„Литургија - кретање ка Царству Божијем“

[Лидија Миленковић]

Јоооој, оче Иване, шта ако је то нечији уобичајени начин изражавања? (малчице се препознајем у томе) crvenilo

Но, не глуматам ја, већ од срца мога, и ума мога зборим, а и беседе јоште не држах, нити их мним чинити. 0202_238

[Batman]

Puno je 10 min.

To je za posebne talente,

Ne treba uvek ni propovedati.

Nisam siguran da je Liturgija uvek dobro mesto za propoved. Ona sama je propoved par ekselans.

Origen je propovedao ne vecernjoj ili posle, a ta praksa da se propoveda i na drugim sluzbama postojala je u vreme katihetskih skola u ranoj Crkvi. Liturgija je tada bila mozda po najmanje mesto za propoved, bar sama evharistija u uzem smislu. Izgleda je Liturgija postala eksluzivno mesto za obracanje svestenika narodu sa praksom zapostavljanja pohadjanja ostalih bogosluzenja, jutr.,vecernje...od strane naroda bozijeg.

Cesto imam utisak da i najbolja propoved pokvari Liturgiju, jer odaje utisak da Liturgija bez nje nije dovoljno recita, nego eto treba nesto da se doda,

P.S. hvala Bogu sto se ne zatvaraju vrata u toku Liturgije pa ako prota krene da propoveda ohoho ima krozasta da se izadje na zrak.

[Sophrosyne]

Da nam da Bog vatrene svestenike i propovjednike vaskrslog Hrista.Oduvjek sam se divio tom daru i blagodati svete tajne svestenstva i smjelosti koje svestenik ima kada krene da propovjeda Hrista.

[Sophrosyne]

P.S. hvala Bogu sto se ne zatvaraju vrata u toku Liturgije pa ako prota krene da propoveda ima krozasta da se izadje na zrak.

Ovo zvuci i pomalo drsko.

[Batman]

Ovo zvuci i pomalo drsko.

[Nikadel]

Ја највише волим кад нема беседе. Ја сам видео само да по београдским црквама попови држе беседе, код нас јок.

[И.стојковић]

Када се Апостол и Јеванђеље читају таквом јасноћом и снагом, које привлаче пажњу свих учесника Литургије, и када се началствујући раније припреми за беседу фокусирајући се на оно што ће се прочитати, а не на било шта друго, од дневно политичких догађаја до личног експонирања, само трајање беседе неће имати никаквог значаја, јер ће садржај бити средство којим ће се показати да је давно речено и данас, и биће заувек, актуелно. Беседа и кад има за циљ додатну поуку верном народу, мора бити блага реч која тка према основи и потки, Апостолу и Јеванђељу прочитаним на тој Литургији, а никако критика или омаловажавање присутног народа. Беседа, има за циљ и да објасни и да поучи, али пре свега да потпуно отвори и отопли срца верног народа, како би потпуно разумели и упили у себе већ доживљено током Литургије, али још снажније врхунац Литургије који тек следи.

По мом мишљењу, ако је све што сам навео учињено, нећемо ни приметити да ли је беседа трајала 2 или 22 минута, а што ће зависити како од Зачала за тај дан, тако и од тога да ли началствујући види да су нови људи дошли на Литургију због којих треба прозборити и коју реч више.

Због наведеног, потпуно ми је нејасно, због чега се у неким храмовима беседа говори на самом крају Литургије.

[obi-wan]

Beseda najvise 7-8 minuta, sabrano, sazeto, bez razvlacenja u sirinu i skakanja po temama.

Dugacka i rastrzana beseda prosto ubije osecaj da si na Liturgiji.

A ovo preko 20 minuta nije vise uopste beseda nego bolesno (ne retko i krajnje pateticno) smaranje i rasturanje sluzbe i sabranja...

[И.стојковић]

Beseda najvise 7-8 minuta, sabrano, sazeto, bez razvlacenja u sirinu i skakanja po temama.

Dugacka i rastrzana beseda prosto ubije osecaj da si na Liturgiji.

A ovo preko 20 minuta nije vise uopste beseda nego bolesno (ne retko i krajnje pateticno) smaranje i rasturanje sluzbe i sabranja...

Зашто мислиш да је време уопште битно?

[obi-wan]

Dugacko vreme pokosi paznju kao puskom, ako neko oce da drzi paznju dugo normalno je da bude izuzetan dar u besednistvu, ali izuzertan - ne dobar i odlican, nego najvrhunskiji, kao sto je recimo vl. Atanasije.

Inace, neprestano slusam i uporedjujem besede raznih duhovnika i vladika - sve preko 10 minuta postaje krajnje zamorno i prosto rusi samu Liturgiju, ljudima paznja jednostavno puca i gubi se.

Nikad u zovotu nisam cuo besedu duzu od 20 minuta da valja, osim kod vl. Atanasija...

[obi-wan]

Uostalom, ko je polagao omilitiku dobro zna sta pricam...

[Sinergija]

Најмање је битно колико минута траје (неко може да ме смори и за минут,а неког бих могла слушати читаву вечност).

Понекад је очигледно да свештеник само отаљава беседу,као домаћи задатак,као да мора нешто да каже а ни самом му није до приче.У таквој ситуацији та беседа ми не делује као део литургије него као некакав тајм аут.Као да прекида литургију.

Наравно има дивних беседника који стварно имају шта да кажу а да буде на корист (можда је у питању таленат).

У свком случају ,мишљења сам: беседа да, 301 али не по сваку цену (нити по минуту).

[И.стојковић]

Dugacko vreme pokosi paznju kao puskom, ako neko oce da drzi paznju dugo normalno je da bude izuzetan dar u besednistvu, ali izuzertan - ne dobar i odlican, nego najvrhunskiji, kao sto je recimo vl. Atanasije.

Inace, neprestano slusam i uporedjujem besede raznih duhovnika i vladika koje slusam - sve preko 10 minuta postaje krajnje zamorno i prosto rusi samu Liturgiju, ljudima paznja jednostavno puca i gubi se.

Nikad u zovotu nisam cuo besedu duzu od 20 minuta da valja, osim kod vl. Atanasija...

Ја сам током протекле 22 године слушао беседе и до 40 минута.

Било је оних које су ми толико плениле пажњу да нисам ни осетио време, а било је и оних, на којима сам после пар минута изузетан трду улагао да одстраним мисли које су надвлађивале утицај речи беседника.

Такође, слушао сам и беседе од свега пар минута, о којима сам размишљао и по неколико дана.

Било је оних које су ме толико импресионирале да сам се трудио да их што прецизније запишем (није било ИТ-а, па да се касније "скину"), али било је и оних који су после прве две реченице приметно повређивале присутан верни народ ( таквих има данас све чешће, а могу се и " скинути" са нета).

Зато сам убеђен да је далеко значајније ко, шта и са којим циљем беседи, него колико ће беседа трајати.

[obi-wan]

Pa to i kazem - u mojoj sredini najveci je broj onih koji samo smaraju a ne besede... zato i kazem da je krace mnogo bolje... vrlo malo znam onih koji besede, i koje mozes da slusas dugo vremena.

Inace, primetio sam i da oni koji imaju nesto jasno i konkretno da kazu, takvi bas najcesce pricaju znatno krace, jer je njihova rec hranljiva i jezgrovita, i svaka jota je predmet za sebe, pa ne postoji puka potreba za kolicinom.

Dok kod mnogorecitih, koji oduzuju i time misle da nadoknade kvalitet, bukvalno nemam za sta da vezem paznju.

I jos ovo: u mojoj sredini ima dosta pravih intelektualaca koji su ljudi dugo godina crkveni, i skoro svi se zale na vecinu "besednika" da ne samo da nemaju sta od njih da nauce, nego ih ovi prosto ubiju u pojam...

Smatram da je dobro da se uradi kao u Grckoj - podela: jedni su besednici, jedni ispovednici, jedni se bave dobrotvornim radom, itd... sve prema talentu...

[rab_teofil]

Протојереј-ставрофор Душан Н. Петровић је на часовима омилитике своје ђаке у карловачкој богословији учио да проповед не треба да буде дужа од девет (9) минута и да не сме да се обухвати више од три основне мисли. Овога правила треба да се придржавамо, ако хоћемо да парохијани запамте суштинске ствари из наше беседе.