2003 u 74godini.Ja nemam ni brata ni sestre,samo svoju djecu i muza koji su mi utjeha u svakom trenutku moga zivota.Zato te molim da da svoju tugu dijelis sa svojim muzem i da je ne drzis u sebi iz prostog razloga-ti si u Blagoslovljenom stanju i tvoje cedo mora da se rodi zdravo i veselo,DACE DRAGI BOG,A SA MNOM MOZES DA PRICAS SVE STO TE ZANIMA I DA SVOJU TUGU POKUSAS IZRAZITI RIJECIMA,IAKO, ZNAM DA JE TO TESKO,POGOTOVO SA NEPOZNATIMA,neka te to ne sprecava,kazi sve sto te boli,placi,bice ti lakse...ali zivot tece dalje i mi moramo zivjeti dalje zbog nase djece!!!Mi smo jedna siromasna porodica sa cetvoro djece-nasu zivotnu pricu mozes vidjeti na ovom baneru koji stoji u potpisu...toplo te pozdravlja sestra Mitra sa svojom porodicom,javi se!!!!!!!!!!!!!!

[ivana626]

Марија тешко је изаћи из те кризе, ја н знам како бих могла да те утешим, једино могу да ти дам пар савета, бар што се тиче молитве.

За оца читај молебни канон за упокојене: http://www.molitvenik.in.rs/kanoni_i_sluzbe/kanon_za_upokojene.html

помоћићеш њему, а и ти ћеш добити мир

За себе и дете читај захвални акатист: http://www.molitvenik.in.rs/akatisti/akatisti_Gospodu/akatist_zahvalni.html

Молитва најконкретније може помоћи у тузи, надам се да ће ти ово помоћи...

[Justin Waters]

Mozda je to i mala utjeha za moje boli, al bol je sto je ne vidim kako je njemu gore ili tamo gdje je

a moja vjera nije toliko jaka da mogu da se prepustim i da kazem ZNAM da mu je bolje.

Iskreno iz cijelog srca pokusavam da zamislim da je tamo bas onako kako je zapisano i da ce dusa njegova kad prodje kroz strasni sud biti tamo gdje su svi pravednici i majka nejgova i svi srbi koje su pali za slobodu i koje je on cio svoj zivot pominjao i njima se divio. Nadam se to i jeste moj problem da mi jje znati da je tako, bol bio bio manji.

Кад жалимо за неким ко није више са нама овде, то се може временом излечити. Међутим када жалимо за неким ко је прешао праг смрти, размишљајући о његовој коначној судбини, е то се већ не може ничим излечити осим вером. Судови су у Божијим рукама не у нашим. Ниједан човек није милостивији од Бога, нити праведнији с тога упуштати се у размишљање о нечијој загробној судбини значило би баш уплитати се у суд који припада Богу. Размишљање о судбини покојника њему неће ништа значити, али зато молитва хоће. Помињање на Литургији најпре је оно што ће користити покојнику, као и лична молитва и чињење милостиње тајно, него милионе литара суза да пролијемо и милионе хиљаде живаца да покидамо, и милионе страница дневника да испишемо и милионе споменика да изградимо ништа то покојнику неће користити,а нама може штетити. Небески свет је таква реалност да ми овде који смо на земљи управо изгледамо као да живимо у забораву. Зато се ми молимо Богу и светима да не будемо заборављени на небесима, да нас Господ помене у царству своме. Зато је помињање некога у молитви најбољи начин да држимо сећање на њега, него било шта друго за чиме људи посежу, а уједно и корисно. Душа твог оца нема никаке користи од било каквог помена овде на земљи осим молитвеног. Зато писање дневника или или чињење нечег сличног може бити нешто што ће теби причинити задовољство, али заиста немој превише далеко ићи па повезивати то са стањем душе твога оца, тј да ће ако случајно нешто закажеш, пропустиш једну страницу или на неки други сличан начин не одржиш присуство помена имена твог оца, изузев молитвеног, бити нешто страшно и лоше по њега. Нарочито није потребо да га дозиваш да ти се јави у сновима или на сличан начин. То је искушавање Бога, јер тиме показујемо маловерије. Онај који истрајава на таквим призивима може бити само суочен са духом обмане, никако истине. Јер оно што је у свему поента ако би имала знање да је твој отац сад на месту где почивају праведници, зар не би било другачије него си написала? Написала си да би твој бол био мањи када би знала да је он на том месту. Али када би ти видела на каквом је он месту, зар се не би онда радовала због њега? Кад би видела на каквом он месту почива зар тад не би сваки бол нестао? Верујем да би нестао јер након тога истрајавати на некој жалости што он није са нама, било би као када би неко у неком концентрационом логору био са ближњима, па један ближњи напусти логор, избави се, овај ближњи зажали са њим што он није и даље са њима у концентрационом логору. Молитва и само молитва, то је све и једино потребно што треба да чиниш. Молитва, али не у грчу и хистерији него у смирењу и вери у Бога милостивог и човекољубивог.  

[maria iz daleka]

Dragi Pavlovicu,

rado cu vam pomoci recite mi samo kako to iz Njemacke ide, dali neko moze da mi napise kako da preko Online Bankinga to ucinim? Jelo ov broj vaseg racuna Name on the account:

Митра Павловић

Account with Institution: PAVLOVIC INTERNATIONAL BANK AD, FILIJALA BRCKO

SWIFT: PAVLBA22

IBAN: BA395542030010660571?

Draga Mitra, neznam gdje bi pocela a gdje zavrsila sa svojom tugom a nebih tebe da opterecujem u tvojim jadima, hvala ti od srca na podrsci. Cim dobijem odgovor kako to da iz Njmacke uradim odmah cu vam poslati novca.

Meni su poznati ti krajevi malo moj rodjak je takodjer proveo cio rat po ratistu bio je u 16-diviziji ako ste culi za nju i ja sam ga posjecivala na ratistu bili su u blizini Lopara na planini Kriz! Tragedija je sta se sve desilo a jos veca kako su ti borci u zaborav baceni. Uzas....

Zelim vam svako dobro ovog svijeta imate zlatnu djecicuuuu

[maria iz daleka]

Dragi Justiniane,

volila bi kad bi moja vjera bila jako i cvrsta kao tvoja pa da mogu sad u ovom momentu tako da razmisljam. Bol je jaci od razuma, a sto se tice molitve od kako se desilo ne prestajem paliti svijecu i moliti se za oprostaj grijehova njegovih i cekam 11 Sep kad ce njegova dusa da se preseli u carstvo nebesko medju pravednike. A takodjer sam jednog svestenika kojega znam od djetinstva zamolila da se moli za tata a i u manstir Celije sam zvala i molila ih da se mole za dusu moga tate i to mi je i obecato. Ali meni je to sve tako malo a bol je jak a to moje razumisljanje gdje je kako mu je to je sve od bola i muke nije protiv boga nego samo bolllllll.

Pomozi mi da vjerom ojacam

[Љубичица]

Драга Мариа,

Сматрам је ствар у твојој одлуци - да ли ћеш да се препустиш тужним мислима и очајаваш, или ћеш да живиш.

Бог нам је дао живот да се радујемо...има много, много жалосних ствари у свијету са којима се тешко боримо.

А циљ хришћанина је радост, одлазак у руке Бога Живога. Мени су попе објашњавале како изгледа рај. Кажу да то није мјесто, већ стање. Значи, ко оде у рај, радоваће се заједно са Богом и својим најмилијима.

Дакле, наши драги упокојени људи нас горе чекају...и ми кад се упокојимо, опет ћемо се срести са њима.

И ти ћеш срести и свог оца тамо, и своју баку.

Својом тугом нећеш помоћи ни оцу, ни мужу, ни дјетету, ни себи.

Одлучи да престанеш туговати, Бог ће ти помоћи.

:cheesy:

[Љубичица]

....наставак

По мом мишљењу, стање душе послије смрти не зна нико сем Бога. Да ли душа тек након 40 дана излази пред Бога? Можда је то нама само поједностављено, "стрпано" у наше ограничено схватање времена. Тако да, колико год читали о оном након овоземаљске смрти, питање је да ли ћемо ишта научити.

За Бога не постоји вријеме - данас, јуче, сутра...Он није ограничен временом као ми.

[Љубичица]

.....наставак

Међутим, постоји и ђаво. Ђаво нам у главу убацује разне мисли. Ђаво жели да ми тугујемо.

Можемо имати све најбоље у животу, али ђаво у главу убацује помисли како нам није добро.

Чак и људи кажу да 10 пута поновљена лаж постаје истина.

Ђаво каже- није ти добро, није ти добро, немаш оца, немаш баку, како ћеш, јадна ти. И ти га послушаш и наставиш да понављаш оно што ти је он у главу убацио- није ми добро, није ми добро, немам оца, немам баку, како ћу, јадна ја...

И не да ти да мислиш о добрим стварима.

Твој отац је сада са Богом Живим и нигдје на овој земљи му не може бити боље него на небу...На небу је живот бесконачни, вјечни...

Размишљај како је твом оцу боље на небесима...тамо нема ни бола, ни секирације.

Не дај ђаволу да те смути. Твој отац није мртав, него жив...живљи од тебе и мене заједно. Само се моли Богу да га спаси...и остало је у Божијим рукама. Бог жели да твом оцу буде добро, да теби буде добро, да мени буде добро.