Sveta Blažena Ksenija Petrogradska

[Tane]

БЛАЖЕНА КСЕНИЈА-БЕЗДОМНА БОГОТРАЖИТЕЉКА ГРАДА СВ.ПЕТРА

Тропар Св.Ксенији /4.глас/

Одбацивши таштину овога свијета
Узела си на себе крст бездомног боготражитељства
Ниси се плашила дубоког бола и немаштине, нити оних што ти се ругаше
Јер си познала љубав Христову
И сада наслађујући се овом љубављу на небесима
Ксенија Блажена и божански мудра
Моли за спасење душа наших

ЖИТИЈЕ БЛАЖЕНЕ КСЕНИЈЕ ПЕТЕРСБУРСКЕ

Једини писани траг о животу Блажене Ксеније је епитаф на њеном гробном мјесту:

У ИМЕ ОЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА.
ОВДЈЕ СЕ ОДМАРА ТИЈЕЛО СЛУШКИЊЕ БОЖИЈЕ КСЕНИЈЕ ГРИГОРИЈЕВНЕ, ЖЕНЕ ПУКОВНИКА АНДРЕЈА ФЈОДОРОВИЋА ПЕТРОВА. ПОЈЦА ПРИДВОРСКОГ ХОРА. ОСТАВШИ УДОВИЦА У СВОЈОЈ 26 ГОДИНИ, КАО БЕЗДОМНИ ХОДОЧАСНИК ЖИВЉАШЕ СЛЕДЕЋИХ 45 ГОДИНА И УПОКОЈИ СЕ У 71 ГОДИНИ ЗЕМНОГА ЖИВОТА. БИЈАШЕ ПОЗНАТА ПОД ИМЕНОМ АНДРЕЈ ФЈОДОРОВИЋ. НЕКА СЕ СВИ КОЈИ МЕ ЗНАДОШЕ МОЛЕ ЗА СПАСЕЊЕ МОЈЕ ДУШЕ И ТАКО НАЂУ СПАСЕЊЕ И ЗА СЕБЕ. АМИН.

Нико не зна ко је написао ове ријечи, али су оне све што знамо о земном животу Блажене Ксеније: живјела је у вријеме владавине Царица Јелисавете Петровне и Катарине 2. и била је удата за пуковника Андреја Фјодоровића Петрова, појца придворског хора, Услијед недостатка писаних трагова у историјским записима тога времена, можемо претпоставити да није била аристократског поријекла.

Ксенија је у дјетињству и младости водила обичан, чак лагодан живот. Након удаје живјела је у срећном браку, потпуно посвећена и одана своме мужу, који је живио овосвјетским животом. Такав живот је на крају несрећно скончао: током једне забаве Андреј, иако млад и доброг здравља, изненада је преминуо од пијанства. Смрт вољеног мужа у потпуности је уздрмала Ксенијин живот. Имала је 26 година и није имала дјеце.

Услијед дубоког бола Ксенија је схватила сву пролазност и ништавност овога зивота, и свим својим срцем се предала Богу, молитвено ишћући Његову заштиту. Овоземаљска пролазна и пропадљива добра нису јој више представљала било какву вриједност. Кућу коју је имала поклонила је својој драгој пријатељици Параскеви Антоновој, под условом да она увијек пружи уточисте сиромасима који нису имали гдје да заноће. Сву преосталу имовину, буквално све што посједоваше, Ксенија раздаде потребитима. Сродници и пријатељи су помислили да је услијед неописивог бола Ксенија пореметила умом. На крају су од адвоката задужених да спроведу тестамент њенога мужа захтијевали да Ксенију спријече у намјери да разда сву наслијеђену имовину, правдајући свој захтјев очигледном неурачунљивошћу Ксеније, насталом као последица шока услијед мужевљеве смрти. Адвокати су позвали Ксенију, и након дугог и пажљивог разговора и испитивања утврдили да је потпуно здрава и свјесна својих поступака, те да има свако право да по својој вољи располаже наслијеђеном имовоном. Многи нису могли да разумију да је несрећа кроз коју је Ксенија пролазила била само спољашњи повод за овакве поступке и да се, схвативши да су материјална богатства препрека истинској срећи у Богу, Ксенија духовно родила.

Изненада је напустила Петерсбург и није се враћала наредних 8 година. Сматра се да је те године провела у неком усамљеном манастиру предајући се, заједно са сестринством манастира, аскетском подвигу и узрастајући у духовном животу кроз молитву и савјете старца. Ту је Блажена осјетила призив на још већи подвиг усхођења ка духовном савршенству, подвиг јуродства Христа ради (1 Кор. 4,10). Одлучила је да се врати у Петерсбург и да овај претески подвиг изнесе тамо гдје јој је дубоки бол отворио духовни вид. Обукла војничку блузу свог вољеног мужа и отпочела бездомни живот испуњен молитвом. Тражила је да је сви зову мужевљевим именом, Андреј, јер „Ксенија је умрла" а не њен муж за чије се спасење душе непрестано молила. Ксенија је тако на себе преузела не само терет сопственог несавршенства, већ и неисповјеђене гријехове свога покојног мужа, плачући због његовог одласка из овога свијета без Свете Причести.

Ксенију су обицно виђали како лута најсиромашнијим дијелом Петерс-бурга, познатим као Петерсбурска Страна. Најчешће је била у близини цркве Св. Апостола Матеја, гдје су они најсиромашнији живјели у дотрајалим кућама. У почетку су људи мислили да је ова у дроњке обучена жена каква безазлена просјакиња. Често је трпјела увреде од уличних кавгаџија. Кротко и понизно Ксенија трпљаше сва понижења, имајући пред собом лик Онога који је највећи међу невиним страдалницима, Господа Исуса Христа, који је без роптања саслушао све оптужбе, поднио сва мучења, и кроз ужасне патње на крају био и распет. Подржавајући Његов примјер Блажена је подносила све патње кротко и без ријечи, опраштајући „дужницима својим" и понављајући последњу молитву Распетога Господа: „Господе опрости им , јер не знају шта чине" . Само једном су је грађани Петерсбурске стране видјели у праведноме гнијеву. Улицни дерани су видјевси сиротицу као и увијек, почели да је исмијавају. Блажена је ћутке подосила све увреде. Овај пут се зли дјечаци нису зауставили само на ријечима. Видјевши да Блажена не одговара на њихове увреде, почеше је гађати каменицама и блатом са улице. На крају је попустило стрпљење Блажене и са штапом у руци она крену ка деранима. Становници Петерсбурске Стране су се толико заплашили видјевши Блажену у таквоме стању да су се побринули да се тако што више не понови.

Временом су људи схватили да Ксенија није само сирота просјакиња, већ да се иза кротког и напаћеног лица Блажене обучене у рите, крије нешто посебно. Почели су је позивати у своје куће и нудити топлом одјећом, не би ли је сачували током сурових Петерсбурских зима, а понеки јој даваше и милостињу. Блажена никада није прихватала одјећу, иако је недовољно обучена трпјела страховиту хладноћу, већ би само узимала мале, бакарне копејке које су звали „краљ на коњу", јер је на њима био утиснут лик коњаника (био је то у ствари Свети Георгије). Новћиће Блажена није задржавала код себе, веч би их првом приликом дијелила петерсбурској сиротињи, понекад им се обраћајући пророчким ријечима. Једном тако Блажена на улици срете неку побожну жену. Дајући јој новчић од 5 копејки рече: Узми овај петопарац. На њему је краљ на коњу. Он ће је угасити!. Зена побожно узе новчић и читавим путем ка кући размишљаше о значењу ових чудних ријечи. Но, тек што закорачи у улицу у којој становаше, видје своју кућу у пламену. Дотрчала је до куће и видјела да су људи већ угасили скоро сву ватру. Тада је разумјела ста јој је Блажена предсказала оним неразумљивим ријечима.

Бог је Блаженој даровао дар прозорљивости. Могла је да предвиди будуће догађаје као да су се одвијали ту, пред њеним очима и да прозире у срца и мисли људи које би срела.

Једном је Блажена изненада дошла у кућу Параскеве Антонове коју јој је поклонила по смрти свога мужа. Улазећи, продорно погледа Антонову и рече: „Ти овдје мирно сједиш и пришиваш дугмад, а не знаш да ти је Бог подарио сина. Одмах иди на Смоленско гробље." Знајући Ксенијин богоугодни живот и знајући да празне ријечи не прелазе преко њених усана, Антонова није испитивала значење ових чудних ријечи, већ је дубоко вјеровала да ће се нешто необично догодити, те се одмах журно упутила ка Смоленском гробљу. У једној од улица Васиљевског Острва, у близини гробља, Антонова је видјела мноштво људи окупљених око кочије. Пришла им је покушавајући да дозна шта се догодило. Рекоше јој да је кочијаш налетио на трудну жену, која се услијед удара породила на самој улици и одмах потом умрла. Сажаљевајући невино дијете, Антонова га узе у свој дом. Сви напори петерсбурске полиције да открије идентитет мајке и сазна гдје зиви отац или сродници маленог сирочића показаше се узалудним, те дијете остаде да живи са Антоновом. Она се њежно старала о дјечаку, подижући га са љубављу, као да је њен рођени син. Касније је дјечак постао значајан чиновник, и са пуно љубави се бринуо о својој помајци. Такође се са побозношћу сјећао Слушкиње Божије Ксеније, која је искрено вољела његову помајку и која се на тако чудесан начин умијешала у његову судбину.

Међу пријатељицама Блажене Ксеније била је и удовица госпођа Голубјева, која је живјела са својом седамнаестогодишњом ћерком. Ксенија је нарочито вољела ову тиху дјевојку због њене добродушности и кротког и благог карактера. Једном Ксенија додје у њихову кућу и Голубјевљеве је, као и обицно, са радосћу примише и дјевојка поче да спрема кафу. „Љепотице моја", реце Ксенија гледајуци у дјевојку, „док ти овдје спремаш кафу, твој муж сахрањује његову жену у Окти. Иди брзо тамо." Дјевојка је била изненађена. „Мој муж? Али ја нисам удата... и још...сахрањује своју жену." „Брзо да идеш тамо", понови строго Ксенија прекидајући даља питања и остављајући без објашњења запрепашћене жене. Знајући да Блажена не говори празне ријечи Голубјевљеве су без поговора послушале њен савјет и одмах кренуле ка Окти. На самом уласку у град прикључиле су се погребној поворци која је управо кретала пут гробља. Од ожалошћених људи сазнадоше да сахрањују младу жену локалног доктора која је умрла приликом порођаја. Након Свете Литургије и опијела, уз плач и сузе младу зену сахранише на октанском гробљу. Након сахране људи су се полако почели разилазити. Пробијајући се кроз гузжву Голубјевљеве се случајно нађоше поред несрећног удовца, који је клечећи јецао над свјежом хумком. У том тренутку је изненада изгубио свијест и пао испред њих. Голубјевљеве му помогоше да поврати свијест и њежно га тјешише. Након свега, постадоше пријатељи, и млада Голубјева се на крају удаде за доктора.

Божији дар прозорљивости се изабранима не даје само да би пророковали добре вијести. Неријетко Свети, обдарени овим даром, прорицу надолазеће болести или смрт, како људе ове недаће не би затекле неприпремљене. Једном је тако Блажена ненајављена посјетила госпођу Крапивину (крапина - коприва) која је тога дана примала госте. Сви су је са радошћу дочекали и лијепо угостили. Ксенија је кратко разговарала са свима и убрзо потом устала захваливши се на гостопримству. Излазећи из куће Ксенија се наједном обрати Крапивиној говорећи: „Овдје је коприва сада зелена, али ће ускоро увенути." Није нам знано да ли је Крапивина разумјела ове ријечи, али остали гости нису томе придавали било какав значај. Утолико су се више запрепастили када се Крапивина, иако млада и доброга здравља, ускоро разбољела и умрла. Тада сви разумјеше да су чудесне ријеци Блажене предсказале смрт Крапивине.

Грађани Петерсбурга су Ксенију временом завољели, увидјевши узвишеност подвига и чистоћу душе Блажене, која је презрела све земаљско зарад Царства Небескога. Увјеривши се у дар прозорљивости којим је Блажена била обдарена и гледајући њен прости и кротки живот, људи су схватили да пред собом имају живи примјер јуродивости Христа ради. Људи су сматрали улазак Блажене у чију кућу као нарочити знак и благослов, а мајке су се радовале када би, заставши, пољубила њихову дјечицу. Наиме, примјетиле су да када би Блажена помиловала или пољубила неко болесно дијете, болест би се брзо повлачила и дијете би ускоро потпуно оздравило. Зато су се родитељи утркивали да поставе дијете пред Блажену када би је видјели на улици, јер су чиста срца сматрали да ако их Ксенија поглади или пољуби, дјеца неће бити болесна. Кочијаши су молили Блажену да је барем мало превезу кочијом, јер би након тога веома брзо зарадили новца колико за цијели дан рада. Трговци су настојали да јој нешто поклоне, јер се показало да би им се у том случају промет осјетно повећао. Људи су тако прихватили да је њено чудно понашање било знак нарочите благодати Божије.

Два дана пред празник Рождества Христовог 1761. године видјели су Ксенију како узнемирено трчи снијегом завејаним улицама вичући: „Пеците палачинке! Пеците палачинке! Ускоро ће цијела Русија пећи палачинке." Иако су сви знали да је древни руски обичај налагао да се у знак сјећања на умрле пеку палачинке, нико није могао да проникне у значење ових необичних ријечи. Дан касније је Царица Јелисавета Петровна изненада умрла. Тада су сви разумјели пророчке ријечи Блажене.

Неколико дана прије убиства Царевића Јована ВИ (Антоновића, пра-праунука Цара Алексеја Михајловића), који је, мада још малољетан проглашен за Цара, Блажена је јадиковала: „Крв, крв, крв!"

С времена на вријеме Ксенија би посјетила пријатеље или познанике, и усред разговора би ућутала, као да је слушала неки унутрашњи глас у себи а не ријечи својих домаћина. Тада би нагло, без ријечи устајала, журно се упутивши некуда. Ако би је неко упитао зашто одлази и гдје се упутила, Блажена би, махнувши штапом кроз ваздух у журби рекла: „Морам да пожурим. Људи ме тамо требају."

Ксенија не посједоваше ништа осим распаднуте одјеће на себи, те су се многи нудили да је опскрбе свиме потребним за живот. Блажена би, одвраћајући их, само кратко одговорила: „Ја све имам." Када би ушла у дом некога познаника, радосно би узвикнула: „Ево мене и свега мојега!" Када се одјећа њеног упокојеног мужа од дотрајалости распала, обукла се у још јаднију одећу, отањалу и исцијепану, а на ногама је имала избушене ципеле без чарапа. Током зиме која је у Петерсбургу посебно оштра, није облачила топлију одјећу и напаћено тијело је излагала несносном мразу.

Дуго нико није знао гдје Блажена проводи ноћи. Нису се само становници Петерсбурга чудили како преживљава сурове петерсбурске ноћи, већ је и полиција знатижељно испитивала гдје Ксенија одлази ноћу. Открили су да нејака и ћутљива жена проводи ноћи на отвореном, обично у пољу ван града, молећи се и правећи поклоне у сва четри правца, и то не марећи какво је вријеме. Право је чудо Божије како је преживјела сурове петерсбурске зиме живјећи напољу.

Понекад би Блажена ноћи проводила и на други начин. При самом крају зивота Блажене, 1794 године, почела је градња нове цркве на Смоленском гробљу. Радници који су радили на цркви примјећиваше да неко кришом, са првим сумраком, узима цигле одложене на градилишту, и односи их до самог врха нове конструкције, управо до оног мјеста гдје би се сутрадан радови настављали. Запањени радници одлучише да открију ко је њихов неуморни помагач на овом богоугодном послу. Поставили су ноћног чувара и открили да је то Слушкиња Божија Ксенија.

Говорећи о Блаженој Ксенији један писац је удивљено написао: „Она или посједоваше неку натприродну снагу или је у себи тако снажно распалила пламен духовне ватре, ону зестоку и непоколебљиву вјеру са којом и немогуће постаје могуће. Међутим, имајући пред собом примјере великих Светитеља Божијих, који својом вјером учинише безбројна и прекрасна чуда несхватљива људском уму, видимо да аскетски подвизи Блажене нису нешто немогуће људима са дубоком и цврстом вјером. Ксенија је заиста у себи носила ону вјеру којом је све могуће чинити." Њена душа, иако још у трошном тијелу, уздизала се изнад овога свијета пребивајући у живој и личној заједници са Богом. Блажена Ксенија је увијек и свуда притицала у помоћ свим потребитима. Током дана је ова бездомна боготражитељка ходала улицама Петерсбурга, лица које је сијало благошћу и кротошћу и отсликавало њену преображену дужу пуну топлине и љубави. Ноћу, по киши и снијегу, одлазила је у поље и коленопреклоно ступала у молитвену заједницу са живим Богом. На концу, Ксенију нису више виђали како ходи улицама Петерсбурга или како се моли у пољу, са лицем које је неком натприродном снагом блистало међу сиромашним кућицама парохије Светог Апостола Матеја. Бог је позвао своју слушкињу да се одмори од борби и подвига и узео је Себи. Ксенија је била једна од оних свијеца које Бог распаљује на земњи с времена на вријеме, како би освијетлио узани пут спасења вјернима, као што сам Спаситељ нас рече: "Уска су врата и узан пут који у живот води и мало је оних који га налазе."(Мт. 7, 14).

Блажена Ксенија се представила крајем 18 вијека, и тачан датум на који се упокојила није нам познат. Сахрањена је на Смоленском гробљу у Петерсбургу, у близини оне нове цркве, чију је градњу, иако стара и немоћна, предано помагала.

Ходочашћа на њен гроб почесе убрзо по њеној смрти. Блажена Ксенија се често јављала и притицала у помоћ свима који су је са вјером призивали и позната су многа чуда која сотвори.

Николај Селиванович Головин, чиновник из Гродног, често је доживљавао непријатности на послу. Отишао је у Петерсбург да доведе ствари у ред, али су се оне још више искомпликовале. Головин је био веома сиромасан и издрзавао је своју стару мајку и двије сестре. Сетао је улицама Петерсбурга и у оѕајању, иако бијаше вјерујући, у његову душу се увукла помисао да се баци у Неву и тако изврши самоубиство. У том моменту испред њега се појавила нека непозната жена, која га је изненадила својом појавом и подсјетила на сиромашну монахињу. „Немој да тугујеш. Пођи на Смоленско гробље и одслужи помен Ксенији, и све ће бити у реду", рече Головину. Послије ових ријечи непозната жена је постала невидљива. Головин је послушао њен савјет и његови послови су се потом средили на најбољи могући начин.

Цар Александар 3. , у вријеме док је био престолонаследник, оболи од тешке врсте тифуса. Велика Војвоткиња Марија Фјодоровна веома се уплашила због болести свога мужа. Један од слугу, видјевши је у ходнику, испричао јој је како Блажена Ксенија притиче у помоћ болеснима, те да је и он излијечен од болести молитвама праведнице. Дао јој пијесак са њеног гроба, који је Војвоткиња положила под јастук болесника. Исте вечери, док је сједила код узглавља болеснога мужа, имала је видјење Блажене Ксеније која јој је рекла да ће се болесник опоравити и да ће се у њиховој породици родити ћерка. Предсказање Блажене се у потпуности испунило. Не само да је Цар Александар убрзо оздравио, већ су недуго потом добили ћерку.

Неки човјек из Петерсбурга дошао је у посјету својој рођаки, земљопосједници из Пшковске губерније и испричао јој колико се Блажена Ксенија поштује у главноме граду. Под утицајем његове приче побожна жена се пред спавање помолила за покој душе Блажене. Те ноци уснула је како Ксенија ходи око њене куће и посипа је водом. Ујутро се амбар са сијеном запалио, али се ватра није проширила на кућу, иако је то било скоро немогуће.

Удовица једног пуковника дошла је у Петерсбург да пријави своја два сина у престижни Кадетски Корпус. Међутим, у томе никако није успијевала. Новац који је позајмила за пут већ је био потрошен и удовица је горко плачући ходала улицама Петерсбурга. Изненада пришла јој је нека проста жена и рекла: „Одслужи парастос Ксенији, она помазе у невољи." „Ко је та Ксенија," питала је несрећна удовица. „Ко тражи наћи ће", одговорила је проста жена и брзо се изгубила. И заиста, удовица је лако сазнала ко је Ксенија и одслужила јој помен на Смоленском гробљу. Неочекивано брзо послије тога, добила је вијести да су њена оба сина примљена у Кадетски Корпус.

Сабор Руске Заграничне Цркве је 1978. године прибројао броју Светих Блажену Ксенију Петерсбурску, јуродиву Христа ради. Њен спомен прославља се 6. фебруара (24. јануара по црквеном календару)

Слузбу Блазеној Ксенији је написао Св. Јован (Максимовић), Епископ Шангајски и Санфранцискански, чудотворац последњих времена, један од највећих Светитеља овога вијека.

Е П И Л О Г

Скит Блазене Ксеније у Калифорнији

Братство Св. Германа Аљасканског, које су по благослову Св. Јована (Максимовића) основали Глеб (касније о. Герман) Подмосенски и Јудзин (о. Серафим) Роуз, купује 1979 године парче земље на само 12 километара од њиховог манастира, у дивљој, али предивној природи Северне Калифорније. Као и Св. Јован, о. Герман и о. Серафим су поштовали Блажену Ксенију и хтјели су да оснују и духовно воде један женски манастир посвећен овој праведници Божијој.

Августа 1980 године о. Серафим је постигао у монашки чин Барбару Мекарти, која је инспирисана монашким идеалом напустила успјешну оперску каријеру и тако постала прва монахиња Скита Свете Ксеније. О.Герман јој је дао име Бригита, у спомен прве монахиње-светитељке Ирске, земље њених предака.

Сестринство се временом увећавало, да би на Велики четвртак 1992 десет Американки обраћених у Православље било заручено за Небеског Женика.

Тако је Блажена Ксенија која сиротовасе улицама Петерсбурга у 18 вијеку, мистично походила Америку готово 200 година касније. Њеним молитвама и заступништвом основан је Скит у дивљини Сјеверне Калифорније, тако далеко од Свете Русије у којој је живјела.

Нека би Блажена Ксенија својим молитвама умилостивила Свемогућег Бога да и у нама распали свећу вечне истине, како би Сина Његова и Бога Нашега Исуса Христа дочекали спремни и готови да уђемо у Царство Његово.

МОЛИТВАМА БЛАЖЕНЕ КСЕНИЈЕ ПЕТЕРСБУРСКЕ ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ ПОМИЛУЈ НАС. АМИН.

http://www.pasinac.com/index.php?option=com_content&view=article&id=159:2010-05-11-12-39-01&catid=3:2009-10-08-11-09-06&Itemid=15

[JESSY]

0442_feel 0442_feel

[предање-мс]

НЕБЕСКА ЗАСТУПНИЦА ПЕТРОВОГ ГРАДА – БЛАЖЕНА КСЕНИЈА ПЕТРОГРАДСКА

Број страна: 229 / тврд повез / година издања: 2005 / издавач: "Ризница", Земун

Цена: 600 дин; са попустом на нашем форуму: 480 дин.

Приче о животу, сведочанства очевидаца о чудесима и исцељењима молитвама блажене Ксеније, акатист и молитва светитељки.

За поруџбину позовите издавача ("Ризница", Земун): тел. 011/21 99 276

[JESSY]

Када је дошао до храма којег је некад познавао видео је да се он променио. Кров су украшавали златне куполе и крстови. Са чуђењем је посматрао око себе, и његов поглед је пао на лик жене, оне исте „бескућнице“ која му је рекла куда треба да иде у том часу страшне депресије. То је била блажена Ксенија петроградска.

 

 

Ако неко зна ову причу и у њој пронађе неке грешчице, молим да ми опрости јер сам је ја чула пре петнаест година и не из прве руке.

 

Прича иде овако: један свештеник из Северне Калифорније је служио на парохији, која се састојала од бивших евангелиста, који су се обратили у Православље. Када њихова парохија још није била православна, различити људи су долазили код њих да слушају Благу вест. Једанпут је до црквене зграде дошао један младић на мотору Харли Дејвисон. По спољашњем изгледу личио је на особењака, но он је са искреним интересом желео да чује нешто о Исусу. 

Био је у добрим односима са пастором (који је касније постао православни свештеник и који је испричао овај догађај), и овај младић је постепено мењао свој начин живота. Одбацивао је један порок за другим, док му пастор није рекао да ако истински жели да следи за Христом да је потребно његово прошло „бајкерство“ оставити иза себе. Младом евангелисту је било превише тешко то да прихвати, и он је напустио парохију и пастора који се бринуо о њему, и више никада није желео тамо да се врати. 

Отпутовао је на свом „Харли Дејвисону“, али је ускоро имао страшан удес, услед чега је остао без ногу. На крају, младић се вратио својим „старим друговима“, нашавши се у полу срушеној кући. Та кућа се налазила у неразвијеном делу града, где се посебно развијао криминал. Једно вече, када су се он и његово друштво посебно предали алкохолу и наркотицима, наш младић се одједном оклизнуо, пао и изгубио свест. Његови пријатељи који такође нису били у трезном стању су мислили да је он умро. Не схватајући шта би требало да раде, и као и обично, избегавајући било какве контакте са полицијом, они су просто извукли његово безного тело на улицу, и бацили га у први контејнер на који су наишли.

У том контејнеру се младић следеће јутро и пробудио. То је стварно било ужасно буђење, када схватиш да си остављен од свих, и да се ваљаш у контејнеру. Измигољивши се запрепаштен из контејнера, који му готово да није постао гроб, младић је сео на тротоар, испуњен најцрњим мислима: „Ево до чега сам дошао. Бескорисни људски отпадак. Одбачен као непотребно. 

Погружен у те мисли, он је изненада приметио присуство старије жене која је била обучена у дроњке, а које називају „бескућницама“. Она му је пришла. Њен изглед је био веома строг и разобличавајући. „Ти знаш куда би требао да идеш, -рекла је она, показујући на младића. –Па, иди тамо“. Тог тренутка младић се сетио свог бившег пастора и цркве, у којој се он готово преобразио. Чврсто решивши да је поново пронађе, он се вратио назад у град, у ком се она налазила. 

 

Када је дошао до храма којег је некад познавао видео је да се он променио. Кров су украшавали златне куполе и крстови, а сав ентеријер је у потпуности био промењен. Није било више никаквих столица, а испред се налазило нешто у виду преграде са чудним представама светитеља. Он је са чуђењем посматрао око себе, и његов поглед је пао на лик жене, оне исте „бескућнице“ која му је рекла куда треба да иде у том часу страшне депресије. То је била БЛАЖЕНА КСЕНИЈА ПЕТРОГРАДСКА, Христа ради Тамо је младић срео свог старог друга, који је тада већ био православни свештеник у раси и са крстом. Мушкарац је примио свето крштење и почео је да води живот искреног парохијанина, овај пут се истински преобративши. 

Није ми познато шта је од тада било са тим човеком. Немам разлога да не верујем да он сада није на тој парохији него негде друго. Но, мени су овај догађај испричали пре 15 година. Али без обзира, чињенице остају чињенице. Ово чудо блажене Ксеније се догодило са човеком који до тада ништа о њој није знао, и који је живео далеко од Русије, и то баш у оном моменту када је њему то било најнеопходније. 

Монахиња Корнилија Рис
Извор: http://www.pravoslavie.ru/put/62024.htm

За Фондацију Пријатељ Божији, са руског: чтец Дејан Ђуричић

http://www.prijateljboziji.com/_Americko-cudo-blazene-Ksenije/20111.html

[YparhiLogos]

Predivna svetiteljka.

 

Vec neko vreme joj citam akatist i osecam neku posebnu radost kada joj se obracam.Sasvim "slucajno" sam naleteo na neku grupu na fb i mnogo me je zadivio njen zivot.

 

Imam jedno malo mozda bleskasto pitanje

 

Kada ja osecam tu radost i kada osecam da mi je dusa topla Sveta Ksenija to cuje bas tada?

Osecam njenu blagodat i kupio sam njenu ikonu od koje uopste ne mogu da se odvojim.

Stvarno prelepo.

 

Morao sam da otvorim temu jer nisam nasao slicnu, iako sam ranije dosta o njoj citao cak i ovde.Neka moderatori oproste

[Иоанна]

Naša dobra Ksenjuška

[Иван Ивковић]

 

Житије: http://www.pravoslavie.ru/srpska/51414.htm.

[JESSY]

моја омиљена..... :0442_feel: :0442_feel: :0442_feel:

https://www.pouke.org/forum/topic/21607-%D0%B4%D0%B0-%D0%BB%D0%B8-%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5-%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B0/

 

https://www.pouke.org/forum/topic/21607-%D0%B4%D0%B0-%D0%BB%D0%B8-%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5-%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B0/page-2#entry720828

 

https://www.pouke.org/forum/topic/21607-%D0%B4%D0%B0-%D0%BB%D0%B8-%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5-%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B0/page-8#entry1038296

 

https://www.pouke.org/forum/topic/21607-%D0%B4%D0%B0-%D0%BB%D0%B8-%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5-%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B0/page-8#entry1038300

[YparhiLogos]

Evo ga mali update.

 

Kao sto sam napisao nedavno, akatist i dalje citam, najvise zbog zaposlenja.U toku ovog perioda pojavile su se mogucnosti za posao, ali nije jos nista sigurno.

Ono sto je bas bitno i sto moram da podelim ovde jeste to da sam zeleo da posaljem molitvu svetoj Kseniji na smolenkso groblje, u njenu kapelicu.I hteo sam u kovertu da ubacim i neku malu plastificiranu ikonicu i dok sam trazio neku u svojim stvarima nasao sam ikonicu Svete Blazene Ksenije koju nikad tu nisam imao, Jednostavno znam da je nisam imao, niti je bilo ko od ukucana kupio, uopste ne znam odakle je bila tu.

 

Bas sam se obradovao. Sta vi mislite o tome? Da nije to mozda neki znak od nje? Ja osecam kao da sam dobio poruku da joj se molim i dalje i da me cuje.

 

Help

[Kaludjerovic Sreten]

brate cujete te ona samo se moli pomoci ce ti. ja nekad nemam vremena al opet gledam da joj citam Akatist.ona pomaze svakome ko joj se obrati u to sam se uvjerio
samo joj se treba moliti i obratiti od srca

[YparhiLogos]

I ja verujem u to, definitivno. Ali bas me zanima sta mislite o toj ikonici sto sam nasao.

[Милан Ракић]

Ono sto je bas bitno i sto moram da podelim ovde jeste to da sam zeleo da posaljem molitvu svetoj Kseniji na smolenkso groblje, u njenu kapelicu.I hteo sam u kovertu da ubacim i neku malu plastificiranu ikonicu i dok sam trazio neku u svojim stvarima nasao sam ikonicu Svete Blazene Ksenije koju nikad tu nisam imao, Jednostavno znam da je nisam imao, niti je bilo ko od ukucana kupio, uopste ne znam odakle je bila tu.   Bas sam se obradovao. Sta vi mislite o tome? Da nije to mozda neki znak od nje? Ja osecam kao da sam dobio poruku da joj se molim i dalje i da me cuje.   Help

 

Ако није "фокус", онда је чудо! 

[ines]

...nadam se da će mi pomoći u potrazi za srodnom dušom!

[Дијана.]

...nadam se da će mi pomoći u potrazi za srodnom dušom!

A meni, za smislenim poslom. Cudesna je ona, kako posreduje ljudima za ono sto im je potrebno, i najosnovnije ljudske potrebe, kojih se ona sama odrekla.

Inace, i moja omiljena svetiteljka, posle Bogomajke najdraza. Nekako je poseban utisak ostavilo na mene otkrice nje, mada me se dosta dojmila i Matrjonuska... Nazalost, ne citam joj akatist, prije sam ga redovno slusala (zvucni zapis), sad ponekad, ali cesto joj se pomolim ovako, oko trazenja posla, 'popricam' s njom, pojadim joj se. I imam osjecaj da me cuje... (mala digresija, sv. Matrjona je rekla, druga divna ruska svetiteljka, a iz naseg doba, ' ko mi se bude obracao ja cu mu pomoci i po smrti tjelesnoj ja cu ga docekati, negdje sam procitala, kad promijenimo svijetom, tamo ce nas docekati oni kojima smo se molili i oni za koje smo se molili...). 

Inace, Ksenijica/Ksenjuska je molitvenica za umrle bez pokajanja (iz bilo kog razloga, kako se molila i za svog iznenadno preminulog muza), i pored nje jos Sv.Pajsije Veliki ima tu blagodat...

@@YparhiLogos, to sa ikonicom, ako nije u pitanju sinhronicitet (Jung), tj. da je neko htio da te iznenadi, ili je prosto necija zaturena ikonica, ili si sam nekad imao pa zaturio i na nju zaboravio, moguce je da ti ju je sama Kseniiica nekako doturila... Kako, ne znam...

[Guest]

Акатист Светој Блаженој Ксенији Петроградској 

 

 

 

 

Кондак 1. 
Изабрана угоднице и Христа ради јуродива, света блажена мати Ксенија, која си изабрала подвиг трпљења и злопаћења, похвалну песму приносимо ти штујући свети спомен твој. Ти пак, заштити нас од видљивих и невидљивих непријатеља, да ти кличемо: 
Радуј се, блажена Ксенија, молитвенице за душе наше! 

Икос 1. 
Равноангеоски живот искала си, блажена мати, по смрти мужа свог одбацила си лепоту овога света и свег што је у њему, жеље очију, жеље тела и гордост свагдашњу, и јуродством ум Христов стекла си. Стога услиши од нас похвалу коју ти узносимо: 
Радуј се, ти која си животом својим једнака Андреју, Јуродивом Христа ради! 
Радуј се, ти која си се имена свог одрекла и себе мртвом назвала! 
Радуј се, јер си у јуродству име твога мужа Андреја примила! 
Радуј се, јер назвавши се именом мушким, слабости женске одрекла си се! 
Радуј се, јер си имање своје добрим и убогим људима раздала! 
Радуј се, јер си добровољно, Христа ради, сиромаштво прихватила! 
Радуј се, ти која си нас јуродством својим научила да се oд сујетне мудрости овога света отргнемо! 
Радуј се, блага утешитељице свих који ти се молитвено обраћају! 
Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше! 

Кондак 2. 
Гледајући твој необични живот, јер си презрела дом свој и свако земно богатство, родбина по телу безумном те сматраше, а људи из Петрова града, гледајући смирење твоје, патње и добровољно сиромаштво, појаху Богу: Алилуја! 

Икос 2. 
Разум од Бога дат у привидном безумљу сакрила си; у сујети великога града као пустињакиња живела си, своје молитве Богу непрестано узносећи. Ми, који се дивимо таквом животу твоме, кличемо ти похвално: 
Радуј се, ти која си тешки крст јуродства, од Бога теби дат, на леђима својим понела! 
Радуј се, ти која си привидним безумљем сјај благодати сакривала! 
Радуј се, ти која си дар прозорљивости крајњим смирењем и молитвеним подвигом стекла! 
Радуј се, јер си дар свој на корист и спасење страдајућих показала! 
Радуј се, јер си страдања људска прозорљиво, у даљини непрегледној гледала! 
Радуј се, јер си жени доброј рођење сина прорекла! 
Радуј се, јер си жени тој од Бога чедо испросила! 
Радуј се, јер си сваког научила да се Богу молитвено обраћа! 
Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше! 
Кондак 3. 
Силом одозго, од Бога ти дарованој, врелину и љуту студен храбро си подносила, распињући тело своје против страсти и похоте. Зато просветљена Духом Светим кличеш непрестано Богу: Алилуја! 

Икос 3. 
Имајући, блажена, небо за покров свој и земљу за постељу своју, Царства Божјег ради одрекла си се сваког угађања телу. Гледајући такав живот твој, са умилењем те призивамо: 
Радуј се, јер си земаљски дом свој људима уступила! 
Радуј се, јер си небеско уточиште искала и примила! 
Радуј се, јер си се, немајући земаљска блага, у свем духовном богатила! 
Радуј се, јер си нас животом својим трпљењу научила! 
Радуј се, јер си љубав Божју људима показала! 
Радуј се, украшена плодовима благочестивости! 
Радуј се, јер си трпљење и незлобивост свету показала! 
Радуј се, љубазна заштитнице наша пред Престолом Свевишњњега! 
Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше! 

Кондак 4. 
Буру животну у граду Петровом усковитлану, кротошћу и незлобивошћу надјачала си, Блажена мати, и бестрашће према трулежном свету стекла си. Зато и појемо Богу: Алилуја! 

Икос 4. 
Чувши о теби како страдаш Христа ради, жалосне тешећи, немоћне крепећи, заблуделе на прави пут изводећи, народ страдални помоћи твојој прибеже славећи те: 
Радуј се, ти која си пут Христов свим срцем заволела! 
Радуј се, ти која си крст Христов радосно понела! 
Радуј се, ти која си сваку срамоту света, тела и ђавола претрпела! 
Радуј се, јер си даровима Божјим испуњена! 
Радуј се, јер си љубав ка ближњима показала! 
Радуј се, јер си страдалнима утеху пружила! 
Радуј се, јер си сузе уплаканих обрисала! 
Радуј се, јер си благодаћу Духа Светога чудесно огрејана! 
Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше! 

Кондак 5. 
Боговођеном звездом показала се светост твоја, Ксенија Блажена, која је обасјавала хоризонт Петровога града. Јер си људима који су у безумљу греха гинули јавила пут спасења и све их пока јању призвала, да би клицали Богу: Алилуја! 

Икос 5. 
Видевши подвиге твоје у молитви, трпљењу студени и врелине, благочестиви људи хтедоше да умање патње твоје, одећу и храну доносећи ти. Ти си пак све то убогима раздавала, желећи да подвиг свој сачуваш. Ми пак, дивећи се добровољном сиротовању твоме, кличемо ти овако: 
Радуј се, јер си жегу и студен Христа ради добровољно подносила! 
Радуј се, јер си у молитви непрестано пребивала! 
Радуј се, јер си Петров град свеноћним бдењем од несрећа ограђивала! 
Радуј се, јер си гнев Божји много пута од њега одвратила! 
Радуј се, јер си се сваког дана у години ноћима у пољу молила! 
Радуј се, јер си сладост рајску у сиромаштву духа окусила! 
Радуј се, јер си у сладости тој све земаљско оставила! 
Радуј се, јер сва у Богу пребиваш! 
Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше! 
Кондак 6. 
Проповедају светост живота твога, Богоблажена, сви излечени тобом од многих болести, беда и жалости: богати и убоги, стари и млади. Зато и ми, славећи те, кличемо Богу: Алилуја! 

Икос 6. 
Засијала је слава подвига твојих, Блажена мати, када си ноћу градитељима цркве Смоленске .ркамен тајно доносила, олакшавајући напор зидарима црквеним. Тобом вођени, и ми грешни кличемо ти овако: 
Радуј се, јер си нас научила да тајно добра чинимо! 
Радуј се, јер си подвигу благочестивости све призивала! 
Радуј се, помоћнице градитеља храмова Божјих! 
Радуј се, јер си светост црквену заволела! 
Радуј се, јер труд наш на путу спасења олакшаваш! 
Радуј се, брза помоћнице оних који к теби прибегавају! 
Радуј се, блага утешитељ ко свих жалосних~ 
Радуј се, Петровог града небеска заступнице! 
Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше! 

Кондак 7. 
Желећи да избавиш од жалости уплаканог лекара који је жену сахранио, заповедила си некој девојци на Охту да побегне и тамо себи мужа нађе и утеши. И учињено је онако како си ти прорекла. Они пак у радости клицаху Богу: Алилуја! 

Икос 7. 
Ново чудо молитве своје показала си, Блажена мати, када си благочестивој жени рекла: "Узми копејку, угаситејку". Тиме си јој прорекла пожар у дому њеном. И по молитви твојој пламен огња угаси се. А ми, вођени тобом, кличемо ти похвално: 
Радуј се, ублажитељко жалости људских! 
Радуј се, јер си смелост пред Богом за страдајуће показала! 
Радуј се, свећо неугасива која у молитвама Богу јарко гориш! 
Радуј се, заступнице у бедама и несрећама нашим! 
Радуј се, спаситељко од погибељи страстима обузетих! 
Радуј се, јер си благочестиву девојку од брака неверног одвратила! 
Радуј се, јер оклеветане од очајања избављаш! 
Радуј се, брза заштитнице на суду неправедних! 
Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше! 

Кондак 8. 
Путнице бездомна, прешла си пут живота твога у престоном граду отаџбине наше у великом трпљењу, невоље и грдње подносећи. Сада пак, у горњем Јерусалиму пребивајући, радосно појеш Богу: Алилуја! 

Икос 8. 
Сваком си била све, Блажена Ксенија: невољнима утеха, сла-бима покров и заштита, тужнима радост, убогима одећа, болеснима исцелење. Тога ради кличемо ти: 
Радуј се, ти која у горњим становима пребиваш! 
Радуј се, ти која се за нас грешне тамо молиш! 
Радуј се, ти која благи лик служења Богу објављујеш! 
Радуј се, покровитељице пони-жених и прогањаних! 
Радуј се, ти која молитвама својим Православље заступаш! 
Радуј се, заштитнице увређених и оних који ти се моле! 
Радуј се, укрепитељко увређених! 
Радуј се, ти која невернике и подругљивце посрамљујеш! 
Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!

Кондак 9. 
Свакојаке болести претрпела си, Блажена мати, сиромаштво, глад и жеђ, и грдње људи безбожних који мишљаху да си безумна. Ти се Господу молиш упорно Му кличући: Алилуја! 

Икос 9. 
Речити говорници не могаху разумети да си ти безумљем својим безумље целога света разобличила и немоћи својом јаке и мудре посрамила. Не видеше у теби силу и премудрост Божју. Ми пак, који помоћ твоју примамо, појемо ти овако: 
Радуј се, носитељко духа Божјега! 
Радуј се, јер се са Апостолом Павлом немоћи својом хвалиш! 
Радуј се, јер привидним безумљем твојим свет разобличаваш! 
Радуј се, јер лепоту овога света спасења ради одбацујеш! 
Радуј се, јер небеска блага свим срцем љубиш! 
Радуј се, јер нас на пут спасења призиваш! 
Радуј се, јер страшне грехе пијанства разоткриваш! 
Радуј се, јер си бесплатни и милостиви лекар свима била! 
Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше! 

Кондак 10. 
Желећи да спасеш душу, тело си своје са страстима и похотама распела и неповратно себе одбацивши, крст си свој на леђа положила и Христа свим срцем следила, појући Му: Алилуја! 

Икос 10. 
Бедем си чврсти и уточиште неуништиво онима који ти се моле, мати Ксенија. Тога ради заштити и нас од непријатеља видљивих и невидљивих молитва ма својим, да бисмо ти клицали: 
Радуј се, ти која нас на подвиг духовни покрећеш! 
Радуј се, ти која нас од вражјих замки избављаш! 
Радуј се, тамјане кађени, Богу принесени! 
Радуј се, ти која мир Божји у срца људска доносиш! 
Радуј се, ти која дух злобе у срцима озлојеђених умртвљујеш! 
Радуј се, ти која деци кроткој благослов дарујеш! 
Радуј се, јер их тајном молитвом од болести исцељујеш! 
Радуј се, јер свету озлојађеном Мудрост Божју показујеш! 
Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!

Кондак 11. 
Похвалну песму приносе ти, Блажена Ксенија, они који су твојим молитвама спасени од невоља, жалости и свих напасти, и заједно с тобом радосно кличу Богу. Алилуја! 

Икос 11. 
Живот твој, Света мати, показао се као озарујућа светлост која у мраку живота овога људе обасјава. Ти си пале у провалију греха избавила и ка светлости Христовој усмерила пут њихов. Зато ти и кличемо: 
Радуј се, јер православне Божјом светлошћу просвећујеш! 
Радуј се, Христова угоднице, јер си у свету небески живела! 
Радуј се, јер си у мукама многим велику благодат стекла! 
Радуј се, јер у тами греха благодаћу Божјом сијаш! 
Радуј се, јер очајнима руку помоћи на путу спасења пружаш! 
Радуј се јер слабе у вери укрепљујеш! 
Радуј се, јер дух злобе посрамљујеш! 
Радуј се, ти која си животом својим ангеле задивила! 
Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше! 

Кондак 12. 
Благодат обилну изливаш, Блажена Ксенија, на оне који штују спомен твој и прибегавају покрову твоме. Тога ради и нама који се теби молимо источи од Бога реку исцељења, да Му кличемо: Алилуја! 

Икос 12. 
Појући о многим чудесима твојим, Блажена мати, славимо те и свеусрдно молимо: не остављај нас грешне у жалости, но умоли Господа сила да не отпаднемо од вере наше православне, него да се у њој с тобом утврђујемо и да ти кличемо. 
Радуј се, јер си нас састрадању са страдајућима научила! 
Радуј се, јер си немоћи наше свеусрдно примила! 
Радуј се, јер си нас распињању тела са страстима и похотама научила! 
Радуј се, покровитељко и посреднице оних који штују спомен твој! 
Радуј се, јер си пут пун невоља прошла! 
Радуј се, јер си спасење вечно тиме улепшала! 
Радуј се, јер тешиш оне који се гробу твоме клањају! 
Радуј се, јер се за спасење Отачаства нашег заузимаш непрестано! 
Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше! 

Кондак 13. 
О, света блажена мати Ксенија, у животу твоме крст тешки понела си. Прими од нас грешних мољења која теби приносимо. Заштити нас молитвама твојим од замке духова таме и свих оних који нам зло мисле. Умоли Сведарежљивог Бога да нам пода силу и крепост како би свако од нас узео крст свој и пошао за Христом појући Му с тобом: Алилуја! 


Икос 1. 

Равноангеоски живот искала си, блажена мати, по смрти мужа свог одбацила си лепоту овога света и свег што је у њему, жеље очију, жеље тела и гордост свагдашњу, и јуродством ум Христов стекла си. Стога услиши од нас похвалу коју ти узносимо: Радуј се, ти која си животом својим једнака Андреју, Јуродивом Христа ради! 
Радуј се, ти која си се имена свог одрекла и себе мртвом назвала! 
Радуј се, јер си у јуродству име твога мужа Андреја примила! 
Радуј се, јер назвавши се именом мушким, слабости женске одрекла си се! 
Радуј се, јер си имање своје добрим и убогим људима раздала! 
Радуј се, јер си добровољно, Христа ради, сиромаштво прихватила! 
Радуј се, ти која си нас јуродством својим научила да се oд сујетне мудрости овога света отргнемо! 
Радуј се, блага утешитељице свих који ти се молитвено обраћају! 
Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!

Кондак 1. 

Изабрана угоднице и Христа ради јуродива, света блажена мати Ксенија, која си изабрала подвиг трпљења и злопаћења, похвалну песму приносимо ти штујући свети спомен твој. Ти пак, заштити нас од видљивих и невидљивих непријатеља, да ти кличемо: Радуј се, блажена Ксенија, молитвенице за душе наше! 


МОЛИТВА СВЕТОЈ БЛАЖЕНОЈ МАТЕРИ КСЕНИЈИ ПЕТРОГРАДСКОЈ

О, света свеблажена мати Ксенија! Ти си под заклоном Свевишњега живела, праћена и укрепљивана Богомајком. Глад и жеђ, студен и врелину, увреде и гоњења претрпела си, дар про-зорљивости и чудотвор ства од Бога добила и под заштитом Свемогућег спокој си нашла. Сада те Света Црква као миомирисни цвет прославља. Стојећи на месту твога погребења, пред ликом твојим светим, као живој, која си са нама, молимо ти се: прими молитве наше и принеси их Престолу Милосрдног Оца Небеског, и имајући смелост пред Њим, испроси вечно спасење оних који теби притичу, дарежљив благослов за добра дела и намере наше и избављење од свих невоља и жалости. Заступи нас светим твојим молитвама пред престолом Свемилостивог Спаситеља нашег, недостојне и грешне. Помози, Света Блажена мати Ксенија, да се дечица светлошћу Светога крштења озаре и печатом Духа Светога запечате, да се дечаци и девојчице у вери, честитости, богобојажљивости васпитавају и да успеха у учењу имају; да се болесни и слаби исцеле; породичну љубав и слогу пошљи; монахе удостоји да се добрим подвигом подвизавају и од увреда их огради; пастире у крепости Духа Светога учврсти; народ и земљу нашу у миру и спокојству сачувај и сажали се на оне који су на самртном часу лишени причешћа Светим Тајнама Христовим. Ти си нам нада и уздање, брзо услишење и избављење, теби благодарност узносимо и с тобом славимо Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и кроза све векове. Амин. 

МОЛИТВА ДРУГА СВЕТОЈ КСЕНИЈИ ПЕТРОГРАДСКОЈ 

Блажена мати Ксенија, прими похвалну песму ову од нас недостојних, подобних не теби, него мужу твом Андреју у свему. разврату, пијанчењу, среброљубљу, немарности према вечном спасењу и неосетљивости на Божје упозорење и доброту. И као што мужа после смрти ниси осудила и презрела, него знајући какав је подвиг потребан да би се за такву душу молила, подвиг јурод-ства си узела, и обукавши одело његово, себе си мртвом назвала, а њега живим, да би га бар тако Божје милости удостојила, тако и нас, несебична, погледај, и чуј речи наше: недостојне неба и земље и целе потчињене греху, којима не приличи да на Престо Божји помисле, незаштићене од Ангела који од нас одступише, ти нас, саосећајна Ксенија, са дна очајања подижеш и чиниш, узданице наша, да учинимо оно што још можемо; јер, чувши од оних који ти копејку даваху да им се она као благодат враћала, уредисмо овај мали спомен на тебе од сувишка нашег, желећи да га и са другима поделимо. Смилуј се, дакле, на нас ниште у сваком погледу, свемилостива, молитвама твојим дај нам олакшање терета сагрешења наших и смелости да најпре иштемо отрежњење своје. Даруј нам, подвижнице, и помисао на смрт, суд и осуду, и страх Божји укорени у нама. Из вртлога страсти, уживања и свеколике светске опседнутости подигни нас. Чудотворко, учини да и ми, непотребни, слева кренемо надесно и да заједно са нашом православном браћом доживимо делић озарености оних који су на Божанску Тајну Вечеру позвани. Чувши за велику милост твоју, ми ти се, нескромни, молимо и за све наше пријатеље и све душе које се у овом свету изгубише и предадоше себе забораву сенима светских саблазни: демонској музици, дрогама, моди и непотребним наукама, и лажним учитељима и идеологијама, и политици и свакојаким идолима. Не налазећи им кривицу, све их као заблуделе потражи и измоли од Доброг Пастира нашег да тобом вођени и заузимањем Све благословене Владичице наше Богородице, осете радост преумљења и новога живота. И све нас, свесмирена, научи твом подвигу самозаборава и незнања. Јер истините су речи Господа нашега да благослов од Оца примају и наследници Царства постају само они који себе заборавише и који не знају кад шта добро и похвално учинише. Знамо да нећеш постидети наду коју у тебе полажемо, него још и умножи твоје заступништво, да и многи други скупа с тобом, у све дане живота свога, славе Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и кроза све векове. Амин. 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!