Манастири, манастирски начини живота (видео записи, линкови, чланци..)

[Dijana Mikic]

Manastir Ostrog u Crnoj Gori

[Ненад Р.]

Постоји већ тема о томе  https://www.pouke.org/forum/topic/35538-манастири-манастирски-начини-живота-видео-зап/page-1

[Ayla]

Nekada

Danas

 

http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/2139257-ovako-je-izgledao-manastir-ostrog-1890-godine-vatra-ga-je-sprzila-dim-je-parao-nebo-foto

[JESSY]

 

[Bokisha]

 

[Иван Ивковић]

Међународни симпосион „Монаштво у Српској Православној Цркви данас“

Свеправославно друштво „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“ Епархије врањске организовало је 7. октобра 2017. године симпосион међународног карактера „Монаштво у Српској Православној Цркви данас“.

У циљу размене искустава и унапређења монашког живота, на Симпосиону  су  обрађиване теме које је наметнуло само наше доба.

Наставак чланка са звучним записима излагања: https://podviznickaslova.wordpress.com/2017/10/23/monashtvo_u_spc_danas/

[Natasenka]

 

[NinaSavic]

 

[Natasenka]

 

[JESSY]

Ову причу ми је испричала мајка једне од монахиња из манастира: " Када ми је ћерка отишла у Манастир била сам, најблаже речено, збуњена. До тада нисам ништа знала о животу у манастиру па нисам приметила да се кћи припрема за тај подвижнички живот. За мене је она била премлада и нисам размишљала о томе да ће доћи време њеног одласка из куће.
Најава да одлази у манастир дошла је некако ненадано. Прво ме је обузела неверица, затим туга. Нисам била спремна за њен самосталан узлет у живот. Требало ми је времена да се навикнем на ту помисао, а било га је веома мало. Све припреме око одласка требало је да буду завршене за седам дана. Тако је одлучила.

Била сам пуна туге и бола. Болело ме је одвајање. Као да ми се кидало и комадало живо месо. Чудно, и поред патње, негде у дну срца постојало је зрнце нечега лепог што је наговештавало радост. Знала сам да креће честитим путем и то ме успокојавало. Више сам осећала него наслућивала да је моје птиче одрасло, да су му крила ојачала и да му је гнездо отешњало. Очито, дошло време да полети.
Отац и ја смо је испратили на аутобус којим је путовала у свој нови дом и благословили је. Пожелели смо јој да нађе себе на путу који је изабрала, да се ојача љубављу Божијом како би изржала искушења и тешкоће које је неминовно очекују. Када смо се вратили кући дочекала нас је празнина и тешка тишина. Око нас је текао уобичајени живот, а нама је требало много времена да се навикнемо да она није ту поред нас. 

Није прошло много времена, а једна од њених сестара је путовала кроз наше место. Сачекала сам је, понудила доручком који сам понела и кафом коју је волела. Остало је времена и за разговор. Нисам приметила да сам цело време причала о кћери. Сузе су се саме сливале низ образе. Покшавала сам да објасним да су то сузе ганућа и моје борбе да својој кћери будем ослонац и подршка на тегобном путу који је изабрала. Из топлих очију саговорнице читала сам сапатњу и жељу да ми на било који начин помогне, утеши и олакша терет који сам носила у души.

Време за разговор је истекло. Упутиле смо се ка аутобусу који је већ стајао на перону. Поздравиле смо се и сестра је пошла ка вратима. Већ сам се спремала да пођем када сам у жамору који је био око мене препознала њен мио и звонак глас. Допирао је са степеница аутобуса у који је улазила: "Мама, мама" тако ме је ословљавала, "кажи ми које јело твоја кћи највише воли да једе, ја ћу јој то спремити".

Кући сам се вратила са великим олакшањем у срцу. Сазнала сам да моје чедо живи у обиљу међусобне брижности и искрене сестринске љубави".

Из Бисерна зрнца,  Приче из манастирског живота

Манастир Сељани

[feeble]

Jeromonah Serafim (Rumun) gradi (obnavlja?) pravoslavni manastir u Skotskoj

https://www.youtube.com/watch?v=bAH5URBHUf8