Личности - Митрополит Иларион Алфејев

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

"Пасија по Матеју"  Митрополита Илариона зазавучаће и у Константинопољу

09.03.2010

Идеја за овај концерт потекла је од Његове Светости Патријарха Московског и целе Русије Кирила током разговора са Васељенским Патријархом Вартоломејом, за време званична посете 4-6 јула 2009.

Ова  идеја је подржана и од стране других јерерха Константинопољске Патријаршије. Очекује се да ће Његова Светост Патријарх Вартоломеј, са чијим благословем ће се одржати концерт, присуствовати извођењу.

Извор: Званични сајт ОВЦС

За Поуке.орг - Оливера

[Guest Оливера]

Монументални ораторијум Митрополита Илариона "Пасија по Матеју" први пут је изведен 27. марта 2007. у Великој сали Московског конзерваторијума. Касније је извођен у Италији, Аустралији, Канади, Украјини и руским регионима, изазивајући увек велики инерес слушалаца.

25. марта биће изведен у катедралном Сабору Христа Спаситеља у Москви.

Оснава "Пасије" је део Јеванђеља по Матеју о последњим данима земаљског живота Господа Исуса Христа.

[Guest Оливера]

ЦРКВЕНА ДИПЛОМАТИЈА

Митрополит волоколамски Иларион (Алфејев), задужен за спољне послове патријаршије, саопштио је да ће током следећа два месеца посетити Јерменију (16–18. марта) заједно са патријархом Кирилом, од 19. до 24. марта Украјину и Молдавију, а 26–27. марта Цариград, ради припрема посете патријарха Вартоломеја Русији. После Васкрса, биће у пратњи патријарха током посете Александријској патријаршији, другој Цркви на диптиху помесних цркава. Након тога, посетиће Ирску, Немачку и Италију и „друге земље“. Сматра се да ће се током посете Риму састати и са папом Бенедиктом 16.

Митрополит Иларион је са председником Дмитријем Медведевим недавно посетио Париз. Још 1896. је цар Николај Други током боравка у Француској посетио париску катедралу Нотр Дам (Наша Богородица), да би се поклонио Трновом венцу Христовом, уз кога се чува и делић Часнога крста, као и један клин којим је разапет Господ Исус Христос. Митрополит је ту служио молебан. У француској престоници том приликом отворена је изложба „Света Рус“, са експонатима из московске Третјаковске галерије и других музеја. Гости су посетили и музеј Лувр. Са париским градоначелником обављени су коначни договори о градњи руске катедрале. Радови би почели 2012. године.

Митрополит је саопштио да се није сусрео са другим православним епископима Париза, због краткоће времена. Желео је да служи у саборном храму руског егзархата Цариградске патријаршије, међутим егзарх, архиепископ комански Гаврило га је обавестио да још „није време“ за то. Наиме, храм егзархата у Ници предат је Руској Цркви, одлуком француског суда. Митрополит сматра да је то био „имовински поступак“ који не треба да има утицај на међуцрквене односе. Цариградски париски митрополит Емануил тих дана је био на „службеном путу“. Московска патријаршија је у околини Париза недавно основала прву богословију на западу Европе.

[Guest Оливера]

МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН

Митрополит Иларион (Алфејев), задужен за спољне послове Московске патријаршије, кога у Цркви означавају другим по рангу, затражио је да сви будући свештеници у богословијама и на академијама далеко интензивније изучавају стране језике. Будући свештеници треба да су у стању да сведоче православље на страним језицима, да говоре о духовној култури, да су у стању да "правилно и коректно преносе информације разним људима". Они који желе да докторирају или магистрирају ма у којој области морају обавезно да знају енглески, а, по избору, и неки други европски језик. Црква ће по овом питању сарађивати са Лингвистичким институтом у Москви.

Митрополит, који је такође и познати композитор, аутор веома успешног и похваљиваног ораторијума "Страдање по Матеју", обавестио је да је због недостатка времена прекинуо компоновање. Завршио је музички конзерваторијум и, како је рекао, "музе су га посећивале" између 40. и 42. године (колико сада има), али остаје "поклоник класичне музике".

Патријаршија је саопштила да ће митрополит Иларион од 14. до 20. маја посетити Италију (Милано, Болоњу, Равену и Рим) и Ватикан. У ноћи 17. на 18. мај служиће Свету Литургију код Торинске плаштанице, у Болоњи ће одржати предавање на универзитету, а у Ватикану ће сусрести кардинала Валтера Каспера и наступити на симпозијуму "Сведочење православних и католика у савременој Европи". Музици ће бити посвећен 20. мај, када ће концерту, на коме ће бити извођена и митрополитова дела, присуствовати и папа Бенедикт Шеснаести. Наступиће и Московски синодални хор.

[Guest Оливера]

ПРАСОВЛАВНИ ЈЕРАРСИ НА ПОКЛОНИЧКОМ ПУТОВАЊУ У КАПАДОКИЈИ

Објављено од стране Светигора на 27. јун 2010.

ИСТАНБУЛ, 26. јуна – 24. јуна предсједник Одјела спољних црквених веза (ОСЦВ) Московске патријаршије Митрополит волоколамски Иларион на позив Његове Светости Патријарха константинопољског Вартоломеја стигао је у Турску на поклоњење древним хришћанским светињама Кападокије, саопштава служба за комуникације Одјела спољних црквених веза Московске патријашије.

Поклоничко путовање, у којем по благослову Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил учествује предсједник ОСЦВ Московске Патријаршије предводи Његова Светост Патријарх Вартоломеј.

У поклоничком путовању учествују и Блажењејши Папа и Патријарх александријски и све Африке Теодор, Блажењејши Архиепископ атински и све Грчке Јероним, јерарси Константинопољске и Грчке цркве и представници

[Guest Оливера]

„Нећу у рај са њим!“ - Митрополит Иларион (Алфејев)

 

  Једна старија жена, дошавши код мене у храм је рекла:  „Оче! Не могу више да трпим мужа! Желела бих што пре да умрем и да се у рају нађем, само да га више не видим.“ Одговорих јој: „Драга моја! Једина могућност да се нађете у рају је  - заједно са мужем. Без мужа ви можете само рачунати на пакао.  „Она тада одговори:  „Нећу у рај са њим! Било где  - само што даље од њега!

  Често људи мисле, да се могу наћи у рају и да се при томе спасу од других људи, да је могуће бити са Богом и и при томе заборавити на ближњег. Многи се према Цркви односе као према месту, где се може сакрити, затворити,  усамити се у тихом кутку, да их нико не примети. Али разлика између света и Цркве  се и састоји у томе , што су људи у Цркви окренути лицем један ка другом, отворени  један према другом, зато што у свету могу бити у завади, мрзети се или једноставно игнорисати један другог.

  Разлика између раја и пакла је управо у томе, што се у рају сви налазе заједно, уједињени у љубави према Богу и једни ка другима, док је у паклу свако одвојен од Бога и других људи, свако се мучи у изолацији, самоћи и остављености.

Како заволети ближњег? Најпре је потребно потрудити се да се испод спољашњег изгледа човека сагледа његова унутрашња дубина и суштина. Треба се потрудити и прозрети тамо, где је у сваком човеку сакривен лик Божији. Често ми видимо само спољашњег човека, наруженог грехом, утопљеног у страстима, и не примећујемо тај лик Божији, који је скривен под спољашњим наслагама. А управо њега морамо да видимо и њему да се поклонимо у сваком од нама ближњих.

Јако распрострањена грешка, која постаје корен многих конфликата међу људима састоји се у томе што ми не прихватамо човека онаквог какав јесте, него желимо да га видимо другачије: са наше тачке гледишта, њему нешто недостаје, у нечему би могао постати бољи. Градимо вештачку шему и желимо да се човек у њу уклопи, а како он у њу не може да се смести, ми живимо у непрестаном сукобу између своје представе о томе, какав би он требао да буде , и реалности.

Ако би ми научили да полазимо од тога што је дато у сваком човеку, а не од тога што ми желимо да видимо, наш однос према људима значајно би се променио. Треба  схватити да Бог воли сваког човека управо таквог какав је.  Да, Бог чека док се грешник не покаје, исправи, обрати се Њему; Бог жели да сваки човек постане бољи него што јесте;  Бог пати због несавршености човека, његових грехова, ради тога што Га човек оставља и заборавља.

Али све то не смета Богу да воли човека док се не обрати, покаје и исправи. По учењу преподобног Исака Сирина, љубав Бога према човеку се не умањује ни онда када нема узајамности. Сетимо се оца из приче о блудном сину: чак и када га је син оставио, отишавши у „далеку земљу“, отац наставља да га воли и чека.

Често чланови једне породице живе у сталном конфликту због тога што окривљују један другог за недостатак љубави. Например, мужу се чини да га жена недовољно воли: ради тога он испољава ка њој нетрпељивост, распаљују се свађе. И његова љубав слаби ради тога што, како се њему чини, не налази узајамност...Али конфликт може избити и од „преобиља“ љубави: када љубав постаје страсна, слепа, егоистична, када човек почиње да се односи ка другом као према својини. Одатле се рађа љубомора, ничу неоправдане сумње, незаслужени укори. Као и од недостатка, тако и од „преобиља“ љубави, распадају се породице.

Често су родитељи незадовољни својом децом, сматрају, да се деца не баве тиме што је потребно, не слушају, не показују довољно пажње и бриге. Да, деца су дужна да слушају родитеље и да се брину о њима. Да, родитељи носе одговорност за своју децу и у неким случајима су обавезни да се умешају да би помогли са висине свог великог искуства и указали деци на то, што они због своје незрелости не виде. Али родитељи не смеју да забораве да је њихово дете – слободна  личност, која има право да самостално бира свој пут, одређује интересе, круг пријатеља. Често мајка држи дете у строгости, лишава га забаве, контролише његове контакте са околином, бранећи му да се дружи са овим или оним другом. Дешава се да верујући родитељи забрањују деци да гледају телевизор,  одлазе у биоскоп, шетају се. При томе, они не умеју увек да објасне, у чему је смисао таквог уздражавања, не пружају деци  никакву одговарајућу алтернативу, него само забрањују ове или оне ствари. Никаква забрана, никакво ограничење не може постати стожердуховног живота. И до одређеног тренутка дете трпи, а затим одједном    (у шеснаест, дванаест година или чак раније), баца са себе тај јарам а заједно са њим губи и веру.

***

Није увек и није сваки човек способан за апсолутну узајамност, апсолутну верност, апсолутну честитост. И не треба тражити од човека то, што он не може да да, чак иако је то ваш син или кћер, брат или сестра, муж или жена, друг или другарица. Нека вам се сваки човек сам отвори у тој мери, у којој хоће и може то да уради. Не треба силом залазити у човекову душу, јер је душа свето светих, и ту се може ући само ако вам отворе и позову вас унутра. Понекад се може стајати крај врата и куцати, као што Христос куца људским душама, али тихо и и ненаметљиво. Ако се врата не отворе, боље је отићи.

Љубав ка ближњем треба да буде  мудра. Треба да буде жртвена, као Христова љубав, Који нас заволео такве какви смо. Она треба да доноси радост ближњима, а не да за њих буде „јарам који је тешко носити“. Мора бити апсолутна, али не треба да тражи адекватну љубав од стране ближњих. Она не треба да прерасте у љубомору, да доводи до свађа и увреда, ограничава слободу ближњих, не сме бити егоистична, не треба да се умањује ако не наилази на одговор.

Апостол Павле говори: „Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди...љубав... не тражи своје... све сноси, све верује, свему се нада, све трпи. Љубав никада не престаје..." (1Кор. 13;4-8).

Извор: Православие и мир

Превод за Поуке.орг – Оља   

[Иван]

Не знам да ли је овде прикладно да поставим питање, лично мислим да јесте пошто се ради о митрополиту Илариону Алфејеву.

Наиме, да ли неко има у енглеској верзији његов текст из 1997. године LE DIALOGUE AVEC LES PRECHALCEDONIENS ET LA RECEPTION DES CONCILES?

Нашао сам га на сајту Француске Православне Цркве http://eocf.free.fr/text_sop_dialog_nonchalced.htm (реч је о цркви која има аутономију у оквиру Коптске Православне Цркве ¹. Дакле, реч је о нехалкидонцима) и према ономе што сам успео да препознам, помоћу гугл транслејта текста на енглески,

текст је веооооома занимљив. Митрополит Иларион управо се бави најосетљивијим стварима у дијалогу Православне Цркве и заједнице нехалкидонских цркава..

Хвала на свакој помоћи.

^{1) одредница "православна" употребљена је само у циљу тачног навођења имена тих цркава, без претензија да се тиме да вредносни суд о православности њиховог вероисповедања}

[Guest Оливера]

Сајт Митрополита Алфејева доступан је и на енглеском. Пробали сте тамо?

[Иван]

Сајт Митрополита Алфејева доступан је и на енглеском. Пробали сте тамо?

Oља, нашао сам тај текст али само као један са листе из библиографије

http://hilarion.ru/en/works/bibliography

Хвала ти, у сваком случају...

[Guest Оливера]

Делегација Одељења за спољне црквене везе Московског Патријархата посетила је Министарство иностраних послова Колумбије

22.08.2010.

Представник руске делегације игуман Филип (Рјабих), захвалио је на спремности Министарства за иностране послове Колумбије да потпомогне ширење сарадње са РПЦ.

Разговарано је о односима државе и Католичке Цркве Колумбије, а домаћин Викторија Сењор (дипломата Иностраних послова Колумбије), изразила је задовољство постојањем подворја РПЦ у Колумбији.

За Поуке.орг - Оља

Према изворима званичног сајта ОВСЦ

[Guest Оливера]

СУСРЕТ ПАТРИЈАРХА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ ТЕОДОРА И ПРЕДСЈЕДНИКА ОДЈЕЛА СПОЉНИХ ЦРКВЕНИХ ВЕЗА МОСКОВСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ МИТРОПОЛИТА ИЛАРИОНА

Објављено од стране Светигора на 26. август 2010.

МОСКВА, 25. августа – На аеродрому Домодедово сусрели су се Митрополит волоколамски Иларион и Блажењејши Патријарх александријски и све Африке Теодор. Поглавар Александријске православне цркве зауставио се на аеродрому Домодедово путујући у Пјатигорск, гдје је кренуо ради одмора и лијечења.

Приликом сусрета са високим гостом, предсједник Одјела спољних црквених веза Московске патријаршије говорио је о пастирским путовањима Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила по епархијама Руске православне цркве.

Блажењејши Патријарх Теодор је предао Његовој Светости документа о рестаурацији храма светог великомученика Георгија у Каиру.

Сусрету су присуствовали и представник Патријарха александријског и све Африке при Московској патријаршији, Митрополит кирински Атанасије, замјеник опуномоћеног представника предсједника Руске Федерације у Централном федералном округу А. Фјодоров и неколико свештеника.

Након сусрета Патријарх је наставио пут за Пјатигорск.

Извор: Sedmitza.RU

[Guest Оливера]

МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН У ПОСЕТИ СЈЕДИЊЕНИМ АМЕРИЧКИМ ДРЖАВАМА

МОСКВА, 1. септембра – Последњег дана августа 2010. године, Митрополит волоколамски Г. Иларион завршио је званичну радну посету Сједињеним Америчким Државама. Високопреосвећени је боравио у Америци са благословом Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Г. Кирила, а на позив Митрополита целе Америке и Канаде Г. Јоне. На крају посете, Митрополит Иларион се сусрео са Ен Глин-Мекоул, чланом комитета Светског савеза Цркава за сарадњу. У конструктивном разговору истакнути су проблеми православних у управљачким телима ове институције. Непосредно пре одласка из САД, Митрополит се сусрео и са Митрополитом Јоном који му је пожелео срећан пут и захвалио му се на посети.

Приликом посете Сједињеним Америчким Државама Митрополит Иларион се сусрео са Архиепископом америчким Димитријем. Током разговора двојица Архијереја су истакли да је неопходно да се развијају односи између јерараха различитих православних јурисдикција у Северној Америци. Архиепископ Димитрије је говорио о функционисању Сабора епископа Северне Америке, који је установљен у мају 2010. године. Архиепископ Димитрије се, на крају разговра, присетио пријатних сусрета са блаженопочившим Патријархом Алексијем, са садашњим Патријархом Кирилом у Русији. Митрополит Иларион је Архиепископа упознао са садашњим црквеним животом у Руској федерацији, али и у осталим земљама које су под јурисдикцијом Московске патријаршије.

Дана 30. августа Митрополит Иларион се сусрео са Митрополитом источно-америчким и њујоршким Г. Иларионом, председавајућим Светог Синода Руске Православне Заграничне Цркве. У току топлог разговора било је речи о сарадњи између Цркве у Русији и Цркве у Дијаспори и о међуправославној сарадњи на америчком континенту. Увече, Митрополит Иларион је, заједно са Митрополитом Јоном, посетио цркву Светог Серафима Саровског у Њујорку.

Истог дана Митрополит Иларион је посетио канцеларију Православне Цркве у Америци, у Сајосету надомак Њујорка. У капели при канцеларији, Митрополит Јона се захвалио уваженом госту што је дошао да посети САД и канцеларију, уз благодарење Богу. После многолетствија, Митрополит Иларион се сусрео са Епископом филаделфијским Тихоном, Епископом њујоршким Михаилом, протојерејем Леонидом Кишковским, директором одељења за иностране и међусрквене односе, протојерејем Џоном Бером, деканом Академије Светог Владимира заједно са протојерејима Чедом Хетфилдом и Александром Рентелом. У плодоносном разговору разматрана су питања развоја Православља на америчком тлу, а Митрополит Иларион је присутне упознао са његовим учествовањем у Припремној Комисији за Свети и Велики Сабор Православне Цркве и у бројним међуправославним сусретима. Том приликом Митрополит Јона је даривао Митрополита Илариона иконом Светог Германа Аљаског.

Извор: Српска Патријаршија

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]