„Литургија - кретање ка Царству Божијем“

[Guest]

У литургији се јасно разликују два дела:

а) Први део, који обухвата појање, читања и прозбе, јесте поучни део, и назива се „литургија речи" („λειτο­υργία τοΰ λόγου") или једноставно „сабрање" (,,σύνα- ξις") (према горњем нумерисању од 2 до 29 и 32).

б) Други део, који обухвата вршење свете тајне евхаристије, приношење дарова, освећење и причешће, назива се „литургија тајне" („λειτουργία τοΰ μυστ­ηρίου") или једноставно „евхаристија" (,,εύχαρ ιστία") (од броја 30 до 48). Остало су елементи из којих се састоји отпуст.

Раније су употребљавани појмови „литургија оглашених" („λειτουργία τών κατηχούμενων") и „литургија верних" („λειτουργία τών πιστών"), који представљају преводе латинских израза „missa catechumenorum" и „missa fidelium". Међутим, ови термини се сматрају нетачним и напуштени су и на самом Западу. Сва литургија је литургија верних. То што су литургији речи могли присуствовати и катихумени не значи да је то била њихова литургија. Реч „missa" значи „отпуштање", али је касније постала термин за целу литургију. „Missa catechumenorum", односно отпуштање катихумена, бивало је на свим литургијама после сугубе јектеније и молитве за њих (катихумене), која је следили после читања Апостола и Јеванђеља. „Missa fidelium", односно отпуштање верних, бивало је на крају литургије, после причешћа. Ови погрешни термини су исправљени на Западу, где су настали, а остали су код нас.

Предмет Литургике обрађује веома интересантне теме које су везане за историју и развој свете литургије, као и њихов смисао.

У даљем излагању ћемо се дотаћи само појединих момената свете литургије, који се углавном тичу исправног и тачног њеног служења и њених варијанти у оквиру вежби из Литургике. Неке од тих варијанти имају за циљ држање тачности и рестаурацију исправног чина, тамо где постоји такав проблем, поједине циљају на то да се стекне увид у оне елементе предања који су данас престали да се употребљавају, док неке, опет, имају за циљ да представе оне варијанте које се јављају приликом вршења свете литургије аналогно празнику. Следићемо текст литургије према горњем поретку, на који ћемо се и позивати. Од примедби неке се тичу свештеника, неке ђакона, неке ипођакона, неке чтечева, неке појаца, а неке народа. И на крају, неке од ових примедби се тичу веома озбиљних питања, неке споредних, али све имају за циљ литургијску тачност, што је тема и суштинских елемената, али и детаља. На основу детаља, као што смо већ рекли, оцењује се знање богослужења и поштовање према предању.

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

Зашто се приликом пешохлебнице поје «Богородице Дјево» ?

У каквој је оно вези са благосиљањем Хлебова?

Као што смо и другом приликом писали, петохлебница је, у облику у којем се данас у парохијама врши, новија служба. Из њене конструкције је очигледно да је састављена у периоду слабљења црквеног живота. Сачињена је од избора старијих елемената, међусобно мање или више независних, који у основи потичу из службе велике монашке вечерње, јектеније, литије и благосиљања Хлебова које спада у монашко бдење. Стварни предањски редослед ових елемената у великом вечерњу је као што је познато: јектенија - «удостој»- прозбене јектеније - прозбе - главопреклоњење - «Владико, многомилостиви...» - стиховње - «Сада отпушташ» - Трисвето, итд. - отпуститељни тропар - «Богородице Дјево» - молитва Хлебова - «Нека је благословено...» три пута - 33. Псалам: «Благосиљаћу Господа у свако време...» до 10. стиха - «Богати осиромашише...», три пута - «Благослов Господњи...». Св. Симеон Солунски, појашњавајући овај древни поредак који и до данас важи, у 341. и 342. глави свог «Διάλογος» додаје: «Ово се врши ако има бдење, а ако не, након главопреклоњења нема ни литије, нити благосиљања Хлебова... не чине благосиљање Хлебова, јер је она образовано због труда од бдења, да би братија примила благослов Христов и малу утеху за свој труд, јер су се од тада молили за Причешће страшним Тајнама и то понајвише свештенство.» Очиледно је благосиљање Хлебова, које су оци-монаси увели у службу «због труда бдења», у време турске владавине одвојено од бдења и пренесено и у парохије. Тада се образовала и једна посебна служба, које је у почетку спајана са вечерњом, али касније и са јутрењем и самом Светом Литургијом, или је вршена и сама за себе. Изгубила је, дакле, своју почетну, практичну намену и своје место на половини свеноћне службе, али је на неки начин задржала свој циљ, који је био и јесте освећење верних узимањем благословеног Хлеба. Тада је и од већ постојећег материјала начињена посебна «служба», али са другим редоследом, дакле: отпуститељни тропар или први тропар литије, подобен - јектенија (по угледу на јектенију полуноћнице, а не литије) са прозбом «Да нас сачува...» - главопреклона молитва литије «Многомилостиви Владико...» — « Богородице Дјево...» и за време њега кађење Хлебова као на бдењу - молитва петохлебнице «Ти, Који си благословио пет хлебова» и 10. стих 33. Псалма «Богати осиромашише...», три пута. Дакле, донекле успешан избор. Био би још успешнији да су задржане посебне и заиста лепе прозбе литије, можда донекле измењене како би одговарале приликама у парохији.

Сада одговор на постављено питање долази сам по себи. «Богородице Дјево» је богородичин тропар великих вечерњи на бдењима, који се, када није у питању Господњи празник, пева уместо богородичиног тропара у гласу отпуститељног тропара. Наравно да оно није ни у каквој вези са ломљењем Хлебова, или тачније са њим има везу какву имају и јектенија и главопреклона молитва и отпуститељни тропар који му претходе. Три горе наведена елемента се налазе у непосредној близини молитве благосиљања хлебова, али су у суштини елементи велике вечерње службе који нису ни у каквој вези са том молитвом. Са још једним додатним разлогом да буду изабрани: у то време су кађени Хлебови, али само и једино због тога што је томе претходила молитва њиховог благосиљања. И Свети Симеон то у 341. глави «Διάλογος»^ тумачи на тај начин: «Певају се тропар празника и "Богородице Дјево" пунијом мелодијом. Α το је глас Арханђела за време светог зачећа Пресвете Богородице. Говори се због тога што је то почетак спасоносног промисла који се догодио у недељу, као и Васкрсење, те се због тога,

штавише, и говори на недељним бдењима и ο празници- ма Светих, изузевши само Господње празнике, јер је Богородица предводник свих Светих и светост њихова је од њеног девичанског порода».

[Милан Меденица :)]

http://www.liturgija.org/video?item=1

[Небојша Јовановић]

[Небојша Јовановић]

[Небојша Јовановић]

[Желе Зека]

Један свештеник се жалио Светом Николају Жичком да жели премештај,јер у месту где је био постављен служи у празном храму.А Владика се окренуо олтару завапивши: "Опрости ми Господе што заредих овог грешника коме Твоје присуство у храму није довољно!"...Дакле,чак ни да уопште нема верника на Литургији,њена светост и потпуност се не може довести у питање!

[w.a.mozart]

brate Martirije, volim te Hristos vaskrse

p.s. prosim da se moje riječi ne trgaju iz konteksta

[Andre Williams]

Један свештеник се жалио Светом Николају Жичком да жели премештај,јер у месту где је био постављен служи у празном храму.А Владика се окренуо олтару завапивши: "Опрости ми Господе што заредих овог грешника коме Твоје присуство у храму није довољно!"...Дакле,чак ни да уопште нема верника на Литургији,њена светост и потпуност се не може довести у питање!

Овде се не говори о светости литургије. Ко је уопште довео то у питање?

Овде се говори о томе да ако дођеш на трпезу, коју ти је зготивио Домаћин, а не окусиш од ње, што си седао за софру?

[Желе Зека]

Па питање је било да ли је Литургија потпуна уколико се ни један верник не причести,тако стоји и у наслову теме и текста...И навео сам пример да јесте чак и да нико сем свештеника не присуствује Светој Литургији.Питање је било усмерено и на потпуност саме Литургије као такве у случају непричешћивања ,а такође и са аспекта самог верника и његовог конкретног учешћа.

[w.a.mozart]

Света Литургија сама по себи, дакле као вршење Тајне Свете Евхаристије, се не може замислити другачије но као потпуна и савршена, па чак и ако се ниједан хришћанин не причести. (na samom početku to kaže)

to je odnos liturgije prema nama...

naš odnos prema liturgiji je problematičniji malkice... o tome se govori u tekstu

[Ратко :(]

Овде се говори о томе да ако дођеш на трпезу, коју ти је зготивио Домаћин

= учинио да ти буде готивна

[Andre Williams]

да брате, него поменуо си светост а ја превидех да си одмах након тога рекао и потпуност. 138999

mea culpa

[Guest]

brate Martirije, volim te Hristos vaskrse

p.s. prosim da se moje riječi ne trgaju iz konteksta

:-[

1408_love

gringrin

vaistinu

[Name]

Литургија је догађај будућег Царства Божијег -Есхатона и заједница Цркве, према томе не може се причестити само свештеник, јер ту нема заједнице, осим ако је нека нужда или непогода у питању. Свако служеље литургије без причешћивања народа је девијација.