Да ли је св. владика Николај Велимировић био масон?

[Јаков.]

Mnoge laži i glasine koje i među pravoslavnim vernicima kruže, a koje su im u uši naredbom nečastivog "šapnuli" mrzitelji Prave vere, nisu ničim utemeljene i ne postoje nikakvi dokazi za to, ali eto, valjda što se stalno ponavljaju i mnogi ih pravoslavni prihvataju zdravo za gotovo.

Neka ova tema posluži kao mesto gde će te besmislice biti razložno opovrgnute i stavljena tačka na njih, da ne mute više bistru vodu Prave vere.

-------------------------------

Jedan od stubova Srpske Crkve, Sv. vladika Nikolaj Velimirović, često je navođen kao jedan od članova masonske organizacije. O masonstvu kao nečemu što je od Crkve prepoznato kao loše, navešću kasnije primer, a sada evo citat pisma Sv.Vladike Nikolaja, koje nedvosmisleno govori o Vladikinom odnosu prema masonstvu i po meni stavlja tačku na priče o njemu kao masonu.

"Фебруара 25, 1956.Г. Драгом брату Сави поздрав:

Питаш ме о масонерији. O томе би те могао неко тачно обавестити ко је ту у близини тебе, као на пр. Борко Борчић, који је сад у Чикагу. Исто тако и свешт. Поповић у Чикагу. Ту недавно био је чланак у “Србобрану” о масонима. Грчка и Руска Црква отворено су осудиле то као нехришћанску организацију, која поткопава Цркву Христову. Чувај се дакле, од тога, брате Саво, и моли се Богу да се и други сачувају у нашој светој вери православној. Много је глатких путева који воде у пропаст, а прави је пут спасења потежак али је прав и сигуран.

Оволико о томе, па ти према овоме цени оно што се у цркви тамо догодило.

Чим добијеш од браће из Србије неки извештај, јави ми. Многи се муче ове 'зиме. Усилимо наше молитве за њих.

Бог нека ти дарује здравље и мир.

Е. Николај"

[Јаков.]

Laž o masonima kao o "drugarskoj" i "filantropskoj" organizaciji čija misija nije suprostavljena misiji Prave vere

А ево осуде масонерије које су потписале Грчка и Руска Црква. Грчка Црква се огласила пре Другог светског рата (12. октобра 1933. године, СА Сабор ове Помесне Цркве издао је саопштење):

>>Слободно зидарство није обично филантропско удружење или философска школа, већ представља мистични систем који подсећа на античке паганске мистеријске религије и култове из којих и сама вуче корене, а чији је настављач и обновитељ.

Та веза између слободног зидарства и античких идолопоклоничких мистерија показује се у свему ономе што се догађа и изводи то-ком иницијација. Као и у ритуалима древних идолатријских мистерија, понавља се драма деловања и смрти магијског бога, када иницијант умире заједно са заштитнаком религијске магије, а која је увек митска особа која симболички представља Сунце природе, које умире зими, а поново се рађа у пролеће.

Исто тако, у иницијацији трећег степена, где је заштитник слободног зидарства Хирам, на известан начин понавља се његова смрт када иницијант пати заједно са њим и, чак, бива ударан истим предметима, по истим деловима тела, као и Хирам. Према призвању угледног учитеља слободног зидарства, Хирам је, као Озирис, као Митра и као Бахус - једна од персонификација Сунца.

Тако је слободно зидарство, како је већ речено, магијска религија, потвуно различита, одвојена и страна хришћанској вери. Чињеница да поседује сопствене храмове са олтарима - скида сваку сумњу са ове тврдње... Ово има своје религијске церемоније... Има своје иницијације, сопствене ритуале, хијерархијски поредак и строгу дисциплину.

Као што се може закључити из масонских АГАПА и прослава зимске и летње равнодневице са религијским обредима и општом радошћу - оно је физиолатријска религија. Заиста се, на први поглед, чини да се слободно зидарство може изједначати са сваком другом религијом, зато што оно није директно заинтересовано којој вери иницијант припада.

Ово се, међутим, објашњава његовим синкретичким карактером и доказује нам да је, у овој тачки, оно само плод и наставак античких идолатријских мистерија, а које су међу иницијанте примале обожаваоце свих богова. Али, како магијске религије, и поред тобожњег духа толеранције и прихватања других богова, теже сннкретизму који поткопава и постепено руши поверење у друге религије, тако данас масонерија, која жели да у себи постепено сажме цело човечанство, обећавајући да ће донети морално савршенство и познавање истине - уздиже себе на позицију над-религије, гледајући на све остале (укључујући и хришћанство) као на себи недорасле...

А сама чињеница да слободно зидарство ствара братство које искључује сва друга братства (која слободно зидарство сматра „необученим“, чак и кад су хришћанска), јасно говори о његовим претензијама да буде над-религија. Ово значи да масонском иницијацијом хришћанин постаје брат муслиману, будисти или било ком рационалисти, док му хришћанин, који није уведен у масонерију, постаје странац.

С друге стране, слободно зидарство се, наглашено издижући знање и помажући слободно истражавање, односно „размицање граница у потрази за истином“ (према његовим ритуалима и уставу), а још више усвајајући „природну етику“ - оштро супроставља хришћанској вери. Јер, хришћанска религија уздиже веру изнад свега, омеђујући људски разум границама постављеним Божијим откривењем и водећи до светости кроз натприродну (Божју) благодат.

Другим речима, док хришћанство, као религија Откривења, поседује своје рационалне и надрационалне догме и истине, и тражи прво веру, а моралну структуру заснива на натприродној Божјој благодати, дотле слободно зидарство има само натуралну истину и своје иницијанте учи слободном мишљењу и истраживању искључиво путем разума. Своју моралну структуру заснива само на природним снагама човека и има само земаљски циљ. Зато је потпуно јасно да су хришћанство и слободно зидарство две неспојиве супротности. Природно је да су различите цркве заузеле став против слободног зидарства.

Не само да је Западна црква, из својих разлога, жигосала масонски покрет бројним напским енцикликама, већ су лутеранске, методистичке и презвитеријанске заједнице, такође, објавиле да је он неспојив са хрићанством. Православна црква, је, у целини, задржала богаство хришћанске вере, борила се протестујући против слободног зидарства, кад год би се то питање поставило.

Недавно је међу-православна комисија, која се окупила на Атосу и у којој су били представници свих аутокефалних Православних Цркава, окарактерисала слободно зидарство као „лажни и антихришћански систем“.

Сабор епископа Грчке цркве довео је следеће закључке, које је, на горе поменутом заседању, извукао из претреса и расправе Његове Светости архиепископ атински Хризостом:

„Слободно зидарство никако не може бити у складу са хришћанством, док год је тајна организација и док год делује и подучава магијама, тајнама и богоборачком рационализму. Слободно зидарство за своје чланове прихвата не само хришћане, већ и Јевреје и муслимане. Сходно томе, свештеницима се не може дозволити да учествују у овом удружењу.

Сматрам да треба рашчинити сваког свештеника који су у слободно зидарство ушли без довољно размишљања и без провере - да прекину сваку везу са њим, јер је једино хришћанство религија која учи апсолутној истини и испуњава све религиозне и моралне потребе човека. Сви епископи Грчке Цркве су, сложно и једногласно одобрили претходно речено, и ми објављујемо да сва деца верна Цркви, морају да се одвоје од слободног зидарства...

Неканонски је припадати у исто време Христу, а тражити искупљење и морално савршенство изван Њега. Због тога је истинско хришћанство неспојиво са слободним зидарством.

Зато, сви који су умешани у иницијације масонских мистерија морају, од овог тренутка, да прекину све везе са масонским лажима и активностима, и нека буду сигурни да ће на тај начин обновити спону са нашим Јединим Господом и Спаситељем, а која је ослабила због незнања и погрешне процене вредности...“ <<

[nana]

ВСИ  bleh за тему.Ако мрзитељи Православља протурају,а свакаквих покушаја и дезинформација има, ред је да Православни раскринкавају и јасно кажу шта је шта.Много је раслабљеног народа,и збуњеног но многима је лакше да се томе подсмехну него да овако део по део разјасне. t4431

[Баба]

На сајту велике националне ложе масона 2004. године освануо је текст у коме се између осталих српских великана наводи и да је владика Николај био члан њиховог удружења, наводно члан ложе "Побратим" у Оријенту Београд.

 

Вест је пренео и часопис НИН у октобру 2004.

Потом и ревија Колубара у децембру 2004.

 

Владику Николаја су многи својатали, свугде су га смештали покушавајући да га објасне али је ово за масонерију врло незгодно.

 

У међувремену владика је проглашен за светитеља па је тим још незгодније доказивати да јесте или није био члан масонерије.

 

Извесне инсинуације крећу од претпоставке да је као добар пријатељ познатијих Енглеза свога времена био енглески човек а самим тим и масон.

 

Но нити постоје конкретни докази да јесте био нити да није био члан масонерије, сем једног писма које му се приписује у коме одвраћа свог пријатеља од масонерије.

[Баба]

Писмо о масонима Св. владике Николаја Велимировића

Početkom septembra 1991. godine, našao sam u trpezariji Manastira Hilandar nekoliko kopija pisma koje je episkop Nikolaj Velimirović

Arhiv POLITIKA, 13. februar 2003

+++

uputio svom prijatelju Savi Obratkoviću, koji je živeo u mestu Gera u Indijani. U pismu episkop Nikolaj iznosi svoje mišljenje o masonima.

Doneo sam dva primerka ovog teksta u Beograd i prvo jedan, pa drugi primerak poslao uredniku jednog nedeljnika, s molbom da ga objavi. Međutim, oba dopisa su se izgubila.

Proteklih dvanaest godina tragao sam za ovim dokumentima. Najzad, prijatelj mi je poslao kopiju iz “Glasa srpske pravoslavne crkve” u Zapadnoj Evropi. šaljem ga “Politici”, s molbom da ga štampa u originalu, jer je ovo dokumenat izuzetne vrednosti. Da kažem još da nisam mason, ali mnogi moji prijatelji pripadaju ovoj organizaciji.

+++

„Februar 25, 1956.

Dragom bratu Savi pozdrav.

Pitaš me o masoneriji. O tome bi te morao tačno obavestiti ko je tu u blizini tebe, kao na pr. Borko Borčić, koji je sad u Čikagu. Isto tako i svešt. Popović u Čikagu. Tu nedavno bio je članak u Srbobranu o masonima. Grčka i ruska crkva otvoreno su osudile to kao nehrišćansku organizaciju, koja potkopava Crkvu Hristovu. Čuvaj se, dakle, od toga, brate Savo, i moli se Bogu da se i drugi sačuvaju u našoj svetoj veri pravoslavnoj. Mnogo je glatkih putova koji vode u propast, a pravi je put spasenja potežak, ali je prav i siguran.

Ovoliko o tome, pa ti prema ovome ceni ono što se u crkvi tamo dogodilo.

Čim dobiješ od braće iz Srbije neki izveštaj, javi mi. Mnogo se muče ove zime. Usilimo naše molitve za njih.

Bog neka ti daruje zdravlje i mir!”

+++

 

Miodrag R. Skulić,
Beograd

izvor: Dnevni list POLITIKA 13. februar 2003

[DYNABLASTER]

Но нити постоје конкретни докази да јесте био нити да није био члан масонерије, сем једног писма које му се приписује у коме одвраћа свог пријатеља од масонерије.

 

Mislim da je ovo dovoljno.

[Ignjatije]

Да. Био је масон. Ту чињеницу не треба крити од нашег народа. Трудио се да сазида нови српски посткомуњарски православни поредак и друштво.

[snebivljivi maslacak]

[Melhisedek88]

Jos nisam nigde procitao da masoni imaju netrulezne mosti.Ko razumeo-razumeo.

[Kolega2357]

Da jeste Nikolaj Velimirovic je bio mason i tacka. 

[Sherlock H.]

Pitaj Juana i Aquiliusa, oni su ti istaknuti clanovi loze... 

[Натан]

Масони у свим државама света својатају разне великане, тобож били су чланови њихове ложе, само да би приграбили симпатије народа. 

Какви бре масони, па није се Владика дружио са гилиптерима, био је озбиљан човек.

Испраним мозговима, коју год информацију да убациш у главу, примају је здраво за готово.

Не, свети Владика Николај Велимировић није био масон. Он се бавио много важнијим послом, спашавао је људске душе, за време свог живота, а својим живим делима, које је оставио, ради то и данас и тако све до краја века. 

Амин!

[DYNABLASTER]

Da jeste Nikolaj Velimirovic je bio mason i tacka. 

Cak i da je bio, nije bio, jel moze tako?

[Student91]

Ne.

[verum est in beer]

И да јесте и да није истина везано за св владику Николаја, да ли је неко гледао биографију разбојника на крсту или је нама довољно што се покајао?