О богослужењима

[JESSY]

О поретку црквених Богослужења

 

Сва црквена Богослужења деле се на три круга: дневни, недељни и годишњи.
ДНЕВНИ КРУГ БОГОСЛУЖЕЊА
1. Дневним кругом Богослужења се називају она Богослужења, која се савршавају у св. Православној Цркви у току једног дана (24 сата). Дневних Богослужења постоји девет: вечерње, повечерје, полуноћница, јутрење, први час, трећи час, шести час, девети час и Божанствена Литургија.

По узору на Мојсија, који описујући стварање света, почиње "дан" од вечери, тако и у православној Цркви дан почиње од вечери - вечерњом службом.

Вечерње - је служба, која се савршава на крају дана, увече. Том службом ми се захваљујемо Богу за протекли дан.

Повечерје - је служба, која се састоји од читања низа молитава, у којима ми молимо од Господа Бога опроштење грехова и да Он нама, идућим (грјадушчим) на спавање, пода покој тела и душе и сачува нас од лукавстава ђаволских за време сна.

Полуноћница - служба која је одређена за савршавање у поноћ, као сећање на ноћну молитву Спаситеља у Гетсиманском врту. Та служба призива верујуће да буду свагда спремни за дан Страшног Суда, који ће наступити изненада, као "младожења у поноћи" сагласно причи о десет девојака.

Јутрење - је служба, која се савршава ујутру, пре изласка сунца. Том службом ми благодаримо Богу за прошлу ноћ и молимо од Њега милости за наступајући дан.

Први час, одговара нашем седмом часу изјутра, и освештава молитвом наступајући дан.

Трећи час, одговара нашем деветом часу изјутра, и сећа нас на силазак Светог Духа на апостоле.

Шести час, одговара нашем дванаестом часу дана, и сећа нас на распеће Господа нашега Исуса Христа.

Девети час, одговара нашем трећем сату поподне, и сећање је на крстну смрт Господа нашега Исуса Христа.

Божанствена Литургија је најважије Богослужење. На њој спомињемо, сећамо се, целог земног живота Спаситеља и савршава се тајна св. Причешћа, коју је установио Сам Спаситељ на тајној вечери. Литургија се служи изјутра, пре подневног јела.

Све ове службе су се у древним данима у манастирима и код отшелника савршавале посебно, у тачно за сваку, одређено време. Али касније, због прилагођавања верницима, оне су биле сједињене у три Богослужења: вечерње, јутрење и дневно.

Вечерње  - Богослужење састоји се од деветог часа, вечерњег и повечерја.

Јутрење - од полуноћнице, јутрења и првог часа.

Дневно - из трећег и шестог часа и Литургије.

Дан уочи великих празника и недељних дана савршава се вечерња служба, у којој се сједињују: вечерње, јутрење и први час. Такво Богослужење назива се свеноћним бденијем (свеноћном), јер је код древних хришћана оно трајало целу ноћ. Реч "бденије" значи: будност.


Прегледна шема дневног круга Богослужења







Вече.
1. Девети час. - (у 3 часа поподне)

2. Вечерње.

3. Повечерје.


Јутро.
1. Полуноћница. - (у 12 час. ноћу)

2. Јутрење.

3. Први час. - (у 7 час. изјутра)



Дан
1. Трећи час. - (у 9 час. изјутра)

2. Шести час. - (у 12 час.- у подне)

3. Литургија.



НЕДЕЉНИ КРУГ БОГОСЛУЖЕЊА


2. Недељним или седмичним, кругом Богослужења назива се поредак служби у току седам дана недеље. Сваки дан недеље посвећен је неком важном догађају или посебно поштованом светоме.

У недељу - Црква спомиње и прославља Васкрсење Христово;

У понедељак (први дан после недеље), прослављају се бестелесне силе - Ангели, саздани пре човека, најближе слуге Божије;

У уторак - прославља се свети Јован Крститељ, као највећи од свих пророка и праведника;

У среду се сећамо како је Јуда издао Господа и у вези са тим, се савршава служба у сећање на Крст Господњи (посни дан).

У четвртак се прослављају св. Апостоли и св. Николај Чудотворац;

У Петак се спомињу крсна страдања и смрт Спаситеља и савршава се служба у част Крста Господњег (посни дан).

У суботу - дан покоја - прославља се Божија Мајка, Која се прославља и свакодневно, праоци, пророци, апостоли, мученици, преподобни, праведни и сви свети, који су достигли упокојење у Господу. Такође се помињу сви умрли у истинитој вери и нади на васкрсење и живот вечни.



ГОДИШЊИ КРУГ БОГОСЛУЖЕЊА



3. Годишњи круг Богослужења је поредак служби у токе целе године.

Сваки дан у току године посвећен је неком од светих, а такође и посебним светим догађајима -празницима и постовима.

Од свих празника у години највећи празник је Светло Христово Васкрсење (Пасха). То је Празник над празницима и Слава над славама. Пасха не бива пре 22-ог марта (4 април по новом) и не бива после 25-ог априла (8 маја по новом), у први недељни дан после пролећног пуног месеца.

Затим, у току године, постоји дванаест великих празника, установљених у част Господа нашег Исуса Христа и Божије Мајке.

Постоје и празници у част великих светих и у част бесплотних (бестелесних) Сила небеских - ангела.

Тако се сви празници у години деле по свом садржају на: Господње, Богородичине и празнике светих.

По времену празновања празници се деле на: непокретне, који бивају сваке године увек у исти дан у току месеца, и покретне, који мада увек бивају у исти седмични дан, падају у различите дане у току месеца, зависно од времена празновања Пасхе.

По величанствености црквених служби, празници се деле на велике, средње и мале.

Велики празници увек имају свеноћно бденије; средњи празници - не увек.

Богослужебна црквена година почиње 1-ог септембра по старом календару, а цео годишњи круг Богослужења утврђује се у односу на празник Пасхе.

 

http://mojepravoslavlje.blogspot.com/search?updated-min=2012-01-01T00:00:00-08:00&updated-max=2012-09-16T10:56:00-07:00&max-results=50&start=12&by-date=false

[JESSY]

О Богослужебним књигама

 

Прво место међу Богослужебним књигама заузимају: Јеванђеље, Апостол и Псалтир. Те књиге су узете из Светог Писма - Библије - па се и називају свештено-богослужебне.

Затим следе књиге: Служебник, Часослов, Требник, књига молебних песама, Октоих, Минеј месечни, Минеј општи, Минеј празнични, Триод посни, Триод цветни, Типик или Устав, Ирмолигиј и Каноник. Те књиге су састављене на основу Св. Писма и Св. Предања, а саставили су их оци и учитељи Цркве. И називају се црквено-богослужебне.

Јеванђеље је Реч Божија. Она се састоји од четири прве књиге Новог Завета, које су написали јеванђелисти Матеј, Марко, Лука и Јован. Јеванђеље садржи у себи описе земног живота Господа нашег Исуса Христа: Његово учење, чуда, крсна страдања, смрт, славно васкрсење и вазнесење Његово на небо. Богослужебно Јеванђеље, има ту посебност, да се осим обичне поделе на главе и стихове, дели још и на посебне делове, назване "зачала". На крај књиге ставља се упутство: када читати ово или оно зачало.

Апостол, је књига на црквено-словенском језику, која садржи следеће књиге Новог Завета: Дела Светих Апостола, саборне посланице и посланице апостола Павла (осим књиге Апокалипсис). Књига Апостол такође, као и Јеванђеље подељена је осим на главе и стихове, на "зачала", са упутством на крају књиге, када и како читати "зачало".

Псалтир - књига пророка и цара Давида. Тако се назива зато, што је већину псалама у њој написао св. пр. Давид. У тим псалмима св. пророк открива пред Богом своју душу, све своје радости, туге, каје се због учињених грехова, прославља бесконачна Божија савршенства, захваљује се Њему за све Његове милости и благослове, моли помоћ за сва своја дела... Ето зашто се псалтир употребљава при Богослужењима чешће од свих других богослужебних књига.

Књига Псалтир је због употребе на Богослужењима подељена на двадесет делова, названих "катизмама", а свака "катизма" дели се на три дела, названих "славама" (антифонима).

Осим обичног Псалтира постоји још и "следовани" Псалтир, и он се разликује по томе, што у себи садржи три додатка: а) Часослов, б) тропаре и кондаке, изабране из свих богослужебних књига и в) сва молитвословља, која треба да читају они који приступају к Св. Тајни Причешћа.

Служебник је књига за свештенике и ђаконе. Она садржи у себи поредак вечерњег, јутрења и Литургије. На крају служебника налазе се: отпусти, прокимени, величања и месецослов, тј. списак светих, који се свакодневно помињу у цркви.

Архијерејски служебник (или "Архијерејски чиновник") разликује се по томе, што он садржи у себи још и чин освећења антиминса и чинове посвећења у чтеца, ђакона, свештеника и др.

Часослов је књига, која служи као руководство за чтеце и појце на клиросу. Часослов садржи у себи поредак свих служби у току дана, осим Литургије.

Требник је књига, која садржи у себи поредке Св. Тајни (осим тајне Св. Причешћа и Свештенства) и других обреда - чин отпевања и погребења умрлих, чин освећења воде, молитве по рођењу детета, приликом давања имена детету и његовог "оцрковљавања" - увођења у цркву и др.

Књига молебних песама садржи поредак молебана (молебних песама) за разне прилике у животу.

Октоих или Осмогласник садржи у себи песме (тропаре, кондаке, каноне и остале), подељене на осам напева или "гласова". Сваки глас, са своје стране, садржи у себи песме за целу седмицу, јер се службе Октоиха понављају једном у осам недеља. Поделу црквеног појања на гласове савршио је чувени песмопојац грчке Цркве св. Јован Дамаскин (VIII в.). Њему се приписује и састављање Октоиха, мада треба приметити, да су у састављању Октоиха учествовали и св. Митрофан, епископ Смирнски, св. Јосиф песмописац и други.

Минеј Месечни садржи у себи молитве у част светих за сваки дан у години и величанствене службе на Господње и Богородичине празнике, који падају у одређени дан у месецу. По броју од 12 месеци он се дели на 12 посебних књига.

Минеј Општи садржи у себи песме заједничке за цео чин светих, на пример, у част пророка, апостола, мученика, преподобних и осталих. Он се употребљава приликом Богослужења у том случају, када неком светом није састављена посебна служба у Минеју Месечном.

Минеј Празнични садржи у себи службе Великих Празника, извучене из Минеја Месечног.

Триод Посни садржи у себи молитвословља за дане Великог Поста и за припремну недељу за њега, почевши од недеље Цариника и Фарисеја и до Пасхе. Реч "Триод" је грчка и значи трипјеснец. Такав назив та књига, и следећа после ње "Триод Цветни", добила је зато, што се у њима налазе не пуни канони, већ састављени од свега три песме, уместо обичних девет песама канона.

Триод Цветни садржи у себи песме од дана Св. Пасхе до недеље Свих Светих (тј. до 9-те недеље, рачунајући од дана Пасхе).

Типик или Устав садржи у себи детаљно упутство: у који дан и час, при каквим Божанственим службама и у каквом поретку треба читати или певати молитвословља, која се налазе у служебнику, часослову, октоиху и другим богослужебним књигама.

Ирмолигиј садржи у себи изабране песме из различитих канона, назване ирмосима (ирмос је прва строфа сваке песме канона).

 

http://mojepravoslavlje.blogspot.com/search?updated-min=2012-01-01T00:00:00-08:00&updated-max=2012-09-16T10:56:00-07:00&max-results=50&start=12&by-date=false