Вести о упокојењу...

[JESSY]

Уснула у Господу монахиња Михаила

4. Септембар 2015 - 11:22

 

 

Дана 2. септембра 2015. године, на дан Светог пророка Самуила, уснула је у Господу монахиња Михаила (Глигорић) у 85. години живота у манастиру Тавни. Сутрадан по упокојењу, свету заупокојену Литургију и опијело служио је Епископ г. Костантин уз саслуживање архимандрита Јефрема (Савина), протосинђела Петра (Перића), јеромонаха Игњатија (Илића) и протојереја-ставрофора Цвике Мојића и Љубе Ђокића. Након опијела, земни остаци монахиње Михаиле сахрањени су на манастирском гробљу гдје ће почивати до Васкрсења мртвих.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

• Епархијске вести

[сведок]

Упокојила се Игуманија Пећка Февронија

[Драгана Милошевић]

Preminula čuvena TV voditeljka

Dunja Lango

 

 

 

Jedna od zapaženijih voditeljki, spikerki i novinarki televizijskog prostora nakadašnje Jugoslavije Dunja Figenvald Puletić umrla je u 74. godini.

 

Dunja (Lango) Figenvald Puletić rođena je 27. novembra 1941. godine u Zagrebu. Završila je gimnaziju, upisala studije u Zagrebu i od 1960. godine do juna 1967. godine radila na Radio TV Zagreb. Godine 1967. preselila se u Beograd i zaposlila se u Radio TV Beograd.

 

Diplomirala je na Filološkom fakuletu u Beogradu, na odseku za engleski jezik i književnost.

Na RTS-u je radila do juna 1999. godine, kada je otišla u penziju.

Poslata je na prinudni odmor od januara 1992. godine do decembra 1995. godine, po odluci tadašnjeg generalnog direktora RTS-a Milorada Vučelića, piše na njenom zvaničnom sajtu.

 

Kada je, po završetku bombardovanja 1999. godine, ponovo stavljena na listu za prinudni odmor, na sopstveni zahtev otišla je u penziju.

Kurir

[nana]

Upokojila se igumanija Pećke patrijaršije Mati Fevronija

Radmila Bulatović | 19. 11. 2015. - 13:53h

Igumanija Pećke patrijaršije Mati Fevronija upokojila se danas oko 13 sati. Sahrana je sutra na monaškom groblju u Pećkoj patrijaršiji. Među vernicima je bila omiljena i svi su je od milošte zvali Matuška. Za igumaniju Pećke patrijaršije je izabrana 1960. godine.

Mati Fevronija je rođena 29. septembra 1921. godine kao Petra Božić, u selu Sandići kod Brčkog. Zamonašila se sa 19 godina u manastiru Jovanje, u Ovčaru.

U Manastir Pećku patrijaršiju došla je 1957. godine.

Mati Fevronija je bila svedok svega što se decenijama događalo na Kosovu i Metohiji, a i dan danas se prepričava događaj iz noći 16. marta 1981. godine kada je izbio požar u konaku Pećke patrijaršije.

Mati Fevronija je tada ostala opkoljena vatrom i kao da se ništa oko nje ne događa, sakupljala je knjige, ikone, i krstove koje je vatra pretila da će spaliti.

Jedan od monaha je uspeo da polomi rešetke na prozoru da bi Mati Fevronija izašla ali je ona ipak najpre pružila ono što je uspela da prikupi, pa je tek onda pristala da i sama izađe iz prostorije opkoljene vatrom.

[Gordana .]

 

Otac Dejan Dejanovic

[александар живаљев]

 

Драгољуб Живојиновић (1934 - 2016)

Српска академија наука и уметности са жаљењем обавештава јавност у Србији да је данас, 05. фебруара 2016. године преминуо академик Драгољуб Живојиновић, секретар Одељења историјских наука.
Академик Живојиновић рођен је у Врању, 17. априла 1934. године. У САНУ је обављао функције Секретара Одељења историјских наука.
Академик Живојиновић био је наш врсни историчар. Завршио је Филозофски факултет у Београду (1959); постдипломске студије је завршио на Универзитету Пенсилванија, (1963). Докторирао је на Универзитету Пенсилванија, (1966) а постдокторски рад обавио је на Харвардовом универзитету (1972).

Током своје богате научне каријере био је и редовни професор универзитета, Предавао је на Филозофском факултету од 1979. године.
Био је члан Организације америчких историчара и Европског удружење за америчке студије. Уређивао је часопис Хришћанска мисао.
Академик Живојиновић, научник светског ранга добитник је многих награда и признања, као што су : БИГЗ-ова награда за научно дело (1995); Награда "Светозар Милетић (1995); Награда за животно дело "Владимир Ћоровић" (2004); Ordine del merito della Republica Italiana (1971); Орден заслуге за народ са сребрним зрацима (1989)); Почасни грађанин Идвора

 

Библиографија:

http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?ukaz=SANA&id=1754073569347865

[Драгана Милошевић]

Преминуо Слободан Сантрач

 

Легенда српског и југословенског фудбала Слободан Сантрач изненада је преминуо у суботу у Београду у 70. години живота.

 

 

 

 

Фудбал је почео да игра у пионирском тиму Такова из Горњег Милановца, где је према личној евиденцији на 46 утакмица постигао 56 голова.

Затим одлази у Металац из Ваљева, где је у почетку играо халфа. У лето 1962. први пут је заиграо за први тим, а први пут као центрафор је играо на куп утакмици против београдског Душановца, када је постигао шест голова. У пролеће 1965, док је још имао право да игра за омладинску екипу, на четвртфиналној утакмици Омладинског купа Металац-Партизан (4:0) постигао је сва четири поготка.

 

 

Први уговор за ОФК Београд потписао је 21. јула 1965. Први лигашки гол постигао је на утакмици са загребачком Трешњевком (3:3) на Омладинском стадиону на Карабурми. То је била његова четврта утакмица за ОФК Београд. Као члан ОФК Београда Сантрач је 26. маја 1966. освојио трофеј фудбалског Купа Југославије, када је у финалу побеђен загребачки Динамо са 6:2. Тада је навални трио "Три С "(Скоблар, Самарџић и Сантрач) постигао по два гола. Свој стоти лигашки гол Сантрач је постигао на Кошеву против Сарајева.

 

У другој половини сезоне 1977/78. прешао је у ФК Партизан с којим је освојио титулу првака државе и трофеј победника Средњоевропског купа. Последњи, 218. лигашки гол Сантрач је постигао као члан земунске Галенике10. јуна 1983. на утакмици против Будућности у Подгорици (1:1). У Галеници је и завршио каријеру.

 

Право играња у иностранству Сантрач је стекао 1974. када га је ОФК Београд продао циришком Грасхоперу за 300.000 швајцарских франака. За 22 месеца наступања у Грасхоперу Сантрач је постигао 29 голова. На утакмици против екипе Зорлицон (10:1) постигао је девет голова чиме је изједначио свој рекорд са утакмице Металац - Колубара (14:1).

 

Када се урачунају све утакмице које је Сантрач одиграо (пионирске, омладинске и прве екипу тимова за које је наступао, тим ЈНА, утакмице за све селекције СФРЈ и такмичења за Куп УЕФА и Куп Сајамских градова) добија се број од 1.359 утакмица на којима је Сантрач постигао 1.301 погодак.

За национални тим СФР Југославије одиграо је осам мечева и постигао један погодак. Као селектор, Југославију је предводио од 1994-1998. године.

Информације о комеморацији и сахрани легенде југословенског фудбала биће накнадно објављене.

 

РТС

[Драгана Милошевић]

 

Čuveni pisac, filozof i sociolog Umberto Eko umro je u 85. godini.

 

 

Umberto Eko rođen je u Aleksandriji, u italijanskoj provinciji Pijemont.

Romani "Ime ruže" i "Fukoovo klatno" ubrajaju se među najpoznatija Ekova dela. Njegove novele često uključuju stvarne istorijske ličnosti i tekstove.

Tokom 1960-ih bavio se estetikom i istakao kao jedan od najznačajnijih predstavnika avangarde u italijanskoj kulturi. Pripadao je književnom pokretu Grupa 63.

Bio je osnivač književnih časopisa Il Marcatre i Il Quindici. U svom istraživačkom radu bavio se proučavanjem sredstava masovnog informisanja u okviru semiologije i estetike primenom strukturalističkog metoda.

Estetika televizijskog iskustva, estetske strukture direktnog prenošenja, sloboda događaja i determinacija, analiza poetskog jezika, otvorenost i teorija informacija, teme su kojima se bavio. Radio je pet godina kao urednik u redakciji za kulturu u Radiotelevisione Italiana (RAI) od 1954. do 1959.

Pomno je pratio i lucidno analizirao savremenu kulturu, komunikacije, univerzum informacija i informacionu estetiku. Pored opšte semiologije bavio se semiologijom vizuelnih poruka, semiologijom arhitekture, epistemologijom strukturalnih modela i semiološkom granicom. U okviru hermeneutike i teorije književnosti bavio se semiologijom teksta, tumačenjem metafora, problemom krivotvorenja i falsifikata i granicama tumačenja.

 

Od 1971. bio je redovni profesor estetike vizuelnih komunikacija i semiologije na Univerzitetima u Torinu, Milanu, Firenci, Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, Jejlu i gostujući profesor na mnogim fakultetima. Godine 1980. objavio je filozofsko-detektivski roman "Ime ruže" koji je postao jedan od najčitanijih i najprevođenijih romana, i koji je ekranizovan. Ekov drugi roman, "Fukoovo klatno" takođe je doživeo veliki uspeh.

Radio je kao profesor semiotike na Univerzitetu u Bolonji, gde je vodio program iz komunikologije.

Živeo je u Milanu i Riminiju sa suprugom Renatom koja je istoričar umetnosti. Ima sina i ćerku.

 

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2016&mm=02&dd=20&nav_id=1098717

[JESSY]

https://www.pouke.org/forum/topic/37678-umberto-eko-kako-govoriti-o-%C5%BEivotinjama/

 

https://www.pouke.org/forum/topic/42198-novi-roman-umberta-eka-%E2%80%9C-nulti-broj%E2%80%9C/

[Pancakes]

✝ Vjecnaja pamjat! 

[Pancakes]

Kao što kaže stara poslovica, pero drže tri prsta, ali radi čitavo tijelo. I boli.

[JESSY]

Umberto Eko – smrt koja će ostaviti trag

 

Kada je morao da govori o sebi, tvrdio je da je filozof i da romane piše samo vikendom, danima predviđenim za odmor. Ljudi koji umeju tako produktivno da odmaraju već nedostaju ovom svetu. Nedostajaće još više nakon smrti Umberta Eka.

Onoliko koliko je verovao u humanizam, Eko je prezirao totalitarizam. Ne samo to, nego je imao hrabrosti i da se bori protiv njega, iako je jednom rekao da je pravi heroj uvek heroj greškom, i da bi i on samo želeo da bude kukavica kao i svi drugi.

Umberto Eko jeste pravi heroj ovog i prošlog veka. Sada, kada su mu do kraja otvorena vrata vavilonske biblioteke, pridružiće se društvu onih čiji je put sledio. A vavilonska biblioteka je svuda oko nas; nju čine sve knjige na vašim i svim drugim policama, svaki lik iz knjige koju dopisujete, svaki citat koji pamtite.

Umberto Eko, između ostalog, zapisao je i sledeće:

„Prelepo mi je to kada držim knjigu u rukama. Nikakav film, nikakva fotografija ne može doseći tu radost, to bogatstvo koje osećam kada prelazim prstima po njenim stranicama. Sam taj tihi čin čitanja ima u sebi nešto uzvišeno, intimno što bih mogao uporediti sa seksualnošću.“

„Lepota je uvek pitanje vremena, epoha. Ticijan ne bi znao šta bi s Pikasovom slikom, sigurno bi je smatrao strašno ružnom. Neki ljudi kupuju kič i žive srećno usred tog kiča koji ja smatram nepodnošljivim. Što se kaže, svaki lonac nađe svoj poklopac.
Jedna druga američka poslovica kaže: ne postoje ružni muškarci, samo siromašni. U isto vreme istinito i profano. Naravno da bogati ljudi imaju priliku definisati lepotu. Mogu sebi priuštiti stvari koje su retke, tražene, upravo u modi, žene koje odgovaraju trenutnim idealima lepote. U ljudskoj istoriji jaki i moćni su uvek uzimali ono što su želeli. No to još ne znači da estetski užitak odmah prelazi u seksualnu požudu. Najverojatnije nećete ovog trena poželeti otići s mojom ženom u krevet ako se ona sada pojavi na vratima.“

„Kada čovek prestane vjerovati u Boga, to ne znači da je prestao vjerovati u bilo šta. On onda vjeruje u svašta.“

„Izdavački mit je da ljudi hoće da čitaju lake stvari.“

„Ovog trenutka se razvija jedan demokratski model koji preti reprezentativnoj demokratiji. U Americi dve stranke koje kontrolišu privredu nude dva kandidata, a oni se jedino razlikuju u lepoti, gestovima, brzini gestikulacije i inscenaciji, a ne i u programima. To što je jedan glumac tipa Švarceneger mogao postati guverner i to samo zato jer izgleda užasno sposobno na filmu, to je već jako sumnjivo. Možda su upravo Švarceneger i Berluskoni čista avangarda nove političke kulture: trijumf i vlast lepote. Pa to je skandal da lepši kandidat ima veće izglede, no s druge strane to je jako prirodno.“

„Bojte se poslanika i onih koji su spremni da umru za istinu, jer po pravilu zbog njih mnogi drugi umiru sa njima, često prije njih, a ponekad i umjesto njih.“

„Ništa više uplašenom čovjeku ne daje hrabrosti kao tuđi strah.“

„Kao što kaže stara poslovica, pero drže tri prsta, ali radi čitavo tijelo. I boli.“

„Melanholija u krvi nije mutan talog nego najbolji vinski cvijet, ona stvara heroje jer budući da graniči s ludošću podstiče čoveka na najhrabrija dela.“

„Kada ujutro vežem kravatu, čini mi se da donosim ideološku odluku.“

„Naterao bih ljude da pročitaju moje knjige kako ne bi verovali da svetu treba vladar.“

 

kultivisise.rs

[александар живаљев]

 

[Драгана Милошевић]

Упокојила се у Господу схи-игуманија Серафима Туманска

 

Дана 23. јуна у поподневним часовима, тихо и монашки смерно, уснула је у Господу схи-игуманија Серафима (Милорадовић), дугогодишња настојатељица манастира Тумана.

Као четрнаестогодишња девојчица ступила је 1947. године у манастир Туман. Замонашена је 1953. године од стране епископа браничевског  Хризостома. По потреби службе, боравила је у манастиру Свете Петке покрај Охрида, где је 1962. године одликована игуманским чином. Седамдесетих година вратила се у своје сестринство у Тумане, где је остала све до упокојења.

Одликујући се скромношћу, мати Серафима била је вољена старица туманске светиње. Приљежна у вери и богослужењу, читав монашки живот, посветила је обнови манастира који јој је био поверен. И последњих година, прикована за постељу тешком болешћу, време је проводила молећи се Богу и читајући Псалтир. Упокојила се у миру, окружена својом монашком  братијом, коју је са родитељском љубављу примила у свој манастир.

Заупокојена света Литургија и монашко опело одслужени су 25. јуна. Уз појање многоброних монахиња широм Српске цркве, опелом је началствовао архимандрит Венијамин Преображењски, уз саслужење игумана, свештеномонаха и монаха, окупљених у туманској светињи.

Чекајући Васкрсење мртвих и живот будућег века, нека Бог милости помилује и спасе нашу матер схи-игуманју Серафиму. Благодарни у Господу.

игуман Димитрије са братијом

• Епархијске вести

|

[Guest]

Бог да јој душу прости