Личности - Митрополит Иларион Алфејев

[Guest Оливера]

31. 2009.

Од јесени на руском ТВ каналу "Вести", сваке недеље емитоваће се емисија "Црква и свет"

Од септембра на руском ТВ каналу "Вести", сваке недеље емитоваће се емисија "Црква и свет".

Емисију ће водити Архиепископ Волоколамски Иларион, председник Отсека спољашњих односа Московског Патријархата.

Програм је саствљен по принципу тележурнала.Главна тема ће бити посвећена актуелним црквеним и друштвеним догађањима - гледаоци могу једном недељно да се упознају из прве руке са црквеним погледом на кључне проблеме нашег друштва. Владика Иларион ће такође одговарати на питања гледалаца.

Рубрика "Православни речник" ће разјашњавати сложена пирања веронауке , историје Цркве

У програму ће такође бити избор новости духовне тематике. На крају ће се емитовати видео снимак о православним свецима.

http://www.patriarchia.ru/db/text/708748.html

Превала Оливера

[Guest Оливера]

Московска Патријаршија је позвала Ватикан да пређе од супарништва према савезништву.

Заједнички задаци морају да уједине РПЦ и католичку цркву, — истакао је шеф Оделења за спољне везе Московске патријаршие архиепископ Иларион приликом сусрета с учесницима међународног дискусионог клуба Валдај. У такве задатке, према његовом мишлењу, спадају духовно-морално васпитање младих и допринос међунационалном миру и слози. Што се тиче могућности сусрета патријарха Московског и све Русије Кирила с Папом Римским Бенедиктом 16., архиепископ је рекао да ће он бити одржан ако дође до реалног продора у односима две цркве. Од момента раскола хришћанске цркве на православну и католичку у 11. веку ниједан московски патријарх се није срео с Папом Римским.

13.09.2009

Глас Русије

[Guest Оливера]

Архиепископ Иларион сусрео се са председником  Дипломатске академије Ватикана

18. септембра 2009. председавајући Одсека за спољне послове Московског Патријархата, архиепископ Волоколамски Иларион, у току званичне посете Риму, сусрео се са председником  Дипломатске академије Римско-Католичке Цркве (Pontificia Accademia Ecclesiastica), архиепископом Бенњамином Стела.

Владика је разговарао оснивању Општецрквених последипломских студија Руске Православне Цркве и о задацима, који су постављени по том питању пред Његовом Светошћу Патријархом Московским и целе Русије Кирилом. Архиепископ Иларион је нарочито приметио да је једна од најважнијих ствари у раду последипломских студија, оспособљавање висококвалификованих дипломатских кадрова у служби Цркве.

Служба за комуникације ОВЦС

http://www.patriarchia.ru/db/text/745400.html

[Guest Оливера]

Иларион Алфејев

Његово Преосвештенство, епископ бечки и аустријски Иларион Алфејев, одлуком Свештеног синода Руске православне цркве од 31. марта 2009. године назначен је за председника Одељења иностраних црквених послова Руске православне цркве и за сталног члана Свештеног синода по положају, наследивши на тој дужности Свјатјејшег Патријарха московског и свих Руса Кирила, који је ову дужност вршио протекле две деценије.

Владика Иларион је рођен 24. јула 1966. године у Москви. Монашки постриг примио је 19. јуна 1987. Московску духовну академију са степеном кандидата богословља завршио је 1990. Степен доктора философије стекао је на Оксфордском факултету 1995. Архијерејску хиротонију примио је 12. јануара 2002. године. За епископа бечког и аустријског и привременог управитеља будимпештанске епархије постављен је 17. јула 2002. године.

Као викарни епископ Московске епархије, а затим као епархијски Архијереј, са седиштем у Бечу,

вршио је и дужност представника Руске православне цркве при Европским међународним организацијама. 31. марта 2009. године назначен је за епископа волоколамског, викара Патријарха московског, предстојатељем Оделења иностраних црквених послова и сталним чланом Свештеног синода Руске правоославне цркве по дужности.

Композитор је следећих дела:

   * Литургија Светог Јована Златоустог за мешовити хор.

   * Свеноћно бдење за мешовити хор и два соло гласа (тенор, алт).

   * Пасија по Матеју за гудачки оркестар, мешовити хор и четири соло гласа (сопран, бас, баритон и тенор).

   * Божићни ораторијум за симфонијски оркестар, мешовити хор и три соло гласа (два сопрана, бас).

   * Мементо за симфонијски оркестар.

Књиге на руском језику

Таинство веры. Введение в православное догматическое богословие

Жизнь и учение святителя Григория Богослова

Духовный мир преподобного Исаака Сирина

Преподобный Симеон Новый Богослов и православное Предание

Православное богословие на рубеже столетий

Христос — Победитель ада. Тема сошествия во ад в восточно-христианской традиции

Вы — свет мира. Беседы о христианской жизни

Человеческий лик Бога. Проповеди

О молитве

Священная тайна Церкви. Введение в историю и проблематику имяславских споров

Књиге на страним језицима

The Mystery of Faith. An Introduction to the Teaching and Spirituality of the Orthodox Church  (London: Darton, Longman and Todd, 2002), 267 pp.

St Symeon the New Theologian and Orthodox Tradition

The Spiritual World of Isaac the Syrian

Le mystère de la foi. Introduction à la théologie dogmatique orthodoxe

L’univers spirituel d’Isaac le Syrien

Le chantre de la lumière. Introduction à la spiritualité de saint Grégoire de Nazianze

Geheimnis des Glaubens. Einführung in die orthodoxe dogmatische Theologie

La gloria del Nome. L’opera dello schimonaco Ilarion e la controversia athonita sul Nome di Dio all’inizio dell XX secolo

La forza dell'amore. L'universo spirituale di Isacco il Siro

Uskon mysteeri. Johdatus ortodoksineen dogmatiseen teologiaan

The Orthodox Witness Today

Le mystère sacré de l’Eglise. Introduction à l’histoire et à la problématique des débats onomatodoxes

Le Nom grand et glorieux. Etude sur la vénération du Nom de Dieu et la prière de Jésus dans la tradition orthodoxe

Преводи књига са других језика на руски:

Святитель Мелитон Сардийский: О Пасхе. Перевод са грчког.

Перевод с греческого выполнен по изданию в серии «Христианские источники»: Méliton de Sardes. Sur la Pâque et Fragments. Introduction, texte critique, traduction et notes par Othmar Perler. Sources Chrétiennes 123. Paris, 1966

Преподобный Исаак Сирин: О божественных тайнах и о духовной жизни. Новооткрытые тексты. Превод са сиријског.

Преподобный Исаак Сирин: О знании. Избранные главы. Превод са сиријског

Настоящая подборка избранных «Глав о знании» преподобного Исаака Сирина представляет собой первую попытку перевода этого пока еще не опубликованного текста на русский язык. Перевод с сирийского выполнен игуменом Иларионом (Алфеевым) по рукописи № 4 из коллекции халдейского архиепископа Тегерана мар Юханнана Иссайи (Tehran, Issayi Collection, ms. 4)

Преподобный Исаак Сирин: О совершенстве духовном (Слова 19, 20, 21, 55). Превод са сиријског.

Преподобный Симеон Новый Богослов. «Прииди, Свет истинный». Избранные гимны

Избранные гимны преподобного Симеона Нового Богослова в стихотворном переводе с греческого

Превод са грчког.

Преподобный Симеон Новый Богослов: Послание об исповеди

Преподобный Симеон Новый Богослов: Главы Богословские, умозрительные и практические

Литургия иже во святых отца нашего Григория Богослова. Превод са грчког.

перевод с греческого на славянский иеромонаха Илариона (Алфеева) по афинскому изданию 1981 г.

Syméon le Studute. Discours ascétique (Sources Chrétiennes 460)

http://bishop.hilarion.orthodoxia.org/biography

[Guest Оливера]

    На телевизијском каналу «Вести» емитоваће се једном недељно емисија "Црква и свет"

Водитељ ће бити Архиепископ  Волоколамски Иларион, председник Одељења иностраних црквених послова Московског Патријархата. Главна тема ће бити посвећена актуелним дешавањима у цркви и друштвеном животу - гледаоци се могу сваке недеље упзнати са црквеним погледима на кључне проблеме нашег времена.

http://bishop.hilarion.orthodoxia.org/news

[Guest Оливера]

Интервју за часопис "Ризница"

Епископ-композитор

-одломци-

- Испричајте нам, молим Вас, нешто о себи. Како сте као композитор постали монах, као свештеник - доктор богословије у Оксфорду, а као епископ - представник Православља пред Европским међународним организацијама?

- У петнаестој години сам решио да посветим живот Цркви, мада сам наставио да учим музику - у почетку у Гњесинској специјалној школи а потом на Московском конзерваторијуму у класи А. А. Николајева. Уписујући Конзерваторијум, већ сам знао да га нећу завршити. Али зато што у совјетско време нису примали у богословију пре навршене осамнаесете године, а у ствари пре одслуженог војног рока, дошло је до тога да прво завршим школу, научим мало на Конзерваторијуму и одслужим војску, а потом сам се већ растао са музиком. Растанак је био безболан и нисам ни предпостављао да ћу се икада вратити активном музичком раду.

Замонашио сам се у двадесетој години, био сам затим рукоположен у свештенички чин, служио по парохијама а затим сам почео да предајем на Московској Духовној Академији. 1993. године Руска Црква ме је послала на стажирање у Оксфорд. Тамо сам учио код епископа, (сад митрополита) Диоклијског Калиста, познатог на западу богослова, и он ми је био ментор при изради докторске дисертације. По повратку у Москву, шест година сам радио у ОВЦС (Одељењу иностраних црквених послова, прим. прев.), а затим сам по решењу Његове Светости и Светог Синода био постављен за архијереја. И ево већ шест година служим, представљајући Московски Патријархат при Европским међународним организацијама.

- Значајни културни догађај представљала је извођење Ваше композиције «Пасија по Матеју». Епископ-композитор – појава, чини се без председана? Како је настало то дело?

- Председана је било: например, Владика Јонафан, сада архиепископ Тулљчински и Брацлавски. Од дореволуционарних копозитора, познат је архиепископ Никанор. Сви они су – аутори црквене музике, тј. музике за Литургију. Моја «Литургия» и «Свеноћно бдење», такође су предвиђене за богослужење.

Написао сам «Литургију» јако брзо, за десет дана, у једном даху. При томе, велики део је био написан у авионима и аеродромома, (например, «Блажени» – на аеродрому Шереметјево, «Свјати Боже» у авиону  Москва-Будимпешта). Музичко надахнуће дошло ми је неочекивано, после двадесетогодишњег прекида, и у најнезгоднијем тренутку – у јеку службених путева. Уосталом, мој распоред у сваком случају не оставља паузу за посету Музе, због тога њој, очигледно, после дугог очекивања није преостало ништа друго, него да упадне у мој живот по сопственој иницијативи, доносећи са собом мелодије и музичке идеје.

Желео сам да напишем целовиту Литургију, да она од почетка до краја буде прожета једним расположењем, једним унутрашњим ритмом. Литургију не као серију концертних песама за хор, него као непрекидну религиозну црквену драму, чинодејствије. И желео сам, да музика не одвлачи од молитве, не шокира новинама, него напротив, помогне човеку да уђе у молитвено расположење. У тој музици, желео сам, да пренесем она осећања , која и сам доживљавам, када служим Литургију.

После «Литургије», написао сам «Свеноћно Бдење», оно је настало у спокојној паузи, у време летњег распуста.

А затим, неочекивано, – за време док сам путовао из Беча за Будимпешту за воланом аутомобила, - дошла ми је идеја да напишем «Пасију по Матеју». И кад сам се враћао из Будимпеште, почеле су да долазе прве музичке теме, и почео сам да их записујем. Затим, три недеље интензивног рада и још неколико месеци са прекидима и дело је било готово.

«Пасија по Матеју», је стварно, извините, дело без председана у руској музичкој традицији и како су праведно оценили музички критичари, новотарско. Можда, у извесном степену, у скромној мери, успео сам да оваплотим у живот машту великог руског композитора Глинке: «спојити» западну фугу са руским црквеним појањем. то је, наравно, ризичан експеримент, али у датом случају, уколико дело није писано за храм, сматрао сам да себи могу да дозволим тај музички експеримент.

После «Пасије» написао сам још «Божићни ораторијум»: овде је већ расположење другачије, и шири састав – два хора, одрасли и дечији, цео синфонијски оркестар. Премијера је била у Вашингтону 17. децембра, а руска премијера – на Божић, 7. јануара 2008., у Великој Сали Московског Конзерваторијума.

Може ли музика привести човека вери? Да учествује у духовном расту оцрковљеног человека?

- Мислим, да може. Па музика носи колосалан емоционални и духовни набој. Помоћу музике, могу се пренети осећања и мисли, које не можемо пренети речима. Али набој, који доноси музика, може бити, како пожељан, тако и непожељан: може да изазове код човека највише доживљаје, а може и побудити постојан нагон. Сматрам, да је највећа трагедија што велики део савремене омладине не слуша класичну музику, него музику за "широку употребу".

- Питам вас, као представника класичне музике: Какав је Ваш однос према “православном року”?

- Култура рок-музике ми је јако мало позната, да нажалост, немам према њој никакав личан однос. У младости сам слушао рок-оперу “Исус Христос – суперстар”: тада ми се та музика допала, па и сада га сматарам, с музичке тачке гледишта, сасвим добрим. Уосталом, сигурно, и са мисионарске стране такође, ако у епохи, када многи људи не знају уопште ништа о Христу, та опера омогућава, да у крајњој мери сазнају да је живео на земљи такав Човек, да је Он био распет и умро на Крсту. Када сам служио војску, било је неколико случајева да су се религиозни разговори са војницима започињали баш после слушања магнетофонске траке те опере.

Сигурно, сваки човек може служити Богу оним талентом, који му је дат и који је сам открио. Најважније је, да он свој таленат схвата као дар Божији - као таленат, који мора бити умножен и враћен Богу. Ако се то догоди, значи да живот није проживен узалудно.

Разговарала Елена Вишковскаја

Извор: журнал "Ризница". № 05 (13) 2007. С. 21-22.

http://bishop.hilarion.orthodoxia.org/1_3_14_47

[Guest Оливера]

У Кијеву представљена нова књига архиепископа Волоколамског Илариона "Вера Свете Тројице" на украјинском језику

24. октобра 2009. у Кијево-Печерској Лаври представљена је нова књига председника Одељења иностраних црквених послова Московског Патријархата архиепископа Илариона, "Вера Свете Тројице", која је преведена на украјински језик.

Презентацију је отворио Блажени митрополит Кијевски и целе Украјине Владимир.

http://www.mospat.ru/

[Guest Оливера]

Премијерним извођењем симфоније архиепископа Илариона завршио се музички фестивал "Земља Ускрса"

12. новембра 2009., одржао се завршни концерт музичког фестивала "Земља Васкрса", који се одржавао у оквиру изложбе-форума "Православна Русија - у сусрет Дану народног јединства".

У сали Дома савеза наступили су Велики синфонијски оркестар им. Чајковског, хор Државне Третјаковске галерије којима је дириговао Алексеј Паузков и Капела из Санкт-Петрербурга под управом Дениса Лотојева. Извођена су дела Чајковског, Римског-Корсакова и Рахмањинова.

Главни догађај вечери  било  је премијерно извођење симфоније за хор и оркестар "Песма изласка сунца". Аутор музике и либрета, на основу којих су настали текстови седам псалама је архиепископ Волоколамски Иларион.

Догађај је отворио председник Синодалног одељења за узајамне односе Цркве и друштва, протојереј Всеволод Чаплин. Представљајући ново дело владике Илариона (Алфејева), рекао је: "То је дар, овај догађај, који смо јако дуго чекали...то је размишљање о Псалтиру, о нама и животу."

Посетиоци су пропратили извођење дела са дугим овацијама.

Извор:

Служба  коммуникации ОВЦС

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest свештеник Иван]

Што је ово добро!!!  0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

[Guest Оливера]

klapklap klapklap klapklap

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

Имам само речи хвале...Предивно!

[Justin Waters]

Лепа је музика и хор!