Да ли за Бога постоји неизвесност? (Божије предзнање)

[Џуманџи]

Mozda nema veze sa temom, ali... Setih se dela molitve (ne znam koji je svetitelj u pitanju, a ni molitva) : "hteo ja, ne hteo - spasi me". Hoce reci "sad zelim spasenje za ubuduce" (?) .

Mislim o tome...

[Снежана]

Jel to znaci da ako postane satanista, da je dao dozvolu Bogu da ga i na silu spasava?

Значи, пошто је на сву срећу драги Бог свестан људске глупости...И стоти пут ти је речено, Бог не спасава на силу него по благодети својој.

[Макрина]

Pa to je za čistu desetku.

Потписујем ово.

[Volim_Sina_Bozjeg]

On 11/23/2014 at 20:46, -------------------------- рече

Hajde sada ponovo pročitaj ovo što si napisao. Da li su ljudske odluke unapred poznate Bogu i pre nego što ih je čovek odlučio?

Da, svavršeni Stvaracoc poznaje milijarede i milijarde, trilijonone i trilijone, bezbrobr0jne ljudske odluke unadred, Svavršeni Stvaracoc ima i krpa i zakrpe za brodeve koji tonu tim odlukadama, ima milost za drgačije verispovedanje ako to ne odlustipa od Ličnosti dela Stvaraoca. Savršeni stvaraoc može popravljati i sopstevene i tuđe smrti čoveka. LEČITI BOLOVe, UMIRnja  Pa čaK I RVAnje i svađu sa savršenim Stvaraocaom

.

Stvaraoac ne može izlečiti satanizam, jr bi se morao poslužiti ubistvom li Stvraoc će odvojiti te dve stvari da više nikada dodirnih tčaka neće jedna sa drugom imaati.

Hristova Crkva nije člnanka karta za Carstvo nebesko jer će se spasati ljudi i druge vere i ateisti po saveti Čovečnosti svoje.

Ako mene piteta ja ne mogu izdaržati večno ovaj bolni i napaćeni svet all sa Hristm čak i na to bi pokušao da pristanem, zato verujem u neraspadivo Carstvo u nešto što je Bog SAMO PO SČOBODI STVPRENPG BIĆA PRIPREMIO I TAKO PRAVENO I PO ZASLUGAMA SAMOG BIĆE ODVOJI RAJ I PAKO U NEPROLOZNU GČRANICU U VJEK VJEKA AMIN.

paraštajte meni pravednom.

[Драган άσημος :)]

...Очи Твоје већ видеше оно што ја још нисам учинио; а у књизи Твојој записано је и оно што још није учињено....Молитва шеста, светога Симеона Новог Богослова:....прије причешћа.....Како је ово могуће (ово подвучено) и  да ли се други дио односи лично на човјека или на човјечанство?

[Milan Nikolic]

@Драган άσημος :)

У постојању саме творевине све се своди на логосе Божије, који су истога својства као енергије Божије. Дакле, разликујемо их (логосе и енергије), али су истога својства.

Бог познаје творевину као ,,остварење Своје воље", коју такође поистовећујемо са нествореним својствима. Свети Исповедник, како тумаче многи истраживачи његовог дела, вољу Божију о творевини подразумева као логосе, преко којих Бог познаје све ,,могућности" у њеном кретању и одвијању догађаја.

Међутим, познавање свих могућности о творевини не значи да Бог познаје унапред коначан избор створене природе која је добила слободу по подобију Божијем. Дакле, Бог познаје унапред све могућности сваког кретања након сваког могућег остварења слободе створене природе.

Тешко је то разумети без уплива у живот по вољи Божијој, јер Он остварује Своју вољу ,,у ходу" са нашом вољом, при чему је све истовремено и трилиони година и један тренутак. Остварење неке воље Божије може бити неодређено за Сина, само зато када тренутак деловања Божијег полази од Оца. 

[Ćiriličar]

Најбоље је, @Milan Nikolic , пустити богонадахнуте да нам свима кажу оно што сами не можемо појмити.

Свети Јован Дамаскин

Божанско предзнање и предодређење

 

Треба знати да Бог све унапред зна, али не предодређује све; унапред зна и оно што je у нашој власти, али га не предодређује, јер не жели да буде зла, нити да насилно изнуђује врлину. Према томе, предодређење је дело божанске прогностичке заповести. Међутим, оно што није у нашој власти Бог предодређује по своме предзнању: јер, по своме предзнању, Бог је већ предрасудио о свему, по мери властите доброте и праведности. Треба још знати да је врлина дарована нашој природи од стране Бога и да је Он начело и узрок сваког добра, те да нам је без његове помоћи немогуће пожелети или учинити добро.

Ипак, у нашој је власти хоћемо ли остати у врлини и следовати за Богом, који нас ка њој (врлини) и призива, или ћемо одступити од врлине, што значи пребивати у злу и следовати за ђаволом који нас, без присиле, ка злу призива; јер зло није ништа друго него одступање добра, као што је тама одступање светлости. Дакле, ако пребивамо у ономе што је по нашој природи, у врлини смо, а ако се уклањамо од онога што нам je по природи, односно од врлине, долазимо до онога што је противно нашој природи, те завршавамо у злу.

Покајање (преумљење) је повратак из онога што нам је неприродно ка ономе што je у складу са нашом природом, и од ђавола ка Богу, остварен кроз подвиг и испаштање.

Тога човека, дакле, саздао је Творац као мушкарца, дарујући му од своје божанске благодати, и учинио га способним да кроз њу учествује у заједници са Њим (са Творцем); отуда је овај животињама, које су му предате као слуге, пророчки наденуо имена, као неко ко има власт над њима. Будући, наиме, да је створен по икони (образу) Божијој, односно словесан и уман и са слободном вољом, с правом је, од заједничког Творца и Владике свега постојећег, преузео началство над земаљским стварима.

А пошто је предзнатељ Бог знао да ће човек преступити и да ће се потчинити пропадивости, створио је из њега жену, друга према њему; створио му је помоћницу ради рађања којим би се, и након преступа, васпоставио људски род. A првобитно стварање назива се постањем а не рађањем; јер постање је прво стварање од стране Бога, док рађање представља прејемство (узајамно наслеђивање) произашло из смртне казне због преступа.

Поставио га je у рај, умствени и чувствени. Иако је живео телесно у чувственом и земаљском рају, човек је душом општио са анђелима, гајећи божанске појмове и хранећи се њима, бивајући го због своје простодушности и неизвештаченог живота; само се ка Творцу узвисивао кроз творевину, и гледајући у Њега наслађивао се и веселио.

А када је његова природа у питању, Бог га је украсио слободном вољом, и предао му је заповест да не окуша плодове са дрвета познања; о томе дрвету смо већ, по мери својих могућности, довољно говорили у поглављу о рају. Дао му је ту заповест уз обећање да ће, уколико овај очува достојанство душе и дарује победу разуму, и уколико спозна Творца и очува Његову заповест, да ћe постати заједничар вечнога блаженства и да ћe, бивајући изнад смрти, живети у све векове. Међутим, уколико и душу потчини телу и изабере телесна задовољства, занемаривши властиту вредност и изједначивши се са безумним зверима, и уколико збаци јарам свога Саздатеља и презре Његову божанску заповест, биће одговоран за смрт, и биће подвргнут пропадивости и патњи, проводећи бедан живот. Јер није било сврсисходно да човек, још неискушан и недоказан, оствари непропадивост, да не би пао у гордост и у суд ђавољи. Јер ђаво, будући да је био непропадив, после самовољног пада је стекао непокајану и непоколебиву постојаност у злу, као што су и анђели, после самовољног избора врлине, кроз благодат стекли непоколебиву постојаност у добру.

Требало је, дакле, да човек најпре буде искушан (јер неискушан и неиспитан човек ниједне речи није достојан) и да искуством стеченим кроз очување заповести буде усавршен, да би тако задобио бесмртност као награду за врлину. A будући да је човек створен као посредник између Бога и твари, требало је да стекне непоколебиву постојаност у ономе што припада добру, пошто се кроз очување заповести, a после свог ослобађања од природне везе са вештаственим стварима, сједини са Богом према властитој способности. Међутим, он је кроз преступ, окренувши се више твари и удаљивши свој ум од њеног извора, односно Бога, зближио себе са пропадивошћу, и постао је страстан (подложан страстима, страдањима) уместо бестрастан; и смртан уместо бесмртан.

Зато и потребује везу мужа и жене и телесно рађање, а из жеље за животом, потребује уживања, као да га, тобоже, она сачињавају, а према онима који настоје да га лише тих уживања осећа велику мрзост тако да је и обратио своју жељу од Бога ка твари, а свој гнев, од истинског непријатеља његовог спасења ка ближњему. Дакле, ненавишћу ђаволском би човек побеђен; јер ненависник и добромрзац демон, који се својим узношењем обрео доле, није могао да поднесе да ми достигнемо оно што је горе. Отуда он лажљивац и обмањује јаднога човека надом о божанству, и, узвисивши га до висине своје гордости, обара га у исти такав бездан пада.

 

[Milan Nikolic]

@Ćiriličar

Тај текст је помешан са исправним и погрешним саветима, али и са нечим што се може погрешно тумачити. Тачно је што каже о ,,прогностичкој заповести" онако како би тумачили код светог Максима Исповедника, да постоји мноштво могућности које се остварују нашом слободном вољом, које Бог све познаје унапред, али коначни исходи остварују се Божијом слободом и Његовом промишљу.

Погрешни савети у том тексту су о плановима и последицама пада, како је жена дата због те последице, као и размножавање људи. Други светитељи говоре о томе да је ђаво позавидео и отпао управо када је схватио да ће човек бити узвишенији од анђела због рађања, које ће да врхуни у Оваплоћењу Логоса Божијег. Зашто је присутна толика саблазан о сексуалности као домостроју стварања, Бог ће знати.

Моје је мишљење да је ђаво отпао јер није добио дар сексуалности као човек, те је зато тај привремени дар ради остварења домостроја стварања апсолутизовао до те мере да га користи за упропашћавање људи на најјачи могући начин. Владика Данило је нешто о томе говорио такође, што има на његовом чувеном снимку када објашњава постојање Свете Тројице. Зато треба пажљиво да тумачимо свете оце.

Такође у том тексту можемо погрешно да тумачимо речи о божанству. Наиме, с једне стране свакако морамо пазити да не стремимо огољеном божанству попут ђавола, али наше спасење је једино оствариво у сједињењу са божанством. Божанство је за нас причасно, јер се наша природа сједињује са њим. Међутим, морамо разликовати суштину и енергије Божије како бисмо исправно то тумачили.

 

[Bokisd]

Миланче текст је бре скоро па савршен и добро објашњава ствари о којима говори, полако бре са тим својим анализама, ти бре Миланче ко да си завршио патристику и докториро , мало опрезности у овим стварима није на одмет, бре Миланче у питању је признат светитељ св.Јован Дамаскин велики подвижник и богослов и реторичар и апологета одбране иконопоштовања и његова Догматика која почива на његовом личном духовном богословском искуству и на богословском предању светитеља ранијих векова.

[Milan Nikolic]

@Bokisd

Разумем то, али треба знати да нико није непогрешив. Најгоре је када се ухватимо за неког светитеља да све што каже мора бити исправно. Такви су највише проблема стварали на васељенским саборима, па су оци Цркве морали да их исправљају, осуђују, итд.

Опет кажем, нешто сматрам исправним, а нешто неисправним из горњег текста. Сматрам да сваки напад на саму сексуалност, на женски род, на размножавање као на нешто пало и унижено треба да се одбаци. То може бити само мање зло од блуда у монаштву.

 

[Bokisd]

Пре сат времена, Milan Nikolic рече

@Bokisd

Разумем то, али треба знати да нико није непогрешив. Најгоре је када се ухватимо за неког светитеља да све што каже мора бити исправно. Такви су највише проблема стварали на васељенским саборима, па су оци Цркве морали да их исправљају, осуђују, итд.

Опет кажем, нешто сматрам исправним, а нешто неисправним из горњег текста. Сматрам да сваки напад на саму сексуалност, на женски род, на размножавање као на нешто пало и унижено треба да се одбаци. То може бити само мање зло од блуда у монаштву.

 

Ово око сексуалности и пада је малко компликована тема и није то баш тако као да св.Јован намерно унижава жене и размножавање кроз пад првих људи мушкарца и жене, о томе и на сличан начин као св.Јован (можда чак и еклатантније ) пишу многи светитељи и треба ту доста труда и муке  и знања и учења и проучавања богословља како би се то на правилан начин разумело  шта тачно светитељи пишу о том питању .

Зато сам и мало кроз шалу написо као да си завршио докторске студије богословља, јер стварно за нека богословска питања и одговоре треба доста добро познавати богословље и патристику како би могли та питања разумети некако на колико толико правилан и тачан начин. Зато и ми имамо катихизисе и догматике и богословске студије и разне текстове и слично штиво у којима је систематично и мало јасније обрађено верско догматско богословље. Мислим, оно, богословље је наука слична по својим поставкама као и друге науке, има своју методологију учења и истраживања и као што свака наука тражи труд и учење и теорију и праксу и учитеље и у ствари целу једну школу тако слично и богословље и зато и имамо богословије и слично, зато (10 пута,...зато... ) је и у ствари у старо време постојала катихетизација верника који су се спремали за крштење,... итд...

[Ćiriličar]

@Bokisd Дај, бре, БоЦкси...где Миланче да се спусти на тако 'ниске гране' св Дамаскина, јеси то испразнио плоску са лозом па се усуђујеш да тако збориш

Вучић је непогрешив, а св. Дамасикин и та 'сића' не приличе Милачетовим психо-мистичним узлетима.

 

 

[Milan Nikolic]

Слажем се са Бокијем. Требало је да се осврнем само на оно што се тиче теме, а ту подржавам став св.Јована Дамаскина. Увек се све у своје време треба решавати, а то ће да чине меродавни људи.