Мудрости Индијанаца

[Војвода7]

Nekoliko poruka vise sam postavio video, ko ima viska vremena neka pogleda, nije los

[Данче*]

Индијанска поучна прича: ТАЈНА ВЕЧНЕ ЉУБАВИ
Двоје младих Индијанаца се једном упутише до поглавице племена и одлучно му рекоше: ”Ми се волимо! Желимо да нам даш свој благослов и да нас поучиш шта треба да урадимо да би наша љубав трајала вечно”.

– Добро – одговори им поглавица – рећи ћу вам шта треба да учините. Пре него што пођете са мном у планину, пронађите два орла и понесите их са собом, а после ћемо видети шта даље.

Заљубљени кренуше у различитим правцима и након краћег времена свако од њих донесе по једног орла. Када су стигли на врх планине, поглавица им реч.

– Узмите сада овај кратак канап и завежите његовим крајевима по једну ногу сваком орлу.

Они га послушаше и везаше ноге птицама.

– Сада их пустите да лете! – рече поглавица.

Младић и девојка бацише птице у вис ка небу, али орлови нису могли полетети јер су им ноге биле међусобно везане. Падоше на земљу и почеше кљуцати један другог, желећи се ослободити канапа којим су везани. Тада стари Индијанац рече:

– Сада пресеците канап!

Млади извршише и ту наредбу, пресекоше везу и поново бацише орлове у небо. Овог пута птице су се брзо издигле у висине, завртеле се пар пута у круг и коначно су летеле према врховима оближње планине.

Тада поглавица рече:

– Ето, то је тајна вечне љубави и среће: ако су људи “завезани” једни за друге, никада им неће успети да полете. Ви можете слободно летети заједно, али не да будете “везани”. А ако се ипак вежете, нећете моћи спознати праву љубав и мир који она доноси.

[АлександраВ]

„Бог белих људи уклесао је својим гвозденим прстом своје заповести у камене плоче да их људи никада не забораве. Црвени човек тако нешто не разуме. Наша вера је поштовање предака. Она се састоји од снова које је Велики Дух у тихим ноћима великодушно даривао изабранима. Она је саткана од визија светих људи и записана је у срцима нашег народа.”
Овим једноставним речима поглавица Сијетл, који је живео почетком 19. века на северозападној обали Тихог океана, покушао је да објасни разлику између веровања северноамеричких Индијанаца и хришћанских досељеника. Староседеоци Северне Америке гајили су дубоко поштовање према природи и свој су живот водили у савршеном складу с њеним законима. Са захвалношћу, без надмености, својствене данашњем човеку, узимали су од Мајке Земље само онолико колико им је потребно трудећи се да ни на који начин не наруше природну равнотежу. Индијанци су гајили свест да су сва жива бића подједнако важна Великом Духу, Створитељу, и да човек не сме у својој обести несмотрено да уништава биљни и животињски свет. Срасли с нетакнутом природом, неговали су животну филозофију која ничим није доводила у питање њено трајање и опстанак у најчистијем облику.
Саму срж вере северноамеричких Индијанаца чине митови и легенде из давних времена које су називали „време пре велике промене”. То је било доба када су људи, животиње и природне силе имале моћ да међусобно разговарају. Људи и животиње не разликују се много по својим особинама и често су обдарени натприродним моћима. Такве легенде основни су извор веровања да сваки човек има свог духа заштитника који је бдео над њим и помагао му у тешким тренуцима. Тај дух узимао је обличје неке животиње с тајанственим способностима задужене да води свог изабраника кроз све опасности до коначне победе и јуначких подвига. Некада су млади Индијанци напуштали своје племе на неодређено време и одлазили у шуму у потрази за својим заштитником. Тамо би у самоћи, у суровим условима дивљине, трагали за неким знаком не би ли препознали неку животињу као свог чувара. Поглавица Сијетл још као дечак схватио је да је морски галеб отелотворење духа који га је штитио читавог живота.Индијанци су усменим путем, с колена на колено, преносили своје митове. Свако племе имало је своје приповедаче који су били цењени и уважавани. Неки од њих били су надалеко познати, те су често путовали од села до села. Њихов је задатак био да сачувају племенске легенде од заборава. Они су имали способност да вешто опонашају јунаке прича кроз изражајну мимику и подражавање животињских гласова. Приповедали би уз логорске ватре, на отвореном, деци која су их помно слушала. Игра ватре и сенки под звезданим небом појачавала је утисак магијског и натприродног.
Деца су с великом пажњом слушала приче о животињама из свог окружења, о настанку многих природних појава и о доживљајима својих храбрих предака. Приповедач је од слушалаца тражио да, с времена на време, потврде своју пажњу изговарајући гласно „Ах Мо!”. Када би „Ах Мо” из дечијих уста утихнуло, приповедање је било завршено, а деца би одлазила на спавање.

Чини ми се да је „Ах Мо” утихнуло, заувек...

 

[АлександраВ]

1. “Don’t be afraid to cry. It will free your mind of sorrowful thoughts.” – Hopi
2.“It is better to have less thunder in the mouth and more lightning in the hand.” – Apache
3. “All plants are our brothers and sisters. They talk to us and if we listen, we can hear them.”
– Arapaho
4. “Tell me and I’ll forget. Show me, and I may not remember. Involve me, and I’ll understand.”
– Tribe Unknown
5. “When we show our respect for other living things, they respond with respect for us.” – Arapaho
6. “Those that lie down with dogs, get up with fleas.” – Blackfoot

7. “What is life? It is the flash of a firefly in the night. It is the breath of a buffalo in the wintertime. It is the little shadow which runs across the grass and loses itself in the sunset.” – Blackfoot

8. “When you were born, you cried and the world rejoiced. Live your life so that when you die, the world cries and you rejoice.” – Cherokee

9. “Those who have one foot in the canoe, and one foot in the boat, are going to fall into the river.”
– Tuscarora

10. “Our first teacher is our own heart.” – Cheyenne

11. “Remember that your children are not your own, but are lent to you by the Creator.” – Mohawk

12. “Man’s law changes with his understanding of man. Only the laws of the spirit remain always the same.” – Crow

13. “There is no death, only a change of worlds.” – Duwamish

14. “You can’t wake a person who is pretending to be asleep.” – Navajo

15. “All dreams spin out from the same web.” – Hopi

16. “When a man moves away from nature his heart becomes hard.” – Lakota

17. “Treat the earth well: it was not given to you by your parents, it was loaned to you by your children. We do not inherit the Earth from our Ancestors, we borrow it from our Children.” – Tribe Unknown

18. “Walk lightly in the spring; Mother Earth is pregnant.” – Kiowa

19. “Seek wisdom, not knowledge. Knowledge is of the past, Wisdom is of the future.” – Lumbee

20. “If you see no reason for giving thanks, the fault lies in yourself.” – Minquass

21. “The frog does not drink up the pond in which he lives.” – Sioux

[АлександраВ]

[АлександраВ]

https://www.facebook.com

[АлександраВ]

https://www.facebook.com

[АлександраВ]

https://www.facebook.com

[Биљана]

Hoćeš li ikada početi shvaćati značenje tla pod svojim nogama? Sve je sveto – od zrnca pijeska do planine. Na ovoj zemlji jučer i sutra postoje vječno. Mi, domoroci, čuvari smo ovih svetih mjesta.
Peter Plavi Oblak, Mohausk

[Данче*]

 

[Данче*]

[JESSY]

[АлександраВ]

Дете је гост у твом дому: нахрани га, васпитај и пусти.

Индијанска пословица