Личности - Митрополит Иларион Алфејев

[Guest]

Радна посета митрополита Илариона Мексику

16. Јануар 2014 - 10:49

 

Са благословом Патријарха московског и све Русије г. Кирила и на позив Архиепископа г. Антонија, Митрополита Мексика, Централне Америке, Кариба и Венецуеле (Антиохијска Патријаршија), председник Оделења за спољне црквене односе Московске Патријаршије Митрополит волоколамски г. Иларион стигао је 14. јануара 2014. године у Мексико.

 

На међународном аеродрому Бенито Хуарез у Мексико Ситију Митрополита су дочекали архиепископ Антоније, администратор Московске Патријаршије у САД  Архиепископ нарофомински Јустинијан, Епископ мексички Алексије (Православна Црква у Америци), руски амбасадор у Мексику Е.Р. Малајски, свештенство Руске Православне Цркве у Мексику и Сједињеним Америчким Државама, као и дипломате Амбасаде Руске Федерације у Мексико Ситију.

 

У вип сали међународног аеродрома у престоници Мексика одржан је братски разговор митрополита Илариона и архиепископа Антонија, током којег је разматрано питање стања православља у Мексику, као и питања међуправославних односа.

 

Митрополит Иларион ће се састати са председником мексичке Владе Мигуел Ангел Осорио Чонгом, в.д. министра иностраних послова те земље Карлосом Албертом де Исасои Гонзалесом, примасом Мексика кардиналом Норбертом Ривером Карером, а началствоваће и светом Литургијом и одржаће састанак са сународницима који живе у Мексику.

 

 

Извор: Московска Патријаршија

[Guest]

Митрополит Иларион у посети Мексику

22. Јануар 2014 - 11:20

 

 

 

 

Током своје радне посете Мексику, која је започела 14. јануара 2014. године, Митрополит волоколамски Иларион, председник Оделења за спољне црквене односе Московске Патријаршије, сусрео се са премијером Мексика г. Мигелом Анхелом Осориом Чонгом.

 

Премијер је топло дочекао Митрополита Илариона, 16. јануара, рекавши да је његова посета догађај важан за руско-мексичке односе. Разговарало се о тренутном положају Мексико Ситија и о смерницама у социјалној и економској политици његове Владе, посебно истичући позитивне промене у неколико сфера живота ове земље. Он је истакао и да је свеобухватна консолидација односа са Русијом била једна од приоритета спољне политике Мексика данас.

 

Митрополит Иларион је, са своје стране, изразио задовољство због своје посете Мексику на позив Архиепископа Антонија, Митрополита Мексика, Централне Америке, Венецуеле и Кариба (Антиохијска Патријаршија). Он је казивао и о спољној служби Московске Патријаршије и о пастирском раду који обавља Руска Православна Црква у Мексику.

 

Митрополит волоколамски се истог дана сусрео и са поглаваром Католичке Цркве у Мексику, Надбискупом мексичким Норбертом Ривером Карером у његовој резиденцији.

 

Митрополит и Кардинал Карера су разговарали о различитим питањима који се тичу православно-католичких односа, као и о стању хришћана на Блиском истоку. Председник Оделења за спољне црквене односе изложио је напоре које улаже Московска Патријаршија у одбрани хришћанског становништва на Блиском истоку, које и даље проживљава дискриминацију и насиље.

 

Митрополит Иларион се истог дана сусрео са архијерејима Антиохијске Патријаршије који служе у земљама Латинске Америке.

 

Међу учесницима на састанку били су Митрополит мексички, централноамерички, венецуелански и Карипских острва Антоније, Митрополит Сантјага и Чилеа Сергије, Митрополит Сан Паула и Бразила Дамаскин, Епископ кесаријски Игњатије, викар Митрополије мексичке; Епископ едески Роман, викар Митрополије бразилске. На састанку је присуствовао и Архиепископ нарофомински Јустинијан, администратор Патријаршијских парохија у САД.

 

Током разговора причало се о главним темама међуправославног дијалога, сарадњи између различитих православних јурисдикција у Латинској Америци и о припремама за Свеправославни сабор. Посебна пажња је била посвећена ситуацији са хришћанима на Блиском истоку.

 

После Божанске Литургије, 17. јануара, уследио је пријем којем је присуствовало 1800 званица, међу којима бискупи Католичке цркве у Мексику, званичници Владе, гувернери федералних држава, амбасадори Русије, Украјине, Бугарске и Кипра. У свом поздравном обраћању Митрополит Иларон је  указао на огроман допринос који је дао Митрополит Антоније за развој односа између Антиохијске и Руске Православне Цркве.

 

Том приликом Митрополиту волоколамском Илариону је уручен мексички орден Легије части,  један од највиших одликовања које Председник Мексика уручује Мексиканцима и странцима за значајна достигнућа у различитим областима јавног живота. Легију части је добио Митрополит Иларион „као признање за његова изванредна достигнућа на челу Оделења за спољне црквене односе Московске Патријаршије“.

 

На Богојављање, 19. јануара 2014. године, Митрополит Иларион је служио свету архијерејску Литургију у цркви Светог Георгија Антиохијске Православне Цркве у Мексико Ситију. Митрополиту Илариону су саслуживали Архиепископ Сан Франциска и Западне Америке (Руска Загранична Црква) Кирил, Архиепископ нарофомински Јустинијан, администратор Патријаршијских парохија у САД; Архиепископ мексички Алексије (Православна Црква у Америци), Епископ кесаријски Игњатије, викар Митрополије мексичке Антиохијске Патријаршије, као и свештенство Антиохијске и Руске Православне Цркве.

 

После Литургије Митрополит Иларион је, уз саслужење архијереја, служио чин великог водоосвећења.

 

 

Извор: Московска Патријаршија

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

Изворник: Стање ствари

Превод са италијанског: презвитер Зоран Ђуровић

 

 

Председник Одељења за спољне црквене везе московске Патријаршије, митрополит Иларион Волоколамски обратио се у поздраву учесницима IV Европско католичко-православног форума (Минск, 2-6. јуна 2014)

Ваше Еминенције и Блаженства,

 

Пречасни оци и браћо,

 

 

Поштовани организатори и учесници конференције,

 

 

У име Његове Светости Патријарха московског Кирила и целе Русије и моје лично, желео бих да срдачно поздравим све учеснике Четвртог европског православно-католичког форума, који је ове године посвећен веома значајној теми верског и културног плурализма: изазови Хришћанским црквама у Европи. 

Желео бих да са задовољством констатујем да су наши сусрети постали прилично редовни. Нацрт интеракције који је задат 2008. показао се корисним, јер нам омогућава да брзо реагујемо на догађаје који се дешавају у свету. Досадашње сесије су биле посвећене питањима као што су породица, Црква и држава, економска криза и сиромаштво.

 

У савременом свету, не постоји само интензиван дијалог између култура, него и саме културе комуницирају једне са другима. С једне стране, ови динамички процеси доприносе формирању једне униформисане светске заједнице, док са друге фаворизују нову свест о јединствености различитих култура.

Верификују се демографске промене које се одвијају у контексту масовних миграција и циљ изградње једног толерантног друштва често доводи до резултата који су супротни жељеном. Хришћански идентитет Европе је у опасности. Све више, ови проблеми су акутнији у свакодневном животу и захтевају озбиљну теоријску анализу.

 

Међутим, у садашњој ситуацији, не можемо да се ограничимо да разговарамо само о теоријским питањима. Морамо радити заједно на практичном нивоу.

Нажалост, наш Форум се одржава на фону тужних догађаја у Украјини. Људи умиру током ове политичке пат позиције, док се једнако чују пуцњи на улицама и по трговима. Народ  остаје и даље дубоко подељен, не само по политичкој линији, него и из верских разлога. Нажалост, грко-католици су одиграли веома деструктивну улогу у развоју ове ситуације. Изјаве њиховог врховног архиепископа, епископа и свештенства, и једна изузетно политизована позиција довели су до поларизације друштва и погоршања сукоба, која је већ резултирао многобројним жртвама.

 

За разлику од канонске украјинске православне цркве, која је у овим тешким месецима била у стању да уједини људе различитих политичких уверења, укључујући и оне који се налазе са обе стране барикада, унијати се солидаришу само са једом од зараћених снага. Агресивне изјаве унијата, акције усмерене на подривању канонске православне цркве, активни контакти са православним расколницима и напори да поделе једну мултинационалну Руску православну цркву: све ове ствари су изазвале озбиљну штету не само по Украјину и њено становништво, него и по православно-католички дијалог. Све ово нас је далеко одгурнуло, подсећајући нас на време када су се православни и католици гледали не као пријатељи, него као ривали.

 

Данас, још једанпут је све јасније то што су православна већ знали – да је Унија била и, нажалост, и даље остаје један посебан пројекат католичке цркве усмерене на подривање канонског Православља. СрамотнаБрестовска унија, која се склопила овде у Белорусији године 1596, је догађај који је довео до неописиве патње православном становништву ових области.

 

 

 

 

Дозволите ми да искористим овај подијум да позовем све наше партнере у православно-католичком дијалогу, да уради све што је могуће да се охлади „вруће главе“ међу унијатима, да се зауставе акције грко-католика које су усмерене ка погоршавању кризе у Украјини.

 

Данас, један део Католичке цркве користи сву своју снагу, таленат и ресурсе за јачање комуникације између православних и католика, док један други (чак иако ужива аутономни статус) чини све што може, као у тужној прошлости, да убаци клин неповерења и непријатељства између православаца и католика.

Наш форум, који укључује како православне тако и католичке теологе, је важна арена за истраживање питања од заједничког интереса и за постизање већег узајамног разумевања између наших Цркава.

 

Волео бих да наши напори припомогну смиривању мржње и јачању сарадње између католика и православних наспрам нових изазова са којима се имамо суочити.

 

 

Желим вам свима успеха у предстојећем раду!

 

 

 

Са блога нашег сабрата, оца Амброзија из Руске православне цркве у Торину

 

 

Pubblicato da Padre Giovanni Capparelli (Firmozioti), 6. 6. 2014

http://arberiaortodossa.blogspot.it/2014/06/metropolita-ilarion-le-azioni-degli.html?spref=fb

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[JESSY]

Вера је пут на ком Бог и човек иду у сусрет један другоме. Први корак чини Бог, Који увек и безусловно верује у човека. Он човеку даје некакав знак, некакво предосећање Свог присуства. Човек као да чује тајанствени позив Божији, и његов корак у сусрет Богу представља одговор на тај позив. Бог позива човека јавно или тајно, осетно или чак неприметно. Али човеку је тешко да поверује у Бога ако не осети позив.

Вера је тајна и загонетка. Због чега се један човек одазива на позив, а други не? Због чега је један, чувши реч Божију, спреман да је прихвати, а други остаје глув? Због чега неко, сусревши Бога на свом путу, истог тренутка оставља све и креће за Њим, а други се окреће и одлази у страну? ,А идући покрај мора Галилејског виде два брата, Симона, званога Петар, и Андреја, брата његова, где бацаху мрежу у море, јер беху рибари. И рече им: Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људи. А они одмах оставише мреже и кренуше за Њим. И отишавши одатле виде друга два брата, Јакова Зеведејева и Јована брата његова, у лађи са Зеведејем, оцем њиховим, где крпе мреже своје, и позва их. А они одмах оставише лађу и оца својега и пођоше за Њим" (Мт. 4,18-22). У чему је тајна те спремности галилејских рибара да, оставивши све, крену за Христом, Којег виде први пут у животу? И због чега се богати младић, којем је Христос такође рекао: „Хајде за Мном", није одмах одазвао, него „отиде жалостан" (Мт. 19, 21- 22)? Није ли разлика била у томе што су они били сиромашни, а овај је имао „многа имања", они нису имали ништа осим Бога, а овај је је имао „богатство на земљи"?

Сваки човек има своја богатства на земљи, био то новац или ствари, добар посао или животно благостање. А Господ каже: „Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство Небеско" (Мт. 5, 3). У старим рукописима Јеванђеља по Луки речено је још једноставније и непосредније: „Блажени сиромашни, јер је ваше Царство Божије" (Лк. 6, 20). Блажени су они који осете да ништа немају у овом животу, па макар имали и много тога, они који су осетили да никакво земаљско стицање не може човеку заменити Бога. Блажени су они који одлазе и продају све своје богатство, како би добили један драгоцени бисер - веру (Мт. 13, 45-46). Блажени су они који су спознали да су без Бога сиромаси, који су постали гладни и жедни Њега свом душом, свим умом и вољом.

Реч о вери никада није била лака за прихватање. Али у наше време људи су у толикој мери заокупљени проблемима земаљског битисања, да многи једноставно немају времена да чују ту реч и да се задубе у мисли о Богу. Понекад се вера своди на празновање Рождества Христовог и Пасхе и поштовање још понеких обреда само због тога да се „не одвојимо од корена", од националне традиције. Понегде вера одједном постаје „модерна", и људи иду у цркву да не би заостајали за суседом. Али за многе главни проблем представља пословни начин живота, посао. „Пословни људи" представљају посебну генерацију људи двадесетог века за које не постоји ништа друго осим њихове сопствене функције у некаквом „послу", бизнису, који их заокупља у потпуности и не оставља ни најмањи зрачак светлости или паузу која је неопходна да би се чуо глас Божији.

И опет, колико год то изгледало парадоксално, између буке и вртлога посла, догађања, утисака, људи у свом срцу чују тајанствени Божији позив. Можда се овај позив не поистовећује увек са идејом о Божанству и често се субјективно прихвата једноставно као некакво незадовољство, унутрашњи немир, трагање. И тек након много година човек постаје свестан да је сав његов ранији живот био толико инфериоран и непотпун због тога што у њему није било Бога, без Кога нема и не може бити пуноће постојања. „Ти си нас створио ради Себе", каже блажени Августин, „и у неспокоју пати срце наше док се у Теби не умири".

Божији позив може се упоредити са стрелом којом Бог, као искусан ловац, рањава душу човекову. Рана која крвари и која не зараста приморава душу да заборави на све и да тражи лекара. Душа онога ко је осетио позив постаје заокупљена снажном жудњом за Богом. „И помисли овакве душе", каже преподобни Макарије Египатски, „горе духовном љубављу и незадрживом жудњом за све славнијим и светлијим красотама духа, муче се због незадрживе љубави према небеском Женику, и... стреме ономе најузвишенијем и највеличанственијем што се ви- ше ни речима не може исказати, нити људским разумом појмити... Кроз велике подвиге, напоре, дуго подвизавање и савршену борбу... овакве душе су увек занете небеским духовним тајнама и одушевљене разноврсношћу Божије лепоте, тражећи са великом жудњом оно што је најбоље и највеће. Јер, у Божанственом Духу садржана је разноврсна и наисцрпна, неизрецива и незамислива лепота, која се открива достојним душама на радост и наслађивање и живот и утеху, како се чиста душа, која сваког часа гори од најснажније и ватрене љубави према небеском Женику, никада више не би освртала на земаљско, већ како би свецело била обузета љубављу према Њему"

 

http://podmaine.weebly.com/blog/category/all

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Иван Недић]

 

Као свестрани стваралац, митропоит Иларион Алфејев изражава се и кроз класичне западне музичке жанрове.

На ову Пасију, на молбу самог композитора, Лунгин је снимио филм Диригент (Дирижёр), који такође ваља видети.

[Guest]

Ганијалац! Много волим да читам његове текстове, а ово сам скоро слушао. Сад сам поново пустио.

 

Хвала ти г. Недићу

[obi-wan]

Najbolji deo Pasije mi je Tajna vecera...

 

[JESSY]

Митрополит волоколамски Иларион: „Сваком човјеку морамо дати право на рођење“

Из Руске православне цркве је изражена забринутост због разлагања концепта брака као заједнице мушкарца и жене.

„Десет од 19 земаља које су легализовале истополне заједнице налазе се у Европи, што директно утиче на Русију као дио европске цивилизације. Довољно је присјетити се како је руски закон о ограничавању пропаганде хомосексуализма међу малољетницима примљен у иностранству“, казао је предсједник Одјељења за спољне црквене везе, Митрополит волоколамски Иларион, на засиједању Комисије за међународну сарадњу Предсједничког савјета за односе са вјерским заједницама при предсједнику Руске Федерације, које је одржано у Москви.

Митрополит се, такође, дотакао и питања абортуса, назвавши га најгрубљим кршењем људских права.

„Сваком човјеку морамо дати право на рођење. И сваком човјеку се мора дати да живи онолико колико је Бог одредио. Живимо у времену када се у неколико земаља Европе развија мобилна еутаназија (када одговарајуће медицинске службе долазе у домове људи), дјечија еутаназија и асистирано самоубиство (самоубиство пацијента у присуству љекара)“, казао је архијереј.

По његовим ријечима, грађански мир угрожавају „пројаве агресивног секуларизма, када се, под изговором слободе говора и изражавања, светиње и осјећања вјерних подвргавају изругивању и подсмјеху“.

Митрополит је, такође, изразио забринутост порастом екстремизма и положајем вјерских мањина на Блиском Истоку. Он је поздравио декларацију за заштиту хришћанских и других заједница региона, коју су иницирали Русија, Ватикан и Либан. Овај документ је представљен на 28-ом засиједању Савјета УН за људска права, одржаном 13. марта у Женеви, када су га потписали представници 65 земаља.

 

 

 

 

 

[Данче*]

«Ниједна одлука на Сабору не може бити донета без Руске Цркве» Митрополит Волоколамски Иларион о припремама за Свеправославни Сабор

Како теку припреме за Свеправославни Сабору, због чега је предсаборни процес затвореног карактера, да ли православци од Сабора треба да очекују реформисање црквених правила и уједињење с католицима, - на ова и друга питања портала Православие.Ru одговара митрополит Волоколамски Иларион, председник Одељења за спољне црквене односе.

Митрополит Волоколамский Иларион (Алфејев)

    

— Прошло је већ више од годину дана откако је објављен сазив Свеправославног Сабора 2016. године. Како протичу припреме за Сабор?

— Одлука о одржавању Свеправославног Сабора је донета на Сабрању поглавара које је у марту прошле године одржано у Истамбулу. Тада су постигнути и главни договори о облицима припреме за Сабор, који ће се одвијати на основу једногласности свих Помесних Православних Цркава. Између осталог, основана је Специјална међуправославна комисија за поновно разматрање и редиговање нацрта саборних докумената која су у оквиру предсаборног процеса усвојена у току последњих деценија. Комисија се три пута окупљала на заседњима, од којих су два одржана ове године и до сада је већ завршила са радом. Ипак, комисија није успела да потпуно испуни мандат који јој је дат, пошто се рад није одвијао интензивно. Тако да нису сва документа која је требало редиговати добила коначну формулацију.

— Која документа је комисија успела да размотри?

— Размотрена су најзастерелија документа, пре свега она која се односе на питања међухришћанских односа, пошто су се управо у овој области десиле најозбиљније промене у последње време. Многе протестантске заједнице су кренуле путем либерализације вероучења и морала, што је довело у питање могућност и сврсисходност нашег дијалога с овим заједницама. Тако су чланови комисије прогласили застарелима два документа о међухришћанској проблематици која су сачињена још 80-их година прошлог века. Њихов текст је у значајној мери поново размотрен, скраћен и обједињен у један документ скромнијих размера. Имајући у виду промене које су се одиграле у свету, комисија је такође поново размотрила документ посвећен доприносу Православне Цркве победи хришћанских идеја мира, слободе и братства и укидању расне дискриминације. Размотрен је документ «Важност поста и његово поштовање данас». Он није изазвао значајније несугласице, јер се њиме само потврђује и систематизује постојећа пракса Цркве, која се раније није у потпуности одражавала у саборним актима. Затим је радне варијанте сва три документа размотрио Свети Синод Руске Православне Цркве који их је предао Синодалној библијско-богословској комисији ради изучавања и израде одговора, као и предлога за њихово евентуално поправљање. Предлоге које комисија припреми треба да одобри Свети Синод, а после тога ће их делегација наше Цркве изложити на Свеправославном предсаборном саветовању, где ће наведена документа бити поново размотрена.

— Да ли је тачно да се Сабор сазива у циљу реформисања црквених правила и уједињења православаца и католика?

— За овакве тврдње које, нажалост, намерно шире неки информативни ресурси, нема никаквих основа. Заправо, питања као што су укидање или слабљење постова, укидање монаштва, други брак клирика, ожењени епископат, прелазак свих Помесних Цркава на новојулијански календар и уједињење православаца с другим хришћанским заједницама, чак се не налази на дневном реду Свеправославног Сабора. У то се лако можемо уверити ако погледамо текст самих нацрта саборних одлука. Између осталог, с детаљним изводима из документа, као и с историјом развоја сваке теме која ће бити покренута на Сабору свако може да се упозна на основу реферата који сам у новембру 2011. године изложио на Санкпетербуршкој духовној академији. Текст реферата, који је требало да надомести недостатак поузданих информација о историји и тренутном стању припрема за Сабор, доступан је на сајту Одељења за спољне црквене односе.

Морам рећи да тему Свеправославног Сабора прате и снаге, које би желеле да Црква ослаби. Природан и нашем народу својствен конзервативан однос према променама у црквеном животу неки користе како би људе увукли у заправо антицрквену кампању. Између осталог, верницима којима се прво сугеришу фантастичне представе о предстојећем Сабору након тога се предлаже да се придруже потписивању извесних колективних обраћања против његовог одржавања. И премда се ова делатност прикрива одбраном чистоте Православља, она има очигледно расколнички карактер и усмерена је на подривање ауторитета Цркве и поверења у свештеноначалије.

Са сигурношћу могу да кажем да иако представници појединих Цркава понекад предлажу нацрте саборних одлука који нису у складу с предањем Православне Цркве, наша Црква никад неће пристати на овакве одлуке. А ниједна одлука на Сабору не може бити донета без Руске Цркве, пошто је услов за то једнодушна сагласност свих Помесних Цркава.

— Ипак, представници православне јавности се често жале на недостатак потпунијих информација о припремама за Сабор. Са чим је повезан затворени карактер предизборног процеса?

— Припреме за Свеправославни Сабор су почеле још 60-их година прошлог века. Положај у којем су се због познатих разлога у то време налазиле многе Помесне Цркве у знатној мери је одредио и форму припремног процеса. У условима кад је у Совјетском Савезу, као и у другим земљама источне Европе црквени живот био принудно ограничен само на богослужења у храму, шире учествовање клира и мирјана у изради или разматрању саборних докумената је, наравно, било немогуће. Истовремено, тешко се може сматрати да је овакав поредак припреме за Сабор данас оправдан. Почевши од 2008. године, кад су припреме за Свеправославни Сабор после дугогодишње паузе обновљене, представници Руске Православне Цркве, а пре свега Његова Светост патријарх Кирил су говорећи на међуправославним сусретима више пута апеловали на то да предсаборни процес постане транспарентнији. У истом духу је било говора на Архијерејском Сабору 2013. године, кад је предложено да се пређе на шире разматрање саборних одлука, чије се радне варијанте по устаљеној пракси тренутно не објављују у потпуности. Овај предлог је потекао на основу позитивног искуства рада Међусаборног присуства, које је у Руској Православној Цркви основано 2009. године, у оквиру којег у изради и разматрању докумената Архијерејских Сабора не учествују само архипастри и богосови, клир и монаси, научни и културни радници, већ и сви заинтересовани чланови Цркве захваљујући могућности вођења дискусије на званичном сајту Присуства. Мислим да би примена овог механизма рада и на предсаборни процес омогућила ефикснију припрему Свеправославног Сабора. Међутим, пошто нису све Помесне Цркве спремне да се одрекну начина припреме на који су навикле деценијама, Међуправославна припремна комисија се сад још увек придржава старог поретка. Истовремено се трудимо да, колико је то могуће и не противречи начину рада усвојеном у овој фази, информишемо своју паству о свим етапама предсаборног процеса и о најважнијим одлукама које доносимо.

Митрополит Волоколамский Иларион (Алфејев)

Са руског Марина Тодић

13 / 07 / 2015

Православие.Ru.

[александар живаљев]

Представљање књиге митрополита волоколамског Илариона (Алфејева) «Почетак Јеванђеља»

 

Москва, 18 јула 2016 г.

22 јула 11:00 у сали Општецрквене аспиратуре и докторских студија им. святых равноапостольных Кирилла и Мефодия, одржаће се презентација нове књиге митрополита Волоколамског Илариона «Почетак Јеванђеља», јавља Патриархия.ru.

 

    

 

Књига «Почетак Јеванђеља» представља прву из серије од шест књига под општим називом «Исус Христос. Живот и учење».

Серија има биографски карактер, утолико што је њена централна тема људска историја Исуса Христа. Аутор је поставио задатак да пружи живи лик Исуса на основу постојећих извора и представи Његово учење онако како је изложено у Јеванђељима. Посебна пажња у првој књизи серије посвећена је цртама Његовог карактера и особенсти манира општења са људима.

Увод књиге посвећен је основним усмјерењима савремених истраживања у области Новог Завјета. Аутор даје критичку оцјену о потрази за «историјским Исусом» ван предела црквене традиције и приједлаже свој метод испитивања Јеванђеља, који затим дослиједно примјењује у дијеловима књиге, посвећеним првим главама четири Јеванђеља. Тешка питања библистике, укључујући такозвана «противуријечја» у Јеванђељима, не заобилази, напротив, темељно их обрађује.

Серија «Исус Христос. Живот и учење» наставиће се слиједећим књигама: «Бесједа на Гори», «Чудеса Исусова», «Приче Исусове», «Агнец Божији. Исус у Јеванђељу по Јовану», «Смрт и Воскресење». Монументални шестотомни рад треба да одговори на главна питања о Исусу Христу: «Шта је Исус донио људима и зашто је Он потребан савременом човјеку? Прошло је двије хиљаде година од времена када је Он живио и поучавао: зашто су Његов лик и проповјед  актуелни као и раније? Шта Исус може да пружи нама, који живимо у XXI вијеку, са свим његовим сложеностима, изазовима, проблемима и трагедијама?»

Књига «Почетак Јеванђеља» има 800 страница, више од 300 илустрација и хиљаду ипо упута на Свето Писмо.

В презентации книги примут участие:

• Митрополит Волоколамский Иларион – автор книги, председатель Отдела внешних церковных связей, ректор Общецерковной аспирантуры и докторантуры им. святых равноапостольных Кирилла и Мефодия, председатель Синодальной Библейско-Богословской Комиссии

• Епископ Егорьевский Тихон, наместник ставропигиального Сретенского монастыря, председатель Патриаршего совета по культуре

• Владимир Легойда, председатель Синодального отдела по взаимоотношениям Церкви с обществом и СМИ

• Специалисты по Новому Завету, журналисты, представители общественности.

 

[александар живаљев]

 

Филм митрополита Илариона „Православље у српским земљама“

10. Август 2016 - 13:54

Дана 11. августа 2016. године у 22,15 часова на ТВ каналу „Спас“, приказаће се филм „Православље у српским земљама“. Аутор и водитељ је Митрополит волоколамски Иларион (Алфејев). Филм је урађен у студију „Неофит“ по наруџбини Добротворног фонда Светог Григорија Богослова уз подршку Федералне агенције за штампу и комуникацију. Ауторски документарни филм митрополита Илариона посвећен је историји и савременом положају Православне Цркве у српским земљама, њеним светињама и манастирима.

Срби су крштени још у VII. веку, али хришћанство се утемељило у њиховој земљи тек у IX. веку, након што су Свети равноапостолни Ћирило и Методије дошли проповедајући на словенском језику. У филму се говори о духовном животу данашње Србије. Гледаоци ће моћи да се упознају са традицијом породичне прославе крсне славе или заштитника породице, јер свака има свог небеског покровитеља. Овај филм је истакао блиску везу руског и српског народа. Филм је могуће погледати и преко интернета: https://www.youtube.com/watch?v=AXAJjL_jIAI

Извор: mospat.ru