О. Зоран Ђуровић: Осврт на књигу монаха Артемија против Владике Игнатија

[Zoran Đurović]

Zar i takve imate u komšiluku? Ma u lepo si se ti to društvo uvalio

Да, али мобилне не дајем! )

[Zoran Đurović]

Мислим да тема иде у погрешном правцу. Ово са сликама би можда требало у некој другој теми.

 

Има нас који желимо да прочитамо о књизи и одговору на њу.

Да, потпуно сте у праву. Но, аргумент као да је завршен. Ја не могу да пишем више на ту тему због других обавеза, а ово о сликама је необавезно. Мислим да сам указао само на неадекватност метода вл. Артемија, када је нападао свог колегу Игњатија. О свему осталом се може писати нашироко, али то мора да буде "посао".     

[Volim_Sina_Bozjeg]

Да, али мобилне не дајем! )

Ma šta će mi mobilni ja te djavolice mogu da gledam samo na slikama Poludeli Hristov vojak

[Zoran Đurović]

Мислим да многи са овог сајта ове ђаволице виде углавном само на сликама ))

[Volim_Sina_Bozjeg]

Мислим да многи са овог сајта ове ђаволице виде углавном само на сликама ))

 

E moj oče i brate i to tek ako mi podmetnu  

[Срђан Шијакињић]

Мој назив је био Ђаволица. И јесте помало-више...

 

када гледам слику, чини ми се да би израз лица ове девојке, да се види, изражавао нешто у фазону " о, не... и даље су ту", неко разочарање, али благо, као када се види нешто непријатно али за шта се могло очекивати да ће бити ту... као да се крила од њих у својој соби, у свом свету, покушавајући да их игнорише, али је они и даље после свега чекају, чим размакне завесе...

 

извињавам се за офтопик, али ме увек занимало да ли уметници воле да се њихова дела доживљавају онако како су они то замислили/ желели или им је драго и када посматрач тумачи на неки свој начин... не познајем мислим ниједног уметника да бих могао да га питам, па користим прилику иначе ми се допадају слике.

[Volim_Sina_Bozjeg]

када гледам слику, чини ми се да би израз лица ове девојке, да се види, изражавао нешто у фазону " о, не... и даље су ту", неко разочарање, али благо, као када се види нешто непријатно али за шта се могло очекивати да ће бити ту... као да се крила од њих у својој соби, у свом свету, покушавајући да их игнорише, али је они и даље после свега чекају, чим размакне завесе...

Mislim da je ipak svesna, da im je ona raširila krila za let u njenoj blizini,za dalji let tih njenih djavoljih navika,misli da još uvek ima nade i vere da se neće naći tamo. Ono lično i svesno, joj je ipak srećom predmet samokritičkog pogleda prema Onom koji je jači od mreže djavoljih krila.(svakodnevnice)

 

Takve devojke traže snagu i moć, nevolja je velika što misle da to mogu naći kod čoveka.

 

Ima nade za sve Marije Egipćanke i u tom smeru su smanjene nade onih koji bi ih zabetonirali u grehu zbog njihove telesne lepote. Tema ide u dobrom pravcu

[Volim_Sina_Bozjeg]

pretpostavljam da Vam je onda nepoznato da je Motovilov bio po svoj prilici duševni bolesnik (sam piše o tome da se u njega prilikom krštenja uselio demon po imenu Avadon, koji će na kraju vremena ući u antihrista itd.)

 

Pa ako je to rekao,čovek opšte nije duševni bolesnik. Posle Krštenja i naše vere u dar pečat Duha svetoga,javlja se i žalac(o kome su pisali i sveti oci) djavolski,  koji u svom ludilu napada čoveka bez obzira na Hristovo prisustvo u nama (setimo se kušanje djavola u pustinji) . Taj žalac je najbolje primiti smireno i iskoristiti ga da se opet ne pogordimo i vratimo u prvi greh,tako što mu se nikad nećemo pokoriti.         Znači nema nikakve sumnje da "bolesnik" govori da demon putuje sa njim u večnost.

 

Čovek kaže da će taj žalac (demon) ući u poslednju opasnost i poslednje iskušenje čoveka a to je Antihrist. Odlično je po meni shvatio poslednju kantu za otpatke(antihrist) i nije demona uveo u večnost,jer posle antihrista više nema znakova Hristovih i u miru se čeka Drugi dolazak.

[Zoran Đurović]

Тема је јако лепа и озбиљна. Мени је овај немушти напад бившег епископа Артемија само полужио да укажем на неке ствари. Да испровоцирам на размишљање. Ево да вам изнесем и два нехришћанска списа који говоре на исту тему, да се не бисмо превише хвалили како смо ми најдивнија бића Божија.

1) „Када велики Тао бива напуштен.... рађају се морал и правда. Када се појављују светост и мудрост... рађају се велика лицемерја. Врховна врлина се не брине за сопствену врлину и зато је врлина. Нижа врлина никад не губи из вида своју врлину и зато није врлина. Хумана особа дела и не задаје себи било какав циљ. Моралиста дела у складу са циљевима. Ритуалиста дела, и, када не добија одговор, суче рукаве и покушава да се наметне. Стога, када се изгуби Тао, појављује се врлина; када врлина нестане, појављује се хуманост; када хуманост нестане, јавља се морал; када се изгуби морал, наступа ритуал“.

Лао Це (V век пре Христа)

 

2) „Свештеничке касте су изгубиле Тао, врлину, хуманост и морал, остајући само на ритуалу. Садашња Кина је изгубила све, чак и ритуал“.  

Тон Ино (V век после Христа)

Видите дакле, да су ова размишљања светлосним годинама удаљена од поједностављених формула наших артемита, а добро се уклапају у отачке спекулације. Сада, неко може да их натеже у једном или другом смислу, да од њих направи и антихришћанску поруку, али интерпретација је наша ствар. Свако из свог срца износи оно што има.

Ретуш Тон Ина, кога дели неких 10 векова од великог Лао Цеа, мени је јако леп и истинит. Доживљавам га понекад, када ме разоружа количина глупости и злобе са којом се сусрећем да кажем: Исус је рекао: Слушајте шта вам фарисеји веле, а не делајте као и они! – Ја бих рекао, јер је много векова прошло: Да, можда је Исус имао право када је то тада говорио; ја вам пак велим: Ни не слушајте ове!

Опет, прекомпонујући ове кинеске мудрости, велим: Када се изгуби и ритуал, долази тужно позориште. Само се ваљда богови томе смеју, јер није за плакање. Плаче се над достојним плакања...

Тон Инова и моја изјава су депресивне и не требају се разумети као објективне истине. Овај став је и против мене, и ја сам у мантији. Само да се не тражи да аплаудирам...

[Дејан]

Sve što osudjujemo , na kraju se nama desi.Bivši episkop je dosta patološki kritikovao Papu, teološki neutemeljno, na kraju je postao sve ono što je pripisivao Papi, a to je potvrdio javnom izjavom da se njegova episkopska vlast proširila na čitav svet.

[Zoran Đurović]

Sve što osudjujemo , na kraju se nama desi.Bivši episkop je dosta patološki kritikovao Papu, teološki neutemeljno, na kraju je postao sve ono što je pripisivao Papi, a to je potvrdio javnom izjavom da se njegova episkopska vlast proširila na čitav svet.

Амин! Бивши епископ као да није читао ништа о донатистима. Те бандите је Константин законом забранио (канонске осуде православне цркве су постале и државне), тако да им је и имовину одузимао.

Ја само не разумем како весели монах Артемије не види да нема никакве канонске основе да служи по целој Србији. У коју год државу да ја идем, тражим дозволу за то од надлежног епископа.

Такође не разумем ни нашу СПЦ што је толико стрпљива: монах је неко ко је на послушању у конкретном манастиру. Не слуша, размонашује се и екскомуницира. Ово су траги комичне ситуације када Акакије и Артемије и слични њима изигравају свештенство. Туга духу кад их човек гледа. Сузе ми једном навреше на очи... 

Ја сам, да ствар буде до краја јасна, монаха Артемија свагда критиковао (још из мојих студентских дана, док је он био црноречки) због погрешне вере (грешака које сам могао и могу набројати таксативно). СПЦ га поставља за епископа. То ми је било скандалозно. Но, ја немам никакву власт над тиме, могу да кажем своје мишљење и то је све. Ово што се подешавало (без обзира што хвалим његову докторску тезу и разне друге чланке из прецизних разлога) је само још један доказ да сам имао праву интуицију. Исто сам говорио и за Милошевића. Но, нажалост, нисам имао и немам никакве егзекутивне ингеренције.

Ако ме се сете на дан безнбедности... )    

Измењено Јун 11, 2014 од Дејан Бићанић

[Zoran Đurović]

Sve što osudjujemo , na kraju se nama desi.Bivši episkop je dosta patološki kritikovao Papu, teološki neutemeljno, na kraju je postao sve ono što je pripisivao Papi, a to je potvrdio javnom izjavom da se njegova episkopska vlast proširila na čitav svet.

 

Да, ово је још један од небројених доказа да Дух Свети има смисла за хумор! 

[Дејан]

@@Zoran Đurović, Оче Зоране, имена црквеног клира увек пишемо са њиховим чиновима

[Volim_Sina_Bozjeg]

a to je potvrdio javnom izjavom da se njegova episkopska vlast proširila na čitav svet.

 

A evo i prvih posledica takve vlasti: (inače priča je istinita)

 

 Inače,ima jedna magijska priča koja dovodi do ludila ljude koji vas vole,a ona ide ovako... Imala (priča sestra) sam viziju,san,ispunjenje...da postoji monah blagočestiv,jak,borac Hristov koji je veći i od vladike(nije mu bio dovoljan čin),koji čeda svoja prima i uzvodi ka spasenju,jer Istina osta samo u njega svi drugi su je se odrekli. Razmislite o tome šta nam pričaju oni koji vas zavoleše.(obraćao sam se artemijevcima)

[Guest]

Испод овог тупавог текста на линку (пажња, линк је ка црквено-расколничком сајту), у коментарима има интересантан коментатор ζιζιούλας

 

http://srbinaokup.info/?p=49804