„Литургија - кретање ка Царству Божијем“

[Срђан Шијакињић]

Кафић - спасава од литургије .. ''млитаво певане'' 

 

 

Треба проширити списак оваквих савета - предлога .. за ''спасење'' ...

Није човек саветовао, већ писао из свог угла.

 

А што се тиче певања, ја стварно ценим труд свих људи који певају (није лако певати како год сат и по времена) али како назвати ситуацију у којој редовно ја ништа не разумем хор када пева? Али ни речи из Симбола вера, а и ово остало ту и тамо ухватим по неку реч... Не мора бити хор крив, просто није сваки хор за сваки простор и распоред унутар простора, али да уме да иритира уме, и то треба некако решити ваљда.

[Драган άσημος :)]

Када се човјек труди да учествује у литургији, да сазна о литургији и да разумије литургију, онда му се често (не на свакој литургији-моје искуство) открива нешто ново (везано за литургију) и сазнајно и доживљајно, до тада неразумљиво и непознато, што присуство на литургији освјежава (рефрешује , чини да није монотоно. Човјек, удубљујући се у смисао свега што се дешава на литургији и удубљујући се у себе и правећи везу између тога двога, постаје учесник, а не безживотни посматрач.

[Gordana .]

Мени на литургији сметају само шушкаве кесе и територијалне жене и то не увек, само кад сам наџак. И кад се не чује ништа, али то ми се десило само једном.

[Sara"]

Mnogo je lepo čuti kvalitetno pojanje, ali ne može se uvek priuštiti

Ne smara mene kad sveštenik nema sluh za muziku nego kad nema sluh za Boga ,za bližnjeg

 

Obično se na liturgiji osećam kao na tribinama, svi navijamo za isti tim,svako ima svoje "rekvizite" kojima izražava opredeljenost,

mada sam u poslednje vreme par puta imala neodoljiv utisak da sam na pogrešnoj tribini

[Orthophill]

Мени никада није сметало како неко пева било да је то поп, ѓакон, певница или хор (можда једна теткица са певницу која чита као да мачке мјаукају али и њу би трпио да се у ту цркву служи по типика), али мени смета када неко не пева или чита оно што треба да чита. Живцирају ме када крате и осакатују јутрење... Када сам се преселио и први пут сам пошао на богослужбу у нову парохију, поразио ме је хор (саставен од како ми је тада звучио раскреканих бака) али до краја службе сам се навикао, знајуќи да они певају од свег срца својег.  Сада тај хор ми пева лепше него ли (црквених) хорова саставених од безбожних и полубожних академски образовани хориста.

Ако неко тражи  лепо певање погрешио је место. За лепо певање задужени су опере, а у цркву се пева Богу. А Бог слуша како појање срца, а не појање језика!

[И.стојковић]

Позвао ме мој најбољи и Једини Истински Пријатељ да дођем код Њега на сабрање. Он Је толико добар да на сабрање Зове све људе, без размишљања да ли ћемо се једни другима допасти, а у нади да ћемо кроз Њега и са Њим и ми сами, једног дана, бити део Његовог размишљања и поимања, Њега самог. Да би ми Потврдио Своју наду, током сваког сабрања Он ми Да Део Себе Самог...
Носећи Део Њега у себи, најлакше ми је да се, на самом почетку сабрања, потрудим да у сваком од људи на Његовом сабрању пронађем детаљ који ме се допада, чиме ми је даља потрага о том човеку непотребна, а могућа нова запажања безвредна. Он Се толико Труди око нас, да ми Је Омогућио да на Његова сабрања могу доћи где год се ја налазио, и на сваком од тих места Поставио Је "домаћина" који је по Његовом овлашћењу одабрао "послугу". Та места и ти људи су различити међусобно, али применивши исти начин размишљања на почетку сабрања и увек знајући да Је све то Он ради нас, мене, Омогућио, само могу рећи

  

[Драгана Милошевић]

Углавном све зависи од унутрашњег настројења верника.

[Јанко]

Позвао ме мој најбољи и Једини Истински Пријатељ да дођем код Њега на сабрање. Он Је толико добар да на сабрање Зове све људе, без размишљања да ли ћемо се једни другима допасти, а у нади да ћемо кроз Њега и са Њим и ми сами, једног дана, бити део Његовог размишљања и поимања, Њега самог. Да би ми Потврдио Своју наду, током сваког сабрања Он ми Да Део Себе Самог...

Носећи Део Њега у себи, најлакше ми је да се, на самом почетку сабрања, потрудим да у сваком од људи на Његовом сабрању пронађем детаљ који ме се допада, чиме ми је даља потрага о том човеку непотребна, а могућа нова запажања безвредна. Он Се толико Труди око нас, да ми Је Омогућио да на Његова сабрања могу доћи где год се ја налазио, и на сваком од тих места Поставио Је "домаћина" који је по Његовом овлашћењу одабрао "послугу". Та места и ти људи су различити међусобно, али применивши исти начин размишљања на почетку сабрања и увек знајући да Је све то Он ради нас, мене, Омогућио, само могу рећи

  

 

Да није болдованог, све би било ОК. Овако се стиче утисак да су други људи непотребни и безвредни (чим су запажања о њима безвредна), само Бог и ништа више.

Знам да ниси тако мислио.... 

[Лазар Нешић]

Треба проширити списак оваквих савета

 

Никоме ништа нисам саветовао, већ рекао како се ја сналазим и борим са овом својој слабошћу, лепо све пише црно на бело. Нигде не постављам себе као меру. Размисли мало следећи пут шта пише, пре него што напишеш још коју глупост. И смањи негативност, јер заслепљује. Ово сад јесте савет.

[И.стојковић]

Да није болдованог, све би било ОК. Овако се стиче утисак да су други људи непотребни и безвредни (чим су запажања о њима безвредна), само Бог и ништа више.

Знам да ниси тако мислио.... 

не брате...баш сам мислио то што сам написао, али Ти вероватно ниси најпажљивије прочитао.

 

потрудим да у сваком од људи на Његовом сабрању пронађем детаљ који ме се допада, чиме ми је даља потрага о том човеку непотребна, а могућа нова запажања безвредна.

 

У сваком човеку треба пронаћи бар нешто што нам се допада (иако сам сигуран да већина људи има много више оног што нам се допада, у односу на оно што нам се не допада). Кад то спознамо, зашто би нас интересовала потрага за оним што нам се не би допало, а ако би то човек сам испољио, требало би нам бити безвредно у односу на оно што нам се допало и што искрено љубављу треба да подстичемо да он сам негује и умножава.

[Јанко]

Проблем је у овој речи "детаљ", дакле не интересује ме други човек као целовито биће, све његове добре особине да се учим од њега, и његове мане да се молим за њега, већ само узмем један детаљ који је позитиван и држим да је то довољно да бих имао позитивно мишљење о њему-и идемо даље ка Богу... Како ондада љубим ближњег као самог себе? Тако што ни себе нећу познати него само-љубити?

Када су Свети Оци говорили о човекољубљу као Богољубљу, нису имали на уму овако нешто. То је избацивање другог ради Другог, са чим се Други никако не слаже.

"Не мрзите на човека него на грех". Како-ако не желим да видим и ту другу страну?

Знам да је такво чињење ради страха од осуде, али кад научим да не осуђујем него да жалим и молим сеза другог, нећу се плашити ни да видим...

"Нека ти сваки човек буде огледало тачно онога што је у теби". Ја не тражим ни код себе само леп детаљ...

[Arsenija]

...када свештеник урла као хоџа уместо да молитвено пева, виче у олтару (да може неко да се уплаши), чита Јеванђеље грубљим тоном, држи проповеди које више плаше неголи теше, када певање хора више успављује уместо да славослови Христа, када пола народа око тебе зева, и још када те уз све набројано ометају још и помисли?   На овој теми нека буду записани одговори на то питање, да почетници буду спремни ако се икада суоче са горе поменутим, како не би одступили од правог пута.    Навешћу један одговор на питање , примером једног светог човека из наше цркве. Посматрајући њега, увидео сам да није увек потребно пратити свештеника у његовој изведби служења (јер она на жалост може бити чак ометајућа ради горе поменутих разлога), већ је потребно трудити се да за време службе свим својим снагама будемо окренути ка Господу и Њему вапијемо за милост. (он то чини тихо, у себи, притом када се прекрсти рахло повинује главу и брже боље опет диже свој поглед ка фресци Спаситеља) Ако у храму нема фрески, има Крст изнад олтара и испод њега Икона Тајне Вечере ка којој можете окренути свој унутрашњи поглед, притом наравно пазите како то чините (гледајте умом - као нпр. кад видите лепу девојку/младића која вам привлачи пажњу и којој не можете одолети и следите ју/га погледом не блејећи у њега)    Овај пример нека послужи као помоћ свима, где се се горе поменуте трагедије појављују у храмовима, иако у већини црквава Богу хвала (још) није такo тешко е. 

 

Sad ću da ti analiziram svaku reč...   

Tragedija u hramu ili u nama samima?

Postaje nam teško oko srca da ustanemo rano,odmorni i naspavani,da se udostojimo za samo jedan dan u nedelji kada treba proslaviti Boga,formalno,da se ispuni zakon.To tako treba,zar ne...

A pritom se samo vrpoljimo i posmatramo ko stiže,a ko odlazi,ko se šeta kroz crkvu,ko oko nje...ko gleda u sebe ko izvan sebe.

Slušamo i glumimo koncentraciju pri molitvi,a u stvari ne podnosimo nikog pa ni sami sebe,i onda kreće sva ta projekcija...

Nema ljubavi,tolerancije,trpljenja....samo forma,a unutra prazno urla umesto da molitveno peva...

Treba se suočiti sa tim da su to misli i načini da se odluta sa pravog puta i da se izgubi smisao bogosluženja i neprestanog bogotraženja u ljubavi koju smo spremni da delimo jedni sa drugina...  

 

Hristos je medju nama.

Nedavno sam čula ovu rečenicu i bukvalno je shvatam.Hristos je izmedju mene i tebe.Koliko ja ljubavi imam za tebe toliko je sam Hristos u meni....

 

 

 

 

[Sara"]

Koliko ja ljubavi imam za tebe toliko je sam Hristos u meni....

 

 

 

 

:ekstra: facenew22222222

[И.стојковић]

Проблем је у овој речи "детаљ", дакле не интересује ме други човек као целовито биће, све његове добре особине да се учим од њега, и његове мане да се молим за њега, већ само узмем један детаљ који је позитиван и држим да је то довољно да бих имао позитивно мишљење о њему-и идемо даље ка Богу... Како ондада љубим ближњег као самог себе? Тако што ни себе нећу познати него само-љубити?

Када су Свети Оци говорили о човекољубљу као Богољубљу, нису имали на уму овако нешто. То је избацивање другог ради Другог, са чим се Други никако не слаже.

"Не мрзите на човека него на грех". Како-ако не желим да видим и ту другу страну?

Знам да је такво чињење ради страха од осуде, али кад научим да не осуђујем него да жалим и молим сеза другог, нећу се плашити ни да видим...

"Нека ти сваки човек буде огледало тачно онога што је у теби". Ја не тражим ни код себе само леп детаљ...

У претходном посту ниси то навео као "проблем", али свеједно...

Тема је време Литургије, а не целовити приступ, у смислу да ако већ нам одвлачи пажњу, онда да се потрудимо ми којима се то догађа.

Иначе, слажем се са овим Твојим постом, али не у 90 минута Литургије.

[Јанко]

Онда се скроз слажемо, извињавам се због изласка из оквира од тих сат-сат ипо